Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi set zakona iz oblasti zdravstva i naglasila bih da će poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke, Ujedinjene seljačke stranke u Danu za glasanje podržati ovaj set zakona.

Želim da kažem da je kvalitetan rad ovog ministarstva veoma vidljiv, da je Srbija na listi Evropskog zdravstvenog sistema ispred 14 zemalja, što je veoma važan podatak i pokazuje koliko smo uradili u zdravstvu poslednjih godina. Pohvalila bih povećanje plata, ali i ulaganje od 200 miliona evra koje se planira u narednom periodu za rekonstrukciju različitih ustanova, bolnica, i to ne samo u Beogradu, već po celoj unutrašnjosti: u Loznici, u Leskovcu, Gornjem Milanovcu, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci. Želim da pohvalim što se radi Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje 2“, Infektivna klinika koja zaista zahteva urgentnu rekonstrukciju, nova zgrada „Narodnog fronta“, itd. Zaista se dosta radi, dosta je planirano u narednom periodu, ali pre svega ovi zakoni su bili potrebni kako bi stvorili neki okvir u kojem možemo efikasnije da funkcionišemo, gde lekari i bolničko osoblje zaista mogu na pravi način da pruže usluge koje su građanima potrebne.

Ovim zakonima stvaraju se prošireni osnovi osiguranja i obim prava. Uvode se tri nove kategorije stanovništva: mladi nezaposleni, lica sa statusom borca ili izbegla lica, lica kojima je preporučena imunizacija i žrtve terorizma.

Zakoni koji su pred nama su humani i iz tog razloga će doneti zadovoljstvo građana, jer im olakšavaju značajno lečenje, smanjuju se redovi čekanja za različite preglede. Dali ste primer kako je to izgledalo u praksi, kada imamo dom zdravlja i bolnicu u jednom istom dvorištu, a oni ne mogu ni na koji način, niti lekari, niti mogu nekim različitim aparatima pomoći jedni drugima, već se stvaraju liste čekanja i građani prosto postaju nezadovoljni i dolaze u rizik da im se različite bolesti razvijaju, a upravo smo pričali o skriningu i tome koliko je važno da se sve otkrije, ukoliko se otkrije na samom početku da je izlečivo.

Za nas iz Pokreta socijalista, naglasila bih da je najvažnije što su ovi zakoni humani i što uzimaju čoveka kao osnovnog u celom procesu zdravstva i stavljaju ga u ravnopravni položaj sa svim građanima, bilo da živi u Beogradu, bilo da živi u unutrašnjosti. Imamo i taj predlog da se uvede i plaćeni prevoz, ukoliko je neko 50 kilometara udaljen od svoje prve zdravstvene ustanove.

Naglasila bih da je za nas važno poboljšanje položaja roditelja obolele dece. To je važno njima, psihološki omogućava da shvate da nisu sami, da shvatamo u koliko su teškom položaju i tu smo da im pomognemo. Takođe se poboljšava njihov materijalni, ali i socijalni položaj i mogućnost da na bolji način doprinesu lečenju svoje dece.

Ono što se takođe izdvaja i što je takođe humani aspekt ovih zakona jeste da oni koji nemaju zdravstvene knjižice sada pored toga što mogu biti upućeni na hitnu medicinsku pomoć, takođe mogu biti upućeni na palijativno zbrinjavanje kada govorimo o veoma teškim bolestima.

To je važnost za celokupno stanovništvo, oni su takođe uključeni u ceo taj proces imunizacije i vakcinacije, kao i skrining pregleda, što omogućava poboljšani položaj svim građanima kada govorimo o širenju određenih bolesti.

Konačno smo shvatili koja je važnost preventivnih pregleda. Skoro smo imali informacije o tome o nekim prvim da kažem, preliminarne informacije o tome šta je bombardovanje 1999. godine doprinelo, da svaka porodica skoro ima po jednog člana koji ima maligno oboljenje, što je katastrofalni podatak, ali nije nešto čega nismo bili svesni. Zbog toga je važno da građani Srbije ove skrining preglede, koji su obavezni, ne shvate kao neki vid kažnjavanja već treba da shvate da je to način da im se pomogne, da se sve te bolesti otkriju, ukoliko postoje, u nekom ranom periodu, gde postoji mogućnost za njihovo kompletno lečenje, što je, kako ste rekli, važno i za samog pacijenta, ali i za njegovu porodicu ali i za sve građane Srbije.

Trenutno se radi tri skrining pregleda, za rak grlića materice, debelog creva i dojke, ali je jako važno što će se uvesti i skrining za kardiovaskularne bolesti, koje su toliko rasprostranjene kod nas.

Novim zakonom takođe se utvrđuje i precizira dopunski rad lekara koji je važan, kako bismo u nekim zakonskim okvirima, kako bi mogli, oni koji žele da rade više, mogli da rade, ali i kako bismo došli do mogućnosti da se upravo, to što smo pričali, smanje ti redovi čekanja, da građani što pre dođu na svoje potrebne preglede i da se što efikasnije iskoriste ti kadrovi koji već rade, da mogu da pregledaju što više pacijenata.

Takođe, važna novina je mogućnost doplate za bolje uslove lečenja ukoliko je nekom potrebna kvalitetnija medicinska rehabilitacija. Pomenula sam već besplatni transport, što stavlja građane u potpuno ravnopravnu situaciji, jer je svakom zagarantovano pravo, prosto lečenje.

Htela bih da naglasim da smo saglasni sa svim zakonima koji su danas pred nama, jer smatramo da su jako dobri i da će konačno zdravstvo, ono već napreduje godinama unazad, ali da će ovo zaista da omogući da u narednom periodu usput sve ove investicije koje imamo da omogući da se građani Srbije leče mnogo efikasnije.

Da ponovim da je taj humani aspekt ovih zakona za nas is Pokreta socijalista, najvažniji. Zbog toga želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u njihovoj izradi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, u svoje lično ime i u ime poslanika SNS izražavam zadovljstvo zato što su se zdravstveni zakoni ponovo našli u skupštinskim klupama i ovde raspravljamo o njima.

Ono što je vrlo značajno jeste da danas govorimo o zakonima koji su noseći, odnosno krovni, vezano za oblast zdravstvene zaštite. Naime, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju regulišu vitalne oblasti zdravstvene zaštite i zato je neophodno da u današnju raspravu uđemo sa maksimalnom dozom ozbiljnosti.

Takođe, ono što želim da kažem, jeste da mišljenja sam da kada se govori o zdravstvu, kada se govori o zdravlju stanovnika u ovoj skupštinskoj sali nekako više govorimo sa aspekta građanina i sa aspekta jednog ljudskog aspekta, nego sa pozicije političara i narodnog poslanika.

Ono što bih želeo reći jeste da današnji Predlog zakona posmatram tako da zaista shvatam želju predlagača, s jedne strane, da uskladi stalno rastuće potrebe građana za zdravstvenom zaštitom, zatim potrebe takođe građanina da se poveća obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja s jedne strane, i realnih finansijskih mogućnosti naše države s druge strane.

Pre svega ću sumirati i ukratko izložiti nekoliko najznačajnih izmena u ovim predlozima zakona, a to su sledeće – znamo gde se nalazimo trenutno na svetskim listama, govorim o oboljevanju od malignih bolesti i govorim o umiranju od malignih bolesti. Ono što je vrlo bitno jeste da moramo da uskladimo te trendove, govorim o ovom drugom parametru, to je mortalitet od malignih bolesti, i to je definitivno najbolje uraditi pre svega intenzivnim insistiranjem na krininzima. Ono što je vrlo bitno, što sam primetio u predlogu oba zakona jeste njihova usklađenost, posebno apropo ove teme.

Naime, u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti mi imamo član Predloga zakona koji govori o tome da skrining treba da bude obavezan za osiguranika, govorim o ciljanim zdravstvenim pregledima, a pak u Zakonu o zdravstvenom osiguranju su već naglašene kaznene odredbe. Inače, nisam pristalica kaznenih odredbi, ali u ovom slučaju analizom obuhvata različitih skrininga mogu reći da je to jedini mogući put da dođemo do većeg obuhvata i da dođem u sutrašnjici do rezultata u smislu smanjenja mortaliteta od malignih bolesti. To je veoma bitno i zato ovo je jedini način da preventivne preglede učinimo obavezujućim i mislim da je to jedini mogući put.

Paralelno sa ovim predlozima mislim da su jako dobra rešenja vezana za bolesnike koji se leče na palijativnim odeljenjima, odnosno obolele od neizlečivih bolesti, gde se u Predlogu zakona praktično nalazi jedan član koji govori o tome da svi palijativni bolesnici će imati kompletno rešeno to obavezno zdravstveno osiguranje, kompletno rešeno o trošku fonda. Mislim da sa takvim zakonskim rešenjima i u takvom obimu dolazimo do jedne situacije da naše društvo činimo humanijim i mesto boljim za život. Kao i uostalom i predlogom koji se tiče visine naknade od 100% za sva ona lica koja su obolela od profesionalnih bolesti, za sva ona lica koja su donatori tkiva, ćelija i organa, kao i za pre svega roditelje koji imaju decu obolelu od teških malignih bolesti. Mislim da i ovaj Predlog zakona, ovaj član zakona koji govori o problematici je duboko human i sa ljudskog aspekta ga apsolutno podržavam.

Ono što smo dugo čekali, a što vidim u Predlogu zakona jeste konačno prebacivanje osnivačkih prava ustanove primarne zdravstvene zaštite na Republiku. Naime, većina nas su bili svedoci jednog nažalost teškog i ružnog perioda vršenja bivše vlasti kada smo nažalost bili svedoci dezintegracije postojećih zdravstvenih centara i tih krupnih ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite. Zašto kažem – nažalost? Kažem zato što je to učinjeno isključivo iz političkih razloga, zato što je učinjeno da bi se napravile male političke prćije u tim ustanovama primarne zdravstvene zaštite za prijem kadrova, za ne znam šta sve.

Ono što imamo kao rezultat svega toga, imamo nagomilane dugove, dugovanja ustanova primarne zaštite, imamo problem funkcionisanja zdravstvenog sistema u domovima zdravlja, imamo problem neracionalnog korišćenja svih zdravstvenih resursa, imamo problem dezorganizacije. To je sve nešto što definitivno je moralo da nas nagna na pomisao da je vraćanje na organizacije u smislu zdravstvenog centra jedino moguće.

Očekujem sve suprotno od ovoga što sam rekao. Očekujem bolju organizaciju, bolje pružanje zdravstvene zaštite, racionalniju primenu svih onih resursa koji poseduju te ustanove i ono što je najbitnije – zadovoljnijeg pacijenta jer, zapamtite, gospodo, ono što je najbitnije jeste pacijent i pacijent mora biti u sedištu zdravstvenog sistema. Mislim da je ovo samo jedna stepenica ka tom put.

Osim toga, pomenuo bih i nekoliko rešenja koja su vrlo značajna, a za koja mogu reći da će pružiti efikasniju zdravstvenu zaštitu. Da krenemo redom. Predloženo je da lekar specijalista odgovarajuće grane medicine koji leči osigurano lice po uputu izabranog lekara, može neposredno uputiti to lice na stacionarno lečenje, ako proceni da je to potrebno.

Ovo je vrlo bitna izmena zakona zato što skraćuje put. Skraćuje put pacijentu od momenta postavljanja dijagnoze do trenutka hospitalizacije i lečenja, a to je suštinska stvar, složićete se.

Zatim, utvrđen je paket zdravstvenih usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja. Mislim da je to dobra polazna osnova za dalje. Utvrditi paket osnovnih usluga je nešto što smo trebali imati i ranije, ali je suštinski važno da to bude sadržano u ovom zakonu i suštinski važno da znamo da svaki stanovnik ove zemlje, svaki građanin ove zemlje zna sa čime raspolaže, zna na šta može od usluga zdravstvenih da računa.

Uvodi se mogućnost produženja prava na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice od teških bolesti deteta do 18-te godine. To sam već pomenuo i to je nešto što je nesumnjivo od velikog značaja i postoji human aspekt ovog dela zakona.

Zatim, preciznije se uređuje ostvarivanje zdravstvene zaštite u inostranstvu. Do sada je to bilo uređeno. Ovim aktom se detaljnije i preciznije uređuje.

Zatim, proširuje se obim postojećih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Mi imamo sada jedan vrlo značajan momenat u državi. Naime, naša ekonomija unazad nekoliko godina pokazuje izvanredne rezultate. Imamo značajan porast BDP. Prošle godine taj porast je bio 4,2%. Od suštinskog značaja je da taj porast BDP prati proširenje osnovnog paketa usluga Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Dakle, da svaki građanin oseti kroz zdravstvenu zaštitu to što nam ide bolje. Ono što je vrlo bitno jeste da se to i zakonski reguliše u smislu ovog zakona, odnosno Predloga zakona o kome govorim a to je da se taj osnovni paket definitivno proširio.

Uređeno je, takođe, dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Naime, važećim zakonom, dakle u važećem zakonu dobrovoljno zdravstveno osiguranje je bilo regulisano podzakonskim aktom. Obavezno zdravstveno osiguranje je bilo regulisano zakonom, dobrovoljno podzakonskim aktom. Na ovaj način mislim da se i u pravnom smislu uspostavlja jedna ravnoteža i dobrovoljnog i obaveznog. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je našlo svoje mesto u Predlogu ovog zakona. Takođe, produžen je period za koji izabrani lekar može utvrditi dužinu bolovanja sa 30 dana dosadašnjih na 60 dana, bez promene regulative u smislu plaćanja obaveza. Dakle, i dalje je ostalo prvih 30 dana plati poslodavac, nakon toga plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zašto je ovo bitno? Opet je bitno zbog pacijenata. Na ovaj način će se urediti na jedan drugačiji način ova oblast. Pacijent više neće morati više puta da izlazi na komisiju itd. Suštinski je da on može do 60 dana produžiti privremenu sprečenost za rad kod svog izabranog lekara.

Zatim, olakšani su uslovi za osnivanje privatne prakse. Naime, ukoliko želimo jedan kvalitetan i zdrav zdravstveni sistem moramo imati, pored zakonskih odredbi, koji tangiraju državni sektor, moramo imati relaksirajuće i adekvatne zakonske odredbe koje se tangiraju odnosno koje tangiraju privatni sektor.

U ovom slučaju olakšano je formiranje uže specijalističke ordinacije, takođe poliklinike, privatne prakse, u svakom smislu regulisano je i to, a ukoliko privatna praksa može u jednom periodu i zamrznuti period svoga delovanja, odnosno svoga rada, svog obavljanja delatnosti, naravno to je oročeno na određeni vremenski period, što je apsolutno razumljivo.

Upravo zbog ograničenja vremenskog, osvrnuću se sada i na dva druga zakona, dakle pored zdravstvenog osiguranja odnosno zdravstvene zaštite ovde postoji predlozi zakona koji se tiču i tangiraju predmet opšte upotrebe i prekursore.

Što se tiče Predloga zakona o predmetima opšte upotrebe, mogu reći da je zakon vrlo kvalitetan i mislim da je suština njegovim dolaskom ovde u parlament ne samo usaglašavanje sa zakonodavstvom EU i regulacija te oblasti po ugledu na razvijene evropske zemlje, već, rekao bih, i jedno sagledavanje i kontrola svih onih predmeta koje se postojećim zakonskim aktima i regulativom nisu sagledavale i nisu bili obuhvaćeni postojećim zakonskim aktima.

Mislim da ovim zakonskim rešenjima, iz ovog Predloga zakona, govorim o Predlogu zakona opšte upotrebe, da će se na adekvatan način regulisati i ova oblast. Ovde posebno govorim i naglašavam značaj ovog zakona vezano za carinu, za granične prelaze itd. jer sa ovim zakonom ćemo imati i visoku bezbednost u ovoj oblasti.

Slična situacija je i sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotrofnih supstanci. Najbitnija stvar u ovom zakonu jeste sledivost, odnosno mogućnost da pratimo prekursor od proizvodnje, preko prometa i to radimo zajedno za MUP i naravno Kancelarijom za međunarodnu kontrolu narkotika. Tako da što se tiče ovog zakona, takođe je definisan i usaglašen sa svom nomenklaturom zakonodavnom EU i nešto što je će svakako biti jedan od zakona za ponos ovom parlamentu.

Sve u svemu, predlažem prvo, mislim da će biti jako plodna rasprava. Neću da govorim samo u načelu, već i u pojedinostima. Nemam dilemu da ću se u danu za glasanje izjasniti sa da za ova četiri predloga. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Prelazimo na diskusiju po redosledu narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Dame i gospodo, narodni poslanici stranke Pravde i pomirenja će dati podršku usvajanju seta ponuđenih zakona zato što ocenjujemo ponuđena rešenja kao veoma važan iskorak u pogledu unapređenja na poljima koja tretiraju ovi zakoni.

Posebno ću se osvrnuti na zakone koji se tiču zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite. Mislim da je tu posebno stavljen naglasak na dodatnu zaštitu onih kategorija koje su posebno ugrožene, kao što su studenti, određene socijalne kategorije. Zapravo humanizacija našeg celokupnog društva kroz državni sistem, a zapravo na temelju ovih i ovakvih zakona je nešto što je najznačajnije u svakom društvu, u ovom slučaju i u našem društvu. Onoliko koliko budemo posvećeni izvesnim ugroženim kategorijama, time svedočimo našem kvalitetu.

Kvalitet svakog društva, svake elite, svakog sistema se zapravo meri prema senzibilitetu i odnosu prema najugroženijim kategorijama. Sa pozicije stranke koju predstavljam, zapravo ovo smatram veoma važnim i zato dajem punu podršku i ovim zakonima, a isto tako i celokupnoj orijentaciji sada zakonodavne vlasti, a potom izvršne vlasti u pogledu implementacije i unapređenja prakse kroz implementaciju ovih zakona.

Međutim, želim skrenuti pažnju, kao i obično, da zapravo najčešće izuzetno dobri zakoni podbace u određenim segmentima implementacije, ali ovde je pre svega bacam snop svetlosti na organizaciju izvesnih nadležnosti, kada je u pitanju zdravstvo na području Sandžaka, jer imamo onaj čak toliko slikovit primer gde, recimo trudnica iz sela, recimo Duga Poljana, na području opštine Sjenica, Duga Poljana je recimo udaljena od Novog Pazara svega tridesetak kilometara, u određenim situacijama komplikacije porođaja i mora se voziti do Užica, što je udaljeno 150 i više kilometara, a pogotovo očajno lošim drumskim putem. Imamo situacija kada su životi i same trudnice i samog deteta ugroženi.

Ova slika, recimo nas zapravo poziva da kroz ova zakonska rešenja, ali još značajnije kroz dalju implementaciju i organizaciju što se, verujem rešava i podzakonskim aktima, ali ovom prilikom skrećem pažnju Ministarstvu zdravlja da ovakvi slučajevi moraju biti ili bi morali biti rešavani što pre, kako bi određena organizacija i nadležnosti opštih bolnica, domova zdravlja i celokupne zdravstvene infrastrukture trebalo biti podređena potrebama građana, odnosno potrebama samoga pacijenta i potrebama čoveka.

Postoje i drugi primeri, ali sada ne bi svakako gubio vreme, ali na ovim poljima će se verovatno dokazivati i celokupna naša doslednost.

Želim takođe dati podršku Zakonu o zaštiti, odnosno unapređenju saobraćaja i zaštiti u saobraćaju. Dakle, to je takođe jedan od veoma važnih zakona i od izuzetne važnosti je, kao što se vidi iz priloženog, usvajanje vrlo važnih evropskih standarda, bilo zato što su evropski ili zato što su kvalitetni, ali opet želim skrenuti pažnju da najbolja zakonska rešenja koja imaju za cilj zaštitu u saobraćaju, ne mogu dati dobra rešenja ukoliko imamo loše puteve. Opet primer sa područja Sandžaka iako imamo izvesne iskorake, iako imamo izvesne političke ideje i namere i sporazume, i unutar države Srbije, ali i sa Turskom, potrebno je što pre popraviti putnu infrastrukturu kako bi ovaj zakon mogao biti primenjen. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Hvala potpredsedniče.

Najpre da kažem da ću podržati i glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pri čemu bih molio predlagača da ima u vidu da problem registracije traktora i priključnih mašina, ne tretiraju pod istim uslovima kao registraciju, odnosno tehnički pregled putničkih automobila, jer ne možete naći u selu ni jednu prikolicu koja nema rđe, primera radi, a to može da bude razlog da ta prikolica ne prođe tehnički pregled. Razumem da mora da ima štop svetla, da mora da ima kočnice, da mora da ima osigurače na onim bravicama, odnosno kukama za zatvaranje stranica itd, ali da nema ni jedan deo koji je zahvatila rđa, to je nemoguće u poljoprivrednim radovima, imajući u vidu da vuku i stajnjake i sve ostalo.

Drugo, kada se radi o Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju, ja bih molio ministra i njegove saradnike, da pre prelaska na amandmane, pokušaju da pojedine pojmove koje koriste u tekstu zakona, usklade sa srpskim jezikom.

Recimo, participacija to nije srpska reč, mi je koristimo, ona je tuđica, to je učešće u plaćanju troškova. To je u članu 34. Zatim, član 38. refundacija, isto. Zatim, član 53, nije mi jasno mere prevencije ranog otkrivanja bolesti tačka 3. – preventivne stomatološke i profilaktičke mere za prevenciju bolesti usta i zuba kod trudnica i dece do navršenih 18 godine. Zašto ne i penzionera? To je najsiromašnija kategorija, oni su ceo radni vek plaćali doprinose, pogotovo onih penzionera koji imaju ispod minimalnog iznosa penzije, odnosno primaju.

Šta će penzioner sa pet ili sedam hiljada dinara mesečno da plati kod stomatologa, pogotovo u poljoprivredi?

Zatim, član 110. ako se ne varam, tačka 2. – zdravstvena zaštita koja se ne obezbeđuje obavezno zdravstveno osiguranje, zdravstvene preglede radi upisa u srednje škole, visokoškolske ustanove. Zašto studenti i đaci da plaćaju troškove zdravstvenih pregleda, odnosno izdavanja uverenja ako je školovanje besplatno u Srbiji? Ako nije besplatno, onda dajte da kažemo da se sve plaća.

Kod Predloga zakona o predmetima opšte upotrebe, član 4. na engleskom, na ruskom, na makedonskom i na bugarskom piše se – detergenti, na srpskom se piše deterdženti. To je svuda u sadržaju ovog zakona na veoma velikom broju mesta. Monitoring nije srpska reč.

Tačka 26. u članu 6. Vodite računa kada formulišete rečenicu u čijem sastavu imate pojam ministarstvo. Recimo ovako, ovlašćena laboratorija jeste akreditovana laboratorija koja ima ovlašćenja Ministarstva za obavljanje ispitivanja zdravstvene ispravnosti. To može da asocira i da se radi o nekom ministarstvu koje ne postoji, a to je ministarstvo za obavljanje ispitivanja zdravstvene ispravnosti. Verovatno se misli na resorno nadležno ministarstvo. Takvih rečenica ima na više mesta.

Zatim, reč transparentnost. Zatim član 12, isto, radne grupe Ministarstva za kategorizaciju graničnih proizvoda. Nadam se da je to dovoljno i da može ovaj tekst zakona značajno da se poboljša. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je veoma bitan Zakon o bezbednosti saobraćaja.

Srbija, u kojoj je ova koalicija preuzela upravljanje 2012. godine, je zatekla potpuno zapuštenu i napuštenu državu. Ista stvar je bila u poljoprivredi. Dakle, devedesetih godina poljoprivreda je snosila teret socijalnih, ekonomskih i vojnih pritisaka na našu zemlju i bila garant prehrambene sigurnosti stanovništva.

Mi koji smo to radili sećamo se da nijedan tajkun koji su tada švercovali cigarete, benzin itd. se nije bavio poljoprivredom. Naš san je bio da posle demokratskih promena država pomogne da se zanovi i obnovi mehanizacija, odnosno da sve ono što je zbog socijalnih pritisaka bilo zapušteno, da se zanovi i da država u tome pomogne. Umesto toga dobili smo tajkune poljoprivrednike, nazovi poljoprivrednike latifundije i dobili smo udruženi zločinački poduhvat koji danas trenutno nije prisutan, koji bojkotuje narodnu sednicu i ne pada im na pamet da podrže ovaj zakon.

Ceh je platila mehanizacija, nije obnavljana, nije zanavljana i mi trenutno na 650 hiljada poljoprivrednih gazdinstava imamo 400 hiljada dvoosovinskih traktora i preko 180 hiljada jednoosovinskih traktora. Ti traktori, po dosadašnjem zakonu, trebalo je da se narednog meseca registruju svake godine. Izmenama ovog zakona, poljoprivrednici će samo biti u obavezi da imaju potvrdu o tehničkom pregledu. Zato valja pozdraviti ove izmene i dopune zakona narodne poslanice, a i Vlada je izašla u susret, čime se umnogome uprostila registracija poljoprivredne mehanizacije, odnosno traktora i određenih priključnih vozila.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsticaji koje je udruženi zločinački poduhvat isporučivao zemljoradnicima nisu bili dovoljni, 2012. godine to je bilo 19 milijardi, sada je taj iznos oko 44 milijarde, znači, veći je 130% i u dinarima i u evrima. Ali, ja i dalje apelujem na Vladu, s obzirom da smo zanovili oko tri hiljade traktora, a s obzirom da ih ima 400 hiljada komada, u narednih 20 godina trebalo bi svake godine da se zanavlja oko 20 hiljada mašina, odnosno poljoprivrednih traktora, da bi oni prosečno posle 20 godina imali prosečnu starost od 10 godina. Nismo mi krivi što su ovi iz udruženog zločinačkog poduhvata proizvođače mehanizacije, pre svega IMT i „Zmaj“, uništili divljim privatizacijama, isisali kapitale, placeve itd. i pustili ih da propadnu.

U ovom trenutku treba podržati poljoprivrednike da obnove tu mehanizaciju i ono što je Vlada radila, podsticala oko tri hiljade poljoprivrednih traktora sa 50-60%, treba i da nastavi. Apelujem na Vladu da nađemo još dodatna sredstva, da li iz budžetske rezerve ili iz nekih drugih sredstava, ali uglavnom da nastavimo taj program obnavljanja i zanavljanja traktora, a priključna mehanizacija je i dalje u tom programu. Verujem da to kada uložimo u poljoprivredu da ćemo dobiti na produktivnosti i efikasnosti, a da ćemo dobiti i na bezbednosti saobraćaja.

Što se tiče ovih zakona iz zdravstva, apelujem na Ministarstvo zdravlja da zajedno sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom za rad i socijalna pitanja nađu načina da se na određen način likvidiraju dugovi poljoprivrednim proizvođačima za zdravstveno osiguranje i penzijski staž, zato što u ovom trenutku to iznosi 200 milijardi i to je kamen koji visi svim poljoprivrednicima u Srbiji.

Takođe želim da kažem, podržavajući ove zakone, svestan sam da je onaj ko je zdrav u stvari mlad čovek, da i najbolesniji kralj vidi zdravom siromahu krunu na glavi. Bolje je biti zdrav siromah nego bolestan kralj. Stoga podržavam sve zakone koji su iz oblasti zdravstva. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite, koleginice.