Zakonom o bezbednosti hrane koji je donet 2009. godine uređena je bila oblast ne samo bezbednosti humane hrane nego i hrane za životinje. Ovim zakonom su se precizirali poslovi proizvodnje, prerade, transporta i čuvanja hrane. Za deset godina od kako je donet zakon uočena je potreba za izmenama i dopunama ovog zakona. Pored potrebe za normativnim usklađivanjem sa Evropskom Unijom uočeni su i pojedini nedostaci. Oni se najpre odnose na stvaranje jasnije podele nadležnosti i kontrole organa zaduženih za službenu kontrolu lanaca hrane ali i uključivanje kontrolisanja i hrane u maloprodajama. Takođe neophodno je doneti podzakonske akte za sprovođenje zakona koji do sada nisu postojali. Na kraju neophodno je stvoriti uslove za rad laboratorija koje bi pružale podršku poljoprivrednim proizvodnjama i državnim organima za sprovođenje službene kontrole.

Prvo preciziranje koje je uneto u predlog Zakona odnosi se na usklađivanje sa međunarodnom terminologijom gde se uređuje značenje pojmova, između ostalog, definisanje međunarodno prihvaćenih standarda, vodiča i preporuka koji su postavljeni od strane međunarodnih organizacija.

Ovim Zakonom uvodi se nova podela hrane, na šest velikih grupa, gde u šestu grupu spada genetski modifikovana hrana i posebno se izdvaja.

Izvršene su promene i u smislu podele nadležnosti između organa koji vrše poslove državne uprave u oblasti bezbednosti hrane. Najpre ovde se misli na vršenje kontrole hrane u maloprodajnim objektima gde je ta faza kontrole bila izostavljena u prethodnom zakonskom rešenju. Jednu fafu kontrole vrši ministarstvo preko nadležnih inspekcija a drugu ministarstvo zdravlja preko nadležnih sanitarnih inspekcija.

Precizirana je odgovornost subjekata u svim fazama proizvodnje i prometa hrane gde se u odnosu na prethodno zakonsko rešenje pravi podela humane i životinjske hrane ali i svih faza proizvodnje, prerade i prometa namirnica.

Pošto je prepoznata potreba za formiranjem referentnih laboratorija, ovim Zakonom se osniva Direkcija za nacionalne referentne laboratorije i način na koji ona mora biti akreditovana. Takođe, precizirani su poslovi koje laboratorije obavljaju, obaveznu opremljenost i kompetentnost osoblja. Osim ovih referentnih laboratorija postoji mogućnost ustupanja poslova drugim laboratorijama, izabranim na konkursu. Uređena je sadržina ugovora o obavljanju prenetih poslova kao i izuzimanje vršenja monitoringa.

Važno je napomenuti da su precizirane odredbe kojima se nabraja šta sve spada pod nebezbednu hranu, gde se navode sve vrste kontaminenata i hemijskih sredstava koji mogu uticati na zdravlje ljudi i životinja. Neophodno je doneti podzakonske propise kojima se bliže uređuje bezbednost hrane, tu se najpre misli na poslove ministarstava nadležnih za bezbednost hrane.

Propisuju se uslovi za odstupanje od opštih i posebnih uslova higijene hrane. Kako se navodi u zakonu, sve ove uslove bliže propisuje ministar. Takođe, precizirani su uslovi za higijenu hrane za životinjsku upotrebu, ovo se prvenstveno odnosi na subjekte koji proizvode hranu za životinje i koriste nepoželjne aditive koji bi trebalo da budu isključeni iz proizvodnje.

Ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove koji se odnose na kvalitet hrane i oni su taksativno pobrojani u zakonu. Kako ranije nije bilo dovoljno precizirano šta je tačno nova hrana ovim zakonom se unose dopune koje preciziraju navedene vrste hrane i šta ta vrsta hrane predstavlja kao i šta ne sme da predstavlja. Pod tim se podrazumeva da ona ne sme predstavljati opasnost za zdravlje potrošača, kao i da ih ne dovodi u zabludu zbog svog sastava. Za stavljanje u promet ove hrane neophodno je izdavanje dozvole kao i vođenje evidencije o izdatim dozvolama.

Kada je reč o oznakama porekla hrane, pored do sada poznatog geografskog porekla, imena porekla, tradicionalnih naziva uvodi se i nacionalna šema kvaliteta, gde se pod oznakama višeg kvaliteta uvodi „srpski kvalitet“.

Prilikom uzorkovanja hrane ili hrane za životinje, subjekt koji proizvodi pomenutu hranu dužan je da besplatno stavi na raspolaganje potrebne količine uzoraka hrane nadležnim službama kontrole. Takođe, nadležni organi koji vrše poslove kontrole imaju pravo na naplaćivanje takse za izvršene poslove.
Novim izmenama precizirana su prava i dužnosti inspektora u vršenju poslova službene kontrole ali i mere koje oni nalažu.

Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.