Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri i gosti, poštovani narodni poslanici, kada se govori o sistemu zdravstvene zaštite, mora se istaći da su u ovoj oblasti u nekoliko prethodnih godina načinjeni značajni pomaci, kao unapređenja stanja u zdravstvo.

Prvenstveno tu mislim na uspeh Vlade da se zaposlenima u ovoj branši da povećanje zarada od 10%, kao i na otvaranje novih zdravstvenih centara i renoviranje postojećih. Zahvaljujući ovome, naše zdravstvo je prema izveštajima Evropskog zdravstvenog sistema stiglo sa dna rang liste, u njenu gornju polovinu, prestižući mnoge razvijenije države koje su već članice EU, a ovaj rezultat je time značajniji, jer smo mi društvo sa nižom ekonomskom osnovom za izdržavanje sistema zdravstva kao socijalne funkcije države i istovremeno sa visokim prosekom starosti stanovništva, koje onda po prirodi stvari vrši jači pritisak na zdravstvene ustanove, jer ima više potrebe za pružanje usluga iz oblasti zdravstvene zaštite.

Ono što je od ključne važnosti u ovom predlogu zakona je rešenje po kome će se proširiti krug lica koja će biti obuhvaćena društvenom brigom za zdravlje, odnosno lica koja nemaju zdravstvenu knjižicu. Predviđa se da će pored dosadašnjih kategorija to pravo ostvariti i mlade nezaposlene osobe, koje se ne nalaze na školovanju, a najviše do navršenih 26 godina života, lica sa statusom borca, izbegla, odnosno prognana iz bivših Republika SFRJ, kao i raseljena lica koja su nezaposlena i sa niskim mesečnim prihodima, a koja imaju boravište na teritoriji Republike Srbije, žrtve terorizma, lica kojima se obezbeđuje, sem obavezne i preporučena imunizacija, lica kojima se obezbeđuju ciljani preventivni pregledi, odnosno skrining prema odgovarajućim nacionalnim programima.

Takođe smatram veoma bitnim da je predloženo da roditelji dece obolele od najtežih bolesti, imaju pravo da budu na bolovanju, dok im deca ne napune 18 godina. Ono što je najbitnije, za sve to vreme primaće 100% zarade. Ovim se pokazuje visoki stepen humanosti, društva i brige o zdravlju prema što većem broju građana. Ako pođemo od takvih postulata zdravstvenog sistema, onda je prirodno da se prema građanima postave određeni minimalni zahtevi, isključivo radi njegovog što kvalitetnijeg funkcionisanja, ali i u interesu samih građana i zaštite njihovog zdravlja.

U oba Predloga zakona utvrđeno je da je pojedinac dužan da se odazove na poziv za ciljani preventivni pregled, odnosno skrining, prema odgovarajućim nacionalnim problemima.

Ovo je dobro rešenje, jer smo svi svedoci kolika je ekspanzija raka i drugih opasnih bolesti, čije je lečenje dugotrajno i sa neizvesnim ishodima, a zahteva značajna finansijska sredstva, dok bi se njihovim ranijim otkrivanjem, smrtni ishodi, značajno predupredili, naročito kod starijih ljudi, a da bi na tome svakako trebalo poraditi, kako bi se građani pravovremeno i redovno odazivali na te preglede.

Korisnici osiguranja koji budu pozivani tri puta na preglede, a ne odazovu se ili ne dostave opravdanje za izostanak u slučaju da se razbole moraće sami da plate do 35% pune cene lečenja.

Cilj ovakvog predloga nije kažnjavanje građana, već namera da se podigne svest o preventivnim pregledima.

Važnu izmenu predstavlja i stvaranje mogućnosti da se produži pravo izabranog lekara, da odobrava odsustva sa rada na osnovu bolovanja na duži vremenski period, odnosno na najviše 60 dana.

Time će se omogućiti da se izbegnu komplikovanije procedure prilikom otvaranja bolovanja za neke teže bolesti ili komplikovanije operativne zahvate koje zahtevaju dužu postoperativnu negu ili oporavak, a koji više, nažalost, nisu toliko retki slučajevi kao ranije.

Pored ova dva zakona iz oblasti zdravstva na dnevnom redu današnje sednice nalaze se i rešenja koja treba da ustanove viši stepen zaštite u oblasti prometa raznih opasnih stvari, lekova i opojnih droga ili predmeta za masovnu upotrebu među građanima.

Poslanička grupa PUPS-a u danu za glasanje će dati svoju podršku za njihovo usvajanje, kao i za usvajanje zakona iz oblasti zdravstva, jer smatramo da je zdravstveni sistem i svaka vrsta bezbednosti i zaštite zdravlja našeg stanovništva od najvećeg značaja u izgradnji srećnog i zadovoljnog pojedinca, a time i boljeg društva za sve.

Naravno, podržaćemo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer smatramo da je položaj većeg broja poljoprivrednika takav da finansiranje tehničkih pregleda i registrovanje traktora svake godine za njih predstavlja značajan izdatak.

To se uklapa i u generalnu politiku naše partije i predsednika Milana Krkobabića u nastojanjima da se obezbede što povoljniji uslovi života i rada na selima.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Ružica Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, od ovih pet predloženih zakona o kojima danas raspravljamo svakako su najvažnija dva sistemska zakona, a to su predlozi zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Iako vi hvalite ove zakone, mi smo naše ozbiljne primedbe iskazali kroz veći broj amandmana.

Oba ova zakonska predloga sadrže nekoliko pozitivnih zakonskih rešenja. Dobro je da ste se setili da zdravstvenu zaštitu proširite za lečenje u hitnim slučajevima i za ljude koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu, ali nije dobro da korisnici zdravstvenog osiguranja koji budu pozvani na skrining preglede, a ne odazovu se ili ne dostave opravdanje za izostanak da ukoliko se razbole plaćaju 35% pune cene lečenja.

Svi mi znamo da su to uglavnom skupa lečenja i da mnogi neće moći da plaćaju predviđene troškove, pa samim tim, vaša ideja da podignete svest o obaveznom skrining pregledu pada u vodu.

Predlogom zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno je da roditelji imaju pravo na bolovanje, s primanjem cele zarade tokom lečenja deteta od raka ili nekog drugog teškog oboljenja do navršene 18. godine, a bolovanje će morati da obnavljaju na svakih šest meseci.

Do sada je to bilo 65% primanja i ova izmena je dobra, ali pitamo zašto niste spremni da deci iz Republike Srpske pružite adekvatnu zdravstvenu negu o trošku zdravstvenog osiguranja uz nadoknadu troškova od osiguranja Republike Srpske?

Za decu obolelu od karcinoma roditelji moraju da obezbede 10.000 evra koje uplaćuju zdravstvenoj ustanovi u kojoj se dete leči. Zašto izjednačavate porodice iz Republike Srpske sa porodicama Albanaca sa KiM?

Takođe, jedna od novina u predlogu zakona jeste da će izabrani lekar moći da otvori bolovanje i do 60 dana, a do sada je bilo moguće do 30 dana. Međutim, ne menja se ništa kada je u pitanju plaćanje, jer 30 dana ide na teret poslodavca, a već od 31 dana ide na teret Fonda.

Naravno, podržavam da lekari moraju da budu oslobođeni prevelike administracije kako bi mogli u potpunosti da se posvete pacijentima.

Kao što vidite mi iznosimo primedbe na sve one promene kojima se vi hvalite, a problemi u zdravstvu, odnosno u sistemu zdravstvenog osiguranja su ogromni i mislimo da ovaj zakon neće moći da reši sve te probleme.

Takođe, ukazala bih i na liste čekanja koje prestavljaju najveći problem, jer prema dostupnim podacima 72.000 ljudi i dalje čeka da dođu na red i ne zna se da li će to biti u intervalu od nekoliko meseci do nekoliko godina za pojedine intervencije. U prethodnim diskusijama, kada je bio zdravstveni zakon, a govorili smo da se do dve godine čeka na intervencije na „Banjici“ za zamenu kolena.

Takođe, jedna od primedbi odnosi se na prava osiguranika. Ovaj zakon je u suprotnosti sa članom 68. Ustava Republike Srbije i sa članovima 6, 8. i 15. Zakona o pravima pacijenata, kojima su uređena pitanja, prava i dostupnosti zdravstvene zaštite, prava na preventivne mere i prava na pristanak pacijenata.

Svim obolelim osiguranicima neophodno je omogućiti jednak pristup zdravstvenoj zaštiti, pogotovo kada se radi o najtežim oboljenjima, od posebnog socijalno-medicinskog značaja, bez obzira na obavljen ili neobavljen preventivni pregled i bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti.

Zato je odredba zakona kojom se pacijent kažnjava zbog nedolaska na preglede sporna, a naročito kada se ima u vidu da u preventivnoj nezi je najmanja efikasnost zbog lošijeg socijalnog, materijalnog stanja, zato što i dalje postoje liste lekova za participaciju koju mi tražimo da ukinete. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, kolega Bačevac je vrlo sistematično objasnio Zakon o zdravstvenoj zaštiti iz ovog seta zakona koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice, ja ću nešto o Zakonu o predmetima opšte upotrebe.

Ovim Zakonom se, pre svega, postiže osim višeg stepena usaglašenosti standarda potrošača u Republici Srbiji sa standardima EU i bolje funkcionisanje osnovnog principa EU, a to je upravo – slobodno kretanje robe.

Takođe, ovim zakonom se postiže poboljšanje kvaliteta potrošačke robe, a pre svega, predmeta opšte upotrebe. Takođe, novim zakonom dobijamo propisani standard bezbednosti svih grupa predmeta opšte upotrebe.

Treba imati u vidu da će ovaj zakon jasnije utvrđivati obaveze i odgovornosti subjekata u poslovanju predmetima opšte upotrebe u smislu konkretnijih i preciznijih obaveza, počevši od pripreme dokumentacija i dokaza, preko zdravstvene ispravnosti i bezbednosti proizvoda i to samo sa jednim ciljem, a to je bezbednost i zaštita zdravlja potrošača.

Ono što treba istaći je razlika između prethodnog zakona i novog zakona, a razlika je upravo u tome što do sada nije postojala jedinstvena baza podataka o slučajevima trovanja, povređivanja, oštećenja zdravlja i ozbiljnijih neželjenih efekata nastalih korišćenjem predmeta opšte upotrebe.

Naime, ovi podaci su se nalazili u zdravstvenim ustanovama i centrima, a novim zakonom svi podaci će biti prikupljeni u centralnu bazu podataka.

Ovaj zakon je, što se tiče usklađenosti sa propisima EU, usklađen sa načelima, svim bitnim zahtevima iz relevantnih evropskih propisa, a pre svega sledećim uredbama Evropskog parlamenta i Saveta: Uredbom o materijalima i predmetima namenjenim da dođu u kontakt sa hranom iz 2004. godine, Uredbom o dobroj proizvođačkoj praksi materijala i predmeta namenjenih da dođu u kontakt sa hranom iz 2006. godine, Uredbom o bezbednosti igračaka za decu iz 2009. godine i Uredbom o kozmetičkim prozvodima iz 2009. godine.

Kako je formalni cilj ovog zakona postizanje većeg stepena usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU i preuzimanjem standarda EU, postiže se valjano funkcionisanje tržišne ekonomije i mogućnosti kako za naše proizvođače da svoje proizvode, koji ispunjavaju EU standarde, učine dostupnim na evropskom tržištu, tako i za proizvođače iz EU pod jednakim uslovima, kao i na svom tržištu, učine dostupnim svoje proizvode na tržištu Republike Srbije. Ovakva tržišna konkurencija bi bila dobra stimulacija pre svega za pojavu novih privrednih subjekata.

U danu za glasanje SDPS će podržati sve zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Pošto su predsednik SRS i članovi poslaničke grupe do detalja izanalizirali ove krovne zakone iz oblasti zdravstva, zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje, bilo bi potpuno uredu da malo se osvrnemo na ovaj na brzinu nametnut zakon o sigurnosti o saobraćaju. Na brzinu zato što pred sam dan održavanja ove sednice došao je predlog da se po hitnom postupku uvrsti ova izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja.

Ima jedno pravilo koje uvek treba poštovati, koga se treba pridržavati – najgora zakonska rešenja su iznuđena rešenja. Kada donosite jedan zakon, onda on treba da sadrži sve ono što je iskustveno, sve ono što je teoretski i sve ono što, na kraju krajeva, dugi niz ili dugi period je sagledavano kao eventualno problem i na taj način kroz zakonsko rešenje se eliminiše.

Ovde smo svedoci da se donosi izmena i dopuna koja u svakom slučaju ide u prilog onima koji koriste poljoprivredne mašine, pre svega traktore i priključke, ali je na neki način presedan. Presedan iz razloga što nisu samo to kategorije stanovništva kojima treba pomoći. Kada je u pitanju bezbednost saobraćaja, kada je u pitanju registracija motornih vozila ili vozila koja koriste motor onda treba u jednom društvu sagledavati ono što je korisno, što u svakom slučaju ide u pravcu smanjenja potrošnje nafte, odnosno naftnih derivata. To je ta ekonomska korist.

Kada je u pitanju bezbednost saobraćaja treba nastojati da zakonskim rešenjima stimulišu se sve one varijante koje isključuju prevoz automobilima, da bude što manja gužva, da se smanji rizik u saobraćaju itd. To sve kada sagledate, imate jasnu sliku da pod pritiskom seljaka, ljudi koji koriste poljoprivredne mašine, vladajuća koalicija je posegla za ovim rešenjem, a sa druge strane imate drugi problem. Imate problem ovih koji su korisnici prevoza pomoću motor bicikla ili motora ili sličnih prevoznih sredstava koji po zakonu treba da izvrše registraciju svake godine tako što će morati da nabave potvrdu o tehničkim karakteristikama motora, motor bicikla ili mopeda.

Da bi se nabavila takva potvrda, mora se otići u predstavništvo proizvođača. Pošto mi nemamo proizvođače takvih prevoznih sredstava, predstavnici su još na žalost u najvećem broju iz Slovenije. To su oni „Tomosi“ koji su zaostali i voze se i dalje po Srbiji, ali to je prevozno sredstvo kada su u pitanju bicikli sa motorom ili motor bicikli, kako bi se to reklo. Plaća se do 50 evra ta potvrda i tu potvrdu svake godine vadite. Vrši se tehnički pregled i taj tehnički pregled plaća se kao u svim slučajevima i to je nešto što se direktno sliva u budžet, ali ovu potvrdu kada vadite, ona ide direktno u korist proizvođača tih prevoznih sredstava.

Imate slučaj, primera radi, proizvođača iz Japana koji nemaju predstavništvo … Recimo, „Jamaha“ nema predstavništvo u Srbiji, ima u Sloveniji. Da bi neko motor do 50 kubnih centimetara registrovao proizvodnje ove firme mora u Sloveniju da ide ili ako ima tamo nekog prijatelja da plati Slovencima kako bi dobio tehničke karakteristike za ovo prevozno sredstvo.

Šta sada treba da čekamo? Treba da čekamo pred same izbore da neko proceni da to jeste problem, pa bi eventualno korisnici tih sredstava za prevoz mogli da prilikom donošenja izmena i dopuna, kao što je ovo, da glasaju za vladajuću koaliciju i onda bi se poseglo za takvim rešenjima. Hoću da kažem, moralo se posegnuti za nekim studioznijim rešenjem koje bi obuhvatilo ovim izmenama sve. Ovako ispada da ministar na osnovu ove izmene zbog njegove nestručnosti, neznanja ili njegovih saradnika, bolje rečeno, treba da ponudi sada ostavku. Kako je mogao da predvidi ovo za traktore i priključne mašine? Kako ministar jedan, pogotovo koji je doktor, doktorirao je, kako je mogao to da izgubi iz vida? Ali, to se tako radi. To je kada želite jeftine političke poene, s tim što mi srpski radikali naglašavamo da je ovo i te kako značajna finansijska korist za one koji se bave poljoprivredom, koji koriste ove mašine.

Kada su u pitanju sredstva za opštu upotrebu, trebalo bi biti malo obrazriviji i trebalo je to pažljivije da se radi. Znate, mi generalnom prihvatamo politiku standarda EU. Mi u pojedinim segmentima kada su u pitanju sredstva za opštu upotrebu, ovde vi navodite, recimo, konkretno dečije igračke i najveći broj tih dečijih igračaka u poslednje vreme i poslednjih godina se uvozi iz Kine. Kina nije država koja radi po EU standardima, radi po svojim standardima. Te igračke koje koriste deca nisu štetna. One ispunjavaju sve uslove, ali nisu po evropskim standardima. Ne može se govoriti o slobodi tržišta, a unapred se kaže – može samo one koji se proizvode po ISO standardima, po standardima EU. To je diskriminacija. To nema nikakve veze sa privrednom ekonomijom, sa lojalnom konkurencijom ili sa bilo čim što bi moglo da znači na adekvatan način uključivanje u tržišnu ekonomiju.

Imate kozmetička sredstva koja se u sve većem broju uvoze sa istoga. Nisu to evropski standardi. Treba kontrola. Naravno da treba kontrola, ali ne treba toliko težiti tim evropskim standardima po svaku cenu. Mora se biti pažljiv tu. Mora da se kaže – da zadovoljava naše standarde, a u krajnjem slučaju Srbija je otvorena i za jedno i za drugo kao tržište, a ne da tu privilegiju imaju i te kako značajno proizvođači iz EU.

Kada su u pitanju sami ovi zakoni, krovni zakoni, ima tu jedan problem administrativne prirode. Ministre, očigledno da u to ni ova Vlada ne želi da se upušta, a to je životni problem. Evo u čemu se sastoji.

Imate slučaj kada čovek koji živi na području opštine Pančevo ili Vršac želi da obavi specijalistički pregled na prostoru grada Beograda ili da koristi usluge zdravstvenih ustanova iz Beograda. Da bi to uradio, mora da dobije odobrenje Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, odnosno potvrdu od zdravstvenih ustanova sa područja AP Vojvodine da one nisu u mogućnosti da izvrše takav pregled ili da pruže takvu lekarsku uslugu. Tek tada može pacijent odnosno građanin iz Pančeva da dođe i da izvrši tu lekarsku uslugu ili nešto drugo, kada je u pitanju njegovo zdravlje, u Beograd. To je van pameti. To su te administrativne granice. Prosto čovek da ne veruje.

Zamislite sad, čovek koji živi u Pančevu, samo spletom slučajnih okolnosti, administrativnih podela, on mora da ide na preglede određene vrste, ako želi da ostvari ovaj svoj cilj ili zamisao, mora da ide u Novi Sad na pregled, na institucije u Novom Sadu, da ga pregledaju neke institucije, da bi dobio potvrdu da one nisu osposobljene, da bi došao u Beograd. Ništa drugačije nije, gospodine ministre, ni kada su u pitanju osiguranici iz grada Beograda koji žive ili koji su se spletom okolnosti našli na prostoru AP Vojvodine. Te administrativne barijere su i dalje ostale i to mora da se ukine. To je van svake logike, van zdravog razuma, a da ne govorimo kakve su štetne posledice, koliko je to dodatnih troškova i kakve komplikacije izaziva kod tih građana. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marija Obradović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Htela sam da reagujem na izlaganje prethodnog poslanika, zato što je zaista neprimereno i ovakav izraz na licu, jer ne mogu da verujem da ste izneli ovoliko netačnih podataka, da ste zloupotrebili javni mikrofon da uznemiravate javnost i da iznosite takve podatke koji su u kategoriji – 50 evra mora da se putuje u Sloveniju, mora u različite zemlje, nemamo predstavništvo ove ili one firme, da sad ne reklamiram ta preduzeća. Toliko ste izneli pogrešnih stvari, da sam zaista u šoku da moram da objašnjavam takve stvari. Jer, kad ste ih izgovarali, verovatno ste znali da to nije istina. To je jako neozbiljno sa vaše strane.

Ta priča da samo ostaje bicikl sa motorom, kao što piše u ovom zakonu, neću uopšte da se osvrćem na to.

Kvalifikacije koje ste izneli prema ministru Stefanoviću, tu se očigledno vidi neka politička mržnja sa vaše strane, neka netrpeljivost. Žao vam je zbog svih rezultata koji su postignuti, pre svega ispred tog ministarstva. Samo se vi smejte, nema nikakvih problema. Ali, ovo prati mnogo ljudi. Ljudi prate i rad ministra Stefanovića i rezultate Ministarstva unutrašnjih poslova. To nije odgovoran rad u parlamentu, način na koji vi komunicirate.

Zaista ostaje, dakle, ostavili smo trajnu registraciju i za radne mašine, motokultivatore i traktore koji su namenjeni obavljanju poljoprivrednih radova i, naravno, priključna vozila koje vuče taj traktor, a ostavljen je bicikl sa motorom. Međutim, bicikl sa motorom je kasnije, drugim zakonom, svrstan u sasvim drugu kategoriju i jednostavno kada budu došli na registraciju bicikli sa motorom, oni će preći u kategoriju – moped ili motocikl. To će biti obavljeno u samom procesu registracije.

Sve ove cene kojima ste vi uplašili građane, i zaista, ja da sam neko ko je vlasnik bicikla sa motorom koji treba da pređu u ove druge dve kategorije, jako bih se neprijatno osećala i imala bih neki osećaj netrpeljivosti, nezadovoljstva prema ljudima koji predlažu ove zakone. Neću da vas molim, samo jednostavno hoću da apelujem da na ovaj način ne obmanjujete javnost, jer to zaista ne priliči nama poslanicima.

Nije tačno ništa od toga što ste izgovorili i sramota je da na ovaj način razmatramo zakone, ali, biće verovatno još prostora da razgovaramo.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.