Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Treću sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 81 narodni poslanik.
Podsećam vas da je, članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stava 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuje sledeći narodni poslanici: Đorđe Milićević, Milorad Mijatović i Vladimir Marinković.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz predloženog dnevnog reda ove sednice.
U sazivu ove sednice, koja vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stavu 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozim za dopunu predloženog dnevnog reda, predlogu za spajanje rasprave, predlogu za vođenje pretresa u pojedinostima odmah po završetku načelnog pretresa pojedinog predloga zakona i o predlogu za promenu redosleda pojedinih tačaka predloženog dnevnog reda.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red - Predlog odluke o izboru predsednika Komisije za hartije od vrednosti, koji je podneo Narodnoj skupštini 21. marta 2019. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 125, protiv – niko, uzdržanih – nema, ukupno - 138.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa SNS predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red - Predlog odluke i izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 21. marta 2019. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 128, protiv – niko, uzdržanih – nema, ukupno - 145.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marija Obradović predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. marta 2019. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, ukupno - 145.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Žika Gojković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca, ratnih vojnih invalida i porodica poginulih i nestalih boraca, koji je podneo Narodnoj skupštini 28. februara 2019. godine.
Da li narodni poslanik Žika Gojković želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo kolege poslanici, pošto imam vrlo malo vremena, ja ću pročitati ono što imam da kažem.

Razlog za donošenje ovog zakona je potreba da se država oduži ljudima koji su branili zemlju u ratu, odnosno da se konačno reši pitanje boraca, ratnih vojnih invalida i porodica nestalih i poginulih boraca u Republici Srbiji.

Ovim zakonom se obezbeđuje da borci ratova od 1990. do 1999. godine dobiju nacionalno priznanje kakvo zaslužuju, da dobiju određene materijalne prinadležnosti kao vid nacionalnog priznanja za učešće u odbrani suvereniteta i teritorijalne celokupnosti naše države.

Predlogom zakona regulisana su i sva prava koja borci, ratni vojni invalidi i porodice nestalih i poginulih boraca ostvaruju iz budžeta Republike Srbije i na nivou lokalnih samouprava.

Drage kolege poslanici, kao neko ko je i sam učestvovao sa nepunih 19 godina u nesrećnim dejstvima ratnim i, sticajem okolnosti, ostao živ i zdrav, imam i ličnu odgovornost da predložim jedan ovakav zakon.

Ljudi koji su u ratovima branili svoju zemlju i narod zaslužuju da ih država priznaje i pomaže. Isti status treba da imaju i deca palih boraca. Najmanje što Srbija duguje onima koji su živote dali za ovu zemlju, kao i njihovoj deci, je pravo na normalan i dostojanstven život, a ne status socijalnih slučajeva, kako smo imali prilike, nažalost, da vidimo iz medija kako su završili neki od junaka iz Košara i sa drugih ratišta.

Nacionalne penzije, umanjenje radnog staža za provedeno vreme na ratištu samo su neki od predloga koje ćemo tražiti da se zakonski reguliše. Mali za društvo, a značajni za naše veterane su ustupci pri zakazivanju pregleda u zdravstvenim ustanovama, da ne čekaju red, da su prioritet u dodeli banjskih lečenja, kao i da dobiju vaučere odmarališta koja su u vlasništvu države.

Radno sposobnim veteranima treba dodeliti prednost u zapošljavanju u držanim preduzećima, a njihovoj deci dati prednost u dodeli stipendija i boravka u studentskim domovima.

Mnogi sportisti, radnici iz kulture, pevači su zadužili našu zemlju, ali niko od njih nije zadužio kao onaj ko je izgubio oca, majku, brata ili nekog drugog iz svoje porodice i zato smatram da zaslužuju bar istu nacionalnu penziju, pogotovo imajući u vidu da oni koji su sportisti i koji su na neki drugi način zadužili državu finansijski su obezbeđeni, a ovim porodicama bi 40 do 50 hiljada jako puno značilo.

Verujem da dolazi vreme koje će biti kao i u Kraljevini Srbiji, da će se mnogo više paziti i obraćati pažnje na borce, na njihove porodice i decu njihovu. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 28, protiv – niko, uzdržanih – nema, ukupno – 149.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o radu, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović. Izvolite.

Dali smo predlog da se važeći Zakon o radu izmeni, odnosno dopuni i možda stavi van snage ovakav kakav jeste u ovom kontekstu. On nije dao željene rezultate i zato je nužno izvršiti detaljnu analizu efekata primene ovog zakona.

Osnovni razlog zbog čega treba izvršiti detaljnu analizu ovog zakona jeste u stvari zloupotreba ovog zakona i to u ova dva osnovna instituta, a to je institut – rad na određeno vreme i institut – određivanje minimalne cene rada.

Rad na određeno vreme bi trebalo biti izuzetak i minimalna cena rada bi trebala biti izuzetak. Međutim, s obzirom da se kod nas dešava nešto sasvim drugo u praksi i da se minimalna cena rada uzima kao važeća cena, te stranom poslodavcu ne pada na pamet da treba povećati cenu rada, isto tako rad na određeno vreme se uzima kao pravilo, a ne kao izuzetak, tako da mi u ovom trenutku imamo preko 90% zaposlenih na određeno vreme i preko 90% ljudi koji primaju minimalnu cenu rada.

Ovaj zakon je tesno povezan i sa Zakonom o stranim ulaganjima, gde se strancima dozvoljava da mogu najveći deo profita lagano da iznesu iz naše zemlje, bez plaćenih bilo kakvih poreza na zarade, a isto tako je zloupotreba od strane stranih poslodavaca, a na štetu naše države i ta što se sva sredstva za proizvodnju uvoze bez carina i bez bilo kakvih primanja vezano za našu državu.

Tako da, u svako slučaju, Vlada bi trebalo da ovaj zakon detaljno analizira i da što je moguće u većoj meri smanji njegovu zloupotrebu. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Vjerica Radeta želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice Radeta.

Stav SRS je da nema nemoralnije stvari u politici od otimanja mandata, od krađe mandata. To je u našem novijem političkom životu poprilično bilo prisutno i što je najgore 2009. godine kada su demokrate pravile naprednjake, onda su čak u zakonu predvideli jednu neustavnu odredbu i omogućili krađu mandata.

Danas sve boli glava zbog toga. Danas imamo, evo, i kralj ima svog poslanika u Narodnoj skupštini, imamo Mariniku Tepić koja je za samo ovog mandata četiri poslaničke grupe, četiri stranke promenila. Imamo Sandu Rašković Ivićkoja je bila predsednik stranke i kao predsednik stranke ušla u parlament. U međuvremenu je u trećemo poslaničkom klubu itd.

Mi srpski radikali želimo da se zdrav parlamentarni život vrati u Narodnu skupštinu i zato predlažemo da se ustavna odredba ponovo vrati u Zakon o izboru narodnih poslanika, s tim što našim predlogom ne diramo onu neustavnu odluku Ustavnog suda, da vi kao „legalisti“ ne biste rekli da ne možemo mi za to da glasamo zato što je Ustavni sud rekao drugačije.

Mi, dakle, predlažemo da narodnom poslaniku mandat prestaje između ostalog, i sad je ovo potpuno citat člana Ustava, ukoliko napusti političku stranku na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika, ako je pre izbora neopozivo svoj mandat stavio na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.

Dakle, zakon mora dozvoliti narodnom poslaniku da svoj mandat, ukoliko želi, stavi na raspolaganje političkoj partiji, stranci, listi sa koje postaje narodni poslanik.

Stvar je političkih partija da li će tražiti tako nešto. Verovatno ne postoji niko nenormalan ko to ne bi tražio, ali ako postoji njegova stvar, mi insistiramo da svakome ovo pravo mora biti omogućeno.

Vi ste od 2000. godine zakonom zabranili narodnom poslaniku da raspolaže svojim mandatom, a u suštini vi kažete – poslanik raspolaže mandatom. Ne. Vi ste zabranili poslaniku da kaže pre izbora da njegovoj stranci vraća mandat ukoliko mu prestaje članstvo u stranci.

To je raspolaganje mandatom, a ne ovo što vi sa liste stavljate po nekom vašem redosledu, što svako može da u toku dana promeni pet partija, što može da se trguje poslaničkim mandatima, što se i radi, jer niko ne menja stranke dok je u parlamentu, pogotovo dok je u parlamentu iz ideoloških razloga. Svi to rade zbog ozbiljnih para. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Vjerica Radeta predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Porodičnog zakona, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Vjerica Radeta želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice Radeta.

Pre mesec i po dana, otprilike, Ana Brnabić je izjavila da je u Srbiji iskorenjeno, kako je ona rekla, citiram je: „Iskorenjeni su ekstremni vidovi siromaštva“.

S druge strane, statistički podaci kažu da u Srbiji više od pola miliona ljudi radi za minimalni, odnosno garantovanu zaradu koja je nekih 27.000 i pet-šest dinara mesečno.

To znači da je stav Vlade da neko ko mesečno zarađuje 27.000 dinara nije siromašan. Verovatno neće umreti od gladi, ali se zaista postavlja pitanje kako će preživeti?

Ako je to stav Vlade, onda ne možemo prihvatiti drugi stav Vlade koji proglašava siromašnim porodice koje imaju decu i njihovu decu daju u hraniteljske porodice i tim hraniteljskim porodicama daju 30.000 dinara mesečno za svako dete. Znači, više od te minimalne zarade koju Vlada smatra dovoljnom za život.

Ako je to tako, onda umesto hraniteljskim porodicama, Vlada treba tih 30.000 dinara da da toj siromašnoj porodici, pa će dete rasti u svom prirodnom okruženju, uz ljubav, pažnju svoje porodice, svojih roditelja i preživeće sa tih 30.000 dinara, neće više biti ekstremno siromašni.

Zašto se to radi? Zato što su hraniteljske porodice usputna stanica za prodaju dece i nažalost to je istina. Kada je 2005. godine donošen ovaj zakon, podsećam vas, ima ovde poslanika iz tog vremena, tada su „žuti“ pričali, tada je bila aktuelna ona Anđelina Žoli, koja je uzimala decu po belom svetu, usvajala, pa su onda oni rekli kako je ona humana, kako bi mogla i neko naše dete da recimo ona ili takav neko usvoji. To je ona poznata glumica, poznata po ekstremizmu protiv Srba, poznata po vođenju kampanje protiv Srba, poznata u redovnim posetama Potočarima, itd.

Ona je bila motiv i otvoreno su to govorili, ona je bila motiv tadašnjoj skupštinskoj većini da donese ovaj zakon sa ovom mogućnošću usvajanja dece od strane stranaca.

Mi smo i tada bili apsolutno protiv toga i ima ovde poslanika koji su sada u vladajućoj većini koji su branili ovaj stav, pa evo sad ih podsećam i apelujem da danas glasaju za ovaj predlog, da pokažu da nisu baš u svemu promenili mišljenje. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Dubravko Bojić želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Bojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog značaja teme i problematike kojom se Zakon o psihoaktivnim supstancama bavi, dobro je što imamo priliku da približimo i osvetlimo ovaj zakon sa više različitih aspekata. Trudio sam se kroz svoju diskusiju da se ne ponavljam, upravo iz tih razloga.

Moja intervencija se odnosi na čuvanje, skladištenje i uništavanje psihoaktivnih supstanci. Tražio sam dodavanje člana koji glasi: „Ako je period između oduzimanja i uništavanja psihoaktivnih supstanci duži od šest meseci, ponovno uzorkovanje i kvalitativna hemijska analiza su obavezni“. Zašto? Zato što može doći do kvalitativnih promena hemijskih svojstava. Drugi član: „Uništavanje uzoraka mora se izvršiti u periodu koji ne sme biti duži od šest meseci od momenta skladištenja uzoraka“, zato što se ne mogu čuvati beskonačno, a što je najbitnije da bi se izbegle bilo kakve zloupotrebe.

Kako proizvodnja, promet i upotreba, tako i čuvanje, skladištenje i uništavanje ovih droga koje nisu za dalju upotrebu, mora imati svoj protokol i svoju proceduru. Biljke od kojih se dobijaju i laboratorije gde se spravljaju, toliko su danas rasprostranjene i tako dobro rade da pojedinačni uspesi policije u otkrivanju i oduzimanju droge nisu mnogo uzdrmali srpsko tržište narkotika.

Ove droge se sintetišu svakodnevno, nepoznatog su sastava i mogu da ubiju. Izazivaju kod čoveka psihotično dejstvo, ludilo, koje ga tera na nesvrsishodno ponašanje. Posebno su opasne kod učeničke, tj. školske populacije koja je bez svog sopstvenog modaliteta i sa njom treba mnogo pričati i pričati i ubeđivati da neuzimanjem droge nisu slabiji već jači.

Govorio sam ranije i isticao edukaciju kao važan faktor i glavno oružje u borbi protiv narkomanije. Sada bih ovde dodao i praksu nekih drugih zemalja, da upravo u TV emisije dovode narkomane i zavisnike, pa kad ih tako potencijalni konzument vidi na šta liči čovek i do čega ga je droga dovela, makar će se zamisliti pre nego što se odluči na takav korak.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka smatra da svi zajedno kao sistem, kao društvo, možemo uraditi mnogo, a ne ako se budemo oslonili na policiju, mislim da ćemo slabo imati uspeha u ovom polju.