Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržan – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. član 157 stav 2, član 170. i član 192. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
Zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju; Predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti; Predlogu zakona o predmetima opšte upotrebe; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima;
Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanija o saradnji u borbi protiv kriminala; Predlog odluke o izmenama i Odlukama o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije; Predlog odluke u izboru predsednika Komisije za hartije od vrednosti.
Da li narodni poslanik Aleksandar Martinović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, ukupno – 148.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marija Obradović, na osnovu člana 92. stav 2, a u skladu sa članom 157. stav 7. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se pretres u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima obavi odmah po završetku načelnog pretresa tog Predloga zakona.
Da li narodni poslanik Marija Obradović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 131, protiv – četvoro, od ukupno - 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marija Obradović, na osnovu člana 92. stav 2, a u skladu sa članom 93. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela po hitnom postupku, razmatra kao peta tačka dnevnog reda.
Da li narodni poslanik Marija Obradović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 132, protiv – jedan, uzdržanih – nema, od ukupno 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda, o predlogu za spajanje rasprave, predlogu za vođenje pretresa u pojedinostima odmah po završetku načelnog pretresa pojedinog predloga zakona i o predlogu za promenu redosleda pojedinih tačaka predloženog dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje: za – 133, protiv – 12, uzdržanih – nema, od ukupno 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanici, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela narodni poslanik Marija Obradović;
6.Predlog zakona o potvrđivanju Akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, koji je podnela Vlada;
8. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Srpska napredna stranka i
9. Predlog odluke o izboru predsednika Komisije za hartije od vrednosti, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja sa saradnicima.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama od prve do pete, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju; Predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti; Predlogu zakona o predmetima opšte upotrebe; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Lončar. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, velika mi je privilegija biti danas ovde pred vama i predstavljati predloge zakona o zdravstvenom osiguranju, zakona o zdravstvenoj zaštiti, zakona o predmetima opšte upotrebe i zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koji se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, koje je podnela Vlada u načelu.
Dozvolite mi da posebno istaknem značaj donošenja dva tzv. krovna zakona u oblasti zdravstva, a to su Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Uveren sam da ćete prepoznati našu želju kao predlagača ovih zakona da zdravstveni sistem Srbije, u koji se poslednjih pet godina ulaže daleko više nego ikada ranije, učinimo još kvalitetnijim, bržim i efikasnijim.
Nezadovoljavamo se postignutim i ocenama međunarodno priznatih faktora o napretku našeg zdravstvenog sistema, već nam je namera, ali i obaveza prema građanima Srbije da kvalitetna zdravstvena usluga bude jednako dostupna u svim delovima naše države.
Potrudiću se da vam u sledećih nekoliko minuta predstavim najznačajnije
Elemente navedenih zakona.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Osnovni razlog donošenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti je potreba da se ova oblast detaljnije pravno uredi i uskladi sa izmenjenim društveno-ekonomskim odnosima i novinama u sistemu zdravstvene zaštite u odnosu na period donošenja prethodnog Zakona o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije kao osnovnim pravnim okvirom za uređenje i obezbeđenje sistema u oblasti zdravstva.
Nakon proteka više od decenije i svih promena koje su se desile u oblasti sistema zdravstva, pojavila se potreba da se oblast zdravstva reformiše radi jasnijeg sagledavanja svih relevantnih činioca koji ih prate.
Najznačajnije izmene postojećeg zakona su sledeće. U grupacije stanovništva obuhvaćene društvenom brigom za zdravlje uvedene su tri nove kategorije stanovništva, i to: mlade nezaposlene osobe koje se nalaze na školovanju, a najviše do navršenih 26 godina života, lica sa statusom borca, izbegla, odnosno lica prognana iz bivših republika SFRJ, kao i raseljena lica koja su nezaposlena i sa niskim mesečnim prihodima, a koja imaju boravište na teritoriji Republike Srbije, lica kojima se obezbeđuje sem obavezne i preporučena imunizacija i žrtve terorizma.
Plan razvoja zdravstvene zaštite donosi Vlada. U opštem interesu u zdravstvenoj zaštiti uvode se, a finansira iz sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja: sprovođenje ciljanih preventivnih pregleda, odnosno skrininga, upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini; obezbeđivanje zdravstvenih specijalističkih studija i užih zdravstvenih specijalističkih studija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini; obezbeđivanje kadra radi zamene odsutnih izabranih lekara za vreme trajanja specijalizacija; osiguranje imovine i kolektivno osiguranje zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini od posledica nesrećnog slučaja, osiguranje u slučaju teže bolesti i hiruške intervencije, kao i osiguranje odgovornosti prema trećim licima u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini; tekuće održavanje objekata i prostorija i tekuće servisiranje medicinske, nemedicinske opreme, prevoznih sredstava i opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema zdravstvenih ustanova u javnoj svojini.
Sredstva za organizovanje i sprovođenje redovne spoljne provere kvaliteta stručnog rada obezbeđuju se od nadležne komore zdravstvenih radnika.
Osnivači zdravstvenih ustanova u javnoj svojini su Republika Srbija, odnosno AP za zdravstvene ustanove na teritoriji AP, a za apoteke osnivač je jedinica lokalne samouprave.
Uvodi se zdravstveni centar kao vrsta zdravstvene ustanove. Zdravstvena ustanova može da se osnovati u skladu sa propisima kojima se uređuje javno privatno partnerstvo.
Zdravstvena ustanova se upisuje u registar Agencije za privredne registre umesto dosadašnjeg upisa u registar suda.
Olakšani su uslovi za osnivanje privatne prakse i to na sledeće načine: mogućnost osnivanje uže specijalističke ordinacije. Poliklinika se može osnovati za najmanje dva oblika privatne prakse, osim apoteke.
Privatna praksa može privremeno prestati sa obavljanjem zdravstvenih delatnosti u trajanju ne dužem od pet godina, umesto dosadašnjih 12 meseci. Ukoliko je osnivač privatne prakse privremeno odsutan zbog privremene sprečenosti za rad, stručnog usavršavanja, ostvarivanja prava iz radnog odnosa i slično, privatna praksa može nastaviti sa radom najduže pet godina ukoliko obezbedi odgovarajući kadar. Privatna praksa nije u obavezi da obezbedi stalno dostupan sanitetski prevoz.
Zatim, unapređene su odredbe koje se odnose na prekovremeni rad. Predviđeno je da se može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa poslodavcem sa kojim zaposleni ima zaključen Ugovor o radu sa punim radnim vremenom, kao i najviše tri ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem.
Dom zdravlja, u javnoj svojini, osniva Republika Srbija, a na teritoriji autonomne pokrajine autonomna pokrajina u skladu sa zakonom, planom mreže. Dom zdravlja mora obezbediti zdravstvenu zaštitu iz oblasti dentalne medicine, laboratorijsku i drugu dijagnostiku, samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse u skladu sa zakonom i planom mreže.
U Domu zdravlja može se obavljati delatnost medicine rada i druga specijalsističko-konsultativna delatnost, kao i apotekarska delatnost. Dom zdravlja obezbeđuje sanitetski prevoz, kao i prevoz pacijenata na dijalizu, samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove u skladu sa zakonima i planom mreže.
Zavod za plućne bolesti i tuberkolozu, Zavod za gerijatriju i paliativno zbrinjavanje i Zavod za paliativno zbrinjavanje mogu imati stacionar u svom sastavu.
Zakon predviđa nove vrste zdravstvenih ustanova: zdravstvena ustanova poliklinika, zavod za laboratorijsku dijagnostiku, zavod za paliativno zbrinjavanje i zavod za radiološku dijagnostiku.
Bolnica može imati organizacione jedinice izvan svog sedišta. Olakšani su minimalni uslovi za Specijalnu bolnicu koja nema obavezu da obavlja farmaceutsku delatnost, laboratorijsku, radiološku i drugu dijagnostiku, a što može obezbediti preko druge zdravstvene ustanove.
Plan razvoja kadrova u zdravstvu se odnosi u skladu sa planom upisa na fakultete i škole zdravstvene struke, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove obrazovanja, čime se Ministarstvo zdravlja uključuje u donošenju upisne politike u ovoj obrazovnoj ustanovi.
Uslovi za imenovanje direktora su izmenjeni. Definisana je stručna sprema za direktora, koji može biti zdravstveni radnik i to doktor medicine, doktor dentalne medicine, farmaceut, odnosno farmaceut medicinski biohemičar ili lice koje ima visoko obrazovanje iz oblasti pravnih i ekonomskih, odnosno organizacionih nauka na akademskim master studijama, najmanje pet godina radnog staža kao rukovodilac zdravstvene ustanove, odnosno rukovodilac organizacione jedinice u zdravstvenoj ustanovi.
Svi članovi Upravnog i Nadzornog odbora moraju imati visoko obrazovanje na akademskim master studijama. Većina članova Upravnog i Nadzornog odbora predlaže se od strane osnivača. Zaposleni u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže može biti samo član jednog organa upravljanja, odnosno samo jednog stručnog organa u toj zdravstvenoj ustanovi.
Izvršena je izmena stručnih zvanja i to doktor dentalne medicine, u skladu sa Direktivom o regulisanju profesija i dodat mr farmacije pored diplomiranog farmaceuta.
Specijalizacija iz deficitarnih grana može se odobriti kako nezaposlenim zdravstvenim radnicima, tako i zaposlenim na određeno vreme.
Troškove kontinuirane edukacije plaća nadležna Komora zdravstvenih radnika, odnosno poslodavac, odnosno zdravstveni radnik.
Odredbe koje se odnose na apotekarsku delatnost implementirane su u Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i čine njen sastavni deo.
Predstaviću vam ukratko najznačajnije elemente o Zakonu o osiguranju. Osnovni razlog za donošenje novog Zakona o zdravstvenom osiguranju jeste unapređenje sistema zdravstvenog osiguranja, koji je i ovim zakonom…

Gospodine ministre, samo podesite mikrofon da vas kolege poslanici čuju. Hvala vam.

Naime, izvršeno je najpre usklađivanje sa drugim propisima koji utiču na organizaciju i sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja iz oblasti rada, lekova, medicinskih sredstava, zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, sporta, upravnog postupka, inspekcijskog nadzora, kao i iz oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Ovim zakonom uređuje se sistem zdravstvenog osiguranja u potpunosti, a što podrazumeva kako obavezno zdravstveno osiguranje tako i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, što do sada nije bio slučaj.
Takođe, prošireni su osnovi osiguranja i obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uvedena je doplata za zdravstvene usluge, lekovE, medicinsku rehabilitaciju i medicinska sredstva. Unapređen je postupak kontrole zaključenih ugovora povodom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, kao i postupak centralizovanih javnih nabavki, preciznije uređen postupak arbitraže, postupak imenovanja, odnosno razrešenja organa upravljanja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a predložena su i veća ovlašćenja Ministarstva u delu normativne aktivnosti.
Najznačajnija nova rešenja su sledeća: uvode se novi osnovi osiguranja za poljoprivrednike radi preciznijeg definisanja, za lica koja obavljaju poslove javnog beležnika i javnog izvršitelja radi prepoznavanja specifičnosti ovih profesija koje su bitne u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja, za lica koja primaju penziju ili invalidninu isključivo od stranog nosioca osiguranja a imaju prebivalište ili boravište, odnosno stalno nastanjeni ili privremeno borave u Republici Srbiji, za žrtve terorizma, kao i za borce kojima je status borca utvrđen u skladu sa propisima o zaštiti boraca.
Data je mogućnost da se preduzetnik kome je prestalo svojstvo osiguranika zbog privremenog odjavljivanja delatnost, kao i supružnik, odnosno vanbračni partner kome miruju prava i obaveze zbog upućivanja drugog supružnika, vanbračnog partnera na rad u inostranstvo, uključe obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeđivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za sebe i članove uže porodice.
Definisan je paket zdravstvenih usluga obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a to su zdravstvene usluge koje su utvrđene nomenklaturom zdravstvenih usluga i cenovnikom zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Proširen je obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u smislu da sva odrasla osigurana lica imaju pravo na preventivne i ostale preglede u vezi sa planiranjem porodice, čime se podstiče populaciona politika Vlade.
Predviđeno je da se osiguranim licima može obezbediti imunizacija i hemiprofilaksa koja je preporučena prema propisima kojima se uređuje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti pod uslovima utvrđenim novim zakonom.
Data je mogućnost produženja prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog neke člana uže porodice deteta do navršenih 18 godina života, kada visina naknade zarade iznosi 100% od osnova za naknadu, čime se utiče na poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja porodice, u kojoj dete do navršene 18. godine života ima teško oštećeno zdravstveno stanje.
Obezbeđena je naknada troškova prevoza posmrtnih ostataka osiguranog lica do mesta prebivališta u slučaju uzimanja organa radi presađivanja, s obzirom da je na taj način u slučaju tog humanog čina materijalno dodatno ne opterećuju porodice.
Prošireno je pravo kod osiguranih lica, žena kojima je izvršena mastektomija jedne ili obe dojke, što doprinosi kako boljem psihičkom, tako i zdravstvenom stanju žene nakon izvršene mastektomije.
Data je mogućnost doplate osiguranom licu za pružene zdravstvene usluge, lekove, medicinsku rehabilitaciju i medicinska sredstva na taj način što se daje osnov za doplatu pojedinačnih slučajeva, kao i za mogućnost uvođenja novih proizvoda dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Predložen je duži vremenski period od 12 meseci za obračun osnova za naknadu zarada koje se isplaćuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a to je da osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, kako bi se racionalnije koristila sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno onemogućile zloupotrebe od strane poslodavca i osiguranika.
U slučaju kada nisu uplaćeni dospeli doprinosi za zdravstveno osiguranje, osim hitne medicinske pomoći, predloženo je da i troškove palijativnog zbrinjavanja, sprovođenja obaveznog skrininga u skladu sa nacionalnim programom, kao i obavezna imunizacija prema propisima koji se utvrđuju, zaštita stanovništva od zaraznih bolesti snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje, čime je proširen krug zdravstvenih usluga koji se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja osiguranim licima, kada nije uplaćen dospeli doprinos kao uslov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Prepoznat je značaj preventivnih pregleda na taj način što je predviđeno da se osiguranim licima na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju skrining pregledi prema odgovarajućim nacionalnim programima u celosti sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u cilju prepoznavanja značaja preventivnih pregleda na zdravstveno stanje pojedinaca, odnosno odazivanje na skrining preglede predviđeno je učešće osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite samo u slučaju neopravdanog izostanka sa skrining pregleda, jer se osigurano lice poziva više puta u okviru jednog ciklusa.
Ukoliko osigurano lice koje je neopravdano izostalo sa skrining pregleda kasnije oboli od bolesti za koje je bio organizovan skrinin, učestvuje u troškovima daljeg lečenja od te bolesti za razliku od osiguranog lica koje se odazvalo pozivu na skrining i koje u slučaju kasnijeg oboljevanja od bolesti za koje je bio organizovan skrining ne učestvuje u troškovima zdravstvene zaštite, već sve troškove snosi RFZO.
Produžen je period za koji izabrani lekar može utvrditi dužinu privremene sprečenosti za rad osiguranika. Umesto dosadašnjih 30, predloženo je 60 dana. Na taj način je dodatno prepoznata uloga izabranog lekara s jedne strane, a s druge, osiguranom licu je olakšano ostvarivanje ovog prava, ali je ostalo nepromenjeno rešenje u pogledu isplatioca naknade zarade za taj period. Do 30 dana sredstva obezbeđuje poslodavac, a 31. dana sredstva obezbeđuje RFZO, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Osiguranim licima je omogućeno da u slučaju potrebe budu upućeni na stacionarano lečenje neposredno od strane lekara specijaliste koji ga leči, a ne samo od izabranog lekara, čime je osiguranom licu pojednostavljen postupak ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu za stacionarno lečenje.
Zakonom je predviđeno formiranje jedinstvene liste čekanja, koju ustrojava i vodi RFZO. Detaljno je uređeno dobrovoljno zdravstveno osiguranje kao deo zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji.
Stvoren je pravni osnov po kojem RFZO može u skladu sa propisima koji uređuju javno-privatno partnerstvo da zaključi ugovor povodom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu i sa pravnim licima, odnosno preduzetnikom, kao i javno-privatnom partnerstvu.
Predložena je dvostepenost u postupku kontrole sprovođenja zaključenih ugovora između RFZO sa zdravstvenim osiguranjem davalaca zdravstvenih usluga, kao i mogućnost vođenja upravnog spora, na koji način se doprinosi boljoj zaštiti kako RFZO, tako i davalaca zdravstvenih usluga.
Utvrđeni su precizni rokovi za podnošenje zahteva za zaključivanje sporazuma o arbitraži i predložena rešenja spora putem stalne arbitraže ili ad hok arbitraže, na koji način se otklanjanju uočene nedoumice u pogledu rešavanja sporova i na ovaj način omogućava brže sprovođenje arbitraže. Omogućeno je zdravstvenim ustanovama van plana mreže i privatnoj praksi, sa kojom RFZO ima zaključen ugovor povodom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu u njihovo ime i za njihov račun RFZO sprovodi poslove centralizovanih javnih nabavki uz njihovu saglasnost.
Precizno je uređen postupak imenovanja i razrešenja organa upravljanja RFZO, kao i materije rodno-pravnih odnosa u RFZO.
Želeo bih da vas upoznam sa razlozima za donošenje zakona o predmetima opšte upotrebe i kratkim obrazloženjem ovog zakona.
Potpisivanjem SSP između EU i Republike Srbije priznaje se važnost usklađivanja nacionalnog zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU, kao i implementacija istih u cilju usaglašavanja standarda zaštite potrošača u Republici Srbiji, a sve sa krajnjim ciljem valjanog funkcionisanja tržišne ekonomije.
Pre početka rada na tekstu novog zakona o predmetima opštem upotrebe urađena je analiza oblasti kako u smislu stepena primene važećeg zakonodavstva u oblasti, problema koji nastaju u primeni, tako i u smislu stepena usklađenosti u oblasti predmeta opšte upotrebe sa evropskim zakonodavstvom.
Predloženim zakonskim rešenjima otkloniće se nedorečenost i nejasnoća važećeg Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, te će se omogućiti usklađivanje ove oblasti sa zakonodavstvom EU u znatnoj meri.
Takođe, novim zakonskim rešenjem zameniće se važeći propisi u ovoj oblasti koji su na određeni način institucionalno zastareli, pre svega sa aspekta njihove efikasne primene, te nedovoljno usaglašeni, odnosno ne usaglašeni sa novim načinima i naučnim saznanjima.
Donošenjem važećeg Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe decembra 2011. godine pojedine grupe predmeta opšte upotrebe koje su tradicionalno bile predmet sanitarnog nadzora i predmet uređenja ovog propisa su neopravdano izostavljene iz Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe. To je za posledicu imalo da je duvan prestao da se kontroliše u pogledu kontaminacije ostataka zagađujućih supstanci iz životne sredine i da su se sredstva za održavanje higijene u domaćinstvu, u industriju, uključujući i ona koja se koriste u proizvodnji i stavljanju hrane u promet, dezinfekciona sredstva i biocidi za upotrebu u domaćinstvu takođe prestala da se kontrolišu u pogledu zdravstvene ispravnosti u proizvodnji, kao i prilikom uvoza radi isporuke na tržište Republike Srbije.
Novim zakonom o predmetima opšte upotrebe postiže se to da će se stvoriti potpuniji pravni osnov za transponovanje EU propisa koji se odnose na zdravstvenu ispravnost ili bezbednost predmeta opšte upotrebe i zahteva koje ovi predmeti moraju da ispunjavaju prilikom isporuke na tržište, odgovornosti subjekata u poslovanju za ispunjenost propisanih zahteva u zavisnosti od momenta u lancu snabdevanja, a sa krajnjim ciljem osiguranja visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi. Unapređenje slobodnog kretanja ovih proizvoda između naše zemlje i države članice EU, kao i drugih zemalja, uz odgovarajući nivo stručnog nadzora nad primenom zakona otklanja svaku sumnju na postojanje bilo kakve barijere u slobodnom kretanju robe i kapitala.
Prethodno izostavljene grupe predmeta opšte upotrebe, kao što su duvanski proizvodi, pribor za pušenje i sredstva za održavanje higijene u domaćinstvu, uključujući i ona koja se koriste u proizvodnji i stavljanju hrane u promet, dezinfekciona sredstva i biocidi za upotrebu u domaćinstvu biće ponovo obuhvaćeni adekvatnom kontrolom zdravstvene ispravnosti, odnosno bezbednosti u svim fazama proizvodnje i prometa u cilju zaštite života stanovništva.
Ovo zakonsko rešenje uvodi obavezu prijavljivanja ozbiljnih neželjenih efekata nastalih korišćenjem pojedinih grupa predmeta opšte upotrebe, kao što su kozmetički proizvodi. Tako prikupljene informacije o neželjenim efektima ministarstvu će koristiti za svrhu analize tržišta, tržišnog nadzora, kao i za svrhu informisanja potrošača.
U odnosu na važeći Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, ovo zakonsko rešenje ne uvodi velike novine u smislu obaveze subjekata poslovanja sa predmeta opšte upotrebe, već su obaveze konkretnije i jasnije, kako u smislu dokumentacije kojom isti dokazuju zdravstvenu ispravnost ili bezbednost proizvoda, tako i u smislu postupanja u svrhu dokazivanja pomenutih navoda sa krajnjim ciljem da se bezbednost i zaštita zdravlja potrošača, odnosno isporuka na tržište zdravstvene ispravnosti ili bezbednih predmeta opšte upotrebe.
Ovim zakonom se daju jasne definicije pojedinih pojmova, pa se očekuje da će isti biti lakše razumljiv za sve subjekte u poslovanja predmeta opšte upotrebe, što je zasigurno pozitivan efekat ovog propisa.
Ostalo mi je još da vas ukratko upoznam sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci.
Budući da Zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci nije u potpunosti usklađen sa propisima EU koje uređuju oblast prekursora, kao i da nije u potpunosti usklađen sa nacionalnim propisima donetim posle 2005. godine, primenjene su izmene i dopune Zakona o prekursorima.
Izmenama i dopunama Zakona o prekursorima uspostavlja se sistem sledljivosti, koji se ogleda kroz mogućnost praćenja prekursora u svim fazama proizvodnje, prerade ili prometa, u saradnji sa MUP i Upravom carina i sledstveno tome, adekvatno izveštavanje Međunarodnog biroa za kontrolu narkotika.
Takođe, značajni ciljevi će se postići putem uspostavljanja sistema brze provere pre izvoza prekursora kojim će se unaprediti razmena informacija o potencijalnim rizicima vezanim za prekursore, tj. o njihovoj eventualnoj zloupotrebi u proizvodnji droga i prihotropnih supstanci.
Važno je naglasiti da nova zakonska rešenja olakšavaju poslovanje pravnim licima u sledećim segmentima. Smanjuje se broj dokaza, odnosno dokumentacije koja je potrebna za dobijanje odgovarajućih dozvola za proizvodnju, odnosno promet prekursora. Rok za izdavanje dozvole za proizvodnju, odnosno promet prekursora posle dostavljanja potpune dokumentacije skraćuje se sa 90 na 60 dana, a rok za izmenu i obnovu dozvole definiše se kao rok od 30 dana.
Poslove lica odgovornog za proizvodnju, odnosno promet prekursora može da obavlja i lice sa završenim fakultetom tehnološke struke. Dozvoljava se promet na malo prekursorima treće kategorije u skladu sa propisima koji uređuju oblast hemikalija, biocidnih proizvoda i predmet opšte upotrebe, kao i prekursorima čvrste kategorije u skladu sa propisima koji uređuju oblast lekova, zdravstvene zaštite ljudi i zdravstvene zaštite životinja. Pravna lica koja imaju dozvolu za proizvodnju lekova ili dozvolu za promet na veliko lekova izdatu od ministarstva, odnosno ministarstva nadležnog za poslove veterine, mogu na osnovu te dozvole da vrše proizvodnju odnosno promet prekursora četvrte kategorije. Lekovi koji sadrže prekursore prve kategorije – efedrin, pseudoefedrin, norefedrin ili njihove soli.
Precizno se definiše da se dozvola može izdavati za jednu supstancu iz prve ili četvrte kategorije prekursora, odnosno za najviše dve supstance iste kategorije prekursora, drugo lice treće kategorije, kao i da se za izdavanje dozvole plaća republička administrativna taksa. To bi bilo u najkraćem, vezano za ova četiri zakona.
Zamoliću samo da mi dozvolite da pročitam, vezano i za četvrti zakon iz Ministarstva finansija, a to je Predlog potvrđivanja akta o osnivanju Azijske infrastrukturne banke.
Pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne banke i želeo bih da napomenem osnovne informacije o Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci. Osnovana je na inicijativu Narodne Republike Kine 2015. godine, kada je 57 članica potpisalo akt o pristupanju, odnosno prihvatilo akt o osnivanju, od kojih su 37 države regionalni članovi banke, a 20 neregionalni. Banka je počela sa radom u januaru 2016. godine, kao relativno nova multilateralna razvojna banka sa kapitalom od 100 milijardi američkih dolara. Prvobitno je osnovana da bude regionalna finansijska institucija, ali joj je pristupio veliki broj članica izvan azijskog pacifičkog regiona, kao što su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Španija i druge, tako da banka ima međunarodni karakter i trenutno broji 93 države članice. Sedište banke je u Pekingu.
Svrha AIB je da podstiče, održava ekonomski razvoj, stvara bogatstvo i poboljšava povezanost infrastrukture u Aziji, investiranje u infrastrukturu i druge proizvodne sektore, kao i da podstiče regionalnu saradnju i partnerstvo, blisko sarađuje sa drugim multilateralnim i bilateralnim razvojnim institucijama.

Gospodine ministre, to je druga rasprava i dolazi na red posle ove.
Zahvaljujem.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Marija Obradović.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, vi ste, kao i šira javnost, putem medija upoznati sa nezadovoljstvom jednog broja naših građana koji se bave poljoprivredom i poslednjih dana sa pravom su uznemireni povodom izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a koje smo u ovom visokom domu usvojili pre tačno godinu dana, što bi značilo da 3. aprila stupaju na snagu odredbe tog zakona.

Ma koliko se mi trudili da uskladimo ekonomsku moć i normalne životne uslove građana sa obavezama koje svakodnevno utvrđujemo kroz brojne zakone, sa namerom da se osigura veća bezbednost građana, uvereni smo da su ove izmene zakona pre godinu dana, kada smo ih i usvojili, bile apsolutno kvalitetne, ali se ispostavilo da u jednom svom delu one predstavljaju značajan teret za ono što se iz dana u dan borimo da sačuvamo i ono u čemu treba velika pomoć, gde nam je prioritet da povratimo, a to je selo u Srbiji i seljaci.

Vodeći se na prvom mestu interesima i glasom srpskog seljaka, na današnjoj sednici ću izneti predlog kojim može da se reši ovaj problem koji je značajan za egzistenciju i svakodnevni život ljudi na selu, a posebno poljoprivrednika.

Naime, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim interes države treba da uskladimo sa interesom građana, jer interes države jeste interes njenih građana. Baš zbog toga, članom 351. stav 9. ovog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima predviđeno je da potvrda o registraciji vozila na motorni pogon, dakle, radnih mašina, motokultivatora, traktora namenjenog za obavljanje poljoprivrednih radova i priključnih vozila koji vuku ove traktore, prestaje da važi nakon godinu dana od dana stupanja na snagu izmena iz marta prošle godine, odnosno 3. aprila ove godine, za nekoliko dana. To bi značilo da ova vozila moraju ponovo da se registruju, i to je razlog velikog nezadovoljstva koje sam spominjala na početku govora.

Izmenom koju ja predlažem, a pretpostavljam da ćete me podržati, jer je to dobro za sve ljude koji su vlasnici ove vrste vozila, se produžava važnost ove potvrde o registraciji vozila, dakle, i radnih mašina, i motokultivatora, i traktora i sličnih vozila. Dakle, ostajemo pri onoj prethodnoj stavci o trajnoj registraciji vozila.

Jednu stvar hoću da naglasim. Mi smo i uveli priču o ponovnoj registraciji kako bi obezbedili bezbednost u saobraćaju i kako bismo mislili na pojačanu tehničku ispravnost tih vozila, kako bismo zaštitili poljoprivrednike i one ljude koji koriste ovu vrstu mašina. Očigledno se pokazalo da ovih godinu dana nije bio dovoljan rok da se naše društvo prilagodi novim standardima na kojima insistiramo i zato činimo ovu izmenu. Pričaćemo o tome danas i u petak, kada budemo govorili po amandmanima.

Prema podacima MUP-a, procena je da bi produženje važnosti ove potvrde rasteretilo vlasnike više od 493 hiljade ovih vozila. To je obaveza administrativne prirode, dakle, oko 500 hiljada vozila bi bilo rasterećeno. Ovim ipak smatramo da to ne bi značajno uticalo na bezbednost, jer vlasnici ovih vozila i dalje imaju obavezu da njihova vozila budu tehnički ispravna i da obavljaju redovne tehničke preglede, a o tome koliko se obavljaju redovni tehnički pregledi, koliko su ispravna sva ta vozila o kojima govorimo danas, o tome možemo na nekom drugom mestu i u neko drugo vreme, ali svakako zaslužuje dosta prostora, pa i ovde u parlamentu i na nadležnim odborima, na odboru kojem ja predsedavam, a to je odbor koji kontroliše rad MUP-a, samim tim i upravne poslove pod koje spada i registracija ovih vozila.

Dakle, prema podacima MUP-a, želim da vam napomenem da, kada smo govorili o bezbednosti u saobraćajnim nezgodama sa učešćem traktora, samo u prošloj godini su poginula 34 lica, a 394 teže i lakše je povređeno. To je veliki broj ljudi koji su nastradali u ovoj vrsti ili povređeni u ovoj vrsti nezgoda, a kada je ova vrsta poljoprivrednih vozila u pitanju, što nam samo daje za pravo da insistiramo na tome da bezbednost i tehnička ispravnost ovih vozila bude na mnogo većem nivou, nego što je bila do sada.

Još nekoliko izmena imamo u ovom zakonu, zapravo još tri, ali ova trajna registracija je bila nešto što je najviše zauzelo mesta u medijima i javnosti, najviše je brinulo seljake šta će biti sa tim, hoće li biti novog nameta? Imali smo još nekoliko izmena.

Predložena izmena člana 247. ovog zakona, prema podacima MUP-a, dosadašnja praksa u primeni navedenog člana je pokazala da postoje problemi u procesuiranju prekršilaca propisa, jer veliki broj građana dostavlja podatke o identitetu lica koja nisu dostupna i za koje nije moguće utvrditi da li postoje, odnosno da li je adresa u inostranstvu tačna. Na ovaj način, uz uvođenje obaveze da se pruže odgovarajući dokazi na osnovu kojih se na nesporan način može utvrditi da je to lice baš upravljalo vozilom u određeno vreme i očekujući da će vlasnik, odnosno korisnik vozila dati potpune i tačne podatke o licu koje upravlja vozilom u vreme izvršenja prekršaja.

Da još malo pojasnim. U trenutku upravljanja vozilom, ukoliko to nije vlasnik ili neko ko ima ovlašćenje da koristi vozila, često vlasnik vozila ili korisnik koji ima pravo korišćenja daje pogrešne podatke o tome ko je vozio u trenutku saobraćajne nezgode i daju često imena i podatke, adrese ljudi u inostranstvu do kojih je teško doći i teško utvrditi ko je pravi počinilac prekršaja. Na kameri vidite da to nije vlasnik vozila, očigledno, ali ne možete dobiti pravi identitet.

Promenom ovog stava ovog člana vi obavezujete vlasnika vozila, odnosno onog koji je imao ovlašćenje da vozi to vozilo da vam da istinite podatke i da donese overenu izjavu gde to lice potvrđuje da je on zaista vozio vozilo u tom trenutku. U situaciji da ne možete da pribavite tu dozvolu odgovornost pada na vlasnika vozila. Mislim da ćemo na ovaj način smanjiti veliki broj zloupotreba i otkriti prave počinioce i učesnike u određenim saobraćajnim prekršajima.

Takođe, izmena člana 253. zakona se javila kao potreba iz razloga što se pored utiskivanja broja šasije kao identifikacione oznake vozila u praksi vrlo često javljaju i zahtevi za utiskivanje broja motora, koji je takođe bitan element za postupak registracije vozila.

I, konačno, predloženo je minimalno produženje roka za početak izdavanja probne vozačke dozvole na novom obrascu. Ova izmena je proizvod procene da će se time učiniti ušteda u budžetu, jer iz tehničkih razloga nije moguće izdavati stare i nove obrasce u isto vreme, dok je prvobitna namera bila da se stari obrasci za B kategoriju izdaju do utroška tih postojećih obrazaca. Početak izdavanja novih obrazaca probne vozačke dozvole u roku koji je ostavljen zakonom značilo bi da se preostale količine starih obrazaca proglase škartom, odnosno nepotrebnim troškom i to na ovaj način može da se izbegne.

Dakle, predviđeno je da počnemo da dobijamo plastificirane probne dozvole, a ne one u papiru, kao što se trenutno izdaju, ali pomeramo rok do 2. septembra ove godine kako bih ovih narednih pet meseci istrošili postojeće već odštampane obrasce u papiru. Radi se o jednostavnoj uštedi u budžetu.

Razmatra se još jedna mogućnost, o tome ću sad samo govoriti, a kasnije ćemo o tome imati i konkretan dokument, koji mislim da bi značajno olakšao život građanima u Srbiji, da se u saradnji sa Poštom Srbije, ali ovo je zaista nešto što je tek u pregovorima, možda i ne bi trebalo o tome da govorim, ali je dobar signal za građane da vide da država zaista razmišlja o njima, da u dogovoru sa Poštom Srbije dostavljamo na kućne adrese, u slučajevima produžetka ili izrade nove dozvole, gde ćete vi elektronski naručiti, a vama stići na kućnu adresu, jer će i država sama pribavljati svu dokumentaciju. Nije potrebno da više budete na šalterima. Ali, to je jedna od mogućnosti o kojima ćemo pričati u narednom periodu kada ti sporazumi i budu sklopljeni.

Važno mi je da u glavama ljudi koji danas prate i slušaju, i inače građana koji će nas slušati narednih dana, ostane utisak da država snažno insistira na tome da bude servis građana. Ove izmene koje pravimo, samo godinu dana kasnije, su znak da pratimo stanje na terenu i da oni vide, da građani znaju da je država njihov servis.

Ja ću biti na raspolaganju kao predlagač svih ovih dana da pričamo o detaljima. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo, malo vam se, kao, ova pogrešna praksa oko spajanja tačaka dnevnog reda počela popravljati, ali još uvek nedovoljno. Umesto da vodimo jednu jedinstvenu raspravu, kao što vam je bio običaj do sada, podelili ste sve tačke dnevnog reda u dve celine. Ali, opet postoje stvari o kojima se ne može raspravljati u isto vreme, jer apsolutno nisu povezane. Zato bih, pošto u 20 minuta nemam vremena da govorim o svemu što je pokrenuto u okviru ovog prvog bloka, a to su valjda te četiri tačke, ili pet, pet, govorio o ovome što je najvažnije, a to je Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Taj zakon je pisan prilično voluntaristički i diletantski i on ne stvara uslove da zdravstveni sistem Srbije funkcioniše efikasnije od ovoga kako sad funkcioniše, da vodi ka rešavanju najvažnijih problema i adekvatnom zadovoljavanju zdravstvenih potreba stanovništva Srbije, da stimuliše kvalitetniji i ekonomičniji rad, pa bi moj savet bio da povučete predlog i doradite tekst ili makar da ispravite greške u njemu.

Evo koje su mi greške posle pažljivog čitanja upale u oči. Imate ovde jednu revolucionarnu novinu. Ona se ne tiče opšteg interesa u zdravstvu jer tu je definicija data u obrazloženju koja odgovara i onoj prethodnoj i ništa tu novo nije dato. Do sada smo imali korišćeni termin – davaoci usluga i u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i u Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Sada se neko pametan setio da taj termin promeni pa da kaže – pružaoci usluga.

Ovde je potrebno sad da se pojavi jedan filozof, potkovani lingvističkim znanjem pa da nam objasni kakva je razlika između davaoca i pružaoca usluga. To nije isto u svakom slučaju. Zašto ste to menjali? Ako već tako, zašto niste promenili Zakon o obavezno zdravstvenom osiguranju pa i tamo uveli – pružaoce usluga. Tamo ste zadržali – davaoce.

Običan kolokvijalni razgovor, kada se ujutro pojavite na poslu, posle sat, dva zakašnjenja, pa ispijate kafu, pa jedete burek itd. kao što se to uobičajeno radi u našim ministarstvima, onda možete neobavezno da razgovarate. Međutim, kada pišete tekst zakona, morate bit precizni, a tekst zakona ne trpi sinonime. Svaki pojam mora biti označen nijednim terminom, a ne u jednom zakonu, pod uslovom da su ovde pojmovi zaista identični, u jednom zakonu se koristi jedan termin, novina uvedena, kome li je pala na pamet, a u drugom zakonu stari termin. Nepodnošljivo je u okviru modernog pravnog poretka.

Dalje, ako vi ovo ovako uradite, moraćete uskoro da menjate jedan ili drugi zakon, moraćete ovo uskladiti. Ne može ovako opstati. Vidim da nije zainteresovana parlamentarna većina za ovo što govorim, ali neko će se naći valjda da interveniše.

Zatim, izbačen je termin – zdravstvena služba, što je velika greška. Vi mislite izgleda da se termin – zdravstvena služba može zameniti terminom – zdravstveni sistem, a ne može. To nije isto. Oba termina su odavno definisana u rečnicima Svetske zdravstvene organizacije i trebali ste to da konsultujete. Ja vidim da je ministarstvo prepuno starih vrlo iskusnih saradnika ministra i od vas se bar nije očekivalo, niste poletarci, niste tek zaposleni u ministarstvu pa da ne znate o čemu se radi.

Zdravstvena služba opisuje profesionalni deo zdravstvenog sistema koji obavlja zdravstvenu delatnost. To bi trebalo da znate. Dakle, obuhvata zdravstvene radnike i zdravstvene ustanove, a zdravstveni sistem je širi pojam. On obuhvata i zdravstvene radnike i zdravstvene ustanove i mnogo toga još, čak uključujući pojedince, porodicu, zajednicu itd, sve one koji imaju određeno mesto u okviru zdravstvenom sistemu.

Dakle, tu ne moraju biti samo profesionalne mere zaštite u okviru zdravstvenog sistema nego i neprofesionalne. Pomešavši ove pojmove, vi ste napravili terminološku zbrku. Ta terminološka zbrka očigledno ne smeta pošto vi i nemate razloga da se malo dublje u to unesete.

Zatim, imate ovde ovaj problem diferencijacije zdravstvenih radnika, kad definišete da se plate zaposlenih u ustanovama u javnoj svojini iz koje stiču prihode izvan zdravstvenog osiguranja mogu uvećavati, u skladu sa propisima koji regulišu plate zaposlenih u javnim službama. Ovo je velika greška. Zdravstvo moga biti izuzeto od toga, pogotovo hirurzi. Evo, npr. pogledajte kolika je razlika u platama jednog hirurga u Srbiji i u Nemačkoj, a Nemačka je spremna svakog našeg hirurga da zaposli, jer hirurg i ako ne zna nemački jezik, zna da operiše. Hajde, za specijaliste drugih struka potrebno je i elementarno poznavanje jezika, ako baš nisu toliko usavršili latinski da bukvalno sve može na latinskom. Ali, za dobrog hirurga u nemoj atmosferi se posao može obaviti bez ikakvog problema.

Taj odliv vrhunskih stručnjaka se naravno, ne može zaustaviti bez adekvatnog povećanja njihovih plata, i ne samo vrhunskih stručnjaka među lekarima, doktorima i profesorima, nego i vrhunskih stručnjaka među medicinskim sestrama i medicinskim tehničarima.

Dalje, imate ovde kod imenovanja ustanova, DRI već je uputila primedbu na beskonačno duge mandate vršioca dužnosti direktora u pojedinim zdravstvenim ustanovama, a vi ovde ste definisali da ti v.d. mandati mogu trajati najviše šest meseci bez mogućnosti produženja. To stoji u članu 117, a onda u obrazloženju ste naveli godinu dana. Da li je to diletantizam, da li je ovo amaterski pristup? Jeste. Žao mi je što to moram ovako konstatovati, inače imam velikih simpatija i prema Ministarstvu zdravlja, da ne kažem, i prema ministru lično, i prema svom osoblju. Ali, šta da radimo.

Dalje, neke stvari u okviru zdravstva su morale biti temeljitije razrađene. Mi imamo problem vakcinacije, strašan problem. Ministarstvo zdravlja je ove godine zataškavalo broj umrlih od gripa. Imali smo, izgleda, onu najgoru vrstu gripa koja se pojavljivala u proteklih 20, 30 godina, da ga ne poredim sa nekadašnjim španskim gripom, ali šta se desilo? Upravo vakcina koju smo mi pametniji primili na vreme je odgovarala za tu vrstu gripa, pogodila ga u čelo, i retki su slučajevi da je neko vakcinisan, ipak se razboleo. Međutim, vakcinacija nula, oko 50 hiljada, koliko beše, ministar je to izjavio jednom prilikom. Zašto nije pola miliona, zašto je bilo toliko zaposlenih u zdravstvu koji se nisu vakcinisali.

Zakonom mora da se propiše, svaki lekar, svaka medicinska sestra, svaki medicinski tehničar, svaki zaposlen u administrativno-tehničkom osoblju mora svake godine da se vakciniše protiv gripa. Koliko su štetu društvu naneli oni koji se nisu vakcinisali pa dobili grip, pa morali sedam do deset dana da leže kod kuće da se leče, a vakcina jednostavna, ne izaziva nus pojave. Ja se 30 godina uporno svake godine vakcinišem, 29 punih godina. To mora biti obavezno. Ko neće da se vakciniše, a nema jake zdravstvene razloge, lepo, neka se zaposli negde drugo, ne može biti u javnoj ustanovi koja se bavi čuvanjem zdravlja stanovništva. Kod vakcinisanja dece, tu je trebalo odmah hapsiti sve one koji su propagirali da je vakcinacija opasna, da treba izbegavati, i sve ostalo.

Kad sam ja bio mali, kada sam bio dete, nije bilo vakcine protiv rubeola, protiv varičela, protiv zaušaka. Svi smo se razboleli od varičele, svi smo prebolovali rubeolu, ali svi smo se, nisam pošao ni u osnovnu školu, upozoravali, ako se čuje da neko ima zauške da treba bežati glavom bez obzira i pričali su nam da postoji opasnost, onaj ko preboli zauške da se može desiti da sutra ne može da ima decu, da postane sterilan. Sada se pojavila vakcina za sve tri bolesti i neko da kaže – hvala, neću ili moje dete neće. Ne može to tako. Neodgovoran roditelj mora biti kažnjen.

Da ostavimo po strani BSŽ vakcinu, koliko je života spasila. Skoro svi smo vakcinisani, jel beše 1970. ili 1971. kada su se velike boginje pojavile. Ima lekara koji su pisali da se vakcina koja se jednom primi protiv velikih boginja i na potomstvo određenim delom prenese. Da se prenese genima i na potomstvo. Zamislite sada, posle 30 godine uporno se vakciniše, on je otporan na sve vrste gripa. Kada se ne pogodi vakcinom prava vrsta, ima tragove zaštite zadnjih godina, uvek nešto ostane.

Dakle, tu ste krupan promašaj imali kao ministarstvo. Rekoh već, više od 200 ljudi je umrlo od gripa. Niste se popisali, umiralo se po bolnicama, dolazili su ljudi zbog bolesti od kojih ne bi umrli, pa se tamo razbole i umru. Bilo je takvih slučajeva do sada. Znam za mnoge.

Imamo još jedan problem, to su bolničke bakterije. To je strašan problem, a mala mu se pažnja posvećuje. Dođe čovek od relativno ozbiljne ili relativno opasne bolesti, ali nije baš smrtonosna, ne bi morala da bude. Lekari ga lepo operišu, operacija uspela, sve profunkcionisalo i zaradi sada upalu pluća od bolničke bakterije u umre. Koliko u bolnicama ima tih bakterija, to još nije utvrđivao.

Čuo sam da je nedavno dolazila grupa stranih stručnjaka na jednu od naših najeminentnijih zdravstvenih ustanova koja je sagrađena pre nekih 40 ili 50 godina, ne znam tačno. Koje je rešenje za te bolničke bolesti, oni kažu – najbolje bi bilo zgradu srušiti i sazidati ispočetka. Zgrada je skupocena još uvek. A gde je problem? U sistemu ventilacije i u sistemu grejanja. Oni koji su to nekada projektovali nisu imali pojma ni o bakterijama, ni o tome da bakterije vremenom stiču imunitet na antibiotike i da sada između ostalog treba primenjivati one zastarele antibiotike na koje smo i zaboravili kao što je penicilin ili streptomicin, pa iznenaditi ove bakterije koje su otporne na moderne antibiotike. A šta ćemo kada se i ovome prilagode? Stalno mora nova vrsta antibiotika, ali mora se nešto učiniti i u bolničkim zgradama. Temeljito čišćenje bolničkih zgrada i menjanje sistema grejanja i ventilacije. Pogotovo ventilacione cevi, one najviše šire zarazu. Imam još jedno direktno pitanje za ministra, onako u čelo.

Ministre, šta je bilo sa onih 250.000 evra koje si uplatio Sergeju Trifunoviću na račun, čim se požalio da nema para za lečenje jednog deteta, na prvi pogled humano. Međutim, to dete je otišlo u inostranstvo, našao se jedan human čovek, sportista, fudbaler, uplatio kompletan iznos i nažalost dete umrlo, a pare ostale Sergeju Trifunoviću. Evo, pre neki dan na tviteru kaže, kakav je izraz upotrebio? Kakav Vjerice izraz je upotrebio? Ne, izraz jedan je upotrebio za ministra?

Ovde je problem što je ministarstvo dalo 250.000 evra i što ne vodi računa kako se ti evri troše, a ono za šta je namenski dalo ono je našlo drugog finansijera i nije trebalo ni jedan dinar od novca ministarstva. Sada je ovaj Sergej Trifunović trošio taj novac ko zna zašta, jer su mu režijski troškovi 30% ili 40% ili više od toga i sada kaže da je došao do kraja, trebalo bi ponovo da mu nešto uplate. Ovo je ismevanje države. Ovo više nije u pitanju ličnost ministara. Kakva nam je to država kada može tako da uplati i da ne vodi računa?

Što se tiče ovih retkih bolesti. Rešenje je loše. Ne slažem se da ministar određuje koje su retke bolesti na predlog Fonda zdravstvenog osiguranja. To mora stručnija komisija od profesora Univerziteta, od akademika, a onda da se što pre traže uslovi da se retke bolesti, to su mahom dečije bolesti, leče u Srbiji. Mnogo je jeftinije pozvati gostujuće profesore iz belog sveta koji su stručnjaci za te bolesti da naprave nekoliko operacija, da izvedu nekoliko operacija u Beogradu, da učestvuju naši doktori, da steknu iskustvo i da sami počnu da leče. Apsolutno sam protiv da se odrasli ljudi šalju na lečenje u inostranstvo. Naše zdravstvene ustanove su u stanju da leče od svih bolesti odrasle ljude. Pokaže se onaj koji ima privilegiju da mu država finansira, da je uzaludno odlazio, nisu mu ni tamo mogli pomoći.

Kada se deca upućuju, znate to je strašno osetljivo, ali moraju se tu pojaviti ljudi koji će biti do kraja objektivni pa reći, pazite ovo stravično zvuči, ali da se proceni ima li to dete šansi da preživi ili ne. Mi se sećamo slučaja Dušana Vlača, malog dečaka oko koga je drhtala cela Jugoslavija tamo negde krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina. Imao je vrlo opasan defekt na srcu, na kraju je otišao u Hjuston, u Teksas kod čuvenog doktora Debejkija, koji ga je operisao, pa je presadio srce, koliko me sećanje služi, i dečak je na kraju ipak preminuo. Znate, tu se mora praviti procena. Ako ima 20% šansi da preživi, hajde neka ide, ako ima 10% šansi da preživi pa hajde neka ide, ali ako naši doktori kažu da nema nikakvih šansi da preživi, pa ljudi moramo malo i emocije obuzdati. Moramo ih savladati. Osetljivo je o ovome govoriti, ja znam, ali se mora tako.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Još me ovo muči dobrovoljno zdravstveno osiguranje, čemu to služi? Zdravstveno osiguranje mora biti opšte, obavezujuće, mora biti jedinstveno, znači i vojno osiguranje se mora ujediniti sa ovim opštim. Vojna bolnica mora da se uključuje u sistem civilnog osiguranja, a sve civilne bolnice da budu osposobljene u ratnim uslovima, da postanu i vojne bolnice.

Dakle, to je ono što bi trebalo. Sistem zdravstvenog osiguranja jedinstven, nema nikakvih podela i civili i vojnici i zemljoradnici i svi ostali, jedinstven sistem pod jedinstvenim uslovima za sve. Garantovana opšta zdravstvene zaštita.

Zahvaljujem, Šešelj.
Reč ima ministar gospodin Lončar. Izvolite.

Izneću par zvaničnih podataka koji su pomenuti ovde, a to su, do današnjeg dana ukupan obuhvat građana Srbije za grip bio je nešto niži, od 250.000 građana je vakcinisano u Srbiji od toga. Takav obuhvat nismo imali u prethodnih 10 godina kada se redovnije radila analiza.
Po zvaničnim podacima maksimum njih 63 koji su umrli mogu da se dovedu u vezu sa gripom. Znači, mogu. Ne može niko u tom momentu kada se to desi da vam da tačnu informaciju da li je grip definitivni uzrok da je neko umro ili ne. Znači, ja samo molim sve da budemo obazrivi sa tim. To je izuzetno bitno. Ali, ova stvar oko vakcinacije je izuzetno najvažnija. Ovo su stvari oko kojih ne možemo da imamo različito mišljenje, jer svako naše različito mišljenje, ono što je najgore, imaće smrtni ishod na neko dete.
Ja samo hoću da vas podsetim kakva je kampanja bila tog antivakcionog lobija i koliko smo imali mrtvih, a među njima i dece. Hoću da vas podsetim jednu stvar, da sam podneo krivične prijave protiv onih koji su zastupali da se ne vakcinišu. To se nalazi na sudu ili tužilaštvu, gde nemam nikakvo pravo da utičem šta će i kako će tamo da se radi. Ali, svi treba da znaju da su podnete krivične prijave i očekujem da u skladu sa zakonom, da oni koji su to radili, da se uzme u obzir da smo imali decu koja su umrla i da se na osnovu toga sprovede proces i da se oni sankcionišu. To je nešto što mislim da građani Srbije zaslužuju bez obzira na sve. Ne verujem da postoji građanin Srbije koji može da ima opravdanje za to i da ima opravdanje za toga ko je izašao da propagira to da se neko ne vakciniše, a onda posle toga da umru deca.
Da vas podsetim, da ne dozvoljavamo, da smo podigli te kazne da ima ljudi kojima je došlo da idu na izdržavanje kazni zbog toga i da ne mogu da se upišu deca u vrtiće i u škole ako nemaju potvrdu da su vakcinisana, jer nisu u pitanju samo ta deca koja nisu vakcinisana nego i sva druga deca. Mora da se ima na umu da jedan broj dece ne može da se vakciniše, jer ima nekih bolesti koje ne dozvoljavaju da se vakcinišu, da je to rizično.
Što se tiče, zvanično nemamo potvrdi ni od jedne relevantne evropske ili svetske institucije da je virus koji je bio, odnosno grip koji je bio u Srbiji, da je mutirao, da je išao iz opsega ova tri virusa. Dešavale su se stvari da neko nije vakcinisan, da dobije jedan tip gripa, da ga ne odleži, a da se na taj tip gripa nadoveže i drugi, a neki put i treći, ali nemamo da su mutirali, da je bilo šta.
Zaključak. Najbolja prevencija vakcina koje je imalo u dovoljnom broju i oktobar je mesec kada ta vakcina stiže. Još jednom, jeste daleko oktobar, razmišljajte o tome, mnogo će nam bolje biti svima.
Što se tiče novca za Sergeja Trifunovića, mislim da se svi sećate da je on u tom momentu bio kao jedan narodni heroj u Srbiji koji pomaže deci, a da država Srbija neće da pomogne deci da se ona izleče. Tako da je tih 250.000 evra, ne samo za to dete koje je trebalo da ide u Španiju, nego je dat novac za još petoro dece, jer je tako bilo da on ima još petoro dece koja hoće da idu.
Prvo moram da kažem, da građani znaju, da to dete za koje je kao bilo sve organizovano da se leči u Španiji, da je to dete stiglo u Španiju i da uopšte nije bilo ni najavljeno tamo u bolnici, mislim da je to bio neki vikend, petak, subota ili možda i nedelja, gde je tek na uspostavljanju kontakta sa ljudima koje smo mi znali u toj bolnici dete primljeno, jer ta bolnica ne prima subotom i nedeljom decu, naravno, i niz drugih stvari koje možda nije u redu da iznosim.
Ono što sam ja tražio na Vladi, to je da moramo da dobijemo dokaz za svaki dinar šta je sa tim novcem, ne samo tih 250.000 evra, nego za svaki dinar koji je neko poslao SMS poruku ili na drugi način uplatio, jer to obesmišljava sve. Ako vi nemate povratnu informaciju za šta ste vi dali, a to je sve bilo pod izgovorom da ćete vi pomoći nekome, a svi dobro znate da se na kraju ispostavilo da je on taj novac ulagao u neke sumnjive investicione fondove, kockao se sa novcem, nije imao nikakvo pravo za to.
Druga stvar, tu je, po njegovoj priči, bio samo jedan lekar. Da li možete da zamislite da jedan lekar može da sagleda sve dijagnoze i da donese odluke gde će ko da se leči ili bilo šta? Drugostepena komisija je bio lično Sergej Trifunović, van svakog zakona, van svake pameti, van svega. Insistirao sam tada i insistiram i sada da mora da se izađe pred građane Srbije, to je njihov novac, da se kaže, to ne može da zastari, niti bilo šta, gde je svaki dinar i tih 250.000 evra i svaki dinar koji je došao od SMS poruke, jer je vrlo jednostavno izračunati koliko je novca došlo, gde je i kako potrošen i za sve ono što se utvrdi da se odgovara. Ono što ja imam poslednju informaciju, da su tamo ušli nadležni organi i policije i tužilaštva i svih, nemam posle toga informaciju dokle je to stiglo, jer nemam pravo, kao što znate, ali ovim putem apelujem na sve da se to dovede do kraja, kakva god da je istina, kakve god da su činjenice, da se izađe sa njima.
Što se tiče lečenja dece, morate da znate da odluke donose samo republičke stručne komisije, odnosno ljudi koji su najstručniji za tu oblast kojom se bave i iz koje oblasti je problematika tog deteta. Znači, mi jedino tako možemo da uspostavimo sistem da bi on funkcionisao. Sve van toga je ozbiljna improvizacija koja može preskupo da nas košta, da imamo ozbiljne probleme i ozbiljne posledice, da to prebacujemo na drugi kolosek. Moramo da verujemo našim ljudima, našim stručnjacima, šta oni kažu da tako uradimo.
Da građani Srbije znaju, za neke bolesti, zato se zovu i retke, u Evropi i u svetu postoji samo jedan ili eventualno dva ili tri centra u kojima se oni leče, upravo iz tog razloga, jer da se leče na više mesta, ne bi mogli da skupe sve te podatke, ne bi mogli dovoljno da se posvete tome, jer se to ređe dešava nego neke druge bolesti i takav je stav zvanične struke da se to radi na dva ili tri mesta. Ne radi se samo o operacijama. Najlakše je kada se radi o operaciji, pa dođe strani stručnjak da operiše ovde, ali ima mnogo bolesti metabolizma, bolesti krvi i drugih za koje trebaju i specifični uslovi, specifični lekovi, nije dovoljno da dođe neko da bude ovde jedan, dva ili tri dana, to su neke stvari koje traju mesecima, nedeljama i koje moraju da budu na tom mestu u tim klinikama koje tu postoje. Znači, molim samo ljude da to razumeju, da je to suština priče.