Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vlade, koleginice i kolege, i Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju i Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti posmatram kao deo reforme našeg zdravstvenog sistema.

S obzirom da je prethodni Zakon o zdravstvenom osiguranju donet još 2005. godine, sasvim je očigledno da je neophodno uskladiti pravni okvir sa promenama i dostignućima koje su se dogodile u prethodnih 14 godina.

Cilj predloženih promena je da se postigne veća socijalna sigurnost građana i da se unapredi kvalitet zdravstvenih usluga za što veći broj građana koji će biti obuhvaćeni sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Moram da istaknem humani aspekt ovog zakona i on se pre svega ogleda u tome što je proširen obim prava osiguranika. Moje kolege su već govorile o nekim mogućnostima, neću ponavljati to, istaći ću neke druge primere, a to je da će ako usvojimo ovaj zakon ubuduće sva odrasla osigurana lica imati pravo na preventivne preglede koji se odnose na planiranje porodice. Takođe, predviđeno je da osigurana lica imaju pravo na naknadu troškova, ako je neophodno da izvrše lekarski pregled 50 kilometara udaljenosti od mesta njihovog stanovanja.

Ovo je posebno značajno za deo Srbije iz kog ja dolazim, to je grad Kraljevo. Grad Kraljevo se prostire na velikoj površini, tako neki moji sugrađani moraju da putuju do 100 kilometara da bi došli i obavili pregled kod lekara specijaliste, tako da će ove predložene izmene njima naročito značiti, pre svega, u nekom materijalnom smislu.

Ovaj Predlog zakona, možda sadrži i jednu nepopularnu meru, ali svakako opravdanu i ta mera odnosi se na one građane koji se neopravdano ne odazovu na skrining preglede, ali je veoma važno da definišemo i da uspostavimo mehanizme koji će dati rezultat u oblasti preventivnih pregleda.

Očekujem da će Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti unaprediti ovu oblast. Praksa je očigledno pokazala da sadašnji oblik organizacije, gde su domovi zdravlja u nadležnosti gradova i opština, a opšte bolnice u nadležnosti ministarstva, da ovaj oblik organizacije nije ispunio očekivanja. Nadam se da će vraćanje domova zdravlja u nadležnost ministarstva biti važan korak ka boljem planiranju aktivnosti u budućim zdravstvenim centrima i da će, naravno, taj proces biti brži nego što je bio proces razdvajanja domova zdravlja i opštih bolnica.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržaće i predložene izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovim izmenama omogućićemo pre svega poljoprivrednim proizvođačima da i ubuduće za njihova vozila važe trajne registracije, s tim što će, naravno, postojati uslov da jednom godišnje moraju da izvrše tehnički pregled kao dokaz ispravnosti vozila, čime obezbeđujemo bezbednost saobraćaja na drumovima. Tako da smo na ovaj način pokazali spremnost da uskladimo pravnim okvir sa situacijom na terenu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić.
Izvolite koleginice.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, set zakona o kojima danas raspravljamo uvodi suštinske promene u organizaciji zdravstvene službe.

Promene se odnose, kako na one koji pružaju zdravstvene usluge, tako i na one koji zdravstvene usluge koriste, a reguliše se i odnos javnog i privatnog zdravstva.

Ja ću komentarisati prvo neke odredbe Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Pre svega bih rekla da je društvena briga za zdravlje stanovništva definisana jasno na nivou Republike Srbije, odnosno Autonomne Pokrajine, na nivou jedinice lokalne samouprave, na nivou pojedinca i taksativno su nabrojane obaveze svih nivoa.

Posebno ističem da je propisana obaveza da se iz sredstava za ostvarivanje opštih interesa koriste sredstva za sprovođenje ciljnih preventivnih pregleda, odnosno skrining pregleda, a prema odgovarajućim nacionalnim programima.

Značaj ovih pregleda je veoma veliki, jer prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za borbu protiv raka, oboljevanje u svetu od malignih bolesti a i kod nas je u porastu i prema nekim podacima 18,1 miliona ljudi u svetu oboljeva od malignih bolesti, a 9,6 miliona umire od njih.

Prema podacima i proceni Međunarodne organizacije za istraživanje raka za 2018. godinu žene u Srbiji su pod visokim rizikom od umiranja od raka dojke. Preventivni pregledi doprineće smanjenju stope oboljevanja od malignih bolesti, a ranim otkrivanjem i lečenjem smanjiće se smrtnost od ovih bolesti, što će svakako doprineti poboljšanju zdravlja nacije, a ovim pregledima će se značajno smanjiti i troškovi lečenja.

Da bi se ove mere uspešno sprovele doneta je, takođe, uredba, odnosno u zakonu, da je on dužan, odnosno građanin da je dužan da se obavezno odazove na ovaj ciljani preventivni pregled.

Sa druge strane, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti je predviđeno, mada, kako je već rečeno, možda nepopularna mera ali korisna u cilju stimulisanja građana da se odazivaju ovim preventivnim pregledima, da u slučaju da građanin koji se ne odazove preventivnom pregledu koji je predviđen Nacionalnim programom za skrining preglede, je dužan da snosi 35% troškova svog lečenja ako oboli od bolesti za koji se skrining pregledi vrše.

Novim zakonom obuhvaćen je pojam nege koja je neizostavni deo zdravstvene zaštite, posebno kod bolesnika na bolničkom lečenju i kućnom lečenju, što do sada nije bio slučaj.

Takođe bih htela još jednom da istaknem značaj racionalizacije ponovnim uvođenjem u sistem zdravstvene zaštite zdravstvenih centara koji čine opšta bolnica i domovi zdravlja, čime se postiže bolja organizacija rada, bolja iskorišćenost kadrova i opreme.

Republika koja sada postaje osnivač ovih zdravstvenih ustanova istovremeno će preuzimati obaveze izmirenja pravosnažnih sudskih odluka za ove ustanove jer je poznato da u periodu dok su oni bili u nadležnosti lokalnih opština zbog različite ekonomske moći tih opština danas ima 28 zdravstvenih ustanova koje su u blokadi.

Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju gotovo u potpunosti menja sistem zdravstvenog osiguranja u našoj zemlji. Povećava se obim prava iz sredstava Republičkog fonda zdravstvene zaštite.

Istakla bih veoma značajnu novinu, da će roditelji dece obolele od malignih, retkih bolesti, metaboličkih i drugih hroničnih bolesti koje zahtevaju dugogodišnje lečenje sada biti u mogućnosti da uz svoju decu budu do izlečenja, odnosno do 18 godine života uz 100% nadoknade, a što je do sada iznosilo 65%.

Takođe, mislim da je veoma značajno da oni koji nisu imali svoje overene zdravstvene knjižice, a do sada su imali samo pravo na služenje hitne medicinske pomoći o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje, sada imaju prošireno to pravo i na palijativno zbrinjavanje, obaveznu imunizaciju i vakcinaciju, kao i skrining preglede.

Prava građana koji koriste na teret zdravstvenog osiguranja biće proširena na žene koje su operisane od karcinoma dojke i one će imati takođe mogućnost da o trošku osiguranja urade korekciju ili rekonstrukciju dojke.

Novina je svakako i uvođenje javno-privatnog partnerstva, o čemu je već bilo dosta reči, čime će se znatno doprineti kvalitetu pružanja zdravstvenih usluga u zemlji.

Zbog značaja predloženih zakona i kvaliteta predloženih zakonskih rešenja poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todovorić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predloženi zakoni su izuzetno kvalitetni, sveobuhvatni i temeljni i svaki segment koji čini zdravstveni sistem Srbije, svakom segmentu je posvećena maksimalna pažnja.

Za predloge zakona vlada veliko interesovanje javnosti, građana Republike Srbije, ali i svih nas koji radimo u zdravstvenom sistemu Srbije. Činjenica je da smo svi u određenom trenutku ili periodu života korisnici zdravstvenih usluga tj. pacijenti.

Moramo priznati da je u poslednjih pet godina mnogo toga dobrog i kvalitetnog uradila država Srbija, pre svega mislim na predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića i Ministarstvo zdravlja, na čijem ste vi čelu, kako bi zdravstveni sistem Srbije bio kvalitetniji, efikasniji, kako bi zdravstvene usluge bile jednako dostupne građanima na teritoriji cele Srbije.

Želim da kažem da su rezultati rada Ministarstva zdravlja, na čijem ste vi čelu, zaista respektabilni i spisak dobrih i kvalitetnih rešenja je jako dugačak, počev od izgradnje novog kliničkog centra u Nišu, rekonstrukcije doma zdravlja u Nišu, najvećeg doma zdravlja u Srbiji, izgradnje i rekonstrukcije kliničkih centara i drugih zdravstvenih ustanova širom Srbije, nove opreme, novih tehnologija, novih lekova, IZIS-a, kadrova, specijalizacija, povećanja plata itd. Tako, da svi ovi rezultati su zaista za poštovanje i predstavljaju temelj za zdravstveni sistem, a kakav svi želimo i kome svi težimo.

Kada govorimo o Zakonu o zdravstvenom osiguranju, zbog javnosti, želim da kažem da je on rezultat saradnje Ministarstva zdravlja sa drugim državnim organima. Tu mislim na Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo omladine i sporta, zatim Zaštitnikom građana, Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, RFZO-om, zatim Centralnim registrom za obavezno socijalno osiguranje, timom za reformu javne uprave pri Vladi Republike Srbije, udruženjima, kao što su NURDOR, Udruženje žena obolelih od raka dojke, Udruženjem osiguravača Srbije, republičkim stručnim komisijama, ali i predstavnicima svih drugih zainteresovanih udruženja i nevladinih organizacija.

Javna rasprava je održana u periodu od 25. decembra 2016. godine, do 20. januara 2017. godine. Četiri prezentacije su održane u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i svi zainteresovani, i stručna i opšta javnost, su imali prilike da se upoznaju sa Predlogom zakona, da diskutuju, da iznesu svoje predloge, primedbe i sugestije, a u vreme održavanja javne rasprave, takođe Predlog zakona je bio istaknut na internet stranici Ministarstva zdravlja, tako da su svi zainteresovani mogli putem elektronske pošte da upute svoje primedbe, predloge i sugestije. Tako da, zakon predstavlja široki konsenzus svih pomenutih organa, ali i fizičkih lica.

Dosta toga je rečeno o novinama u Predlogu zakona, ja ću samo pomenuti neke od njih. To je, recimo, da novinu predstavlja i kada se osiguranik upućuje na lečenje u stacionarnu ustanovu, koja je udaljena najmanje 50 kilometara od mesta stanovanja, ima pravo da naplati troškove prevoza, bez obzira da li se zdravstvena ustanova nalazi na teritoriji matične ustanove, ili ne.

Zatim, novina je da na osnovu novog predloga zakona osiguranici dobijaju pravo da mogu, recimo medicinska pomagala i lekove višeg standarda da dobiju uz doplatu razlike u ceni u odnosu na pomagalo ili lek koje se izdaje na teret osiguranja. Isto važi i za rehabilitaciju, kada se osiguranik uputi u neki rehabilitacioni centar, izrazi želju da bude smešten u apartman, a naravno to može uz doplatu razlike u ceni koju priznaje osiguranje.

U banju se takođe po novom predlogu zakona može otići ne samo na osnovu uputa izabranog lekara, nego i po uputu specijaliste odgovarajuće grane medicine koja leči pacijenta. Čuli smo i za palijativno zbrinjavanje. Novina je da će osiguranici moći da ostvare šira prava iz zdravstvenog osiguranja u slučajevima kada zbog propusta poslodavaca nemaju redovnu uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje. Do sada je u takvim slučajevima osiguranik mogao da ostvari pravo samo na hitnu medicinsku pomoć, međutim, sada će moći da ostvari pravo i palijativno zbrinjavanje i na sprovođenje obaveznog skrininga, kao i na obaveznu imunizaciju.

Novina je i to da lica kojima se u određenim slučajevima obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, recimo nastanak povrede ili profesionalne bolesti, a koji obavljaju sezonske poslove rada, u skladu sa zakonom koji određuje ovu materiju i ovakav način rada.

Takođe, izvršeno je i usklađivanje sa Zakonom o sportu. Smatram da je to jako bitno da kažem, da pregledi dece od šest do 14 godina života radi utvrđivanja opšte i posebne zdravstvene sposobnosti da se bave sportom, se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Za žene operisane od karcinoma dojke, kojima je urađena jednostrana ili obostrana maksetomija obezbeđuje se rekonstrukcija ili korekcija dojki na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Takođe, proširen je i obim prava osiguranih lica tako što je predloženo da sva odrasla osigurana lica, ne samo žene imaju pravo na preventivne preglede u vezi sa planiranjem porodice, a ne samo žene u vezi sa trudnoćom. Tako da se na teret osiguranja može obezbediti i imunizacija i hemioprofilaksa, što je jako bitno u cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.

Kada govorimo o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, želim da kažem da novi zakon detaljno uređuje sistem zdravstvene zaštite, njegovu organizaciju, društvenu brigu za zdravlje stanovništva, opšti interes, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog propisa. Samo bih htela da ukažem na to što je meni, mnogo toga ste i vi rekli u uvodnom izlaganju, a i mnoge moje kolege iz SNS, recimo reći ću ovo što jako pozitivno ocenjujem.

To je da Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova je definisana ovim zakonom, članovima od 196-202 i prvi put nakon 11 godina rada Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova dodata je mogućnost akreditacije privatne prakse. Na ovaj način se pruža mogućnost da se akredituje i privatna praksa. U tom kontekstu se otklanja diskriminacija privatne prakse u sticanju nacionalne akreditacije. Do sada je Agencija akreditovala preko 200 zdravstvenih ustanova, različitih nivoa, od domova zdravlja, KBC, KC, opštih bolnica, gde je evidentno da je došlo do povećanja kvaliteta u pružanju zdravstvenih usluga i bezbednosti, kako po pacijente, tako i po zaposlene. Novim zakonom očekuje se i povećanje kvaliteta i bezbednosti u pružanju zdravstvenih usluga i u privatnoj praksi. U danu za glasanje, SNS će podržati sve predloge zakona i glasati za njih. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se kao i moje koleginice koje su danas govorile, ovlašćeni predstavnik Danijela, Vesna i Danica, osvrnuti pre svega na Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti.

Ono što na početku želim da kažem, da pored ovih zakona koji su kvalitetni i dobri krovni zakoni, sve pohvale vama ministre zato što se za opremanje zdravstvenih ustanova i da ne zaboravimo da ste vi omogućili da se zaposli u prvo 100 najboljih studenata, pa nakon toga 60 najboljih studenata medicine, koji su dobili specijalizacije i plaćene doktorske studije i ugovore na neodređeno radno vreme. Jedan takav student koji je imao prosek preko 9 se zaposlio i u opštoj bolnici u Vrbasu i na tome smo vam zahvalni.

Pored toga želim da istaknem da u ovom zakonu ima dosta dobrih rešenja, koje pozdravljamo kao poslanička grupa. Veća prava za one koji nemaju zdravstvenu knjižicu.

Mi smo se na lokalu, pošto dolazim iz lokalne samouprave, susretali sa ovim problemom kada su u pitanju palijativna zbrinjavanja osoba koje nemaju zdravstvenu knjižicu, onih koji su u procesu privatizacije ostali bez posla, koji nisu ostvarili pravo na penziju i onda su dolazili kod nas sa zahtevom da im pomognemo. Oni su imali pravo da se jave kao hitni slučajevi, ali i da nađemo načina kako bi oni mogli da se leče. Zato sve pohvale što ste ovaj problem koji smo imali na lokalu ovim zakonskim rešenjem rešili.

Što se tiče skrining i preventivnih pregleda, ranog otkrivanja karcinoma dojke, grlića materice i debelog creva, mogu da vam kažem da u opštoj bolnici u Vrbasu upravo 17. i 23. marta i u opštoj bolnici i u domu zdravlja su organizovani preventivni pregledi, ginekološki pregled i ultrazvuk dojke.

Tako da smo se uključili i u ovu akciju i pozdravljam što je doneto, iako to kažete da je kaznena odredba, ovde su neki navodili, možda ne popularna, a ja je smatram kao preventivnu meru za ove preventivne preglede i nadam se da nećemo imati potrebe uopšte da tu kaznenu meru upotrebljavamo i da sankcionišemo one koji se ne odazovu preventivnom pregledu.

Mi smo u više navrata u saradnji, lokalna samouprava u saradnji sa lekarima iz doma zdravlja i opšte bolnice, organizovali predavanja upravo gde smo ukazivali našim sugrađankama na važnost tog preventivnog ginekološkog pregleda, pošto se karcinom grlića materice razvija u nekom vremenskom periodu od 10 godina i dok on dođe u onu fazu kada ne može da se leči vi ste u prilici da jednom u šest meseci ili godinu dana gde smo mi njih ubeđivali da obave taj ginekološki pregled kako bi bio karcinom izlečiv.

Isti je slučaj i sa karcinomom dojke koji se negde razvija i po 12 godina, a da u onoj predkliničkoj fazi kada može da ga i hirurg napipa, to je negde već u zadnjoj godini i zato su neobično važni svi ovi preventivni pregledi i rad na svesti naših sugrađana da se odazovu ovim preventivnim pregledima. Po oboljevanju i po smrtnosti smo drugi u Evropi i zato pozdravljamo i ovu meru koja, u slučaju da se ne odazovu tri puta na poziv, na preventivni skrining pregled i da ne opravdaju svoj izostanak tj. da nisu bili bolesni ili da nisu bili odsutni negde na putu, i da će morati da plate 35% od cene lečenja.

Ono što je neobično važno i po nama dobro to je da roditelji dece koja su obolela od teških bolesti od karcinoma imaju pravo na bolovanje bez umanjenja tokom kompletnog lečenja do izlečenja dece ili do navršenja 18 godina i to u naknadi zarade u punom iznosu od 100% što je do sada bilo 65% i bolovanje je moglo da bude svega četiri meseca. Izabrani lekar može da otvori bolovanje za privremenu sprečenost od rada sada do 60 dana, a bilo je 30 dana i lekari specijalisti pored izabranog lekara, što zaista pozdravljamo, da daju uput za bolničko lečenje, a to je negde otežavalo pacijentima kada već se jave kod specijaliste na pregled.

Naravno, to su već i pomenuli pojedini poslanici, ali nije zgoreg da i ja ponovim. Žene koje su operisane od karcinoma dojke imaju sada pravo na korekciju i rekonstrukciju dojke o trošku države. Što se tiče objedinjavanja i mogućnosti objedinjavanja doma zdravlja i opštih bolnica u zdravstveni centar i to je svakako dobro što se uradilo, jer smo mi konkretno u opštini Vrbas bili možda tu među prvima koji su krenuli u taj postupak razdvajanja Zdravstvenog centra Veljko Vlahović u Vrbasu na dom zdravlja i na opštu bolnicu. Negde je Vojvodina prednjačila u tome, a pokazalo se to da nam je dovelo do nekih problema iako, ja pozdravljam i ono što ste vi danas rekli, da neće niko ostati bez posla dok ne ode u penziju, jer smo mi te ljude tada rasporedili u dom zdravlja i u opštu bolnicu, ali smo naišli na jedan problem zbog čega je ovo vaše zakonsko rešenje dobro, da smo imali višak lekara određene specijalnosti u domu zdravlja, a nedostatak konkretno pedijatara u opštoj bolnici.

Sada ćemo ovim predloženim rešenjem o spajanju i taj problem rešiti i to mislim da je dobro rešenje. Mi smo potrošili značajno vreme na razdvajanje, a nadam se i onako kako piše u Predlogu zakona da će nam mnogo manje vremena trebati da dođe do spajanja, i to što je prešlo osnivačka prava prelaze na Republiku Srbiju, odnosno na autonomnu pokrajinu kada su u pitanju domovi zdravlja i opšte bolnice. U AP Vojvodini i do sada su finansirane plate i moram da vam kažem da zaista mali iznos sredstava smo mi na lokalu bili u mogućnosti da izdvajamo za održavanje kako i domova zdravlja i iz tog razloga mislim da je i ovo dobro rešenje koje ste predložili.

Dopunski rad lekara u matičnoj ustanovi, ustanovi do jedne trećine vremena, naravno i to što ste pojasnili, danas je neobično važno, to je u slučaju da ne postoji lista čekanja i da lekari mogu najviše još sa tri privatne medicinske ustanove potpišu te aneks ugovore.

Iz svih ovih navedenih razloga, poslanička grupa SPS podržaće sve predložene zakone u zajedničkom pretresu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice, kolege narodni poslanici, osnovni razlog za donošenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti je potreba da se ova oblast detaljnije pravno uredi i uskladi sa izmenjenim društvima ekonomskim odnosima s obzirom da je prethodni zakon donet još 2005. godine.

Ovim zakonom se uređuje i sistem zdravstvene zaštite, njegova organizacija, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti i nadzor nad sprovođenjem ovoga zakona.

U definisanju zdravstvene zaštite uvodi se pojam zdravstvene nege, a izbacuje se termin – zdravstvena služba i uvodi se novi, širi pojam sistema zdravstvene zaštite koju čine zdravstvene ustanove, privatna praksa, fakulteti zdravstvene struke i druga pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvene delatnosti, zdravstveni radnici, saradnici i organizacije i finansiranje zdravstvene zaštite.

U grupacijama stanovništva obuhvaćena društvenom brigom za zdravlje, uvedene su tri nove kategorije stanovništva, pre svega mlade i nezaposlene osobe koje su na školovanju, a najviše do 26 godine života, lica sa statusom borca, izbegla lica i raseljena lica sa mestom boravka u Srbiji i žrtve terorizma, kao i lica kojima se obezbeđuje, sem obavezne i posebne imunizacije i lica kojima se obezbeđuje skrining prema odgovarajućim nacionalnim programima.

Iz razloga celishodnosti, pojednostavljenja i efikasnosti postupka, propisano je da umesto dosadašnjeg plana razvoja zdravstvene zaštite koju je donosila Narodna skupština, sada se donosi strategija razvoja zdravstvene zaštite, koju donosi Vlada. Kao opšti interes u zdravstvenoj zaštiti uvodi se, a finansira se iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pre svega sprovođenje cilja preventivnih pregleda, odnosno skrininga, upravljanje medicinskim otpadom, obezbeđivanje specijalizacija i subspecijalizacija, osiguranje imovine i kolektivno osiguravanje zaposlenih od posledica povreda, odnosno nesrećnog slučaja, tekuće održavanje objekata i troškovi investicionog ulaganja, investiciono održavanje i nabavka medicinske i nemedicinske opreme.

U okviru načela zdravstvene zaštite, uvodi se novo načelo, poštovanje ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti. Kao zakonski termin, uvodi se i pojam pružaoca usluga za zdravstvene zaštite, zdravstvene ustanove u javnoj i privatnoj svojini, visokoškolske ustanove zdravstvene struke i obrazovne naučne ustanove uz mišljenje ministarstva, privatna praksa, zdravstveni radnici koji obavljaju svoju delatnost u skladu sa zakonom, itd.

Ponovo se u zdravstveni sistem uvode zdravstveni centri, opšte bolnice, domovi zdravlja čiji su osnivači republika ili autonomna pokrajina svojoj teritoriji, a planom mreže je predviđeno koji će zdravstveni centri postojati.

Uvodi se i novo zakonsko rešenje kojim zdravstvena ustanova može angažovati radnika druge specijalnosti za rad u svojoj ustanovi zaključivanjem ugovora o dopunskom radu, čime se postiže unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite, a zdravstvena zaštita je i bezbednija.

Inače, zdravstvene ustanove se mogu organizovati i na propisima kojima se reguliše javno-privatno partnerstvo. Data je i definicija uvođenja novih zdravstvenih tehnologija u rad zdravstvenih centara ili opštih bolnica. Nova zdravstvena tehnologija uvodi se rešenjem ministra zdravlja. Tako je i somborska bolnica krajem decembra 2014. godine dobila rešenje o uvođenju nove tehnologije u njen rad, angio sale u kojoj se sada rade kateterizacije srca i građani Sombora ne moraju više da čekaju na ovu dijagnostičku metodu i idu na listu instituta za kardiovaskularne u Sremskoj Kamenici.

Treba istaći da se Zakon zdravstvene zaštite usklađuje i sa zakonima iz oblasti biomedicine. Osim toga, organizaciona jedinica skrining mora da uspostavlja i vodi evidenciju u elektronskom obliku, koja se odnosi na sprovođenje nacionalnog programa za rano otkrivanje bolesti.

Što se tiče izbora direktora zdravstvenih ustanova, uvedeno je novo zakonsko rešenje da se direktori imenuju na četiri godine sa pravom reizbora.

Imajući u vidu da je zdravlje svih građana Srbije od posebnog državnog interesa, da se ono obezbeđuje samo razvijenim zdravstvenim sistemom i razvijenom zdravstvenom zaštitom, kao i u dobro uređenim i opremljenim zdravstvenim centrima i domovima zdravlja, nažalost, u vreme prethodnog režima, a posebno je to iskazano u Vojvodini, najznačajnijem pitanju građana, njihovom zdravlju, nije se poklanjalo dovoljno pažnje, bolje rečeno, skoro da je nije ni bilo. U prilog ove tvrdnje, podsećam vas na ogromne dugove apoteka sa kojima se susrela Vlada Republike Srbije odmah na početku svog mandata, zbog čega smo ulazeći u apoteke zaticali prazne police. To bivšu vlast uopšte nije interesovalo.

Dolaskom SNS, od 2012. godine pa do danas, postigli smo značajan pomak na zdravstvenoj lestvici, a slika o domovima zdravlja i zdravstvenim centrima širom Srbije, pa tako i u mom Somboru, mnogo je bolja, lepša i sasvim drugačija. Slika koja je otišla u svest o dodeli 29 savremeno opremljenih sanitetskih vozila koje je Vlada AP Vojvodine obezbedila i dodelila domovima zdravlja u Vojvodini upriličuje i govori da se ova Vlada brine za naše građane i da u svakom momentu teži poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.
Izvolite, kolega.