Otvoreni Parlament | Zakon o zdravstvenoj zaštiti

Zakon o zdravstvenoj zaštiti

Tip akta: Zakon

Oblast: Zdravstvo

Status: Usvojen

Tekst zakona: [pdf] 

1. Direktiva 2005/36/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 7. septembra 2005. o priznavanju stručnih kvalifikacija

2. Direktiva 2013/55/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 20.novembra 2013. o izmeni Direktive 2005/36/EZ o priznavanju stručnih kvalifikacija i Uredbe (EU) br. 1024/2012 o administrativnoj saradnji putem Informacijskog sastava unutaršnjeg tržišta.

Predlagač: Vlada

Sažetak

Usled potrebe reformisanja ove oblasti i njenog prilagođavanja izmenjenim društveno-ekonomskim okolnostima u sistemu zdravstvene zaštite i ispravki propusta, ovaj Zakon je zamenio raniji iz 2005. godine i reguliše sistem zdravstvene zaštite, pitanja koja su od značaja za njenu organizaciju i sprovođenje, društvenu brigu za zdravlje stanovništva i opšti interes u zdravstvenoj zaštiti.

Zakonom se uvodi pravo na zdravstvenu zaštitu stranih državljana i lica bez državljanstva sa boravkom u Srbiji. Preciziraju se pojmovi i obuhvat zdravstvene zaštite, učesnici, delatnost i sistem zdravstvene zaštite. Zakon uvodi pojam „zdravstvene nege“ u definiciju zdravstvene zaštite, a umesto „zdravstvene službe“ uveden je pojam „sistema zdravstvene zaštite“.

Zakon propisuje nivo ostvarivanja društvene briga za zdravlje i njen obuhvat, uz proširenje obuhvaćene grupacije stanovništva uvodeći obavezu ciljanog preventivnog pregleda - skrininga. Proširuje se obim prava građana na informacije koje se tiču zaštite i unapređenja zdravlja i proširuje oblast ostvarenja opšteg interesa u zdravstvenoj zaštiti u Republici.

Predviđeno je donošenje Vladine Strategije razvoja zdravstvene zaštite, radi obezbeđenja i sprovođenja društvene brige za zdravlje na nivou Republike i zasniva se na analizi zdravstvenog stanja, potreba i resursa.

Prioritetno načelo Zakona je poštovanje ljudskih prava i vrednosti i prava deteta u zdravstvenoj zaštiti, uvedena je zabrana kloniranja ljudskih bića; načelo pravičnosti prošireno na kategorije zabrane diskriminacije; načelo sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite uključuje i zdravstvenu negu; a načelo pristupačnosti izričito obuhvata i osobe sa invaliditetom.

„Pružaoci zdravstvene zaštite“ zamenjuju „zdravstvene službe“ i obuhvataju javne i privatne zdravstvene ustanove, visokoškolske zdravstvene ustanove i druga lica. Vrste zdravstvenih ustanova se proširuju i mogu se osnovati u javnoj (u skladu sa Planom mreže zdravstvenih ustanova), privatnoj svojini, ili kao javno-privatno partnerstvo. Ponovo se uvodi pojam zdravstvenih centara. Zdravstvene ustanove na nivou Republike osniva Republika, autonomne pokrajine – pokrajina, osim apotekarske ustanove, koju osniva jedinica lokalne samouprave. Izričito su određeni tipovi zdravstvenih ustanova isključivo u javnoj svojini.

Predviđeni su uslovi za obavljanje delatnosti zdravstvene ustanove, koje utvrđuje Ministarstvo a za apotekarske ustanove zdravstveni inspektor. Zdravstvene ustanove i organizacione jednice se upisuju u Registar zdravstvenih ustanova pri APR-u. Zakon propisuje mogućnosti i organičenja angažovanja zdravstvenog radnika druge specijalnosti.

Regulisani su uslovi i obaveze za obavljanje zdravstvene delatnosti privatne prakse, prestanak rada, ograničenja i uslovi za angažovanje spoljnjeg zdravstvenog radnika druge specijalnosti. Privatna praksa se upisuje u APR uz utvrđenu delatnost. Privremeni prestanak obavljanja privatne prakse je do 5 godina (kod apoteke do 30 dana). Pri prestanku do 30 dana ističe se obaveštenje na mestu njenog obavljanja, a kod prestanka dužeg od 30 dana (i njenom završetku) obaveštavaju se Ministarstvo, APR i komore. APR vodi Registar zdravstvenih ustanova i Jedinstvenu evidenciju subjekata u zdravstvu.

Obaveza je zdravstvenih ustanova i privatne prakse da u sprovođenju zaštite primenjuju odgovarajuće zdravstvene tehnologije, koje su bliže definisane. Posebno je definisan pojam nove zdravstvene tehnologije i njeno korišćenje. Zakon propisuje način obeležavanja zdravstvenih ustanova i privatnih praksi, i uvodi novine u vidu oglašavanja. Zdravstvene ustanove su u obevezi da vode zdravstvenu dokumentaciju i evidencije i dostavljaju izveštaje. Strategija razvoja i organizacije integrisanog zdravstvenog informacionog sistema razvija planiranje i efikasno upravljanje sistemom.

Vrsta i delatnost zdravstvene ustanove/privatne prakse upućuje raspored rada i radno vreme, o kojem se obaveštava APR. Štrajk je zabranjen u ustanovama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć i obezbeđivanje hitnih stanja, a ostale ustanove obezbeđuju minimum procesa rada. Dežurstvo se smatra prekovremenim radom i predviđeni su uslovi i trajanje njegovog obavljanja, a rad po pozivu je prekovremeni rad za zaposlene u pripravnosti (a izuzetno i one koji to nisu). Više nije slučaj da se pod dežurstvom podrazumeva i pripravnost i rad po pozivu, a ovaj Zakon pojam pripravnosti ne tretira kao prekovremeni rad. Dopunski rad je ograničen na dodatna najviše tri ugovora o dopunskom radu u ukupnom trajanju do jedne trećine punog radnog vremena, uz saglasnost i ograničenja.

Zdravstvena delatnost se obavlja na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou i propisane su povezane obaveze, uz navođenje zdravstvenih delatnosti i ustanova po nivoima. Obrazovna delatnost se može obavljati u zdravstvenim ustanovama na više nivoa zdravstvene zaštite.

Ministar određuje zdravstvenu ustanovu koje obavlja poslove sledećih centara: za kontrolu trovanja, za retke bolesti, za određenu bolest of većeg javnozdravstvenog značaja, a Zakon predviđa okolnosti u vezi sa njihovim radom.

Oblast primarne zdravstvene zaštite obuhvata: dom zdravlja u javnoj svojini osniva Republika (ili AP na njenoj teritoriji), što je ranije činila opština ili grad, uvodi se mogućnost organizovanja ogranaka; poliklinika je novina na ovom nivou zaštite, obezbeđuje specijalističko-konsultativnu zdravstvenu delatnost iz najmanje tri različite oblasti medicine; apotekarsku ustanovu osniva jedinica lokalne samouprave ili se osniva u privatnoj svojini; zavod uz tri nove vrste i to: za palijativno zbrinjavanje, za laboratorijsku dijagnostiku i radiološku dijagnostiku.

U oblasti sekundarne zdravstvene zaštite: bolnicu u javnoj svojini osniva Republika, a na teritoriji AP, sama pokrajina, može biti opšta i specijalna, u zavisnosti od kategorija stanovništva i vrstama bolesti koje tretira; zdravstveni centar je ponovo uvedeno zakonsko rešenje, obavlja delatnost doma zdravlja i opšte bolnice i iz razloga celishodnosti i bolje organizacije rada.

Tercijarna zdravstvena zaštita obuhvata delatnost i uslove koje za vršenje zdravstvene zaštite ispunjavaju: klinika, institut, kliničko-bolnički centar i univerzitetski klinički centar.
Navedene su zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na više nivoa zaštite, uz navođenje teritorije za koju se osnivaju, poslove koje obavljaju i organizaciona pitanja: zavod za javno zdravlje, uključujući jedinicu za skrining, koja uspostavlja i vodi elektronsku evidenciju za sprovođenje programa ranog otkrivanja bolesti većeg značaja u ciljanoj populaciji; zatim zavode za: transfuziju krvi; medicinu rada; sudsku medicinu; virusologiju, vakcine i serume; antirabičnu zaštitu; psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju; biocide i medicinsku ekologiju.

Organi zdravstvene ustanove u javnoj svojini su: direktor, upravni odbor i nadzorni odbor i predviđeni su uslovi za njihov rad, uključujući zabranu sukoba interesa, imenovanje, rokove i razrešenje, detaljniji opis poslova, kvalifikacija i okolnosti koje se tiču njihovih mandata. Novina u je propisivanje stručne spreme članova upravnog i nadzornog odbora. Predviđeno je donošenje statuta zdravstvene ustavnove i pitanja koja se njime uređuju. Mogu se osnivati organizacione jedinice ustanove sa pomoćnicima direktora. Ustanova je dužna da organizuje i sledeće stručne organe: stručni savet, stručni kolegijum, etički odbor, komisiju za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, za koje Zakon predviđa nadležnosti, sastav, kvalifikacije i druge okolnosti, uz ograničenja.

Stručna tela na nivou Republike su: Zdravstveni savet Srbije - stara se o razvoju i kvalitetu sistema zaštite, organizacije sistema i osiguranja, Etički odbor Srbije - o sprovođenju zdravstvene zaštite u skladu sa načelima, Republička stručna komisija - za pojedine oblasti zaštite i komplementarne medicine.

Predviđen je način ostvarivanja sredstava za rad zdravstvene ustanove u javnoj svojini i načini raspolaganja sredstvima i izveštavanje. Novina za ustanove u javnoj svojini koje ostvaruju sopstvene prihode jeste mogućnost da povećaju osnovnu platu zaposlenih u skladu sa propisima. Mogu se izdavati u zakup slobodni kapaciteti ustanove u javnoj svojini.

Predviđeni su stepen obrazovanja i druge obaveze zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika za obavljanje delatnosti. Strani državljanin može obavljati zdravstvenu delatnost u Srbiji uz ispunjenje uslova. Propisan je status nastavnika i saradnika fakulteta koji izvode praktičnu nastavu i pružaju zdravstvene usluge.

Kadrovski plan ministra predviđa broj zaposlenih po ustanovama u javnoj svojini. Zakonom su obuhvaćeni pripravnički staž i stučni ispit zdravstvenih radnika, stručno usavršavanje, specijalizacija i uža specijalizacija uz odgovarajuće okolnosti, te kontinuirana edukacija i drugi oblici stručnog usavršavanja. Uređeno je priznanje strane visokoškolske isprave, specijalizacije ili uže specijalizacije. Propisani su uslovi za dobijanje naziva primarijus, postupak izdavanja, obnavljanja i oduzimanja licence zdravstvenim radnicima, uslovi za njeno izdavanje, dužina trajanja i postupak obnavljanja.

Definisan je pojam kvaliteta zdravstvene zaštite, provere kvaliteta stručnog rada, unutrašnje kontrole i spoljne provere kvaliteta stručnog rada i predviđeni uslovi, obaveze i druge okolnosti u vezi sa njima, kao i sprovođenje postupka akreditacije.

Vreme i uzrok smrti utvrđuje doktor medicine, uz predviđen postupak u zavisnosti od mesta nastupanja i druge obaveze. Predviđeno je kada je obdukcija obavezna i ukoliko može biti opozvana. Ljudski organi i delovi ljudskog tela se mogu izuzetno uzimati i presađivati, a ćelije i tkiva uz restriktivnije uslove. Predviđeni su slučajevi, uslovi i postupak za preuzimanje tela, organa i tkiva umrlih od strane fakulteta za izvođenje praktične nastave, ograničenja i obaveze iz ovoga proizilaze.

Regulisana je komplementarna medicina i odgovarajuća dijagnostička procena i uslovi koje mora ispuniti da bude dozvoljena. Ovo zakonsko rešenje je zamenilo ranije odredbe o tradicionalnoj medicini.

Apotekarska delatnost se vrši na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zaštite, propisano je šta obuhvata i ko je obavlja. Planom mreže se utvrđuju organizaciona pitanja u vezi sa osnivanjem apoteka u javnoj svojini u Republici. Predviđeni su uslovi za osnivanje ogranaka, a apotekarske ustanove i ostale organizacione jedinice upisuju se u Registar zdravstvenih ustanova pri APR-u, uslovi za zabranu obavljanja delatnosti ili određenih poslova, kao i ponovno obavljanje delatnosti po otklanjanju zabrane.

Posebni uslovi se odnose na obavljanje delatnosti apoteke privatne prakse. Posebno je predviđeno obavljanje apotekarske delatnosti primarnog nivoa zaštite u vidu apoteke doma zdravlja, apoteke organizacionog dela druge ustanove i apotekarske delatnosti bolničke apoteke. Apotekom i organizacionim jedinicama rukovodi odgovorni magistar farmacije.

Zakon definiše pojmove korupcije, sukoba interesa i privatnog interesa, predviđa konkretne radnje i krug lica sa kojima se zdravstveni radnik smatra povezanim u ovom kontekstu. Propisane su nadležnosti i uloga Etičkog odbora zdravstvene ustanove. Lice koje povredi obavezu prijavljivanja sumnje u pogledu sukoba interesa vrši povredu radne obaveze koja vodi disciplinskoj odgovornosti.

Izričito je naveden krug lica – nedržavljana koji u Republici uživaju pravo na zdravstvenu zaštitu, kao i način snošenja troškova za pružene zdravstvene usluge.

Nadzor nad sprovođenjem Zakona i drugih propisa iz oblasti obavlja se kao inspekcijski nadzor ministarstva preko zdravstvenog inspektora/farmaceutskog inspektora, u zavisnosti od nadzirane ustanove. Kazene odredbe predviđaju raspone kazni i navedene prekšraje kako za odgovorna tako i za pravna lica.

Zakon predviđa usvajanje Strategije razvoja, Plana mreže, odgovarajućih podzakonskih akata, propisa za sprovođenje, Vodiča dobre apotekarske prakse, kao i Registra zdravstvenih ustanova i Jedinstene evidencije u predviđenim rokovima od stupanja na snagu Zakona.

Predviđeno je preuzimanje osnivačkih prava RS nad zdravstvenim ustanovama koje je vršila nadležna jedinica lokalne samouprave, imenovanje organa zdravstvene ustanove u skladu sa Zakonom, dok jedinica lokalne samouprave ima obavezu da sprovede postupak kontrole nad radom i poslovanjem ustanove.

Predviđeno je preuzimanje nadležnosti i prevođenje podataka APR-a od privrednih sudova uz rokove, usklađivanje opštih akata ustanova, drugih pravnih lica i privatne prakse, njihove organizacije i rada sa Zakonom.

Zakon predviđa rokove i usaglašavanje utvrđivanja broja farmaceutskih inspektora, promene naziva oblasti i zvanja,usklađivanje radnopravnog statusa, zaključivanje sporazuma i druge okolnosti.
28%
21%
0%
Poslednji put ažurirano: 24.04.2019, 13:52