Isteklo je vreme.

Struka govori o tome da je potrebna relativizacija uloge predsednika suda, a ne jačanje. Mi ćemo glasati protiv ovoga.

Što se tiče tužilaca, tu ne možemo da se izjasnimo i pored najbolje volje. Molim ministarku da odgovori na pitanja.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala.

Pravo da vam kažem, ne znam odakle da počnem, svašta sam čuo danas ovde, ali mi je posebno zanimljivo ova rasprava oko tužilaca za ratne zločine. Ja ću svakako glasati za određenu osobu za koju smatram da bi zaista trebala da bude na tom mestu, iz prostog razloga jer znam da će ona raditi, ta osoba, sve suprotno od onoga što je Vukčević radio, i to je već veliki plus. A, i samim tim što ti nekadašnji tužioci, odnosno ti koji su radili u tom tužilaštvu su zapravo bili najobičnija ekspozitura Haškog tribunala ovde i svako ko bi to makar malo pomerio na bolje zaslužuje šansu, samo da oni koji su otišli u penziju, a koji i dalje imaju pipke tamo u tom tužilaštvu više nemaju ništa. Ko god odstrani takvu ekipu – Vukčević i Vekarić, ja mu skidam kapu i ima veliku podršku s moje strane.

Zašto to govorim? Mi smo na tim suđenjima za ratne zločine svašta mogli da vidimo. Mi smo mogli čak da vidimo da pravni zastupnik bude žena koja je sociolog. Zašto? Zato što je toliko uticajna i jaka u našem društvu bila i naravno da ima veze, pošto je bila predsednica jedne nevladine organizacije koja je ko šta radila ovde, isključivo blatila srpski narod. Ta osoba je bez ikakvih problema mogla da bude čak i pravni zastupnik, što je skandal, a eto, to smo doživljavali.

Prema tome, kad neko priča o nezavisnosti sudova i tužilaštava, eto, dovoljan vam je samo taj predmet gde vidite da je jedna osoba mogla bukvalno da naređuje sudiji, čak i da traži smene sudija zato što smatra da oni ne sude kako valja. Radi se o Nataši Kandić, naravno.

Pričamo ovde o partijskom sudstvu i partijskom tužilaštvu. Ovde su kolege spominjale onaj čuveni slučaj iz Vlasotinca. Više puta je ovde o tome govoreno. Ali, ja prosto moram da pročitam neke navode, pošto se radi o oceni predsednika opštinskog odbora jedne partije, nekadašnje vladajuće partije i predsednika opštine, koji daju analizu koji je sudija podoban, odnosno ko je podoban da bude sudija u tom sudu.

Pazite cirkusa. Kaže ovako - predsednik suda, ocenjuju nekog od kandidata, predsednik suda od 2000. godine lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes, te se smatra DSS-ovcem, u principu je pošten, kaže, ali nekomunikativan i nepreduzmljiv, ali zaslužuje šansu. To je ocena, zamislite, da budete sudija. Pa, kaže ovako za nekog drugog – simpatizer, supruga mu član DS, pošten, vredan, sa strane nekorumpiran, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć DS, verovatno najbolji u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za apelacionog sudiju u Nišu, nesporan je. Možete da zamislite ovakvu jednu ocenu. Onda kaže ovako – predsednik suda do 2000. godine, okoreli neprijatelj DS zbog smene, neprincipijelan, koruptivan, usiljen i danas u Novoj Srbiji presuđivao 1996. godine kao predsednik veća izbornu krađu u Vlasotincu, pred penzijom, nesporno negativan. Ocenjuje ga predsednik opštinskog odbora jedne partije.

Pa, kaže ovako – mirna, pravedna, povučena, poštena, apolitična, jedina mana suprug joj je bivši predsednik JUL-a, sada političar, direktor Elektrodistribucije u Vlasotincu, nespornih sudskih kvaliteta. Ovaj mi je bio posebno zanimljiv, kaže – pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS, odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS Vlasotince, sin mu je član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje, zainteresovan za zamenika apelacionog tužioca ili starešinu Višeg tužilaštva. E, tako su se nekada birale sudije i tužioci, tako što vas oceni predsednik opštinskog odbora tada vladajuće partije u nekom mestu ili eventualno predsednik opštine i tako vas izaberu da budete sudija u sudu.

Danas nam takvi pričaju o partijskom sudstvu, odnosno uopšte o partijskom pravosuđu, oni, koji su na pravdi Boga šesto i nešto sudija gumicom obrisali u reformi pravosuđa. Svi ti ljudi su dobili sporove, morali smo da ih vratimo i nemerljivu štetu za ovu državu su proizveli zato što ljudima morate da platite novac za ono što su izgubili, odnosno što nisu mogli da rade. Ocenjivanje je bilo takvo, upravo po ovom kriterijumu – ko je bio partijski podoban.

Kada sada pričamo o tom partijskom pravosuđu, znate, nama su ovde stalno imputirali kako je sadašnje pravosuđe partijsko zato što, zamislite, prekršajni sud je doneo odluku da presudi u korist Nebojše Stefanovića, vezano za onaj slučaj oko „NIN-a“. Onda, kada je Apelacioni sud oborio to, onda to više nije partijsko pravosuđe, to je dobro pravosuđe. Pazite sad tog licemerja. Inače, u njihovo vreme to nije moglo nikada da se dogodi, da sud presudi nešto protiv njih, nije postojala nikakva šansa. Znači, sudije su bile apsolutno tako, što bi se reklo, naštelovane da su morale da dobijaju presude iz određenih kabineta i da to pročitaju. Svedok vam je, između ostalog, sudija koji je sudio u predmetu Mladićevi jataci. Čovek je podneo ostavku, otišao iz tog predmeta, nije hteo da donese napisanu presudu protiv tih ljudi, izdiktiranu presudu.

Vidite, ključna razlika između nas i njih je upravo ta, a tu ćete vi morati iz Ministarstva pravde mnogo da uradite. Ključna razlika je što mi nećemo da se mešamo u rad pravosuđa, i to neretko ide i na našu štetu kao stranci, ali izvinite, ide na korist državi. Vi u Ministarstvu pravde ćete morati da se pozabavite time da ovde narod konačno shvati da je pravosuđe definitivno nezavisno, jer upravo ono što nam je ostavljeno iz tog nekog samoupravnog socijalizma, odnosno iz komunističkog perioda, a i kasnije iz perioda ovih što su nam vladali do 2012. godine, to razmišljanje naroda da se isključivo sudije biraju po partijskom ključu i da svako može od političara da naređuje sudijama.

Nama je drago što se dešavaju slučajevi gde se presuđuje i protiv funkcionera naše stranke, i treba tako da bude, ako su kršili zakon, treba da bude presuđeno protiv njih. Ali, niko nema pravo da se meša u rad sudija i tužilaca.

Ono što mi je veoma zanimljivo, vidim ovde neke kandidate, pravo da vam kažem, živ za njih ne bih glasao. Ima nekih koji su npr. uhapsili 500 i nešto ljudi kao tužioci i svi su bili oslobođeni i napravili su takvu nemerljivu štetu ovoj državi od jedno 110 miliona dinara, čini mi se. Neću da govorim o imenu i prezimenu osobe, ali je strašno da uopšte ta osoba ima morala da se opet kandiduje. Ja, recimo, za tu osobu živ neću da glasam, odmah da vam kažem.

Slažem se ovde sa kolegom Martinovićem da mi definitivno imamo kao poslanici pravo, pa i individualno, na kraju, da ocenjujemo pojedine kandidate koji su nam došli ovde i njihove biografije. Ja vas samo molim da zaista učinite još više u pravosuđu u odnosu na ovo što ste do sada radili, a uradili ste mnogo. Vi ste, recimo, odnosno, pre svega gospodin Selaković, ali vidim da ste nastavili njegovim putem i to mi je jako drago, vi ste obnovili apsolutno mrežu sudova i to za duplo. Neko je imao genijalnu zamisao u ovom društvu da potpuno uništi mrežu sudova, da imamo svega 30 i nešto sudova u državi. Danas čini mi se da smo to vratili i mnoge opštine koje su bez ikakvog razloga izgubile sudove su dobile nove. Drago mi je što gradite nove zgrade za sudove, posebno ovo za prekršajne sudije, veoma važno, svi će biti na jednom mestu i to je veoma veliki uspeh.

Ono što moram da vam na neki način čestitam, mada nisam bio pristalica toga, to je oko tužilačkih istraga, ali nam je i to ostalo u amanet od neke prethodne garniture, gde je grlom u jagode neko ušao u čitav postupak tužilačke istrage zato što se dobio novac od jedne velike zapadne države koja je tražila, i to insistirala isključivo na tome, da se napravi ta tužilačka istraga. Kod nas je to prilično navrat na nos napravljeno. Vi ste dobili vruć krompir i koliko toliko ste to napravili da funkcioniše kako valja. Tvrdim da nama još uvek tužioci nisu u potpunosti osposobljeni za adekvatan rad vezan za tužilačku istragu, ali s obzirom kako je to ostavljeno i kakav je to haos bio sa donošenjem onakvog ZKP, onako na vrat na nos, ovo je još zaista super.

Moram da vas pohvalim i za činjenicu da mladim ljudima dajete šansu. Mnogo mladih pravnika je uspelo da pronađe mesto pod suncem i mislim da ste, evo, i to moram da kažem, takođe nam je ostalo na jedan vrlo besmislen način Pravosudna akademija je napravljena, pravo da vam kažem kako je to tada funkcionisalo, uopšte mi nije jasno čemu je to služilo. Vidim da ste vi sada to jako lepo upodobili da će Pravosudna akademija biti mesto gde će se školovati zaista na pravi način budući nosioci pravosudnih naših funkcija. Čestitam vam na tome.

Drago mi je što to ipak temeljito radite, a ne kao nekada da čisto donesete neki zakon da biste se opravdali pred ovima iz EU ili da biste dobili eventualno neki novac iz fondova, nego ipak se sistematično prilazi izradi određenih zakona i pripremate pre svega i javnost i čitavo društvo, a svakako pripremate pre svega one nosioce pravosudnih funkcija da postupaju po određenim zakonima. S tim u vezi, naravno da ću podržati sva ova rešenja. Što se tiče samih sudija, tužilaca, individualno ću se odlučivati svakako kada do kraja baš pogledam svima biografije. Što se tiče zakona potpuno ću podržati i verujem da će to učiniti, naravno, i čitava poslanička grupa SNS. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Preostalo vreme još tri minuta.

Evo, za tri minuta, nešto što je očigledno posle jučerašnje rasprave okupiralo pažnju. Mislim da je važno da je i gospodin Vujović, ministar, ovde sa nama, ali ja bih želeo da sa njim i sa koleginicama i sa kolegama koji su dali doprinos ovoj debati razjasnimo neke stvari, neka pitanja na koja juče nismo mogli da dobijemo odgovor.

Dakle, kada govorimo o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća. Dakle, istakao bih, pošto su neki govorili o tome da to nije zajam, to je reprogramiranje, pa bih voleo da pitam - zbog čega onda ne piše o reprogramiranju zajma iz 2011. godine? Pošto se govorilo o tome, nije ovo zajam, nego je to način da se vrate neki stari dugovi.

Ono što je mnogo važnije ovde, gospodine ministre, mislim da je važno da mi poslanici Narodne skupštine, a pre svega građani Srbije dobiju dovoljno argumenata i informacija na osnovu čega mi donosimo ovakvu odluku o zaduživanju 182 miliona evra plus zaduživanje od nekih tridesetak. Dakle, ukupno 200 miliona evra na ovoj sednici. Otvara više pitanja, ali ona ključna pitanja, to je pitanje stanja javnog duga. Sećate se da sam predlagao upravo poštovanje zakona, jer Zakon o javnom dugu govori o tome da onog trenutka kada premašimo 45% zakonskog limita, učešće javnog duga u BDP, kod svakog usvajanja budžeta moramo da raspravljamo o tome i da nas Vlada upozna sa načinom na koji će se prevazilaziti taj problem. Dakle, to je jedan od predloga DS.

Dakle, 2012. godine u julu mesecu javni dug je iznosio oko 15 milijardi evra i puno se govorilo ovde o pravim ili ovakvim ili onakvim podacima, lažnim podacima o javnom dugu. Dakle, 15 milijardi u julu 2012. godine, a ja posmatram sajt i ono što je meni dostupno, sajt Uprave za javni dug koji možete i vi da proverite i svi građani Srbije, na kome kaže – da je 31. decembra 2016. godine bilo oko 25 milijardi i 200 miliona, da je 31. marta 2017. godine, i to je poslednji pristupačan podatak na sajtu Uprave za javni dug, taj iznos bio 24 milijarde i 900 i nešto miliona.

Dakle, na osnovu pristupačnih podataka, dakle Uprave za javni dug, je to negde oko 25 milijardi, 15 milijardi u julu mesecu 2012. godine i sada 10 milijardi više. Pitanje je dakle upravo to – na osnovu čega mi odlučujemo, jer je ovaj programski zajam od 200 miliona namenjen, pre svega, racionalizaciji u okviru EPS-a?

Privedite kraju.

Da vas podsetim samo, deset sekundi, ako dozvoljavate, mislim da je važno i ne bih uzimao više vremena, da je vrlo bitno reći da smo pre godinu i po dana usvojili zakon kojim smo se zadužili za potrebe EPS-a nekih 200 miliona evra. Pitanje – na koji način smo potrošili ta sredstva, ako su efekti, gubici EPS-a posle godinu dana, godinu i po dana smanjena… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem kolega Ćiriću.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.

Nisam dobio odgovore na pitanja koja sam postavio. Ponoviću još jednom ključne stvari, odnosno ključne probleme koje imamo ovde kod izbora sudija, izbora tužilaca. Biramo tužioce za 33 tužilaštva. Imamo 60 predloga po imenu i prezimenu. Imamo jedno kratko obrazloženje, gde su samo biografski podaci, bez ikakvih relevatnih podataka na osnovu kojih bi mogli da se opredelimo i da glasamo za nekog tužioca ili ne ili za nekog sudiju ili ne. Jedino što možemo da poredimo su prosečne ocene na fakultetu na osnovnim studijama koje su date za sudije, a za tužioce nemamo ni taj podataka. Priznaćete, na osnovu toga je nemoguće doneti odluku, tako da me zaista interesuje, čuli smo od nekoliko poslanika vladajuće većine o tome kako će se oni opredeljivati za svakog tužioca ponaosob, na osnovu kojih podataka. Sve što smo dobili je na ovom komadu papira za svakog tužioca. To je jedan kratak paragraf. Na osnovu ovih podataka je nemoguće izjasniti se o kvalitetu jednog tužioca.

Ponovo, možda je kandidat, odnosno kandidati za tužioce za ratne zločine su možda dobri, možda nisu dobri, ne znamo. Poslanici su dobili smo kratko obrazloženje. Bez plana rada, bez analize dosadašnjeg rada, kvalitetan izbor nije moguće doneti. Moguće je doneti izbor na zvonce. Kada zvoni zvonce vi glasate, i to je moguće. Međutim, to nije u interesu građana Srbije.

Ono što je zaista veliki problem i ministarka nije ni na to odgovorila, struka kaže, relevatna sudska udruženja kažu da ova izmena Zakona o sudijama u stvari jačaju ulogu predsednika suda umesto da je relativizuju kao što struka zahteva.

Sam način izbora je sporan. Ima predloga, recimo, da predsednika suda biraju sudije suda i da to bude način izbora. Ovaj izbor, odnosno ovaj način izbora koji radimo danas kroz Skupštinu sa ovim kratkim obrazloženjima jednostavno nema nikakav smisao.

Pokret Dosta je bilo misli da tužioce treba birati direktno na izborima u svakoj opštini, većinskim izborom, tako da građani biraju isto kao i načelnike policije, isto kao i predsednike opština, gradonačelnike. To mora biti direktan izbor. Mislimo da je to jedini način da dođemo do kvalitetnih kadrova gde će građani odlučivati.

Ovakav način, na osnovu ovog šturog obrazloženja, jednog kratkog paragrafa, ni jedan poslanik ne može doneti kvalitetnu odluku. Naravno, moguće je da su nekim poslanicima dostupni dodatni izvori informacija o tužiocima, ali oni nisu dostupni svim poslanicima. O sudijama, takođe. Ostaje nam samo da gledamo njihove prosečne ocene.