Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 27.03.2019.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar gospodin Lončar.

Zlatibor Lončar

Zahvaljujem.
Ja sam hteo, da ne bude neke dileme ili nedoumice oko tog dodatnog rada, da razjasnimo to. Dodatni rad ne može da se obavlja na mestu gde postoje liste čekanja. Znači, to bi bila ozbiljna zloupotreba ili bilo šta.
Da bi neko iz državne ustanove mogao da obavlja dodatni rad, prvi i osnovni uslov je da on gde radi, na mestu na kome radi, ne postoji lista čekanja. Dokle god se ne očisti lista čekanja, on ne može da radi, jer je to ozbiljan problem.
Druga stvar, postoji tačno šta mora da ispuni taj lekar da bi radio dodatni rad. Znači, on mora da radi puno radno vreme u bolnici u kojoj radi, da ga radi savesno, da ispunjava broj pacijenata, i onda može popodne u istoj toj bolnici da odradi.
Zašto smo to uradili za vredne ljude, za vredne lekare, za vredne sestre, koji su već tu, koji rade u državnoj ustanovi da imaju mogućnost da ostanu u istoj toj zgradi gde su, da ne moraju da idu kod drugog, da ne mora niko, eventualno, da ih ucenjuje koliko će im dati, koliko im neće dati u privatnoj, da se maltretiraju da odlaze do te privatne ustanove i da se vraćaju i da mogu da rade sa svojim saradnicima sa kojima rade i prepodne.
Mislimo da im apsolutno dajemo taj komfor da ostanu u istoj zgradi, da nemaju dodatni neki put, da rade sa svojim saradnicima i mogućnost da zarade i oni i njihovi saradnici na najlegalniji način. Kada to omogućite, ostavite radnicima, a naravno, radili smo ankete, razgovarali sa ljudima, oni su ljudi prezadovoljni sa tim i jednostavno žele da imaju.
Imate ljudi koji ne žele da idu da rade kod privatnika iz bilo kog svog razloga, opet nemamo ništa. Nismo ograničili nikog da može da ode i sa još dve ili tri ustanove privatne da sklopi ugovor i da bude tamo, da ode povremeno jednom, koliko on izabere, ali da odradi svoje.
Malopre sam zaboravio da kažem, pominjali su se ovde intrahospitalne infekcije, da je Srbija jedina u regionu dozvolila da dođu nezavisne te institucije i da obave najdetaljniju analizu i ono što su oni ustanovili, a to je uticalo da mi naše zdravstvo stavimo tu gde jeste, da smo mi nešto oko 20% smanjili intrahospitalne infekcije, a maltene svuda taj broj se povećava, što je izuzetan, izuzetan rezultat.
Druga stvar, a to je da su smanjili upotrebu antibiotika. Upotreba antibiotika u smislu da ljudi uzimaju, a da im nije prepisano od lekara. Još jednom, apelujem na sve u apotekama gde su počeli ljudi da se javljaju, da je popustila disciplina u apotekama i da izdaju, odnosno da daju antibiotike bez recepta.
Gospodo draga, u najskorije vreme će krenuti inspekcija, ko bude kršio to pravilo najstrožije će biti sankcionisan po zakonu. Nemojte misliti o apotekama da ste iznad zakona. Ovo vam najdobronamernije kažem, nemojte rušiti imunitet naših građana, naše dece da budu sutra otporni na antibiotike i na sve stvari. Hvala svima.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Izvolite.
Kolege, kada zatražite reč i kad vam dam reč, ne dirate više dugme, molim vas.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, hvala na sugestijama.

Pred nama su jako bitni zakoni, jako dobri zakoni, zakoni koji su vrlo moderni i koji će biti na veliku korist naših građana.

Ja moram da kažem da sam zadovoljan radom ovog Ministarstva, kao i većina narodnih poslanika, a naglašavam da sam ja neko ko dolazi iz unutrašnjosti i da se dobar i kvalitetan rad ovog Ministarstva, zaista reflektuje i dobro oseća i na drugim delovima, odnosno unutrašnjosti i drugim delovima zemlje, znači, ne samo u velikim centrima gde su klinički centri.

Zašto sam ja zadovoljan? Nisam zadovoljan samo subjektivno, već je to neko izmerio, postoji evropski indeks korisnika zdravstvenih usluga koji je pokazao šta je zapravo ovo Ministarstvo na čelu sa ovim ministrom radilo i da smo mi samo za pet godina sa neslanog zadnjeg ili predzadnjeg mesta došli na 18 mesto i pretekli mnogo razvijenije, bogatije zemlje, kao što su, na primer, Italija, Španija ili Poljska po kvalitetu zdravstvenih usluga što zapravo meri ovaj indeks i to je nešto što treba pohvaliti.

Obzirom da sam ja kao i većina naših kolega specijalizaciju, supspecijalizaciju, druge edukacije završavao u Kliničkom Centru, zaista sam ponosan na ono što se trenutno radi, što se najznačajnija ustanova Klinički Centar Srbije kao pružioca zdravstvenih ali i kao u okviru naučno-istraživačkog rada u okviru školovanja kadrova, ono što se danas dešava sa Kliničkim Centrom. Četrdeset godina Klinički Centar nije taknut prstom i zaista je predivan osećaj, eto i nas koji dolazimo iz unutrašnjosti, daje nam jednu dodatnu sigurnost i dodatnu motivaciju da je došao trenutak da zdravstvo ove zemlje zaista kreće krupnim koracima napred i to je nešto za svaku pohvalu.

Ona kula, prepoznatljiva poliklinike, zaista će dominirati gradom Beogradom i svim nama biti svetionik koji pružamo medicinsku uslugu i to je nešto što je zaista ovo ministarstvo uspelo da iznese u ovom mandatu.

Od 2014. godine, pa na ovamo krupne promene u medicinskom sistemu i zakonodavno, a i kadrovski, samo 65 miliona evra je uloženo u opremu koja nije 20 ili 30 godina obnovljena i koja danas zaista može da konkuriše najsavremenijim centrima, to su najmoderniji aparati u oblasti dijagnostike, ali i u oblasti terapijskog pružanja usluga.

Uvođenje informacionog sistema koje poboljšava, praktično transparentnost uvođenje elektronskog recepta je nešto što čovek može samo da pohvali.

Koliku otvorenost pokazuje ovo Ministarstvo, upravo najbolji je primer ono što je sad i spomenuo uvaženi ministar, a to je da su vrata i stranim stručnjacima otvorena i da se zaista smanjio broj intrahospitalne infekcija, da je Srbija ispod proseka, mnogo manje tih infekcija ima nego u mnogim modernim zemljama Evrope, što je za svaku pohvalu.

Što se tiče kadrovskih rešenja, ovo ministarstvo je učinilo mnogo. Mi znamo da je to problem današnjice, to su ekonomske migracije, ljudi idu, ne samo medicinari, već i druge struke, ali je za razliku od drugih branši ovo Ministarstvo dalo je rešenje. Mi smo ukinuli to da se mora čekati specijalizacija. Prošle godine je dato 1509 specijalizacija, a ukupno 2014. godine je dato 7135 specijalizacija. To je ogroman broj i većina od njih danas skoro da će završi ili završava u toku sledeće godine ili one sledeće i mi, zahvaljujući jednoj predostrožnosti i dobrom vidu ovog Ministarstva i njegovim kvalitetnim vođenjem smo uspeli da prenapregnemo i da praktično rešimo problem koji je nastao i koji je mogao da eskalira. Naravno, zapošljeno je onoliko koliko je moglo da se zaposli, a to nije mala brojka, oko 12.000 zdravstvenih radnika, što je popriličan broj.

Da li je trebalo čekati od 2005. godine da se danas raspravlja o novom zakonu, ne znam, ali znam da to opravdava da ga moramo što hitnije i što brže usvojiti. Moram da naglasim da je u usvajanju ovog zakona prethodila jedna ozbiljna javna debata koja je zaista dala mogućnost da se svi zainteresovani uključe u njegovo donošenje.

Jako je bitno, i to stalno naglašavam, da ovo ministarstvo ne vodi računa samo o četiri velika klinička centra, koja će se u potpunosti obnoviti. Vi znate kako izgleda Klinički centar u Nišu. To je KC koji može parirati svakoj američkoj zdravstvenoj ustanovi u odnosu na njegovu infrastrukturu, a verujem vrlo brzo i u odnosu na kadar.

Nisu zapostavljeni ni drugi mali centri i ja u ime zdravstvenog centra, odnosno u ime Opšte bolnice Novi Pazar želim da se zaista zahvalim, da je ovo ministarstvo imalo zaista sluha za taj kraj, da nam je pomoglo u svakom trenutku i kadrovski i savetovanjem i omogućilo da jako dobro obnavljamo opremu i da imamo jedan kvalitetan hod.

Za vreme ovog mandata grad Novi Pazar, odnosno taj deo Srbije je dobio svoj Zavod za javno zdravlje. Angio sala, kao preko potrebna, je ušla u mrežu. Ovaj ministar je zaista mnogo učinio i na polju planiranja i poboljšanja zdravstvene ustanove u svim delovima naše države.

Što se tiče samih zakona, oni dolaze kao, reći ću, kao kruna dosadašnjeg rada ovog ministarstva. Ova dva zakona, svi dobro znate, su krucijalna i zaista trebalo bi mi mnogo vremena da pobrojim koja to kvalitetna rešenja donose. Pre svega, poboljšanje, govorim o zakonu o zdravstvenoj zaštiti na početku, poboljšanje, mada se oni međusobno prožimaju, mislim da je jako bitan jedan humaniji odnos prema pacijentu i ono što se jasno vidi kod ljudi koji su predložili zakon, da se želi zaista izaći svakom pacijentu, svakom bolesnom u susret i proširiti, praktično, njegova prava u okviru našeg sistema, što je zaista i humano i veliki gest u ovoj državi koja, moram da kažem, je jedna siromašna država koja zaista ima puno problema koje pokušavamo zajedno da rešimo u hodu.

Poboljšanje položaja roditelja bolesne dece je nešto što svakako treba pohvaliti i oni su do sada, znate, po dosadašnjem zakonu primali 65% svoje plate u uslovima dok se bave ili dok se brinu o svojoj bolesnoj deci. To ovaj novi zakon će dokinuti. Nadoknada će iznositi 100%.

Položaj roditelja čiji mališani boluju od malignih, metaboličkih i hroničnih oboljenja biće poboljšan u tom smislu da će oni moći uz svoju decu da budu sve do njihovog izlečenja i to do punoletstva deteta, odnosno 18 godina, što je nešto što je zaista jako bitno spomenuti.

Duže bolovanje. Novim zakonom utvrđuju se pitanja koja se tiču bolovanja. Novina je da se izabrani lekar, kao ugaoni kamen celokupnog našeg zdravstvenog sistema, kao nešto na šta se oslanjamo mi u celokupnom našem zdravstvenom odgovoru, daje mu se veća pažnja, veća važnost, ali naravno u uslovima istovetne kontrole oni će moći da svojim pacijentima, ne kao do sada da daju bolovanje na 30, već na 60 dana, s time, što će i dalje prvih 30 dana plaćati poslodavac, a do 31. dana bolovanje će isplaćivati RFZO.

Medicinska pomoć i bez zdravstvene knjižice. Eto, u samom podnaslovu znači, opet humaniji pristup, opet značajno bolje, jer prema dosadašnjem zakonu, oni koji nisu imali overenu zdravstvenu knjižicu, imali su pravo samo na hitnu medicinsku pomoć. Međutim, ovim novim predlogom zakona, koji je pred nama danas, zdravstveno osiguranje, predviđeno je da i građani bez zdravstvne knjižice mogu da dobiju paliativno zbrinjavanje, a paliativno zbrinjavanje to je aktivna i sveobuhvatna briga o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, ali će takođe im biti dostupne i obavezne vakcine. Imaće pravo imunizacije, skrining pregleda, što je zaista velika, velika stvar.

Paliativno zbrinjavanje, odnosno zbrinjavanje umirućih pacijenata, bez obzira na vrstu i tip bolesti, pašće u celini na teret osiguranja. Ta nega podrazumevaće uklanjanje psihološke i fizičke patnje, odnosno bola zdravstvenog osguranika.

Ono što je već pomenuto i što će verovatno i druge kolege pominjati jesu preventivni pregledi, skrining na kome se sada insistira. To je zaista jedan novi pristup i zakonski i nešto što svakako treba pohvaliti. Mi lekari i svi koji znaju nešto o medicini znaju da je preventivna krucijalna stvar i znaju koliko je značajno raditi na preventivi.

Vidimo da se trenutno u Srbiji rade tri skrininga - rak grlića materice na tri godine, rak debelog creva na dve godine i rak dojke na godinu dana. Očekuje se da će započeti i praksa preventivnih pregleda u ranom otkrivanju još tri bolesti -kardiovaskularnih bolesti, depresije i dijabetesa.

Moram da kažem da skrining nekih bolesti znači njihovo izlečenje totalno. Uzeću na primer rak debelog creva koji je, mogu da kažem, u epidemiji. Imamo epidemiju, pogotovo u mom kraju i u krajevima gde ljudi malo zapostavljaju kvalitetnu, odnosno zdravu ishranu, gde unose puno mesa, crvenog i sušenog mesa, gde danas imamo zaista veliki problem sa karcinomom debelog creva i da je skrining, kao i kod mnogih drugih bolesti, jedini način da se izborimo sa ovom opakom bolešću, jer u samom procesu skrininga, a skrining u ovom slučaju jeste kolonoskopija, koja se obavlja kod svih pacijenata nakon 50. godine, ako se nađe na neku prekancerozu, a to je vrlo jednostavan pregled, njenim uklanjanjem, na primer, ako se vidi određeni adenom, određena struktura, njenim uklanjanjem imamo istovremeno i terapijski model i kompletno izlečenje pacijenta, čime se jedna opaka bolest u potpunosti leči sa malom količinom uloženih sredstava.

Sve drugo je opasno i smrtonosno po pacijenta i stoga, ono što je insistiranje na 35% da, ukoliko se ne odazovu pacijenti na skrininge i to nekoliko puta, mislim da tri puta ako se poziv odbije, je nešto što je zaista dobra mera da uozbilji pacijente, da mi brinemo o njihovom zdravlju, ali i da oni moraju da pokažu na kraju i odgovornost i prema sebi i prema zajednici koja odvaja ogromna sredstva za lečenje pacijenata.

Hospitalizacija bez uputa je još jedna novina koju donosi ovaj zakon i nešto što valja pohvaliti.

Pomenut je dopunski rad lekara. To je nešto što je jako dobro rešeno u ovom zakonu, ali i privatno javno partnerstvo, gde privatne medicinske ustanove će moći da uzimaju prostor od državnih ustanova u trajanju do 20 godina ukoliko neka od tih državnih ustanova ima prostor koji ne koristi i može da izdvoji. Privatnici će biti u obavezi da opreme prostor i nakon isteka perioda iznajmljivanja, kada se isele, oprema pripada državi.

Pacijenti bi u medicinskim ustanovama, osnovanim na osnovu javno-privatnog partnerstva, lečili se o trošku osnovnog zdravstvenog osiguranja. Lečenje preduzetnika bi plaćao RFZO. To je nešto čime se mi približavamo najsavremenijim evropskim zdravstvenim modelima i moram da kažem da je ovaj zakon nešto što je vrlo slično i nešto što nas približava sa zakonodavstvom koje imamo u EU, koje je najmodernije i na najsavremeniji način rešilo medicinski odgovor pacijentima. Na kraju, postoji mogućnost doplate za bolje uslove, što je jako bitno.

Završiću, na kraju, još jednom merom koju donose ovi zakoni, a to je što se ponovo domovi zdravlja vraćaju i da će njima rukovoditi Ministarstvo zdravlja i da će biti deo zdravstvenih institucija, da će se ponovo vratiti u nadležnost Ministarstva zdravlja.

Dosadašnje iskustvo je pokazalo da ovaj model odvojenih domova zdravlja, koji su pripadali lokalnim samoupravama, nije davao adekvatna i kvalitetna rešenja. Povećavao se broj nemedicinskog osoblja. Rasli su dugovi i sve je to argument.

Verovatno najbolji argument jeste i što će postojati bolja sinhronizacija u planiranju kadrova i to je nešto što takođe donosi ovaj novi zakon i nešto je jako bitno.

Na kraju, želim da se još jednom zahvalim na ovim kvalitetnim zakonima koje će SDP zdušno podržati i želim da vas pozovem da i dalje nastavite da radite na reformi i unapređivanju zdravstvenog odgovora u Republici Srbiji.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar, gospodin Lončar. Izvolite.

Zlatibor Lončar

Zahvaljujem.
Samo ću kratko da dopunim šta dobijamo što će domovi zdravlja da budu integrisani u Ministarstvu zdravlja. Vi znate sada kakvi su primeri. Vi u jednom dvorištu u većini slučajeva imate i dom zdravlja i opštu bolnicu, još možda neki institut, zavod ili bilo šta. Ono kako trenutno stvari stoje da pričamo istinu, komunikacija između doma zdravlja i te bolnice u istom dvorištu, u većini slučajeva, ne postoji. Jedni kažu, ovi iz doma zdravlja - mi ne pripadamo vama, mi gledamo ka lokalnoj samoupravi, oni nam biraju direktora, oni nam određuju upravni odbor. Kao što znate, RFZO opredeljuje sredstva da bi mogli da funkcionišu, da rade, a to su plate, to su lekovi, to je potrošni materijal i sve ono što je neophodno i bolnica koja je pri Ministarstvu zdravlja.
Onda vi imate situaciju da u domu zdravlja imate nemedicinsko osoblje, pravnu, ekonomsku, sve te službe koje trebaju da postoje, a isto to imate na tri metra od njih u bolnici. Svi rade isti posao. Znači, mi tu dupliramo ljude da bi oni odradili posao, gde jedna ekipa da li iz doma zdravlja ili iz bolnice bi mogla taj posao da uradi jer nema mnogo nekih promena iz godine u godinu, eventualno neke stvari se dodaju i taj posao je ušao u jednu rutinu u kome mora da se vodi računa, ali nije ništa spektakularno što treba da bude.
Jedna ekipa od jednog broja ljudi bi bila sasvim dovoljna da odradi ceo taj posao koji je neophodno da se uradi, a mi na mesto te druge ekipe može da primimo medicinsko osoblje, možemo i trebamo da primimo lekare, medicinske sestre i sve ono što je neophodno i sve ono što će rasteretiti i biti bolje za sve pacijente.
Znači, to jedna stvar, da je kažem otvoreno i konkretno koji je razlog tome da ne bude da će neko dobijati otkaz, da će neko ići od tog nemedicinskog. Znači, samo nećemo kada steknu uslove za penziju ili odu na neko drugo mesto, neće na to mesto primati nemedicinsko osoblje, nego ćemo primati medicinsko osoblje, davati ljudima specijalizaciju, davati im usavršavanje, osposobiti te ljude da budu naši najbolji stručnjaci.
Imate sledeću situaciju, oni su u istom dvorištu, imate specijalistu u domu zdravlja i neki dom zdravlja ima možda više nekih specijalista, recimo ginekologa, a u istoj toj bolnici, u istom tom dvorištu imate bolnicu koja ne može da pokrije dežurstvo jer ginekolozi rade prepodne, onda imaju ambulantu i sve to.
Sada, pošto je ovakav zakon kakav je bio, vi niste mogli da ovi ljudi iz doma zdravlja odrade dežurstvo u bolnici koja im je na tri metra, a da ljudi iz bolnice, specijalisti odrade ambulantu i pomognu u domu zdravlja kada je to neophodno. Da li možete da zamislite taj apsurd? Svi su se pozivali na to – mi pripadamo ovima, mi ne možemo da uđemo u bolnicu, a ovi iz doma zdravlja ne mogu da užu u bolnicu, a iz bolnice ne mogu da uđu u dom zdravlja. Ko je trpeo? Trpeli pacijenti, pacijenti nezadovoljni, naravno. Oni misle sada neće tu da se uzme stvar u svoje ruke, neće da se organizuju. Zašto? Obično ne govore direktor doma zdravlja i bolnica, jer svako ima svog nadređenog i neće da se vide, ne komuniciraju, eventualno preko glavne sestre.
Ljudi, to je naša realnost i mi to moramo da promenimo. Znači, nemojte da se pravimo, smejete se, većina vas se smeje, ali to je tako, znate da je tako i svi dolaze kod vas i kažu – e neće ovaj tamo, ovaj od ovoga traži zaštitu u opštini, ovaj traži ovamo u ministarstvu, hajde samo da ne radimo. Ovi idu kući, pusti ljude, nisu imali šta da rade ceo dan, puste ih kući, a ovi ovamo ne mogu da spoje, da pokriju dežurstvo u bolnici. Onda imate prekovremene sate, pa da li možete da isplatite, da li ovo, da li ono. Sve znate. Po leđima zdravstvenog sistema.
Sada sa ovim kada se uradi, nema nikakve razlike. Kada treba da odradite ambulantu, odradićete je u domu zdravlja, kada treba da dežurate, dežuraćete u bolnici, zamislite samo koji je to benefit, koliko ćemo dobiti, koliko ćemo imati ljudi koji će moći više da dežuraju i koliko ćemo imati ljudi koji će više moći da odrade ambulantu i biće manje gužve za specijaliste u domovima zdravlja, jer svako iz bolnice će moći da siđe u ambulantu i da odradi preglede, dijagnostiku, sve ono što je neophodno.
Kada koristite iste kapacitete, gužva je na rentgenu u domu zdravlja, istog sekunda će preći pet metara odatle u bolnicu da uradi rentgen ili laboratoriju, ovome se nešto pokvarilo, stalo pa ne može, uradiću ovamo. Pokvario se rentgen u bolnici, ali uradiće u domu zdravlja, što do sada nije bio slučaj, gledali su se preko nišana.
Znači, pogledajte koliko je to bolje za pacijente, pogledajte koliko je to uštede i pogledajte koliko ćemo više zaposliti medicinskih radnika, odnosno lekara i sestara. To je samo deo onoga što će se dobiti da ne budemo žrtve neke politike i nečega što se radilo, da zadovoljimo lokal, da imaju taj deo, da ne pričamo o dugovima. Nemojte samo da zaboravite jednu stvar, da ne postoji dom zdravlja u Srbiji, odgovorno vam tvrdim, kome Republika, država, ministarstvo i fond nisu uplatili sredstva da isplate plate, da plate lekove, da plate struju, vodu, sve ono što je neophodno da bi se funkcionisalo. Sve im je to prebačeno, ali oni nisu platili to zašta im je bio prebačen novac, nego su plaćali nešto što je njima odgovaralo.
Onda su porasli ti dugovi, ljudi su tužili, stigle su kamate, stigla su izvršenja, šta se dešava? Nema para, jer su date na drugu stranu na koju nisu trebali da se daju i idemo u blokadu. Onda dolaze ispred ministarstva da kažu – mi smo u blokadi, ne možemo da radimo. Ljudi, po Ustavu, po zakonu vi ne možete dva puta da plaćate jednu istu stvar. Država je već to platila jednom, a vi niste to uradili. Mi nismo imali nikakvu mogućnost kontrole da to ispratimo i da uradimo, jer kažem direktor je iz lokalne, upravni odbor iz lokalne samouprave, niti možemo da postavimo, niti možemo da smenimo i ostalo.
Kada se sve to desilo, onda dolaze ispred ministarstva, ispred Vlade da se to plati, a ne kažu da je to već plaćeno ili eventualno – ne, to je neko pre mene uradio, pa eto ja sam nastavio samo dalje. Bez ikakve odgovornosti. Molim vas, samo to da razumete i ovo zbog građana Srbije samo pričam koliko kada se to stavi na ovaj nivo, da su svi u zajedničkoj službi, da su svi u zajedničkom poslu. Kada se napravi dobra organizacija, koliko će biti bolje za građane Srbije, koji znate i sami koliko imaju zamerki na primarnu zaštitu i negde objektivno, ali sada ćemo sa ovim moći mnogo toga da popravimo i da bude bolje.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze)
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa današnjim radom.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Danijela Stojadinović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, evo ovog dugo očekivanog seta zakona – Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju, s obzirom da je ovakav zakon poslednji put donet 2005. godine, jedva smo dočekali neka nova rešenja.

Razlog donošenja Zakona o zdravstvenom osiguranju jeste unapređenje sistema zdravstvenog osiguranja, njegovim usklađivanjem sa drugim propisima koji su direktno povezani sa organizacijom zdravstvene delatnosti.

Ovim zakonom postiže se jedna celovitost, uređenje zdravstvenog osiguranja kroz veliki broj novina, koji su zaista za pohvalu.

Ove novine proširuju obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Tačno je definisan raspon zdravstvenih usluga obuhvaćen zdravstvenim osiguranjem kroz zdravstvene usluge utvrđene nomenklaturom i cenovnikom zdravstvenih usluga, koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, uključujući preventivne preglede na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kroz obavezne skrining preglede i u okviru nacionalnog programa.

Prepoznajući opšte stanje oboljevanja i bolesti koje mogu da se spreče ili otkriju na vreme, ovo je novina od velikog značaja za pojedinca, jer osigurano lice koje se odaziva na skrining ne učestvuje u troškovima zdravstvene zaštite, jer sve troškove pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Uvođenjem novih osnova osiguranja i za poljoprivrednike rešiće se njihov veliki problem, jer je najveći broj neosiguranih lica baš iz redova poljoprivrednika.

Prepoznat je dugogodišnji problem osiguranja lica koja primaju penzije isključivo od stranog nosioca osiguranja, a imaju prebivalište ili boravište u Srbiji, osobe koje imaju status borca ili osobe koje su žrtve terorizma, vojni invalidi i civilni invalidi rata.

Ovim Predlogom zakona proširena su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kroz preventivne i sve preglede vezane za planiranje porodice, i to je još jedan od ciljeva ove Vlade, čime se afirmiše i podstiče populaciona politika.

Data je mogućnost produženja prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice deteta do navršenih 18 godina života, kada visine naknade iznosi 100% ili kada dete do navršene 18 godine ima ozbiljnije zdravstvene probleme.

Ovim zakonom se obračun osnove za naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja produžava na 12 meseci, zarad racionalnijeg korišćenja sredstava, čime se sprečavaju zloupotrebe od strane poslodavca i strane osiguranika.

Sem hitne medicinske pomoći koja je do sada bila obavezna kod osoba koje nemaju zdravstveno osiguranje, ovim Predlogom zakona Republički fond za zdravstveno osiguranje pokrivaće i troškove palijativnog zbrinjavanja, obaveznog skrining programa, kao i obavezne imunizacije kojom se štiti stanovništvo od zaraznih bolesti.

Izabrani lekar, kao nosilac zdravstvene zaštite, do sada je mogao da utvrdi dužinu privremene sprečenosti za rad osiguranika do 30 dana. Ubuduće će to biti 60 dana, čime je osiguranom licu olakšano ostvarivanje ovog prava, ali je, ono što je zabrinjavalo poslodavce, ostalo nepromenjeno isplaćivanje naknade zarade za taj period, tako da poslodavac, kao i do sada, plaća do 30 dana, a od 31. dana tu obavezu preuzima Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Novina je i da lekar specijalista koji leči osiguranika može da ga uputi na stacionarno lečenje i time olakša ostvarivanje prava na bolničko lečenje.

Prošireni obim prava osiguranika kojima je uređena mastektomija jedne ili obe dojke tako što se na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje rekonstrukcija ili korekcija, a predviđeno je i formiranje jedinstvene liste čekanja koju vodi Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Uvodi se, pored obaveznog, i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, kao deo zdravstvenog osiguranja.

Republički fond može, u skladu sa propisima koji uređuju javno-privatno partnerstvo, da zaključi ugovor i sa pravnim licem, odnosno preduzetnikom. I zdravstvene ustanove van plana mreže i privatnoj praksi koje imaju zaključen ugovor sa Fondom, moći će da koriste centralizovane javne nabavke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Ovim Predlogom zakona, kroz novine, ali i unapređena, zatečena stanja, ostvaruje se mogućnost za jednu celovitu, bolju zaštitu i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i osiguranika, kao i davalaca zdravstvenih usluga.

Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti se uređuje, još jedan sistem od velike važnosti, kroz organizovanu brigu za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti kao i nadzor nad njegovim sprovođenjem.

Novi predlog zakona prati unapređenje uvedenih reformi u zdravstvenoj zaštiti, objedinjuje se društvena briga o zdravlju stanovništva od Republike, AP, jedinice lokalne samouprave, poslodavca, a i svakog pojedinca, a cilj je racionalnije i efikasnije zdravstveno zbrinjavanje stanovništva. Preuzimanje osnivačkih prava na zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini od strane Republike, odnosno AP jedan je od vidova racionalizacije.

Ponovo se u zdravstveni sistem uvode zdravstveni centri, opšta bolnica i dom zdravlja, čiji je osnivač Republika, osim apoteka čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave.

Uredbom o planu mrežu biće predviđeno koji će zdravstveni centri postojati. Još jedan korak na bolje.

Uvode se nove kategorije osiguranika koje će biti obuhvaćene društvenom brigom za zdravlje, i to mlade nezaposlene osobe na školovanju, do 26 godina, izbegla, prognana, raseljena lica koja su nezaposlena i sa nižim primanjima sa boravištem na teritoriji Republike Srbije, kao i lica sa statusom borca, vojni invalidi, civilni invalidi, lica kojima se obezbeđuje, sem obavezne, i preporučena imunizacija, kao i lica žrtve terorizma.

Republički fond za zdravstvenu zaštitu prepoznao je u cilju opšteg interesa zaštite zdravlja stanovništva preventivne, kao i skrining preglede, zaštita na radu nosilaca zdravstvenih usluga, njihovu edukaciju kroz specijalizacije, uže specijalizacije, kontinuirano obezbeđivanje kadra radi zamene odsutnih izabranih lekara za vreme trajanja specijalizacije, zatim kolektivno osiguranje zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, nabavku, servisiranje medicinske i nemedicinske opreme, kao i opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u zdravstvenim ustanovama.

Takođe su olakšani i uslovi za osnivanje privatne prakse. Zdravstvena ustanova može se osnivati u skladu sa propisima koji uređuju javno privatno partnerstvo, a zdravstvena ustanova se upisuje, umesto u registar suda, kao do sada, u registar Agencije za privredne registre i na taj način dobijamo jedan jedinstveni registar zdravstvenih ustanova.

Ugovor sa poslodavcem o dopunskom radu, kao i ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem je takođe novina. Ovim Predlogom zakona izmenjeni su uslovi za imenovanje direktora, članova upravnog i nadzornog odbora. Mnoge kolege su pitale za ovu novinu, jer je ostalo nekih nejasnoća.

Na primarnom nivou zdravstvene zaštite vode se kao nove Zavod za laboratorijsku dijagnostiku, radiološku dijagnostiku i Zavod za palijativno zbrinjavanje, kao i zdravstvena ustanova - poliklinika.

Dakle, kroz sve ove mere organizacija zdravstvenih ustanova, privatne prakse, strategija razvoja zdravstvene zaštite rešavanjem osnivačkih prava, uvođenjem novih vidova zdravstvene brige o stanovništvu, posebno uvođenje zdravstvene nege koja nije bila regulisana do sada, stvaraju se uslovi za još humaniji, racionalniji i kvalitetniji sistem zdravstvene zaštite.

Nekoliko rečenica i o Predlogu zakona o predmetima opšte upotrebe. Ovaj Predlog zakona ima za cilj usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonom EU, kao i kontrolu određene grupe predmeta opšte upotrebe kroz zdravstvenu ispravnost i bezbednost po svim fazama proizvodnje i prometa u cilju zaštite zdravlja stanovništva.

Novi zakon uvodi obavezu prijavljivanja neželjenih efekata kozmetičkih proizvoda i drugih radi analiziranja tržišta, tržišnog nadzora, kao i informisanja potrošača, jasnije definicije, određene pojmove, a samim tim olakšaće i poslovanje preduzetnika opšte upotrebe.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, takođe izmenama i dopunama Zakona o prekursorima uspostavlja jedan sistem praćenja onih supstanci u svim fazama proizvodnje, od prerade ili prometa u saradnji sa MUP-om i Upravom carina, kao i izveštavanje Međunarodnog biroa za kontrolu narkotika. Brze provere pre izvoza kojim će se unaprediti razmena informacija o potencijalnim rizicima vezanim za prekursore, tj. njihovoj eventualnoj zloupotrebi u proizvodnji droga i psihoaktivnih supstanci.

Ova zakonska rešenja olakšavaju poslovanje pravnim licima u smanjenju dokumentacije, skraćenju rokova za izdavanje dozvole za proizvodnju, definiše se stručna sprema lica odgovornih za proizvodnju i za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budžetu. Smatramo da ovi zakoni imaju svoju težinu, da je krajnje vreme bilo da se oni unaprede i poslanička grupa SPS podržaće ove zakone u Danu za glasanje.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima koleginica Ana Karadžić. Izvolite.