Za razliku od vas, ja uopšte ne gledam kakav je vaš izgled i kako se vi ponašate dok ja govorim, ali vama u svakom slučaju hvala za ove komentare kako se ja ponašam kad vi izlažete.

Smejem se zato što vi pričate nešto što nema blage veze sa životom. Ja sam korisnik takvog jednog motora sa biciklom, odnosno mopeda. Prvi kupac, vlasnik, proizvođač je „Jamaha“. Ja sam taj koji je došao u predstavništvo, nekada predstavništvo „Jamahe“ nalazi se u prigradskom naselju Novog Sada a zove se Veternik, moram sve detaljno da vam objasnim, došao sam i rekli su – izvinite, ali mi više ne predstavljamo, mi nismo više ovlašćeni predstavnici, predstavništvo je u Ljubljani. Lično sam kontaktirao, rekli su – treba da platite u visini od 50 evra da bi mi mogli da vam pošaljemo tu potvrdu o tehničkim karakteristikama onoga što vi koristite. Motor, odnosno motor-bicikl koji koristim, nije menjao vlasnika, ponovo vam kažem. Prvi sam vlasnik.

To je suština. Nije problem da je to predstavništvo kod nas pa da se plaća državi, pa da to bude u vidu takse, nije nikakav problem, mora država da puni budžet. Nego je problem što se ishitrena rešenja, bukvalno, pozitivno odnose na one koji nisu korisnici budžetskih sredstava Srbije i onih koji ne prihoduju Srbiji. To je suština, draga moja koleginice.

Ja se smejem, zato što je vaše obrazloženje isto kao ono što se uvek ponavlja, a nalazi se u kavezu, kad god se Nebojši Stefanoviću nešto smejemo, vi kažete – to je politička mržnja. Mi smo ti koji smo i te kako srećni kad neko uspe u životu, pogotovo kad je bio srpski radikal. Što bi se mi smejali? Nego je smešno vaše obrazloženje, kad niste u tematici, niste u materiji…

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Reč ima narodni poslanik Marija Obradović. Izvolite.

Da ovo sve svrstamo u kategoriju nesporazuma.

Vi ste se u Novom Sadu raspitivali. Mogu reći jedino da ste bili u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. I to se dešava. Evo, ja ću vas lično odvesti u predstavništvo „Jamahe“ u Beogradu, da pomognem i da rešimo taj problem.

Dakle, vama ne treba zakonska pomoć, pomoć prijatelja. Nemojte samo zamajavati narod. Hvala.

(Milorad Mirčić: Replika.)

Gospodine Mirčiću, nemate osnova za repliku. Pomoć prijatelja se ne odbija, ne.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege poslanici, ovi krovni zakoni iz oblasti zdravstva imaju puno pozitivnih efekata i ja ću se truditi da ih što više spomenem.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti kao krovni zakon u oblasti zdravstvene zaštite usvojen je 2005. godine i od tada se nije značajnije menjao. Ovim zakonom uređuje se sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, njegova organizacija i sprovođenje, kao i društvena briga za zdravlje stanovništva.

Osnovni razlog za donošenje novog zakona je i potreba i neophodnost da se ova oblast detaljnije pravno uredi i da se oblast zdravstva reformiše u skladu sa novinama u sistemu zdravstvene zaštite koje su se pojavile od donošenja prethodnog zakona.

Sam pojam zdravstvene zaštite regulisani članom 2, da ga ne čitam, ovim zakonom je utvrđeno da pravo na zdravstvenu zaštitu sem građana Republike Srbije imaju i strani državljani, lica bez državljanstava, koji su stalno naseljeni ili povremeno borave u Republici Srbiji ili koji prolaze preko teritorije Republike Srbije.

Razlog za proširivanje obima lica kojima se utvrđuje pravo na zdravstvenu zaštitu, osim potrebe da se ista sveobuhvatno pruži svim licima na teritoriji Republike Srbije je javno zdravstveni značaj za stanovništvo Republike Srbije, odnosno u sprečavanju mogućnosti nastanka i širenja epidemija i njihovih posledica na zdravlje.

Novina ovog zakona je i ta što se uvodi pojam zdravstvene nege, koja predstavlja neizostavni deo zdravstvene zaštite, naročito za pacijente na bolničkom lečenju, palijativnom zbrinjavanju, kao i u uslovima kućnog lečenja.

Propisano je i da Republika Srbija može da obezbedi zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač i sredstva za izvršenje obaveza po izvršenim sudskim odlukama za obaveze koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili na drugi način.

Propisano je i da se obezbeđuju sredstva za ostvarivanje opšteg interesa, sprovođenje ciljanih preventivnih pregleda, odnosno skrininga prema odgovarajućim nacionalnim programima, upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, obezbeđivanje i specijalizacija i užih specijalizacija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, osiguranje imovine i kolektivno osiguranje zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini od posledica nesrećnog slučaja, osiguranja u slučaju težih bolesti i hirurške intervencije, kao i osiguranje odgovornosti prema trećim licima u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, tekuće održavanje objekata, prostorija, servisiranje medicinske i nemedicinske opreme i drugog, a sve to iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje.

Ovim zakonom uređuje se i praćenje finansijskih tokova, formiranje nacionalnog zdravstvenog računa, kao i sprovođenje nadzora nad istim.

Zakonom su uvedene i tri nove kategorije stanovništva obuhvaćene društvenom brigom za zdravlje, koje smo već spominjali.

Datim zakonskim rešenjem razdvojena je briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine i lokalne samouprave, tako da društvena briga za zdravlje na ovim nivoima može da obuhvati mere za obezbeđivanje i sprovođenje zdravstvene zaštite, a koje su više od normativnih u pogledu prostora, opreme, kadrova, lekova, medicinskih i nemedicinskih sredstava, a sve sa ciljem od interesa za građane ovih teritorija. I, tu bih napomenula samo kratko, možda ne bi bilo loše da lokalne samouprave koje žele iznad normativa da zaposle kadrove i finansiraju njihove zarade, možda ne bi bilo loše da se potpišu ugovori sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje samo radi dobijanja ID broja. Samo to, mala digresija.

Ono na šta bih ja dobronamerno, a to dugujem svojoj struci, skrenula pažnju je član 75. kojim je propisano šta obuhvata osnovnu delatnost domova zdravlja. Ovim članom dom zdravlja više ne mora da obezbeđuje specifičnu zdravstvenu zaštitu zaposlenih, odnosno medicine rada. Specijalisti medicine rada u službi za zdravstvenu zaštitu radnika moraće da se opredele za izabrane lekare. Zbog toga će dom zdravlja neminovno izgubiti pravo obavljanja delatnosti medicine rada. Tako će nestati službe medicine rada u javnoj svojini na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Državnu brigu za zdravlje radno aktivne populacije ne bi trebalo da prepustimo samo privatnicima, jer je to veliki deo stanovništva koji je bitan za razvitak zemlje, za društveni proizvod i za njihovo zdravlje treba da brine država.

Ne samo to, veliki broj poslodavaca angažuje za periodične preglede službe medicine rada izabrane na tenderu, te se može desiti da svake godine druga služba bude nosilac usluga, a tako se gubi kontinuitet u praćenju zdravlja, njegovom narušavanju i bez mogućnosti praćenja uzročnika narušavanja zdravlja radnika, da li je ono uslovljeno profesionalnim štetnostima, bolestima u vezi sa radom ili van njega.

Pored navedenog, moram da istaknem da služba medicine rada ima obaveze i zadatke i u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu. Naime, u članu 41. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu kaže se da za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih na radu poslodavac angažuje službu medicine rada i navodi se dalje šta je ova dužna da obavlja.

Ako ove navedene stvari ne uzmemo u obzir, dobićemo situaciju da će se sistem zdravstvene zaštite radnika morati ponovo da izgrađuje, što je već viđeno u Hrvatskoj.

Ovim zakonom, što bih izuzetno pohvalila, jer dosadašnje rešenje koje je dato još 2005. godine u odvajanju domova zdravlja od opštih bolnica, naročito bih pohvalila osnivanje zdravstvenih centara, jer na ovaj način se uvodi racionalizacija, organizacija zdravstvenih ustanova radi bolje iskorišćenosti i raspoloživosti kadrova, prostora i opreme. Ovim rešenjem omogućeno je spajanje nemedicinskih delatnosti, uključujući i specijalističko–konsultativne delatnosti. Ovo vraćanje će biti i efikasnije, brže i lakše nego što je bilo njihovo odvajanje, koje po mom skromnom mišljenju nije ni trebalo da se dogodi, što je rezultat još jednog hira demokratske vlasti u prošlosti.

Razdvajanjem domova zdravlja i opštih bolnica mi smo imali dva pravna subjekta koja su međusobno plaćala sve usluge bilo medicinske, konsultantske, laboratorijske, tako i nemedicinske usluge i mnogo drugih nedostataka koje će ovim zakonom biti rešena.

U skup delatnosti koje se mogu obavljati samo u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini uvrštena je i sudsko-medicinska delatnost. Uvedene su i novine koje se odnose na slučajeve obaveznog vršenja obdukcije. Zakonom je propisano i ko može i pod kojim uslovima osnivati privatnu praksu. Data je definicija novih zdravstvenih tehnologija, kao i da ministar rešenjem izdaje dozvolu za korišćenje iste.

Uvedena je zakonska mogućnost da dom zdravlja može da obezbedi sanitetski prevoz, kao i prevoz pacijenata na dijalizu samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove u skladu sa zakonom i planom mreže.

Izvršena je izmena stručnih zvanja i to doktor dentalne medicine, kao što je do sada bio doktor stomatologije.

Pohvalne su i promene u smislu da je propisano ovim zakonom da se plan razvoja kadrova u zdravstvu donosi u skladu sa planom upisa na fakultete i škole zdravstvene struke. Samim tim, Ministarstvo zdravlja uključuje se u donošenje upisne politike uz mišljenje Ministarstva obrazovanja.

Novo zakonsko rešenje i da specijalizaciju iz deficitarnih grana medicine, dentalne medicine i farmacije, Ministarstvo odobrava i zdravstvenom radniku koji je obavio pripravnički staž i položio stručni ispit i onome ko je nezaposlen i zaposlen na određeno vreme, u skladu sa zakonom.

Naziv tradicionalna medicina zamenjen je nazivom komplementarna medicina, iz razloga što je navedeni termin adekvatniji, imajući u vidu da komplementarna medicina predstavlja upotpunjavanje metode i postupaka konvencionalne medicine, a ministar izdaje dozvolu za obavljanje određenih metoda i postupaka komplementarne medicine na osnovu mišljenja Republičke stručne komisije za komplementarnu medicinu.

Zakonom je detaljnije uređena apotekarska delatnost u Republici Srbiji koja se obavlja u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj i privatnoj praksi.

Ovim zakonom usklađene su odredbe sa novim zakonima o zdravstvenim osiguranjima.

Cilj ovih zakona iz oblasti zdravstva je potreba da se obuhvati što veći broj građana sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja, čime se postiže veća socijalna sigurnost, veći kvalitet, veća efikasnost zdravstvene zaštite građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, danas raspravljamo o veoma važnim zakonima iz oblasti zdravstva, a koji će unaprediti kako naš zdravstveni sistem, a tako će uticati i na naše osiguranike, ali i na medicinske radnike.

Najvažnije izmene predviđene su u zakonima iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, pa bih se ja tokom diskusije upravo na ove zakone i usredsredila.

Ono što je jako bitno jeste to da će se u Zakonu o zdravstvenom osiguranju dovesti do određenih promena, a to je poboljšanje položaja roditelja bolesne dece. Naime, roditelji dece obolele od malignih, hroničnih i metaboličkih bolesti neće imati dosadašnjih 65% plate na bolovanju, već će imati 100% od plate.

Ono što radi ova Vlada jeste da misli na sve kategorije stanovništva, kako od mališana, tako do penzionera, što pokazujemo kroz sve ove zakone koje smo doneli u prethodnih nekoliko godina.

Ovom prilikom želela bih da podsetim naše građane, pre svega, na ono šta je radila Đilasova Vlada u vreme od 2008-2012. godine. Ne samo da nisu brinuli o građanima Srbije, nisu brinuli i o našoj budućnosti, o našoj deci. Tada je na lečenje van Srbije poslato tek 500 dece, dok je preko budžetskog fonda i RFZO samo u periodu od 2014. godine, kad je taj fond osnovan, do kraja 2018. godine upućeno preko 2000 dece, što znači da je preko dva i po puta uloženo više sredstava.

Ne znači to da u tom periodu nije bilo obolele dece, nego to da su oni mislili samo na svoje, na svoje ministre, čak su ministra zdravlja u to vreme slali za rutinsku operaciju u inostranstvo, a za bolesnu decu i za građane Srbije se nije imalo uopšte sluha. Zato su prošli tako kako jesu. Džaba im sve ovo što rade i što na silu žele da osvoje vlast, građani Srbije ne zaboravljaju.

Zatim, ovim izmenama kroz Zakon o zdravstvenom osiguranju, uređuje se i dužina bolovanja, što je jako bitno, jer dosadašnjih 30 dana koliko je izabrani lekar mogao da da osiguraniku bolovanje, sada se produžava na 60 što će smanjiti i čekanje a i odlaske na lekarske komisije.

Jako bitno je i to što se sada skrininzi i imunizacija omogućava i pacijentima koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu, što znači da se zaista misli i na te takve pacijente, jer znamo sami koliko je važna imunizacija. To smo imali priliku da vidimo u nedavnom periodu kada je došlo do, maltene, epidemije morbila, koji su nekada bili iskorenjeni, ali, nažalost, zbog opet nekih, koji šire neke dezinformacije, laži, došlo je i do pojave te bolesti.

O tome kolika je važnost toga da se rade preventivni skrining testovi, govorile su i moje kolege. Ja bih ovom prilikom samo želela da podsetim naše građane da je jako bitno da vodimo brigu o zdravlju, da redovno kontrolišemo zdravlje i da odlazimo na skrining testove, jer ukoliko se neke od ovih bolesti za koje se radi skrining otkrije na vreme… Za rak debelog creva procenat izlečenja je čak 70%, ako se otkrije na vreme, a za karcinom dojke i karcinom grlića materice može ići čak i preko 90%. Zbog toga apel našim sugrađanima i našim uopšte građanima Srbije da odlaze redovno na preventivne preglede, pogotovo sada kada država razmišlja i o onim kategorijama stanovništva koji nemaju overene zdravstvene knjižice.

Dodala bih i to da se redovnim pregledima misli i na budžet Republike Srbije, jer svakako manje sredstava se ulaže za preventivu nego za lečenje citostaticima ili razne druge metode koje se primenjuju za lečenje maligniteta. Tako da je ovo za svaku pohvalu i poslanici SNS će podržati ove zakone.

Ono što bih još dodala jeste to da je jako bitno i to što se ovim zakonom uređuje i palijativno zbrinjavanje i pada u celini na teret fonda. Zatim, i hospitalizacija bez uputa. Kada već pacijent poseti izabranog lekara i dobije uput za lekara specijalistu, malo je čudno bilo da mora ponovo da se vraća izabranom lekaru kako bi dobio uput za hospitalno lečenje. Sada se taj put skraćuje i pojednostavljena je i procedura hospitalizacije.

Ministar je dosta govorio o dopunskom radu lekara. Zaista se slažem sa time. Na ovaj način smanjiće se i liste čekanja i smanjiće se i bilo kakvi problemi što se tiče pregleda i mislim da je zaista ovo dobro.

Što se tiče privatnog javnog partnerstva, jako je bitno, pojednostavljene su metode i procedure kao i kriterijumi za osnivanje ustanova privatnog karaktera, tako da je i ovo dobra strana ovog zakona.

Kada je reč o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, kao lekar koji pripada Opštoj bolnici Kruševac, mislim da je veliki problem bio prilikom razdvajanja opšte bolnici doma zdravlja baš zbog kadra, kao što je ministar i rekao. Konkretno, u našem zdravstvenom centru usluge sanitetske službe su jako bolje funkcionisale dok je bila forma zdravstvenog centra. Tako da će se i sada sve to urediti, a i zbog medicinskog kadra je jako bolje, jer će se lekari određenih specijalnosti moći angažovati, kako u bolnici tako i u domu zdravlja.

Ovom prilikom želela bih i da dodam i da zahvalim Ministarstvu zdravlja na sredstvima koja su opredeljena pre mesec, dva za kupovinu mikroskopa za očno odeljenje, čime će pacijenti koji idu na operaciju katarakte moći uspešno da se operišu. To nije sve. Vi ste u prethodnoj godini zaista uložili u Kruševačku opštu bolnicu i dom zdravlja ste pomogli, dobili smo i sanitetsko vozilo u saradnji sa Ministarstvom pravde, a o uspesima i o svemu onome što je uloženo u Kruševačku bolnicu pričala sam prethodnih puta, tako da ne bih sada da se ponavljam.

Svakako kad je odgovorna vlast, kako na republičkom nivou, tako i u lokalnoj samoupravi, uspesi ne izostaju. Ovom prilikom još jednom da ponovim da ćemo podržati ove zakone i da ćemo u danu za glasanje biti za njihovo izglasavanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste SNS.

Kao narodni poslanik podržaću set svih ovih zakona i govoriću više o ovom zakonu vezano za zdravstvenu zaštitu, gde ću se pozvati na član 17. Konkretno, taj član 17. definiše kako će raditi i na koji način će se raditi zdravstvena zaštiti u Republici Srbiji. Ima 30 stavova. Stav 23. tačno kaže da zdravstvena zaštita bude prisutna na svakom delu teritorije Republike Srbije i da se stavi akcenat na područja koja su nerazvijena, na područja koja su demografski ugrožena. Iz takvog područja ja dolazim.

Konkretno, primarna zdravstvena zaštita za sve nas, za te ljude koji žive u malim sredina, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, kao što je Babušnica, Merošina i veliki broj takvih opština, imaju potrebe da, kroz ovaj zakon je stavljen akcenat na takve opštine, domovi zdravlja mogu da nastave da rade, da domovi zdravlja mogu da obezbede prisutnost u svakom delu svoje teritorije, jer smo svedoci da je veliki problem naših ljudi, koji žive na selu, koji žive od poljoprivrede… Njima je potrebna veća pažnja. Kroz ovaj zakon smo dali mogućnost.

Pozvao bih vas, uvaženi ministre, da vi u okviru svojih nadležnosti, zajedno sa svojim kolegama date veću podršku takvim domovima zdravlja i pozivam vas da se iznađe mogućnost da se obezbedi da svaki dom zdravlja ima, da se obilaze naša sela, da ruralna područja imaju svoje ljude, svoje doktore, svoje sestre koje će zajedno biti sa njima. Veći je broj starih opština. Veliki broj sela je veoma staro i u svakom trenutku moramo doći do tih ljudi, pomoći im i u svakom trenutku biti sa njima.

Ovaj zakon daje veliki broj mogućnosti za lokalne samouprave i dobro je to što konačno Ministarstvo zdravlja ima mogućnost… Vi ste kroz ministarstvo, kroz budžet Republike Srbije finansirali veći deo sredstava i plate i sve ono što ide u domove zdravlja. Sada konkretno imate još veću obavezu da zajedno sa lokalnom samoupravom pratite i radite na tome da svaka ambulanta u tim selima može dalje da živi i da se tamo ljudi leče i da imaju iste uslove, kao u većim centrima, kao u većim gradovima. To ovaj član 17. stav 23. daje kao obavezu.

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Miletiću.)

Pozvao bih sada i poslanicu Mariju Obradović i zahvalio se njoj što je podnela ovaj Zakon o bezbednosti saobraćaja, jer taj zakon daje mogućnost našim poljoprivrednim proizvođačima, koji imaju svoje mašine, traktore, koji su stari, da to za njih bude pozitivno, da to za njih bude dobro, da nemaju veći trošak, nego što su imali do sada.

Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite, kolega.