Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, u svoje lično ime i u ime poslanika SNS izražavam zadovljstvo zato što su se zdravstveni zakoni ponovo našli u skupštinskim klupama i ovde raspravljamo o njima.
Ono što je vrlo značajno jeste da danas govorimo o zakonima koji su noseći, odnosno krovni, vezano za oblast zdravstvene zaštite. Naime, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju regulišu vitalne oblasti zdravstvene zaštite i zato je neophodno da u današnju raspravu uđemo sa maksimalnom dozom ozbiljnosti.
Takođe, ono što želim da kažem, jeste da mišljenja sam da kada se govori o zdravstvu, kada se govori o zdravlju stanovnika u ovoj skupštinskoj sali nekako više govorimo sa aspekta građanina i sa aspekta jednog ljudskog aspekta, nego sa pozicije političara i narodnog poslanika.
Ono što bih želeo reći jeste da današnji Predlog zakona posmatram tako da zaista shvatam želju predlagača, s jedne strane, da uskladi stalno rastuće potrebe građana za zdravstvenom zaštitom, zatim potrebe takođe građanina da se poveća obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja s jedne strane, i realnih finansijskih mogućnosti naše države s druge strane.
Pre svega ću sumirati i ukratko izložiti nekoliko najznačajnih izmena u ovim predlozima zakona, a to su sledeće – znamo gde se nalazimo trenutno na svetskim listama, govorim o oboljevanju od malignih bolesti i govorim o umiranju od malignih bolesti. Ono što je vrlo bitno jeste da moramo da uskladimo te trendove, govorim o ovom drugom parametru, to je mortalitet od malignih bolesti, i to je definitivno najbolje uraditi pre svega intenzivnim insistiranjem na krininzima. Ono što je vrlo bitno, što sam primetio u predlogu oba zakona jeste njihova usklađenost, posebno apropo ove teme.
Naime, u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti mi imamo član Predloga zakona koji govori o tome da skrining treba da bude obavezan za osiguranika, govorim o ciljanim zdravstvenim pregledima, a pak u Zakonu o zdravstvenom osiguranju su već naglašene kaznene odredbe. Inače, nisam pristalica kaznenih odredbi, ali u ovom slučaju analizom obuhvata različitih skrininga mogu reći da je to jedini mogući put da dođemo do većeg obuhvata i da dođem u sutrašnjici do rezultata u smislu smanjenja mortaliteta od malignih bolesti. To je veoma bitno i zato ovo je jedini način da preventivne preglede učinimo obavezujućim i mislim da je to jedini mogući put.
Paralelno sa ovim predlozima mislim da su jako dobra rešenja vezana za bolesnike koji se leče na palijativnim odeljenjima, odnosno obolele od neizlečivih bolesti, gde se u Predlogu zakona praktično nalazi jedan član koji govori o tome da svi palijativni bolesnici će imati kompletno rešeno to obavezno zdravstveno osiguranje, kompletno rešeno o trošku fonda. Mislim da sa takvim zakonskim rešenjima i u takvom obimu dolazimo do jedne situacije da naše društvo činimo humanijim i mesto boljim za život. Kao i uostalom i predlogom koji se tiče visine naknade od 100% za sva ona lica koja su obolela od profesionalnih bolesti, za sva ona lica koja su donatori tkiva, ćelija i organa, kao i za pre svega roditelje koji imaju decu obolelu od teških malignih bolesti. Mislim da i ovaj Predlog zakona, ovaj član zakona koji govori o problematici je duboko human i sa ljudskog aspekta ga apsolutno podržavam.
Ono što smo dugo čekali, a što vidim u Predlogu zakona jeste konačno prebacivanje osnivačkih prava ustanove primarne zdravstvene zaštite na Republiku. Naime, većina nas su bili svedoci jednog nažalost teškog i ružnog perioda vršenja bivše vlasti kada smo nažalost bili svedoci dezintegracije postojećih zdravstvenih centara i tih krupnih ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite. Zašto kažem – nažalost? Kažem zato što je to učinjeno isključivo iz političkih razloga, zato što je učinjeno da bi se napravile male političke prćije u tim ustanovama primarne zdravstvene zaštite za prijem kadrova, za ne znam šta sve.
Ono što imamo kao rezultat svega toga, imamo nagomilane dugove, dugovanja ustanova primarne zaštite, imamo problem funkcionisanja zdravstvenog sistema u domovima zdravlja, imamo problem neracionalnog korišćenja svih zdravstvenih resursa, imamo problem dezorganizacije. To je sve nešto što definitivno je moralo da nas nagna na pomisao da je vraćanje na organizacije u smislu zdravstvenog centra jedino moguće.
Očekujem sve suprotno od ovoga što sam rekao. Očekujem bolju organizaciju, bolje pružanje zdravstvene zaštite, racionalniju primenu svih onih resursa koji poseduju te ustanove i ono što je najbitnije – zadovoljnijeg pacijenta jer, zapamtite, gospodo, ono što je najbitnije jeste pacijent i pacijent mora biti u sedištu zdravstvenog sistema. Mislim da je ovo samo jedna stepenica ka tom put.
Osim toga, pomenuo bih i nekoliko rešenja koja su vrlo značajna, a za koja mogu reći da će pružiti efikasniju zdravstvenu zaštitu. Da krenemo redom. Predloženo je da lekar specijalista odgovarajuće grane medicine koji leči osigurano lice po uputu izabranog lekara, može neposredno uputiti to lice na stacionarno lečenje, ako proceni da je to potrebno.
Ovo je vrlo bitna izmena zakona zato što skraćuje put. Skraćuje put pacijentu od momenta postavljanja dijagnoze do trenutka hospitalizacije i lečenja, a to je suštinska stvar, složićete se.
Zatim, utvrđen je paket zdravstvenih usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja. Mislim da je to dobra polazna osnova za dalje. Utvrditi paket osnovnih usluga je nešto što smo trebali imati i ranije, ali je suštinski važno da to bude sadržano u ovom zakonu i suštinski važno da znamo da svaki stanovnik ove zemlje, svaki građanin ove zemlje zna sa čime raspolaže, zna na šta može od usluga zdravstvenih da računa.
Uvodi se mogućnost produženja prava na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice od teških bolesti deteta do 18-te godine. To sam već pomenuo i to je nešto što je nesumnjivo od velikog značaja i postoji human aspekt ovog dela zakona.
Zatim, preciznije se uređuje ostvarivanje zdravstvene zaštite u inostranstvu. Do sada je to bilo uređeno. Ovim aktom se detaljnije i preciznije uređuje.
Zatim, proširuje se obim postojećih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Mi imamo sada jedan vrlo značajan momenat u državi. Naime, naša ekonomija unazad nekoliko godina pokazuje izvanredne rezultate. Imamo značajan porast BDP. Prošle godine taj porast je bio 4,2%. Od suštinskog značaja je da taj porast BDP prati proširenje osnovnog paketa usluga Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Dakle, da svaki građanin oseti kroz zdravstvenu zaštitu to što nam ide bolje. Ono što je vrlo bitno jeste da se to i zakonski reguliše u smislu ovog zakona, odnosno Predloga zakona o kome govorim a to je da se taj osnovni paket definitivno proširio.
Uređeno je, takođe, dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Naime, važećim zakonom, dakle u važećem zakonu dobrovoljno zdravstveno osiguranje je bilo regulisano podzakonskim aktom. Obavezno zdravstveno osiguranje je bilo regulisano zakonom, dobrovoljno podzakonskim aktom. Na ovaj način mislim da se i u pravnom smislu uspostavlja jedna ravnoteža i dobrovoljnog i obaveznog. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je našlo svoje mesto u Predlogu ovog zakona. Takođe, produžen je period za koji izabrani lekar može utvrditi dužinu bolovanja sa 30 dana dosadašnjih na 60 dana, bez promene regulative u smislu plaćanja obaveza. Dakle, i dalje je ostalo prvih 30 dana plati poslodavac, nakon toga plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Zašto je ovo bitno? Opet je bitno zbog pacijenata. Na ovaj način će se urediti na jedan drugačiji način ova oblast. Pacijent više neće morati više puta da izlazi na komisiju itd. Suštinski je da on može do 60 dana produžiti privremenu sprečenost za rad kod svog izabranog lekara.
Zatim, olakšani su uslovi za osnivanje privatne prakse. Naime, ukoliko želimo jedan kvalitetan i zdrav zdravstveni sistem moramo imati, pored zakonskih odredbi, koji tangiraju državni sektor, moramo imati relaksirajuće i adekvatne zakonske odredbe koje se tangiraju odnosno koje tangiraju privatni sektor.
U ovom slučaju olakšano je formiranje uže specijalističke ordinacije, takođe poliklinike, privatne prakse, u svakom smislu regulisano je i to, a ukoliko privatna praksa može u jednom periodu i zamrznuti period svoga delovanja, odnosno svoga rada, svog obavljanja delatnosti, naravno to je oročeno na određeni vremenski period, što je apsolutno razumljivo.
Upravo zbog ograničenja vremenskog, osvrnuću se sada i na dva druga zakona, dakle pored zdravstvenog osiguranja odnosno zdravstvene zaštite ovde postoji predlozi zakona koji se tiču i tangiraju predmet opšte upotrebe i prekursore.
Što se tiče Predloga zakona o predmetima opšte upotrebe, mogu reći da je zakon vrlo kvalitetan i mislim da je suština njegovim dolaskom ovde u parlament ne samo usaglašavanje sa zakonodavstvom EU i regulacija te oblasti po ugledu na razvijene evropske zemlje, već, rekao bih, i jedno sagledavanje i kontrola svih onih predmeta koje se postojećim zakonskim aktima i regulativom nisu sagledavale i nisu bili obuhvaćeni postojećim zakonskim aktima.
Mislim da ovim zakonskim rešenjima, iz ovog Predloga zakona, govorim o Predlogu zakona opšte upotrebe, da će se na adekvatan način regulisati i ova oblast. Ovde posebno govorim i naglašavam značaj ovog zakona vezano za carinu, za granične prelaze itd. jer sa ovim zakonom ćemo imati i visoku bezbednost u ovoj oblasti.
Slična situacija je i sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotrofnih supstanci. Najbitnija stvar u ovom zakonu jeste sledivost, odnosno mogućnost da pratimo prekursor od proizvodnje, preko prometa i to radimo zajedno za MUP i naravno Kancelarijom za međunarodnu kontrolu narkotika. Tako da što se tiče ovog zakona, takođe je definisan i usaglašen sa svom nomenklaturom zakonodavnom EU i nešto što je će svakako biti jedan od zakona za ponos ovom parlamentu.
Sve u svemu, predlažem prvo, mislim da će biti jako plodna rasprava. Neću da govorim samo u načelu, već i u pojedinostima. Nemam dilemu da ću se u danu za glasanje izjasniti sa da za ova četiri predloga. Hvala.