Predsednice, ja sam iznenađen da je sa vaše strane stigao ovaj predlog koji je, to ja verujem, znate i vi sami, u suprotnosti sa članom 157. Poslovnika skupštine. Stav 2. tog člana Poslovnika kaže, ako neko ne zna, da Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu zakona obavlja posebno.

Mi smo imali na svakoj sednici sličnu raspravu, ali ono što smo imali bilo je rasprava da li eventualno predlozi zakona mogu da idu sa imenovanjima, da li predlozi zakona jednih imaju nekakve veze sa drugim, ali nijednom do sada nismo odlučivali o predlozima zakona u zajedničkoj raspravi sa predlozima za izmenu sastava skupštinskih odbora i delegacija. Znači, to se još nije desilo. Te tačke su se uvek nalazile odvojeno na dnevnom redu, govorim o tačkama vezano za izbor članova odbora i delegacija i one su u krajnjoj liniji prolazile praktično bez rasprave.

Ne mogu da razumem koja to žurba sada tera vas da još jednom direktno, najdirektnije, ako je moguće praviti neku gradaciju, kršite Poslovnik i da član 157. koji kaže da je moguće spajati samo predloge zakona, raspravu o predlozima zakona, vi spajate predloge četiri zakona, od toga su dve izmene i dopune, dva zakona o davanju garancije i izmene o izmenama sastavu opštinskih odbora i skupštinskih delegacija.

Zahvaljujem.
Nadam se da nema ništa sporno u vezi predloga Demokratske stranke i da ćete preći preko svih tih…

Molim vas da se izjasnimo o tome…

Svakako, izjasnićemo se. Zato i postoji glasanje.
Ne mora sve ono što predloži neki poslanik da bude usvojeno.
Molim poslanike da se izjasne o mom predlogu da se spoji rasprava o predloženim tačkama dnevnog reda.
Zaključujem glasanje.
Za moj predlog je glasalo - 132, protiv - niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
O povredi Poslovnika ćemo takođe glasati na kraju sednice, pa ćemo videti koliko glasova ima predlog Marka Đurišića.
Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje: za - 130, protiv - tri, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila Dnevni red Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini u celini.
U skladu sa Poslovnikom, određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Sa radom ćemo nastaviti u 15 časova i 5 minuta.
Hvala.
(Posle pauze.)

Poštovani poslanici nastavljamo sa radom.
Molim poslaničke grupe ukoliko to nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članovima 192. i 193. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozitu, Predlogu zakona o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita; Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, Beograd (Projekat „Modernizacije sistema za otpepeljivanje TE Nikola Tesla A“), Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreže Srbije“, Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu), Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije i Predlogu Odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Da li ovlašćeni ispred predlagača žele reč?
Reč ima ministar Dušan Vujović.

Dobar dan.
Dozvolite da ukratko kažem nekoliko važnih informacija o tačkama dnevnog reda, prve četiri tačke dnevnog reda danas. Napominjem da ću posle toga dati reč ministru Antiću da on objasni suštinski deo ova dva kredita KfW dugove gde mi sa stanovišta ministra finansija i sa stanovišta finansijskih efekata tih kredita pružamo garancije, a Ministarstvo rudarstva i energetike se nalazi u najboljoj poziciji da objasni suštinu ovih kredita.
Što se tiče prve tačke dnevnog reda i druge tačke dnevnog reda, reč je o istom amandmanu na dva zakona. Jedno je Zakon o dopuni Zakona o osiguranju depozita, a drugo je Zakon o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. U oba slučaja se traži saglasnost, odnosno da parlament odobri malu izmenu zakona kojom se u prvom slučaju dodaje stav 4, a u slučaju Agencije za osiguranje depozita stav 3. U prvom slučaju to je član 7. a u drugom je član 8.
Šta je suština? Izmena glasi – u izuzetnim okolnostima značajnih promena na međunarodnom finansijskom tržištu uzrokovanih postojanjem negativnih kamatnih stopa na depozite kod stranih banaka Agencija može, naglašavam može, da devizna sredstva iz stava 1. ovog člana ulaže u devizne u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili NBS. To je suština predloga.
Šta to praktično znači? Kada je donošen ovaj zakon i kada su pravljeni krediti kojima se Republika Srbija zadužila da bi popunila sredstva Fonda za osiguranje depozita situacija na međunarodnom finansijskom tržištu je bila takva da smo imali pozitivne kamate na ulaganje deviznih rezervi. Znači Republika Srbija se zadužila kod Svetske banke i kod Evropske banke za obnovu i razvoj i u prvom slučaju preuzeta sredstva kredite, a u drugom slučaju rezervisana sredstva za slučaj potrebe su u prvom slučaju uplatile na račun NBS, a u drugom slučaju stoje na rezervnom računu.
Sredstva koja su uplaćena se standardno po međunarodnoj praksi spajaju se sa sredstvima deviznih rezervi i njima se upravlja na isti način kao i sredstvima deviznih rezervi. To je sve bilo u redu dok se nisu pojavile negativne kamate poslednjih godinu, godinu i po dana a onda sada imamo paradoksalnu situaciju da država Srbija plaća kamatu na taj kredit. Kredit je evidentiran kao povećanje duga države Srbije. Pošto ne mogu da se troše, srećom nema potrebe da se troše, jer su to sredstva kojima se interveniše samo u slučajevima da neka banka ne može da izmiri svoje obaveze prema štedišama, u takvoj situaciji Agencija za osiguranje depozita ulaže sredstva zajedno sa NBS i mora da plaća negativne kamatne stope.
Prema poslednjim podacima, iznos je dosta značajan i biće još veći u budućnosti ukoliko zakonski ne dozvolimo Agenciji za osiguranje depozita da uz saglasnost NBS i Ministarstva finansija, odnosno Vlade Republike Srbije ta sredstva na način da se spreče negativne kamatne stope, tj. potreba da se dopunski iz budžeta to finansira.
Pored toga što se neki ljudi koji kruto interpretiraju pravila obezbeđenja takvih plasmana od finansijskih i drugih rizika, čvrsto sam uveren da u ovom slučaju takvih rizika nema pošto je država Srbija i u ime nje, Ministarstvo finansija potpisalo kredit kojim je ukupan dug već preuzela na sebe, ovde dopunskih rizika apsolutno nema, gubljenje ove supstance do koje dolazi bez naše greške stvarno nije opravdano i svaki poslanik bi imao pravo da postavi pitanje zašto dopunski iz budžeta finansiramo nešto što smo već pozajmili. To je taj uticaj međunarodnog okruženja koje je takvo. Mi nemamo dovoljno jaku poziciju da ispregovaramo sa onim bankama koje su kvalifikovane da drže rezerve koje neće biti ograničene po pozitivnim kamatnim stopama i trpimo u tom okruženju.
Između ostalog i zato što još uvek nema tzv. „investmen grej“, znači nemamo rejting koji nam omogućava da imamo investicioni kvalitet. To ćemo imati uskoro nadam se, ali u ovoj situaciji naš odgovor na takvu situaciju je da dozvolimo Agenciji za osiguranje depozita da pod jasnim pravilima kojima se poštuju nivoi rizika i potrebe likvidnosti, ta sredstva ulažu pre svega u kratkoročne hartije NBS, odnosno u kratkoročne hartije Ministarstva finansija, odnosno Vlade Republike Srbije. Time neće biti narušeno ni jedno pravilo i mislim da će to omogućiti da Agencija na ovom poslu ima pozitivan rezultat.
Druge dve tačke dnevnog reda se odnose na pružanje garancija Nemačkoj razvojnoj banci za dva kredita koja se daju EPS i EMS, odnosno „Elektroprivredi Srbije“ i „Elektromreži Srbije“. To su krediti koji se daju pod vrlo povoljnim uslovima od 0,8%. Uslovi su standardni na 12 godina, pri čemu EPS optira da ima pet godina grejs period i sedam godina otplate, a EMS da ima tri godine grejs period i devet godina otplate, pre svega zbog toga što su periodi korišćenja sredstava tj. izgradnje objekata koji se ovim finansiraju drugačiji i EMS želi da krene sa otplatom čim se aktiviraju ta ulaganja.
U prvom slučaju kod EPS reč je o 45 miliona evra, u drugom slučaju reč je o 15 miliona evra. Postoji standardni 0,75%, tzv. „front end fi“ i 0,25% je naknada za angažovana neupotrebljena sredstva. U staro vreme se to zvalo interkalarna kamata. Tu nema nikakve razlike od standarda. To su vrlo povoljni uslovi i oni se daju za projekte koji imaju strateški značaj. Stao bih ovde i rekao da su finansijski uslovi vrlo povoljni i da ovde država Srbija daje garanciju i da se očekuje da će EPS i EMS u celosti da finansiraju sve obaveze koje proizilaze iz ovih kredita, ali pošto je neophodna državna garancija, dajemo garanciju. Ta garancija se evidentira kao naš dug, ali očekujem da država nikada neće imati ni evra obaveze po tim kreditima.
Što se tiče sadržaja ova dva kredita, jedno je tzv. otpepeljavanje, a drugo je kompletiranje visokonaponske mreže. Dao bih reč ministru Antiću da vas informiše.

Hvala. Izvolite ministre.

Gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, kolega Vujović, koji je ispred Vlade Republike Srbije pre svega ovlašćen da brani ove zakone, izneo je ove finansijske elemente, a ja želim, pre svega iz poštovanja prema ovom visokom domu, da u najkraćem dam jedan siže nekoliko ključnih elemenata vezano za ova dva zajma.
Pre svega, želim da iznesem jedno snažno uveravanje prema svima vama, uključujući i ministra finansija koji je to rekao, ali u fazi da i on očekuje, ja vas u potpunosti uveravam da je ovde reč isključivo o davanju dve garancije za dva zajma koja će „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“ u potpunosti sami izmiriti. Mi u ovom trenutku nemamo nijednu kreditnu liniju, niti za „Elektroprivredu Srbije“ niti za „Elektromreže Srbije“ gde otplatu tih kreditnih linija vrše građani Srbije, odnosno budžet. Ne, reč je isključivo o zajmovima koje „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“ same izmiruju. To je prva stvar.
Druga stvar, postavlja se pitanje zašto onda državna garancija? Pa objektivno, uzimajući u obzir politiku ovih međunarodnih finansijskih institucija i kamatne stope koje se ostvaruju prilikom odobravanja ovakvih zajmova, došli smo do jednog stava da je daleko povoljnije uzeti ovaj zajam sa državnom garancijom zato što su kamatne stope i svi ostali troškovi tih zajmova daleko niži.
Dodato tome kao argument zašto je državna garancija u slučaju ovog zajma za „Elektromreže Srbije“, morate da uzmete u obzir da je to bio uslov KfW zato što je taj zajam praćen sa grantom od 6.480.000 evra, uzimajući u obzir da je reč o projektu koji se nalazi na svim onim zajedničkim prioritetnim listama, i u „VB6“ i u ostalim mehanizmima u kojim se Republika Srbija nalazi. Dakle, dva ključna elementa. Ova dva zajma će vratiti EPS i EMS, a državnu garanciju dajemo zbog činjenice da na konto toga i zbog politike KfW se ostvaruju daleko povoljniji uslovi samog kredita, plus KfW za svoju kreditnu liniju, odnosno za zajam. Taj njihov zajam je praćen investicionim grantom u iznosu od 6,5 miliona evra.
Kratko bih se osvrnuo na oba projekta, sa željom da pre svega narodni poslanici, a naravno i čitav auditorijum, u potpunosti razumeju značaj ova dva projekta.
Kada govorimo o „Elektroprivredi Srbije“, EPS prolazi kroz jedan ozbiljan proces tranzicije. Ta tranzicija je uslovljena činjenicom da u Republici Srbiji duže od 22 godine nije izgrađen nijedan veliki energetski objekat, da su mahom naši ključni proizvodni objekti 30 i 40 godina stari, da oni svoju budućnost i svoj rad, koji je neophodan za ovu zemlju, za našu privredu, za naše građane, da svoj taj budući rad moraju da ostvare kroz proces različitih modernizacija, pre svega u delu prilagođavanja rada tih blokova najvišim standardima i neophodnim standardima iz oblasti zaštite životne sredine.
Upravo iz tog razloga mi moramo uraditi i radimo već nekoliko godina više kapitalnih stvari kada su u pitanju i TENT i „Kostolac“. Pre svega, to su elektro-filteri za otklanjanje praškastog zagađenja. Moram tu da napomenem da smo u tom procesu investirali više od 200 miliona evra i da svi ključni, veliki, kapitalni objekti imaju nove elektro-filtere i da je to zagađenje smanjeno na onaj nivo koji propisuju najnovije direktive, a da u ovom trenutku radimo postrojenja za otsumporavanje, denitrifikaciju i da to sa rešavanjem problema otpepeljavanja predstavlja taj ključni faktor zbog čega će naši blokovi moći da rade u budućnosti i, verujem na zadovoljstvo svih nas, da proizvode adekvatne količine električne energije.
Jedan od značajnih projekata u svemu tome je sistem otpepeljavanja u TENT-u „A“ i mi u ovom trenutku planiramo da uradimo potpuno moderan sistem za otpepeljavanje, uzimajući u obzir da to kako se radilo decenijama ne ispunjava bilo kakve standarde, da mi u ovom trenutku imamo na tim deponijama više od 200 miliona tona pepela, da blokove, odnosno elektrane generišu otprilike u Obrenovcu šest miliona tona godišnje i da to pitanje mora da se stavi u neki okvir. Mi smo ovde dali jedan potpuno jasan opis izgradnje sabirnih silosa i čitave tehnologije koja razdvaja šljaku, razdvaja pepeo, na koji način se taj pepeo prikuplja i na koji način se taj pepeo odlaže. Čitav taj proces u Termoelektrani „Nikola Tesla“ košta otprilike 55 miliona evra. Po uslovima koje smo mi dogovorili, on će biti praćen zajmom KfW u iznosu od 45 miliona evra i 10 miliona evra će biti plaćeno sopstvenim sredstvima EPS-a.
Kada govorimo o „Eelektromrežama Srbije“ i zajmu koji se danas nalazi pred vama, želim kao kratak uvod samo da vas podsetim da smo u ovoj Narodnoj skupštini doneli svojevremeno i određene zakonske okvire vezane i neophodne za realizaciju projekta „Transbalkanski koridor“. „Transbalkanski koridor“ je jedan značajan panevropski projekat koji definiše modernizaciju, pre svega na tom 400 kv naponskom nivou, izgradnju novih kapaciteta za prenos električne energije. On je projektovan da sa dalekog, odnosno sa istoka Evrope, iz Ukrajine, Moldavije i tog regiona vrši prenos energije prema jugozapadnoj Evropi. Svojim koridorom prolazi preko Republike Srbije, iz Rumunije ulazi u Srbiju, kreće se Srbijom, ima dve interkonekcije sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom i iz Crne Gore podvodnim kablom ide prema Republici Italiji.
Taj projekat smo podelili u neke četiri faze. U prvoj fazi u ovom trenutku se realizuje izgradnja 400 kv konekcije između Srbije i Rumunije, kroz izgradnju dalekovoda između Pančeva i Rešice. U ovoj drugoj fazi, koja se danas nalazi pred vama, predviđeno je izvođenje radova na izgradnji 400 kv dalekovoda između Kragujevca i Kraljeva, uz podizanje te trafostanice u Kraljevu na 400 kv nivo.
Taj projekat je značajan iz više razloga. Prvo, on otvara mogućnost da Srbija postane zemlja kroz koju će se obavljati veći tranzit električne energije, što je veći prihod za našu državu. Taj projekat u ozbiljnoj meri popravlja opšte naponske prilike u Republici Srbiji, što će bez sumnje dovesti do smanjenja gubitaka i u prenosu, a verujem i u distribuciji električne energije. Konačno, taj čitav projekat će omogućiti da se u Srbiji daleko bolje razvijaju projekti iz obnovljivih izvora, jer će biti omogućeno njihovo povezivanje na tu prenosnu mrežu, a samim tim i mogućnost da tu energiju koju budemo proizvodili, verujem u većoj meri, za narednih nekoliko godina imaćemo više stotina megavata, pre svega iz energije vetra, ali i nove druge objekte da tu energiju izvozimo u Italiju i druge zemlje gde je ta električna energija daleko skuplja nego na ovom delu tržišta.
Čitav projekat je negde oko 29 miliona evra. Definisano je da će 15 miliona evra biti zajam od strane KfW, 6,4 miliona, odnosno 6.460.000 evra će biti investicioni grant koji daje KfW, koji je praćen čitavim onim aktivnostima vezano za „VB6 proces“, uz podršku Energetske zajednice, Evropske komisije, a ostatak sredstava biće finansiran iz sredstava „Eelektromreža Srbije“.
Pozivam poslanike da podrže ova dva zakona koji se nalaze pred vama, odnosno ove dve ratifikacije, odnosno ova dva zajma, uzimajući u obzir, ponavljam, da se o projektima koji su kapitalno važni za energetski sistem Republike Srbije i, konačno, uzimajući u obzir da je reč isključivo o davanju garancija za kredite koje će naše energetske kompanije vratiti iz sopstvenih sredstava. Hvala.

Reč ima Čedomir Jovanović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, interesantna tema je danas ovde u parlamentu. Dobro je što ste zajedno došli, gospodine Vujoviću, sa ministrom za energetiku, da ne budete samo vi osuđeni na tog „toplog zeca“, kroz koji mislim da morate da prođete, kao predstavnik Vlade koja izbegava da odgovori na veoma važno pitanje koje je preduslov davanja podrške nečemu što samo po sebi nije sporno. Naravno da je dobro podržati ove izmene zakona i da je besmisleno plaćati negativnu kamatnu stopu negde u EU ili na području Evropske ekonomske zajednice, monetarne unije, zbog toga što je tamo negativna kamatna stopa, za razliku od ove naše ovde koja je još uvek drugačija, između ostalog i zbog političkog rizika, pre svega, ekonomski su se smanjili.

Ali, gospodine Vujoviću, vaša najupečatljivija izjava u poslednjih nekoliko meseci je obrazloženje te katastrofalne politike „Elektroprivrede Srbije“ i rezultata, pažljivo biram reči, koje bi moje kolege iz opozicije opisale kao kriminalni. Oni su torpedovali ekonomske napore čitave zemlje, siguran sam da znate o čemu govorim. Ima puno komentara, ali jedan od njih, kojem sam ja posvetio pažnju, govori da smo mi podbacili u rastu bruto društvenog proizvoda gotovo za 40% zbog nesposobnosti „Elektroprivrede Srbije“ da uradi planirani deo posla. Vi ste tu grešku ili nemoć „Elektroprivrede“ pravdali lošim meteorološkim uslovima. Gospodine Vujoviću, i vi kao i ja, a verujem i mnoge kolege i koleginice ovde u Skupštini, znate da to nije tačno, da nikakve veze meteorologija nema sa katastrofalnim rezultatom „Elektroprivrede Srbije“. Ako već treba da odobrimo ove zajmove, hajde onda da postavimo pitanje verodostojnosti uveravanja vašeg kolege gospodina Antića da će EPS i EMS sami vratiti ove kredite i to nema nikakve veze sa građanima Srbije, niti će oni snositi bilo kakvu posledicu naše odluke ovde u parlamentu. Da se odmah jasno izrazim, mislim da su ovo nužne promene. Sada to nije pitanje poverenja u vašu vladu, čim pročitam da je to Nemačka razvojna banka, ja sam spreman tako nešto da prihvatim, jer su oni dovoljno ozbiljni da vode računa o načinu na koji daju svoj novac. Drugo je pitanje što Nemci imaju svoju razvojnu banku, a mi smo svoj fond za razvoj torpedovali, a ništa na njegovo mesto u međuvremenu nismo uveli.

Dakle, zašto je „Elektroprivreda Srbije“ imala tako katastrofalne rezultate? Zbog upravljanja, je li tako, gospodine Antiću, a ne zbog temperature? I vi to vrlo dobro znate, gospodine Vujoviću. Onda je samo ovde pitanje – zašto štitite one sa kojima inače nemate ništa zajedničko? Mi možemo da se slažemo, da se ne slažemo politički, ali mislim da vi manje ili više u ovim komplikovanim okolnostima dobro radite svoj posao, to sam rekao i tokom rasprave o budžetu. Ali šta ćemo sa onima koje vi štitite i zašto štitite nešto što je neodbranjivo, a to su rezultati „Elektroprivrede Srbije“?

Koliko novca je „Elektroprivreda“ potrošila na uvoz struje i koliko je taj uvoz u ovom periodu bio veći od onog koji je bio uobičajen? Da se sada ovde ne poigravamo sa svojim znanjem o EPS-u, ali vi gospodine Antiću znate vrlo dobro šta je otkrivka uglja. Vi znate da je neko nekada razmišljao, pa je formiran Institut „Jaroslav Černi“, da su se nova polja osvajala, da su se menjali rečni tokovi, da smo iseljavali čitava naselja da bi „Kolubara“ mogla normalno da radi sa TENT-om. A onda nam se desilo – šta? Desila se promena vlasti 2012. godine. Ovde razgovaram sa Markom, pa mu kažem – Marko, ovi su uspeli u Kolubari da budu lošiji od vas. Zašto EPS nema tehničkog direktora? Zašto više ne postoji tehnički kolegijum u EPS-u koji vodi računa o činjenici da smo sa 30 miliona tona otkrivenog uglja pali na 20, pa se spustili ispod dva sada. To su tako male površine da više ne možemo da im priđemo sa onim komplikovanim sistemom u „Kolubari“.

Ko je za to odgovoran? Ko je odgovoran za konsultante u EPS-u, na stranu koliko su oni koštali? Ko je za to odgovoran? Jesu li konsultanti promenili višedecenijska pravila u EPS-u? Jesu. Jesu li tražili da sva postrojenja rade u maksimalnom režimu? Jesu. Jesu li ignorisali činjenicu da se tako maksimalno troši ta otkrivka uglja? Da. Jesu li proizvodili jeftinu struju, a onda ostali bez uglja koji nam je bio potreban pa smo uvozili skupu? Da. Ko je za to odgovoran?

Koliko je narod stegao kaiš, gospodine Vujoviću, podržavajući vaše mere ili pristajući na njih protiv svoje volje, plate, penzije, nema zapošljavanja? Na kraju, umesto 1,8% projektovanog rasta bruto društvenog proizvoda – jedva 1%, uz uveravanje da će se to promeniti do kraja godine. Neće, i vi vrlo dobro znate. Jako teško, jer su to sistemska pitanja. Ona traže sistemsko rešenje. Nema toga.

Ko vodi računa o EPS-u? Uopšte neću da ulazim u politički folklor, da li je neko držao gril ili nije držao gril. Zašto je EPS u v.d. stanju? Arterije našeg razvoja, koridori, EPS, v.d. stanje. Izaberite direktora EPS-a. Zašto ga nemamo. Znači, sada treba da damo kredit, podršku kreditu, da damo državnu garanciju, tačno, kamatna stopa je povoljna, KfF je ozbiljna institucija, nema razloga da sumnjamo u opravdanost ove investicije. Ali u ovakvim okolnostima, pa čekajte, dajte prvo da raščistimo sa svim problemima koje imamo pa da počnemo nešto da stvaramo. Nema strančarenja, nema LDP i SPS truje, gospodine Antiću, postoji samo održiv sistem i neodrživ. Ovaj je pred raspadom i vi to vrlo dobro znate. Vi to vrlo dobro znate. To više nema veze sa spremnosti ljudi da na terenu urade nešto što se graniči sa nadčovečanskim naporom, kao kada su niske temperature pa pucaju dalekovodi, pa onda tamo neko ide, i sami ste bili akter jednog od takvih događaja.

Šta ćemo sa ovim? Ko je odgovoran za konsultante u EPS-u, za pravila koja su oni uveli, za nekontrolisanu potrošnju uglja, za izostanak pravovremenih odluka koje su nas dovele do toga? Vi znate bolje od mene kolike su rezerve otkrivki u ovom trenutku. Tačno je, imali smo problem 2014. godine, svi smo to razumeli. Viša sila, ne može niko da utiče na to, jednom u ko zna koliko godina, govore – hiljadugodišnje kiše. Šta je sada? Kakvi loši meteorološki uslovi, gospodine Vujoviću? Četiri godine nije bilo zime. Četiri godine zime nije bilo. Imali smo malo minusa polovinom januara i ništa više osim toga. To nema veze sa ovim. Svako ko ima malo dodirnih tačaka sa EPS-om zna da je ovo vrhunski javašluk i bezobrazluk prema čitavoj državi, ne samo prema vama, nego i prema nama.

Kako da vas podržimo, gospodine Antiću? Evo, sada treba da donesemo odluku da se zaduži država, da da garanciju, vratiće EPS. Hoće li ti ljudi to raditi? Oni su nesposobni bilo šta da urade. Postavka EPS-a je katastrofalna. Pet godina to traje. U redu, bio je jedan direktor, otišao je taj direktor, na njegovo mesto došao je neki drugi. Gde su rezultati? Jeste, dobro je uzeti novac sa računa EPS-a kada se nešto zaradi, i to se dešavalo. Počela su javna preduzeća da uplaćuju u budžet državi koja je njihov vlasnik. Tačno. Ali zato su izostala sredstva za investicije, za razvoj. To je, između ostalog, problem sa kojim se danas suočava naš energetski sistem. Na svu sreću, „Kostolac“ radi, on dobro radi, zahvaljujući remontima iz nekog drugog vremena i onome što je u međuvremenu urađeno. Ali nismo doveli u pitanje nešto što je arterija našeg razvoja, a to je čitav energetski sistem. Elektroprivreda nam ima kriminalan rezultat zbog javašluka, a ne zbog minusa, ne zbog snega, ne zbog poplave. O tome moramo da pričamo. Pre ili kasnije ćemo se sa tim suočiti. Godine 2000. nismo birali ko će voditi „Elektroprivredu Srbije“ i biti direktor TENT-a ili „Kolubare“. I dan-danas plaćam cenu za odluku da podržimo tada Boška Buhu koji je bio kadar SPS-a i direktor iz Obilića, doveden da vodi TENT u Obrenovcu 2000. godine. Tako treba da bude zauvek u ovoj zemlji. Ali dajte sada da vidimo ko je za ovo odgovoran.

Podržaću vaš dogovor sa KfV-om, to je dobar dogovor, sa ozbiljnom institucijom, ali šta ćemo da radimo sa ovim ljudima? Oni nisu u stanju ništa da urade dobro. Oni moraju da odgovaraju za ovo, da budu smenjeni, ne mislim na krivičnu odgovornost, to me ne interesuje, moraju da odgovaraju za odsustvo bilo kakvog rezultata.

Lepo je to kada kažete meterologija, ali nije tačno gospodine Vujoviću, i to isto tako dobro znate.

Što se tiče promena u ovom zakonu o kojem ste vi govorili. Interesuje me da li, i zašto ste isključili mogućnost da se država, pošto je to pitanje, između ostalog i kamatnih politika. Zašto ste isključili mogućnost da se država kod naših banaka zadužuje na ovaj način na koji se zadužuju u inostranstvu, nego ste to vezali isključivo za državne karte i od vrednost. Već i ovako država nam ima predominantan uticaj na finansijskom tržištu, pa kada je prisutno u dinarskom sektoru neka bude i u deviznom ako može da dođe do povoljnije kamatne stope.

Ovako, čini mi se da presipamo i sa jedne strane na drugu. Država emituje hartije, sa druge strane, jedna država institucija, kao što je taj fond, te hartije otkupljuje. Ne, znam, objasnite mi, nisam vam priori protiv toga, ali sigurno postoji neki razlog zašto smo isključili i domaći bankarski sektor sa tog tržišta.

Šta ako bi on ponudio neku veću i povoljniju kamatnu stopu od one koju nudi država. Ako bi bio konkretniji, to je prosto, razmišljam sa stanovišta direktora tog fonda koji gleda na svoje prihode, jer pretpostavljam da je taj direktor ovo što ste vi signalizirali Vladi da je loše da plaćamo negativnu kamatnu stopu. Posebno drugo pitanje je pitanje kamatne politike i činjenice da se ekonomski rizik smanjuje jer se menja kreditni rejting zemlje, ali se politički povećava.

Između ostalog posledica te činjenice to što se desilo EPS, jer to nema nikakve veze sa pitanjem potencijala EPS nego isključivo sa politikom. Oni koji su doveli konsultante imaju ime i prezime. Koliko god da smo na kolenima ovde još uvek ima dovoljno znanja za neke poslove. To znanje je marginalizovano. Prodefilovale su divizije kroz EPS, uzeli svoje honorare, a danas ih više nigde nema.

Da li grešim gospodine Antiću kada kažem da između ostalog, da je jedan od ključnih politika bila insistiranje da svi blokovi rade maksimalno? Da imamo 350 megavata, umesto 320, na primer. Na 90% smo uvek radili, ne mora sto i troši, troši i troši. I onda leti izvozi viškove, kada je cena minimalna, a zimi onda moramo da uvozimo po mnogo većoj ceni. Koliko je novca tako otišlo? To su pitanja, na to treba da odgovorimo.

Što se tiče ovih, ovo su nužne i logične promene. Naravno, treba podržati, dobar je krediti. Nemačka razvojna banka finansira, nema razloga da sumnjamo u njihovo ozbiljnost, bar što se tiče LDP-a, ali sve ovo drugo, to znate šta, zaboravite meteorologiju, gospodine Vujoviću, bolje reći da je u pitanju ljudski faktor, a ne neka božanska sila, jer sa bogom da ratujemo besmisleno i mi u njega ne verujemo, tako da ni u taj rat previše ne treba gurati nas, ali ovo drugo svakako da. Da raščistimo sa tim EPS-om i sa javašlukom po drugim javnim preduzećima inače ćete ostati upamćeni kao čovek koji je oborio javni dug. Nema puno takvih ministara finansija u Evropi, a nije uspeo da reši pitanje direktora i upravljanja javnim preduzećima. Ne, njihovog rezultata nego upravljanja. Evo, naš kolega završio u Koridorima, osim toga što putuje putevima po Srbiji, ne znam kakve veze ima sa Koridorima. Kakve veze sa Koridorima.

Tom politikom smo dovde stigli, pa danas plaćamo penale za odobrene kredite koje smo uzimali pre deset ili 15 godina a nismo u stanju još da ih realizujemo jer nema projekata. Ili isto tako plaćamo sada tim skupo zarađenim novcem greške koje su pravljene u poslednjih nekoliko godina. Red u EPS-u je preduslov ozbiljnih rezultata, a njih u ovom trenutku nema zbog toga što niste spremni taj red da uspostavite. Hvala vam.