Molim vas, poslaniče, zahvaljujem.
Replika, Aleksandar Antić.

Pre svega, rekao sam da smo činjenicu da je došlo do pada proizvodnje u odnosu na prvi kvartal 2016. godine javno kritikovali. Znači, ja govorim o brojkama, ali, ponavljam, to je samo komparacija u odnosu na 2016. godinu koja je, ponavljam, jedna od dve godine sa najvećom proizvodnjom u istoriji „Elektroprivrede Srbije“. U odnosu na prosek proizvodnje u 2017. godini je daleko od toga da bi mogli da je karakterišemo kao loša. Nije u skladu sa našim ciljevima. To je jedina ocena oko koje mogu da se složim, ali, ponavljam, izneo sam niz argumenata zbog čega je došlo do toga. Hidrologija je jedan od ključnih, klizište drugi i januar koji je takav kakav jeste i ne možemo da sporimo kakav je bio januar.
Ja vam ponavljam ono što je ključno – uveren sam da će „Kolubara“ da pro-izvede i isporuči termoelektranama i ostalim kupcima, ima tu malo i za komercijalne kupce, više od 28 miliona tona, i u 2017. godini. Apsolutno vas uveravam u to.
Daleko od toga da premijer ima prava da kritikuje, a da vi nemate. Ja sam samo rekao nemojte da to politizujemo. Nemojte da pominjemo Boška Buhu. Pa, kakve veze mi imamo sa Boškom Buhom što ste ga postavili 2000. godine za direktora TENT?
Nisam rekao da je proizvodnja bila veća od 2000. nego u čitavom nizu godina od 2001. godine pa nadalje. Konačno, vrlo precizno sam rekao da nije izgrađen nijedan novi energetski objekat 25 godina. Nisam rekao da nisu remontovani postojeći. Prvi veliki energetski objekat koji se radi, radi se sada Kostolac B3 koji je potpisan 2014. godine.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski, replika. Izvolite.

Obzirom na moje fizičke karakteristike, dobro je što niste morali mene da spašavate u Obrenovcu i to je jedan od retkih nespornih pozitivnih stvari koje ja vama zaista moram da priznam i zahvalim se u ime svih onih koji su u Obrenovcu brže evakuisani, zato što ste bili tamo i jedanput u životu uradili nešto kako treba, ali da zaista dozvolim da prođe tek tako da neko ko u poslovanju duguje više od 200 miliona bankama i medijskim kućama, da se ne zna da li je student zapalio žito ili gde je završilo žito koje je bilo garancija za sedam miliona evra kredita, zašto nisu isplaćene plate radnicima „Fidelinke“ i da onda sebi daje za pravo da komentariše o funkcionisanju elektroenergetskog sistema Srbije, stvarno je prevršilo svaku meru i svako od nas treba da ima meru u nečemu. Ja vama čestitam na tome što ste spašavali građane Obrenovca, ali onako kako ste učestvovali u privatizacijama u svoje vreme, kada i veterinarski zavod i sve ovo što sam pobrojao, u najmanjem ne biste smeli sebi da date za pravo da komentarišete bilo šta o „Elektroprivredi Srbije“ danas. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospodine Antiću, vi branite sada EPS, kao što ste pre devet godina branili privatizaciju NIS-a. Jeste li svesni toga? Znači, branite nešto, prvo, što je neodbranjivo, a pritom to uopšte nije vaša dužnost.

Potpuno je jasno da u EPS, uz sve napore koje tamo ljudi ulažu, niko to ne osporava, ne samo tamo, nego i na mnogim drugim mestima, da je potrebno uspostaviti kvalitetniju organizaciju. Ključni problem je otkrivka. Uvek se polazi od pretpostavke da će u januaru biti onako kako je. Nekad ima malo više, a za četiri godine smo imali, ove godine nismo, i to sam rekao, ali nema ne branite ono što je neodbranjivo.

Potrebno je menjati dalju organizaciju, usavršavati je. Naravno da treba da bude više nego 2016. godine. Nećemo valjda stalno četvoronoške hodati? Jednom ova zemlja treba da stane na noge. Ne da za 25 godina nije ništa urađeno, pa nije za 50, za 50 nije i to je naš zajednički problem.

Što se tiče ovih besmislica, njih će uvek biti u politici, ali je to ključno, dovedite u red velike sisteme. Sve ono što je urađeno je pod velikim znakom pitanja, upravo zbog toga što vi niste ušli u ono u šta ste morali prvo da uđete, a to su ti sistemi - Železnica, Bor. „Železara“ je rešena, to smo podržali. Imate veliki problem sa EPS-om i to bi imao svako na vašem mestu. Rešavajte to. Ako niste u stanju da rešite, onda recite – ne možemo da uradimo, pa ćemo naći nekog drugog ko će to raditi, ali ne branite sada EPS kao što ste nekad branili privatizaciju NIS-a. Sada ispada da ga niko nije privatizovao.

Reč ima ministar Dušan Vujović. Izvolite.

Hvala lepo.
Ne, nije replika. Odgovor je na komentar i pojašnjenje jedno.
Znači, razumeo sam vaš komentar i prihvatam kritiku. Neću se više upuštati u ocene meteorologije. Samo sam procenio da ako je meni trebalo tri puta više vremena da prođem dva kilometra u centru Beograda, gde su sve cevi popucale i ulice bile neprohodne, mogu da pretpostavim kakva je situacija bila na otvorenim kopovima gde smo nekoliko puta bili. Tamo ne može da se prođe kad je najlepše vreme, a kad je vreme bilo onakvo kakvo je bilo, sa -15S, mogu samo da pretpostavim kako je ljudima tamo da stoje osam sati na otvorenom prostoru i rade. Prema tome, ko tamo nije bio treba da pogleda to. Tamo se teško živi kada je temperatura +25S.
Jedan komentar o vrlo važnoj temi koju ste pokrenuli ovde. Komentar i poziv zvuči jako dobro, ali moramo da budemo svesni ograničenja o kojima živimo. Znači, poziv da se ulaže u domaće banke, samo da objasnim kratko. Znači, floskula koja postoji u zakonu kaže sledeće – kod situacija u kojima se ulažu pare za depozite, pazite, to su depoziti koji u stvari štite domaće banke. Znači, mi smo sada intervenisali kreditom koji je uzela država, odnosno narod Srbije, da popuni Fond za osiguranje depozita. U određenom periodu vremena će banke, uplatom jednog doprinosa na štedne uloge, popuniti taj fond i za desetak godina će država moći da se povuče odatle. Znači, to je fond koji je zamišljen kao osiguranje svih depozita koji u principu treba da bude privatni fond za određenom državnom kontrolom. Ovde država nije jedini učesnik u tom procesu. Država tu samo garantuje stabilnost. Znači, to je fond koji štiti štediše u privatnom bankarskom sistemu koji bi, po Strategiji države iz aprila meseca 2014. godine, trebao da postane trebao da postane pretežno privatni vrlo skoro.
Sada, kako se ulažu pare? Taj fond te pare daje Narodnoj banci, odnosno u svakoj zemlji daje centralnoj banci, koja to onda ulaže u skladu, odnosno kao deo svojih deviznih rezervi. Tu je kvaka. Ona devizne rezerve može da plasira samo u određene komercijalne banke i to one koje imaju najbolji rejting, a nemaju sve banke, ni u Švajcarskoj, ni u Nemačkoj. Imaju samo određene banke i one se kvalifikuju da su dovoljno likvidne i dovoljno kvalitetne da imaju taj najviši rejting koji je potreban za plasman deviznih rezervi.
Kada bi kod nas postojale takve banke, a čak ni majke banaka naših banaka ovde u inostranstvu nemaju takav rejting, pošto uglavnom nemamo tako dobre banke kod nas, nema nikakve prepreke da bi Narodna banka, između ostalog, proporcionalno ulagala sredstva u instrumente tih banaka. Nažalost, situacija bar danas nije takva. Nadam se da će biti takva za nekoliko godina, kada dođemo do takvog rejtinga. To je što se tiče ulaganja u banke.
Što se tiče smisla cele priče, pa setite se da je taj Fond za osiguranje depozita ispražnjen upravo zato što neke banke nisu poštovale ta pravila, pa smo morali kolektivno da intervenišemo i to da uradimo. Prema tome, vaš poziv je potpuno logičan, ali ga ja interpretiram kao cilj u budućnosti. Trenutno mi ne možemo i nemamo osnovu to da uradimo.
Ono što mi radimo to je da je i ovde usprotivljenje mnogih ljudi koji se time bave. Pokušavamo da kažemo pošto je država na sebe ovim kreditom već primila puni rizik, daj bar u situaciji kada nam naplaćuju negativne kamatne stope, da možemo to da zatvorimo da bar ne plaćamo to, pošto se time ne povećava rizik, jer je država već rizik na sebe primila. To je smisao onoga što ja govorim.
Nisam apsolutno protiv onoga što vi kažete, ali pošto imate ograničenje, ko je kvalifikovan, ne možete. Bilo bi dobro da svako može da daje doktorate. Nemaju svi pravo da daju doktorate i tako ovde nema svako pravo da drži devizne rezerve koje zadovoljavaju međunarodne kriterijume.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani gospodo ministri, kolege poslanici, evo danas na dnevnom redu sednice koja je sazvana juče u 10.00, imamo zanimljive tačke dnevnog reda, a tiču se novog zaduženja građana Republike Srbije.

Da je ovo važna sednica govori i to da u ovom trenutku nema prenosa, da je sazvana juče u jako kratkom vremenskom roku, a da su danas slučajno ili ne i ministar Antić i gospodin Grčić imali svoje izjave za medije baš na ove teme o kojima treba da govorimo i mi.

Ja razumem danas da vi treba da branite politiku Vlade i vas, gospodine Vujoviću, i gospodina Antića cenim lično kao ljude i kao profesionalce, ali prosto imam utisak da danas pokušavate da odbranite nešto što je neodbranjivo.

Dakle, činjenicu su potpuno jasne. Danas vi tražite ovde od poslanika da oni donesu odluku o tome da država da garancije da građani Srbije daju garancije za novo zaduženje EPS-a i uz to ministar Antić kaže da on može da garantuje da će EPS to sam vratiti, u šta se ne može sa sigurnošću verovati ukoliko pogledamo šta se dešavalo u proteklih pet godina.

Ja razumem da je za velike investicije potrebno uzeti investicione kredite pod povoljnim uslovima, razumem da KfW jeste dobra kreditna linija. Isto tako apsolutno podržavam realizaciju ovih projekata.

Dakle, ovo su jako važni projekti sa stanovišta ekologije, jako važni projekti, pre svega, za ljude koji žive u tom delu Srbije i za vazduh i za podzemne vode i za zemljište i tu nema nikakve dileme da li to treba uraditi ili ne treba uraditi. S druge strane, ja imam ozbiljnu dilemu koja se odnosi na način finansiranja toga. Protiv sam, apsolutno, novog zaduženja, naročito u situaciji kada premijer Republike Srbije 1. maja ove godine kaže da se na računu „Elektroprivrede Srbije“ nalazi preko 440 miliona evra. Četrdeset dana pre toga je rekao da se nalazi preko pola milijarde evra na računu Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, što je svojim tvitom posle izjave premijera potvrdio i sam direktor „Elektroprivrede Srbije“, rekavši da imaju sredstava za investiranje.

S obzirom da se radi o investiciji koja je svega desetak posto u odnosu na ono što se nalazi na računu, nije mi jasno zašto „Elektroprivreda Srbije“ nastavlja da se zadužuje, a naročito to ne mogu da podržim sa aspekta kadrova koji upravljaju EPS-om i koji su doveli do situacija o kojima se ovde u ovoj sali danas govori.

Dakle, mi od 2012. godine, punih pet godina, slušamo različite priče o EPS-u, od toga da neće biti poskupljenja struje, a ukoliko sad sve to saberemo od 2012. godine, za ovih pet godina, doći ćemo do cifre oko 16% je struja poskupela, iako je građanima obećavano da neće biti poskupljenja struje. Uvedena je akciza za struju. Dakle, nastavlja se ekonomska filozofija uzimanja od siromašnih, da bi se davalo bogatima.

Kad govorim o bogatima, pre svega mislim na javna preduzeća, na javna preduzeća koja za pet godina niste reformisali. Govorio sam o tome i kad je usvajan budžet za ovu godinu i upozoravao i vas, ministre Vujoviću, da sve to što vi merama konsolidacije budete ostvarili, da će rasipnička javna preduzeća koja niste reformisali pojesti. I to se sada dešava. Evo, sam premijer je priznao nedavno da je u prvom kvartalu rast BDP-a svega 1%. Vi ste nam prilikom usvajanja rekli da očekujete da ove godine rast BDP-a bude do 4%.

Dakle, Srbija i dalje nastavlja da bude na začelju u regionu po stopi rasta BDP-a, a za to u najvećoj meri odgovornost snose nestručni kadrovi koji upravljaju javnim sistemima i, naravno, nereformisana javna preduzeća za koje ova Vlada nije imala snage ili nije želela iz nekog razloga sprovede i da ih reformiše.

Dakle, mi govorimo sve vreme o tome kako je za manju proizvodnju uglja kriva zima koja je bila jaka, kako je prošle godine bila rekordna proizvodnja. Sada ću vam pročitati neke podatke Zavoda za statistiku. Pretpostavljam da je to referentna institucija koja iznosi istinite podatke o određenim situacijama u Republici Srbiji i bez obzira na pokušaje stalne i konstantne, pre svega, premijera Vučića, da kroz razne scenarije pokuša, da kroz predstave kaže građanima Srbije da ne treba da brinu, da se EPS razvija, da je stanje potpuno stabilno, da nema gubitaka, a podaci i činjenice su potpuno drugačiji.

Da je drugačije govori i to da je Vlada predvidela, po rečima premijera, novih 250 miliona evra za investiranje u EPS, barem je tako rekao premijer. Evo, ja imam njegov citat.

Što se tiče proizvodnje struje od početka ove godine, čitam vam podatke Zavoda za statistiku, EPS je svakog meseca uvozio struju, u januaru 578 miliona kilovat sati, u februaru 145 miliona kilovat sati, u martu 213 kilovat sati. Struja koju danas kupujemo je 20% skuplja nego što je bila prošle godine. EPS je prodavao struju za 21 evro otprilike po megavat satu, a kupovao za 40.

Za uvoz struje u prva tri meseca ove godine 848 miliona kilovat sati platili smo 42 miliona evra, govori podatak u 2017. godini.

Što se same proizvodnje struje tiče, u januaru je 7% manja ove godine nego u januaru prethodne godine, 12,8% manja nego u februaru prošle godine i 29,9, dakle, čak trećinu manja proizvodnja struje nego u martu prošle godine. Dakle, možda i mogu da kažem da su meteorološke prilike u januaru bile problematične, ali ne mogu da to kažem i niko ne može da me ubedi da je to i u martu tako.

Dakle, govori se o tome da do proizvodnje koja je manja dolazi zato što nestručni kadar upravlja javnim preduzećem i taj nestručni kadar sada nas treba da ubedi ovde da mi treba da glasamo i damo garancije za novo zaduženje EPS, odnosno novo zaduženje građana Srbije i zbog takve politike poslovanja EPS-a, to će verovatno do kraja ove godine, i to vi, ministre Vujoviću, jako dobro znate, Srbiju još jednom svrstati u grupu zemalja sa najsporijim rastom BDP-a.

Takođe, kada već govorimo o kadrovima, slušali smo najave premijera više puta o tome kako će doći do profesionalizacije rada javnih preduzeća, 30.10. je izjavio da će do nove godine promeniti sve direktore javnih preduzeća, da će ih izabrati po konkursu. Međutim, nažalost, Srbija je i danas još uvek u v.d. statusu, jer se postavljaju v.d. direktori na najodgovornija mesta u Republici Srbiji, u velike sistem, a EPS je najveće javno preduzeće danas u Srbiji. Čovek koji danas upravlja tim sistemom, osim što je plaćao struju za svoju pečenjaru, nema nikakvih dodirnih tačaka sa poslovanjem jednog ovakvog privrednog subjekta, što je neozbiljno. Ali, nije kriv on. Krivi su oni koji su njega tu doveli.

Ministre Antiću, ja vas potpuno razumem i uvažavam vaše napore, ali ne možete da prenebregnete činjenicu da što se tiče kadrova i poslovanja i politike poslovanja u EPS-u, ona je katastrofalna. U prilog tome govori i sledeća činjenica. Vi ste kao SPS bili u energetskom sektoru i 2012. godine. Godine 2012. u Kolubari se proizvodilo 31 milion tona uglja, što je bilo 6% više nego što je bilo planirano. Isto tako je odvajano iz sopstvenih sredstava EPS-a, bez pomoći države, između 80 i 100 miliona evra za investicije. U tom periodu je EPS sama mogla da uradi ono što danas ne može.

Mi danas slušamo opravdanja direktora EPS-a, koji kaže da je manja proizvodnja zato što su bile elementarne nepogode, zato što su bila nekakva klizišta, a nikako da dođemo do suštine, da se ne radi na … da je u pitanju, šta je sa mehanizacijom, koja tamo, nabavljena je nova, očigledno je da ne uspeva da zadovolji njihove potrebe tamo na samom terenu, da se danas potkopava tlo da bi se došlo do nekakvih rezervi uglja, da bi se na dnevnom nivou obezbedile rezerve uglja, da se sistemski ne radi na obezbeđivanju teritorija gde će se praviti novi kopovi, a to je i te kako važan posao, rešavanje imovinskih odnosa, verovatno tu ima i naselja i ulica i puteva i različitih instalacija i to je nešto što zapravo govori o tome da imamo jedno potpuno nedomaćinsko i nesistemsko poslovanje u preduzeću EPS. Zato ne treba da nas čude ni afere poput uvećanih računa za struju, gde su građani iz svojih džepova verovatno imali obavezu, odnosno nametnuli ste im obavezu da podižu bilans javnog preduzeća tako što su im dati računi veći od onoga što su oni potrošili i to vi prihvatate i nastavljate dalje sa takvom praksom. Videćemo sada na konkursu koji je raspisan ko je taj ko će biti najstručniji za upravljanje najvećim javnim preduzećem u Srbiji. Ja se nadam da će biti stručniji i više u oblasti nego novi direktor Koridora Srbije, koji je postavljen odavde iz skupštinskih klupa, takođe po partijskoj liniji.

Dakle, nastavlja se praksa postavljanja direktora isključivo po partijskoj liniji i naravno, partijsko zapošljavanje u te sisteme kroz raznorazne agencije i kroz raznorazne načine kako bi se postigao neki politički poen.

Dakle, ovo je važno za Srbiju, gospodine ministre, i ne treba ovo bacati na teren politike. Svi se mi ovde bavimo politikom i svi imamo različita mišljenja. Najveće Javno preduzeće, a to je „Elektroprivreda Srbije“ ne sme da bude predmet ovakvih priča i ne sme Vlada da dozvoli da se ovakve stvari dešavaju i da se to gura pod tepih. Nemojte to gurati pod tepih, jer će to sve nas koštati jako puno u budućnosti, naročito što se tiče budućeg razvoja „Elektroprivrede Srbije“, energetskog sistema Srbije, naravno, i privrednog rasta u Republici Srbiji, kome svi treba da težimo.

Što se tiče zaduženja za „Elektromrežu Srbije“, ono je nešto manje 15 miliona evra ukupno. Danas govorimo o zaduženju od 60 miliona evra. Preduzeće „Elektromreža Srbije“ su takođe imale u poslovanju različite situacije. Moram da navedem samo jedan primer, a to je da je u decembru naše preduzeće „Elektromreža Srbije“ 2015. godine kupila 10% akcija „Crnogorskog elektroprenosnog sistema“ po ceni od 0,95 evra po jednoj akciji. Već sutradan, na osnovu podataka crnogorsko berze, ta cena je bila 9,2% više u odnosu na prosečnu cenu tog dana, a danas je cena jedne akcije, po današnjem izveštaju sa berze, 0,65 evra po jednoj akciji.

Dakle, takođe, govorim o još jednom načinu kako se nedomaćinski razmišlja i donose odluke koje će na kraju i uvek na kraju da plate građani Republike Srbije i moramo o tome uvek voditi računa.

Što se tiče Agencije za osiguranje depozita, dakle, razumem ovo što je ministar Vujović govorio, jasna mi je i uloga Agencije za osiguranje depozita, ali mi ovim dajemo još jedno ovlašćenje više samoj toj Agenciji.

Podsetiću vas da smo imali u ne tako dalekoj istoriji i situacije da je rukovodstvo Agencije za osiguranje depozita donosilo neke neobjašnjive odluke, a to je, na primer, da poput drugih državnih preduzeća deponuje sredstva u privatnu Univerzal banku koja je propala. Dakle, institucija, kao što je Agencija za osiguranje depozita, koja ima ulogu da garantuje i osigurava štedne uloge naših građana, sama ne zna da se stara o sebi. To je ozbiljno pitanje i ona je sada jedan od administratora u čitavoj proceduri sa Univerzal bankom koja je završila znamo svi kako i na koji način, a inače služila je da određenim tajkunima, koji su u tom trenutku bili bliski vlasti, obezbedi određene plasmane bez pokrića, koje su oni iskoristili za svoje poslovanje.

Prema tome, ovi zakoni koji su danas spojeni jedni sa drugim, iako nemaju preterano nekakvih dodirnih tačaka, ali nažalost navikli smo da u Skupštini radimo tako da se sve sa svačim može spojiti, ne možete ni očekivati od poslanika da ozbiljno posvete pažnju svim tačkama.

Na kraju ću podvući svoje izlaganje sa još jednom pričom o stanju u „Elektroprivredi Srbije“. Molim vas, i jednog i drugog ministra, koje cenim i kao ljude i kao profesionalce, još jednom to ponavljam, da ne gurate stvari pod tepih, da zarad nekog koalicionog ili bilo kakvog dogovora ne prepuštate ovakve slučajeve i ovakve sisteme poput EPS-a slučajnosti, nestručnim ljudima i da od toga kasnije štetu trpimo svi mi.

Naravno, vi svi to jako dobro znate koji danas sedite u Vladi i jasno je to da vi možete danas uraditi sve sa ovakvom vlašću. Sa ovolikom podrškom, sa ovakvom medijskom situacijom u Srbiji ne može se to raskrinkati. Vi možete reći danas da napolju pada sneg i mi ne možemo to da osporimo, ali vas molim da imate u vidu da to može napraviti jako, jako dalekosežne posledice za naše društvo.

Ovaj kredit koji danas uzimamo, odnosno dajemo garancije za taj kredit, vi ćete to izglasati, jer imate većinu, vraćaće neko za pet godina, pet godina je grejs period, godine 2022. će neko to morati da vrati. Pitanje je da li će tada u tom trenutku EPS biti u stanju da to vraća ili će to opet biti intervencija budžeta Republike Srbije, odnosno građana koji će opet biti žrtva pogrešnih odluka i preko čijih džepova i grbače će se ponovo preliti loše i pogrešno donesene odluke. Zahvaljujem.