Poštovani potpredsedniče, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, već koji put pred nama u ovoj sali se dešava ista stvar. Pred nama su zakoni, odnosno predlozi kojima se država Srbija zadužuje ili daje garanciju za zaduživanje određenih javnih preduzeća. Po običaju, kao žrtveno jagnje, izvinjavam se na tom izrazu, ali je fakat, pošalju vas, gospođo Dragutinović.
Po običaju, vladajuća većina, ovo što ih je sad recimo troje ili četvoro u sali, nema nameru da da bilo kakav odgovor, bilo kakvo smisleno objašnjenje zbog čega ova zaduživanja, nego po običaju, na vaša pleća sve opravdane kritike opozicije dolaze.
Naravno, ne slažem se sa ovim antievropskim stavovima koji su bili malopre i okrivljavanje evropskih težnji Srbije zarad ovih problema, ali ti problemi koji vas sada more i koji nas dovode do ovolikog silnog zaduživanja nastali su velikom merom i jednom nesposobnošću, neodgovornošću i, pre svega, kratkovidošću Vlade u kojoj vi sedite kao ministar finansija.
Gospođo Dragutinović, to kažem iz prostog razloga što sve kritike koje je LDP u protekle dve i po godine iznosila kada su u pitanju i finansije i ekonomija u ovoj državi nisu nailazile ni na kakve odjeke od strane Vlade, pa i vas lično.
Pokušavali smo da vam se sa predlozima sa kojima smo izlazili i koje smo dostavljali i samoj Vladi, kojoj smo dostavljali i ovde u Skupštini svim poslaničkim grupama, sa zahtevima da se zakazuju vanredne sednice Skupštine, jer je situacija takva ekonomska i finansijska u državi. Nikada nismo dobili potvrdan odgovor, odnosno uopšte i želju za razgovor i dijalog, da bi došli do najboljeg rešenja.
Očekivali smo da ćemo danas čuti zaista nešto, kao što je rekao moj kolega Kenan Hajdarević i oko toga šta se dešava sa pregovorima sa MMF, dokle se stiglo, koje su to stvari koje nam, a mogu da pretpostavim koje nam MMF zamera, odnosno mogu da pretpostavim nezahvalnu poziciju u kojoj se vi nalazite. Verovatno je veliki broj onih obaveza koje je preuzela naša Vlada, a u pregovoru sa MMF nisu ispunjeni i po običaju, vi morate tamo da crvenite za druge. To je, opet, vaš problem što ste vi pristali na to.
Stalno imamo priliku da slušamo socijalnu demagogiju ispred vladajuće većine, a pre svega, Vlade. Mi smo, ako se dobro sećaju moje kolege, a verujem da se sećaju, prvo čuli od predstavnika Vlade da će nas svetska ekonomska kriza mimoići. Onda smo čuli da će nam svetska ekonomska kriza doneti koristi, da bi na kraju ta svetska ekonomska kriza, kako smo čuli od premijera, prošla, i kako je Srbija trenutno lider u ovom delu, odnosno ovom regionu i tako imamo najbolji privredni rast.
Moram se složiti sa nekim prethodnicima da zaista ne znam gde živimo, odnosno da li živimo u istoj državi i u istom okruženju.
Moram da kažem da smo mi u više navrata javno i vama upućivali pozive za promenu politike koja bi ovu zemlju izvukla iz teške ekonomske situacije u kojoj se nalazi. Pod jedan, znate i sami da smo predložili ukidanje PDV za osnovne namirnice.
Dobro se sećam vaših komentara kada smo predlagali smanjenje doprinosa, gde ste vi govorili da to nije garancija, ako smanjimo doprinose za zaposlene, da će onda biti više prijavljenih zaposlenih. Nažalost, ne nažalost, s vama se ne slažem u tome iz prostog razloga što država koja nema da plati ni struju koju troši mora da snosi deo tereta u ovoj situaciji kao i građani.
Hajde da učinimo građanima bar malo život lakšim, pa da država podnese malo tereta, da podnesu malo tereta i trgovci, pa da smanje marže i da te marže, u jednom momentu, kada ste mogli da ukinete javne nabavke u jednom zakonu, kada ste mogli u drugom zakonu da date mogućnost ministru trgovine da određuje gde će moći da se u Srbiji grade tržni centri do 2.000 kvadrata, hajde da donesemo jedan "leks specijalis" u kome ćemo zamrznuti trgovačke marže na 7%. Hajde da uradimo nešto što će ovim građanima u ovoj teškoj situaciji bar malo pomoći.
Dali smo vam predlog – jedna akcija NIS-a, 10 evra duga građanima da se otpiše. Hajde ta država koja tuži građane, imate veliki broj građana koji ima mogućnost da plati osnovne komunalije, pa posle teško napuni frižider, a imate deo građana koji ne može ni da plati te komunalije, a ima akcije NIS-a, hajde da otpišemo dug. Ljudi su očajni. Prodaju ono malo što imaju, da bi mogli da plate osnovne komunalije koje su poskupele u proteklih mesec dana.
Ono što vam govorimo sigurno već godinu dana, to je naš predlog da se uvede plaćanje PDV-a po naplati potraživanja. Morate na neki način omogućiti privredi, omogućiti onima koji pružaju usluge, da prežive. Zaista smo došli u situaciju, a moram da napravim jednu paradigmu iz dana kada sam radio u poreskoj upravi, pa je jedan moj načelnik rekao za poreske obveznike, naravno, ništa u lošem kontekstu, rekao je – da poreske obveznike ne smeju da kolju, nego samo da šišaju. To vi radite sada našoj privredi i onima koji pružaju usluge. Bukvalno, ružan je izraz, ali doveli ste ih u situaciju da neće moći da prežive. Sve se zaustavlja u ovoj zemlji.
Hajde da uradimo neke stvari koje je predložio LDP, pa i ne mora da se zna da ih je predložio LDP. Hajde da sednemo i razgovaramo, možda mi nismo u pravu. Možda je nulta stopa neodrživa, ali hajde da smanjimo stopu PDV-a za osnovne namirnice. Možda je trenutno nemoguće zbog stanja u državi i punjenja državne kase Republike Srbije da se uvede ova mera, znači, plaćanje PDV za naplatu potraživanja, a možda je moguće.
Hajde da sednemo da razgovaramo o tome. Naravno, predložili smo da se niz poreza za prvi posao za mlađe od 35 godina, neke stvari koje u svakoj normalnoj državi, samo još jednu rečenicu, gospodine Novakoviću, koja je u teškoj situaciji, jer i država mora da izađe u susret građanima.
Ne smatram vas najodgovornijom osobom, ali smatram vas odgovornom zato što pristajete na vođenje ovakve politike, gde vas guraju kao žrtveno jagnje u situaciji kada niko drugi neće da sedne pored vas ili da brani bilo kakav predlog.
Još samo jedna rečenica, molim vas da nam kažete koliko je Srbija dala garancija ove godine za javna preduzeća za zaduživanja?

Hvala, poštovana predsednice. Ovo što smo malopre čuli od poslanice Demokratske stranke Srbije je definitivno kršenje člana 107, odnosno mogu da se pozovem na njega, ali nije samo ona izgovorila stvari koje zaista deluju uvredljivo. Pre toga je to uradio i gospodin Aligrudić, kada se gospodinu Ostojiću obratio rečima, na kraju svog govora, da od njega može da očekuje teške uvrede. Vi niste reagovali na to, a gospodin Ostojić nije takva osoba koja može nekog teško da uvredi, niti je ikad imao nameru tako nešto da uradi.
Suština onoga zbog čega sam se javio je da pokušamo jednom za svagda da raščistimo jednu stvar. Čedomir Jovanović jeste izjavio da mu je savest čista, ali prljave ruke. Prljave su mu ruke zato što je morao, verovatno, da se rukuje sa nekim ko se nalazi na mestu predsednika vaše partije i koga je morao da podrži 2000. godine da bi pobedio jedan režim.
Mislim da su te reči koje ste rekli, gospođo, veoma neozbiljne. Za svakoga u ovoj zemlji ko zna o politici koju vodi LDP ta priča da je neko Krcun novog doba je krajnje smešna. Molim vas još jednom da činjenice koje je izneo gospodin Ostojić shvatite najozbiljnije. Te insinuacije koje vi iznosite najviše govore o vašoj partiji.
Ono što se dešavalo za vreme Vlade Vojislava Koštunice, od paljenja ambasada, džamija, jesu činjenice. Zna se ko su bili ministri policije, zna se ko su bili šefovi Državne bezbednosti i o tome je ovde reč. Znači, nijedna insinuacija ovde nije izneta, osim pretpostavke da je samo jedan od dva čoveka mogao da dopusti paljenje američke ambasade, da li Rade Bulatović ili Aleksandar Nikitović.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 106. stav 2. Poslovnika: "Niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom".
Gospođa potpredsednica Skupštine, gospođa Čomić, brutalno poslednjih dana krši Poslovnik na taj način što isključuje mikrofone poslanicima kada govore, ne dozvoljavajući da bilo koji poslanik obrazloži povredu Poslovnika. Gospodin Ostojić je sada ukazivao na drugu povredu Poslovnika. Moram da vam kažem, gospođo Čomić, da u toku jednog dana, u toku dva-tri obraćanja može da bude više povreda člana 107. Gospodin Ostojić je ukazivao na nešto drugo, znači, član 106.
Vi ste mogli da prekinete i gospodina koji je izjednačavao 5. oktobar i ono što se desilo u nedelju, ko je govorio o onim ljudima koji su zapalili Beograd, koji su kidisali na policiju, koja je zaista dala sve od sebe da primi udarce u ime države, izjednačavao one koji su napadali, koji su pokušavali da ubiju učesnike parade, nazivao ih je decom kojoj treba pomoći.
Izvinite, molim vas, to su ubice koje su teško povredile 200 i kusur policajaca i o tome treba da pričamo, a ne, kako je rekao gospodin Ostojić, da to guramo pod tepih i da se obračunavamo sa jednom poslaničkom grupom zato što radi nešto već nedelju dana, ali sad se pojavilo to kao problem samo da bi se skrenula ova tema s dnevnog reda.
Zaista želimo da pričamo o ovome šta se desilo u nedelju. Bez obzira što su sve političke stranke oglasile povodom ovoga, jedna sa danom zakašnjenja, jer joj je redovna konferencija za štampu ponedeljkom, retki su političari koji su jasno govorili o tome. Moram da kažem da je jedan od njih predsednik LDP, drugi je predsednik SPS, koji su imenom i jasno ukazivali na probleme.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih hteo da se zahvalim prof. Mićunoviću i da kažem da ovaj govor koji je održao služi na čast svima nama koji smo i 5. oktobra bili na strani i koji smo u nedelji bili na istoj strani, na strani smo slobode, na strani države, na strani ljudskih prava. Tužno je jedino za DS što to mora prof. Mićunović nakon pola sata ove muke da ustane i da kaže.
Moram da kažem gospodinu Markićeviću, koji je malopre spomenuo moje ime, spomenuo Novi Pazar i spomenuo sukobe. Gospodine Markićeviću, LDP, odnosno njen predsednik Čedomir Jovanović je sprečio sukobe zajedno sa ministrom policije u Novom Pazaru. Za razliku od Nove Srbije, koja je na izborima u Aranđelovcu izašla sa Pokretom Naši i dobila četiri puta manje glasova ili deset puta manje glasova u Orašcu, gde je bio Prvi srpski ustanak, od LDP, gospodine Markićeviću.
Molim vas, gospodine Markićeviću, a vi više ne izjednačavate one koji se bore za slobodu i one koji su došli da ruše Beograd. Napadnuta je TV. Napadnut je Urgentni centar. Napadnute su političke partije koje predstavljaju vlast, direktno napadnuta je država, napadnuta je policija. Moram da poručim policiji da ukoliko drugi neće, LDP će zajedno sa njima da pokuša da uvede red u ovoj državi.
Vi možete, gospodo, da hukćete i da jaučete, kao i 5. oktobra kad smo branili policiju, tako ćemo braniti i ubuduće. Mislimo da su na svaki mogući način dobro uradili posao u nedelju, da ih sad guraju kao žrtve. Hvala.

Član 107, ali isto tako i, zaista mogućnosti za repliku, pošto me je pomenuo gospodin Markićević, ali neću dugo, najviše minut jedan.
Suština svega ovoga o čemu smo mi ovde danas pričali, odnosno šta se krije iza onoga što se dogodilo u nedelju je sledeće. Neko je organizovao grupe koje su došle u Beograd da napadaju državne institucije i da zaplaše, kako građane Beograda, tako i građane Srbije.
Najveći problem je taj što, osim dvojice političara u ovoj zemlji, niko nema hrabrosti da kaže otvoreno ko stoji iza toga i zbog čega se to dešava? To očekujem od najviših funkcionera ove države, kako od predsednika, tako i od premijera. Najmanje što očekujem je to da gradonačelnik Beograda izjednačava one koji su bili žrtve i one koji su pokušali u tim ljudima da iskale maksimalan bes, da pokušaju da ih ubiju.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, na početku bih odmah hteo da kažem da je šteta što vi ovde sedite. Mislim da bi bilo logičnije da ovde sedi ministar trgovine, nego vi, iz mnogo razloga. Zato što ova tema se mnogo više tiče njegovog delovanja, odnosno delokruga pod njegovim ministarstvom, odnosno i zakona koji je donet pre mesec ili dva dana, zakona po kome se faktički narušava konkurencija, čiji je predlagač bila Vlada, odnosno Ministarstvo trgovine.
Mislim da kada je ova tema u pitanju ključni problem taj što, bez obzira na sva ova oprečna mišljenja što čujemo između predsednika Odbora i ostalih članova Odbora, ipak niti je predsednik Odbora kriv, niti ostali članovi. Mislim da su krivi oni koji su nam ovih pet kandidata, odnosno između ovog broja kandidata ovih pet predloženih na ovaj način dostavili.
Mislim da je mnogo više trebalo razgovarati, a posle ću potkrepiti i zašto, među poslaničkim grupama o ovoj temi i mnogo bi bilo bolje kada bi iza jednog ovakvog izbora stalo 200 poslanika, nego 126 ili 130, ili 127. Za to zaista nismo krivi.
Pošto niko iz vladajuće većine, osim predsednika Odbora, ni vi niste imali potrebu da bilo šta kažete na ovu temu, odnosno na ovaj predlog, i vas mogu i da razumem, ali ne mogu da razumem da nijedan ovlašćeni predstavnik ili šef poslaničke grupe vladajuće većine nije stao na neki način iza ovih imena, odnosno da da obrazloženje zašto baš ta imena.
Zbog čega to kažem? Zato što mnogi od njih zaista ne ispunjavaju elementarne uslove. Mislim da nije dovoljno izglasati jedan zakon, izabrati članove Komisije ili članove DRI, ili Zaštitnika građana i onda pustiti da stvari teku svojim tokom. Mnogo moramo da radimo na ustanovljavanju institucija poput ove, da punu podršku damo takvoj jednoj instituciji. Mislim da je ovo pravo mesto gde treba da se da puna podrška.
Ne znam koliko se poslanika seća, ali u staroj zgradi, za vreme Vlade Vojislava Koštunice, imali smo jedan odbor u kome su bili predsednica, tada, Saveta za zaštitu konkurencije ili Agencije, gospođa Bajalović, zajedno sa članovima tog saveta, i tema je bila zaštita konkurencije, pošto je LDP, pogotovo 2007. i 2008. godine, ukazivala i pokušavala da dobije podršku u parlamentu da se raspravlja o monopolskom položaju jedne firme.
Nažalost, tu nije bilo sluha, ali je bilo sluha od strane Agencije, odnosno gospođe Bajalović i njenih saradnika, koji su došli i na jedno direktno pitanje – da li je bilo pritisaka od strane ministara tada u njihovom radu, jasno rekla da jeste. Ti pritisci očito su nastavljeni i kasnije i logično je da će biti, nažalost 10 godina smo u tranziciji, što nije dobro, ali logično je da će biti takvih pritisaka, da zajednički stanemo iza ovog predloga, ali na ovakav način je nemoguće.
Kao što je rekao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, ali i iz drugih poslaničkih grupa smo to čuli, osoba koja je predložena za predsednicu zaista ne ispunjava nikakav uslov, odnosno ne ispunjava osnovni uslov. Nije dovoljno što bi nešto volela da radi. Mislim da bi mnogo bolje bilo da se bavila nekada ovom temom. Nažalost, to nije slučaj.
Na ovakav način svi poslanici iz opozicije koji smo protiv ovih predloga, odnosno koji nećemo glasati za ove članove, bićemo odgovorni. To je ono što nam se stalno dešava u ovoj Skupštini. Najčešće Vlada prebaci odgovornost na Skupštinu tako što donese zakon, za njega glasa 126 poslanika i taj zakon prođe, a onda čujemo od premijera koji kaže – nemam ja ništa s tim, Skupština je to izglasala, bez obzira što je njegov predlog bio.
Mislim da s namerom se velika odgovornost prebacuje na Skupštinu, a pogotovo mislim da greše poslanici vladajuće većine koji tu odgovornost prihvataju u ime svih nas na jedan ovakav način.
Pogledajte kako izgleda sala, pogledajte da nijedan ovlašćeni predstavnik vladajuće većine se ne javlja za reč. Dogovor je postignut negde gde mi nismo mogli da dopremo i, nažalost, moraćemo biti prisutni tu kada se bude glasalo, odnosno iako smo protiv, iako nećemo glasati za, bićemo jednog dana odgovorni.
Još jednom podvlačim, meni je veoma žao što ste vi tu, iz razloga što vas veoma poštujem. Mislim da bi bilo mnogo bolje da je ovde bio ministar trgovine i da smo mogli s njim malo da porazgovaramo na ovu temu.

Poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine generalni sekretaru skupštine, ne znam zbog čega se štampali i ovo podelili poslanicima, i ukazujem na član 27, poštovanje Poslovnika od strane predsednika skupštine, a vezano za član 96. Kada govori o vremenu i momentu kada može da govori šef poslaničke grupe ili ovlašćeni u poslaničkoj grupi, kaže se ovako:
"Predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe ima pravo da govori 20 minuta, s tim što to vreme može podeliti u dva dela". Dakle, tačka i ne govori kada. Mi ovde ne radimo po običajnom pravu, radimo po Poslovniku.
Hajde da poštujemo Poslovnik. Znači, potpredsednica skupštine Gordana Čomić je grubo prekršila Poslovnika kada je predsednika LDP, predsednika poslaničkog kluba, prekinula i rekla mu da ne može da govori sada, nego da može da govori na kraju. Nigde ne piše da može da se govori na kraju.
Ako ste menjali Poslovnik i ako svima nama treba vremena da se priviknemo koji je član, neke odredbe nisu menjane u tom poslovniku. Mi ne možemo da radimo po običajnom pravu, mi smo partija koja sve vreme insistira da se poštuju pravila i da se donose pravila po kojima svi moramo da igramo isto. Ne vidim razlog za ovako bahato ponašanje, za oduzimanje reči u momentu kada je predsednik LDP počeo da se obraća kao predsednik poslaničke grupe.
Još jednom – može da govori 20 minuta, s tim što vreme može podeliti u dva dela. Da li će to biti kao prvi ili peti govornik, to ne piše. Kako će vremenski podeliti, ne piše. Molim vas da priznate grešku i tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni da li je učinjena povreda Poslovnika.

U skladu sa članom 107. smatram da je učinjena ne povreda dostojanstva Skupštine, nego mislim da je ovo što je uradio uvaženi potpredsednik Skupštine, gospodin Novaković, pretnja. On je pretio potpredsednici Skupštini Juditi Popović da nije mekan i blag kao gospođa Čomić i da će joj izreći opomenu, odnosno da će postupiti u skladu sa Poslovnikom zato što se po njegovom mišljenju zloupotrebljava Poslovnik.
Razlog zbog kog ste vi došli ovde, gospođo predsednice, jeste taj što ste videli šta rade vaši pomoćnici, odnosno potpredsednici Skupštine koji su predsedavali. Gospođa Čomić je prvo prekršila Poslovnik, bez ovlašćenja ga je vodila, a što je najgore, učinila je grubu povredu člana 96. Nakon toga je gospodin Novaković pokušao da nam dokaže nedokazivo.
Znači, nigde u Poslovniku ne piše da se govori na početku i na kraju, jednostavno piše da može da se govori iz dva puta, da može da podeli svoje vreme.
Ne znam zašto je problem to priznati. Mi nismo pravili problem kada ste pre neki dan pokušali da održite sednicu na koju dolazi Vlada i odgovara na pitanja iako nema direktnog TV prenosa, pa na moje upozorenje da nema direktnog TV prenosa, pitate generalnog sekretara – šta da radimo? To piše u Poslovniku, u članu 215. Nismo pravili problem.
Ne mislim da je obaveza direktora Televizije da obaveštava Skupštinu kada neće biti prenosa, nego da je obaveza Skupštine da obavesti direktora Televizije da u skladu sa Poslovnikom tog i tog četvrtka, od tog i tog vremena će Vlada biti u Skupštini, mora da bude direktnog prenosa.
Molim vas, ovo prelazi sve u farsu poslednjih dana, da svoj autoritet založite i da poštujemo Poslovnik, koji je, slažem se, suzio prava poslanika maksimalno.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka i gospođo pomoćnice ministra, moram, gospođo Dragutinović, na samom početku da vam skrenem pažnju, vi niste bili na Odboru za finansije, bio je gospodin iz vašeg ministarstva i na moju primedbu da iako je LDP unazad dve-tri godine zagovarala saradnju sa MMF i da kao posledicu saradnje sa MMF, odnosno aranžmana koji ste sklopili sa njima proizilazi i ovaj zakon, on je rekao da ovaj zakon nije posledica toga i da se on priprema dve godine. Samo kao jedna primedba, da ono što ste vi danas rekli odudara od onoga što je nama rečeno na Odboru za finansije.
Smatram da je ovaj zakon odličan, ali samo tehnički. Suštinski, ovaj zakon ništa ne menja. To svi moji prethodnici mislim da su napomenuli. Suština je da je on daleko od realnosti. Zbog čega? Ovaj zakon se neće primenjivati, kao ni prethodni. Tu je ključ svog našeg problema, što se pravila u ovoj zemlji i zakoni koji postoje ne poštuju.
Mi smo dosta toga čuli ovde i oko odgovornosti i svega ostalog, na šta ću se vratiti, ali pošto pored vas sedi gospođa pomoćnica koja je sa mnom imala priliku da bude na jednom međudržavnom savetovanju koje se odnosilo na budžetski proces, hteo bih, čisto zbog ostalih kolega, a znam da vi to znate, da podsetim kako to rade ozbiljne države.
Znači, država Slovačka, to smo čuli iz usta bivšeg ministra finansija koji je sada u opoziciji, kaže da im svaki put Vlada Slovačke dostavi krajem avgusta predlog budžeta za sledeću godinu, naredna dva meseca opozicija, kako u svojim poslaničkim klubovima, tako i u odborima, pokušava da pronađe najbolja rešenja, vraća to Vladi i ceo proces traje nekoliko meseci.
Zemlje u okruženju su daleko ispred Srbije. Čak i one koje zaostaju za nama u svakom pogledu su u ovom pogledu ispred Srbije, a mi, pošto je moj prethodnik malopre izgovorio bar dva puta imena nekih filmova, samo bih hteo da kažem, odnosno da parafraziram jedan film, znači, mi živimo godine mrmota, svaki put je ista priča.
Svaki put dobijamo, poslednji petak pred novu godinu, odnosno zakonski rok za usvajanje budžeta, mi dobijamo u poslednji petak predlog budžeta, u štampanoj formi, kada poslanici nisu u Skupštini. Treba do ponedeljka da podnesemo amandmane i u naredna dva-tri dana da raspravljamo u načelu, da pričamo o amandmanima i da donosimo budžet. Zaista ne znam, to sam pitao i na odboru – čemu će nama izmena ovog zakona i čemu će nama uopšte ovaj zakon, kada se ne poštuje?
Zašto izmene kalendara budžetskog kada se ni one nisu poštovale. Ne postoji odgovornost i vi to sami znate i znam da smo se u tome slagali i ranije, da ukoliko nema odgovornosti kada je u pitanju kalendarski budžet i ne znam čemu potreba za njim.
Fiskalni savet, Vlada je ovde, a to ste čuli iz usta premijera Cvetkovića prošli četvrtak dok je još bilo televizijskog prenosa, za naftno-gasni aranžman prebacuje odgovornost na Skupštinu i rekao je da je ovde izglasan taj sporazum. Uvodi se fiskalni savet i zaista vi mislite da će on uspeti da obezbedi odgovornost, isto kao Državna revizorska institucija.
Poslednje što smo čuli od predsednika Saveta Državne revizorske institucije je to da su svi problemi koji su uočeni u izveštaju za 2008. godinu su uočeni i u 2009. godini u radu ministarstava. Kada je rekao – javna preduzeća, nije otišao u neka bitna, da su pronašli osnovne nepravilnosti, a to je da su namešteni tenderi.
Mi ćemo ovde za dvadesetak dana, koliko sam shvatio, imati rebalans budžeta. Šta će nam on doneti? Pre bilo kakve rasprave o tom rebalansu, moram i potpredsednicu Skupštine, a pitao sam i potpredsednicu Odbora za finansije, kada će se naći završni račun za 2008. godinu pred poslanicima? Kada ćemo jednom razgovarati o tome kako su pare potrošene, da bi mogli da pričamo o tome šta će se dešavati u budućnosti?
I nama, gospođo Dragutinović, uz svo poštovanje vas kao stručnjaka ovde, nisu trebala, pogotovu u prvom delu kada ste govorili u procentima, računovodstvena predavanja, već jedno obrazlaganje zakona koji svojim odredbama suštinski treba da promeni odnos kada je budžetski proces u pitanju.
Isto tako, moram da kažem da nam ne treba ministarka finansija koja je rastrzana između zahteva političkih partnera u Vladi i obaveza koje su preuzete iz aranžmana sa MMF-om. One zahvaljujući vama nisu ispunjene i duboko sam ubeđen da vam je svaki put kada sednete sa njima za sto neprijatno, zato što ste rastrgnuti između raznih zahteva. Vi niste bili u situaciji da ispunite ono što ste preuzeli u ime Vlade, odnosno države.
Mi smo vas podržavali uvek kada ste dolazili ovde sa željom da uvedete disciplinu. Moram da kažem, možda će biti grubo, ali onaj sramni srpski Davos na Kopaoniku, kada ste vi izašli sa jednim predlogom kako može da se izađe iz krize, a možda jesmo bili u njoj, a možda nismo, a to još nismo zaključili, ali kada ste izneli svoj predlog na koji način treba da izađemo iz te krize, mi smo imali puno razumevanja za vaš predlog.
On je trajao samo do onog momenta dok ministar za sve, odnosno ministar za ekonomiju nije izašao i rekao da je njegov predlog potpuno drugačiji, odnosno suprotan vašem i taj predlog je usvojen u pravom životu. Mi smo čuli od predstavnika jedne političke partije koja ovde čini vladajuću većinu i nadam se da ćete vi reagovati na to, gde je on rekao da u Vladi postoji više politika.
Mi iz LDP-a nažalost ne vidimo nijednu politiku, ali bi voleli da Vlada izlazi sa jednom politikom, pogotovu ekonomskom. Kada neko kaže da u Vladi postoji više politika i da je to dobro, mislim da on zaista ne shvata o čemu priča. Mi smo kao LDP unazad nekoliko nedelja predlagali mere za izlazak iz krize, a usko je vezano sa ovim. Mi smo vam predložili da ukinete PDV na sve osnovne namirnice.
Gospođo Dragutinović, tako ste u prvi mah reagovali kada smo vam predložili, a to se tiče člana 27b gde su fiskalni principi, pa kaže – princip pravičnosti podrazumeva da se upravljanje fiskalnom politikom sprovodi tako što će se u obzir uzeti njen uticaj na blagostanje sadašnjih i budućih generacija.
Tako ste reagovali, gospođo Dragutinović, kada smo vam predložili amandman koji je uticao na penzije. Nakon toga ste rekli, da sada ne citiram šta ste rekli, ali vrlo dobro znate šta ste rekli, kada smo se našli van sale, o tom amandmanu. I tada ga niste prihvatili, ne kažem, vašom voljom, ali kažem, kada pričamo o pravičnosti, tada smo bili predložili nešto što bi zaista bila pravičnost prema budućim generacijama.
Molim vas da mi objasnite nešto, pričao sam sa kolegama iz svoje poslaničke grupe i sa kolegama iz drugih poslaničkih grupa, vi ovde u jednom članu koji je citirao i gospodin Pastor – finansiranje AP, član 24b, pa kaže – primanja od prodaje prirodne imovine.
Šta je prirodna imovina? Zaista ne znam kako to da protumačim, ali bih voleo da mi objasnite, da li je prirodna imovina i prirodno skladište gasa Banatski Dvor, u koji je Srbija do sada uložila 100 miliona evra, a prešao je 51% na rusku stranu za četiri miliona evra? Da li će Srbija imati neke prihode od toga, odnosno Vojvodina kao AP? Ja na taj način tumačim prirodnu imovinu. Mi ovde nemamo nijedno obrazloženje kada je tako nešto u pitanju.
Obzirom da ima još govornika iz LDP-a, ostaviću minut, ali hteo sam da vam kažem samo, odnosno minut za sebe još, da kažem ključnu stvar, mi ne možemo podržati ovaj zakon, jer on suštinski ništa ne menja. A podržaćemo vas uvek, gospođo Dragutinović, kada dođete sa planom, kada budete spremni da preuzmete odgovornost i budete spremni da autoritetom svoje funkcije i autoritetom svog znanja naterate one koji sede oko vas da preuzimaju odgovornost.
Tražimo od vas istrajnost i zaista ne želimo više da gledamo godine mrmota kada je u pitanju budžetski kalendar.
Samo još jedna rečenica – fiskalni principi – princip odgovornosti podrazumeva kada se upravljanje javnom imovinom i obavezom prirodnim resursima i fiskalnim rizicima sprovodi na način koji učvršćuje fiskalnu održivost.
Hteo sam da vas pitam da li znate da je jedno javno preduzeće, veoma popularno u poslednje dve godine, u julu isplatilo dve plate, iako je u strahovitim dugovima? Znači, 13 plata je isplaćena u jednom preduzeću. Pošto imate Državnu revizorsku instituciju, pitajte njih kada će ući u to preduzeće, a vi sigurno imate mogućnosti, pošto ste osnivač tog preduzeća, da vidite o kom je preduzeću reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, gospodine predsedavajući, moram da vam ukažem na povredu člana 27, za koju verujem da je nenamerno učinjena.
Mi smo malopre, samo pojedini od nas, eventualno nas 17, dobili mišljenje od Saveta DRI. To mišljenje koje traži od Odbora da podnese amandmane nije dostavljeno svim poslanicima. Nigde u Poslovniku Narodne skupštine ne stoji da se mišljenje koje dostavlja DRI dostavlja samo članovima Odbora.
Jedino što Odbor radi vezano za DRI je da razmatra izveštaj. DRI su birali svi poslanici ove Skupštine i smatram da su predsedavajući i sekretar Skupštine bili u obavezi ne samo da dostave Odboru za finansije nego svim poslanicima u ovoj Skupštini.
Takođe, mislim i da su predsednik Odbora za finansije ili njegova zamenica, koji su ovaj dokument dobili, bili u obavezi da povedu malo računa, da ne krše Poslovnik, da upoznaju i vas sa ovim i da dostave svakom narodnom poslaniku.
Ovo smatram veoma važnim. Ne znam da li ste vi, ministarka, upoznati sa ovim amandmanima. DRI tvrdi da su određena rešenja u ovom zakonu suprotna Zakonu o DRI i da je nemoguće da ih sprovodi. Da bi mogli o tome adekvatno da raspravljamo, mislim da su svi poslanici trebalo da dobiju ovaj materijal.
Gospodine predsedavajući, samo vas molim da povedete o tome računa i da svi poslanici dobiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. Gospođo Čomić, uvredili ste dostojanstvo ove skupštine nakon obraćanja gospodina Andrića.
Svi u sali su čuli, a to će i stenogram potvrditi, da je gospodin Andrić rekao da se poziva na član 107. Ono što ste nakon toga izazvali svojom reakcijom, dobacivanjem ''jeste-nije'' sa poslanicima, u isto vreme opominjući poslanike da ne dobacuju, samo govori u prilog svega onoga što od početka govori predsednik naše poslaničke grupe.
Zbog nečega vi ne želite ovom temom da se bavite na pravi način. Nema predlagača. Kršite zakon. Nije ovo prvi put da će Skupština kršiti zakon, ali strašno je da ovde ne dođe ko treba da dođe kao predlagač i strašno je da Skupština bude ta koja će predložiti ovakvo kršenje zakona.
Zbog toga molim, u skladu sa članom 101. ovog poslovnika, da date pauzu. Ovo ne može na ovakav način da se završi. Ne znam zašto prelazite preko dobronamernog, ozbiljnog upozorenja poslaničkog kluba LDP da na ovaj način kršite zakon.
Ako ne želite time da se bavite, kažite, ali nemojte nas stalno praviti ludim i govoriti i odgovarati i objašnjavati nešto što se ne da objasniti.
Molim vas, dajte pauzu i neka dođe predlagač da nam objasni u čemu je suština ovoga. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovana ministarko, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, slušajući prethodne govornike stvarno dobije se inspiracija da se mnogo šire priča nego onako kako je bilo zamišljeno.
Moramo, gospođo ministarka, napomenuti da zbog odnosa Vlade dolazimo u ovakvu situaciju, s jedne strane da vas bivša vlast napada za određene stvari, s druge strani da sadašnja vladajuća većina iznosi kritike, kako Vladi, tako i Agenciji za borbu protiv korupcije, da predstavnica najveće poslaničke grupe u vladajućoj većini iznosi neke stvari koje zaista bi voleo da i vi, zajedno s nama, pokušate da objasnite.
Pre svega, evropski zakoni se u ovoj skupštini i u interesu ove države i građana ove države ne donose samo zato da bi mi postali deo EU, nego se donose zato da bi se prihvatile vrednosti koje su zaživele u EU i koje su od EU učinili ono što ona jeste.
Osnovna primedba koja nama dolazi iz EU odnosno Evropske komisije je ta da postoji sistemska korupcija. Vi to veoma dobro znate. Nekoliko puta je bilo pokušaja prećutkivanja toga od jednog od potpredsednika Vlade Republike Srbije u prošlom mandatu i u ovom, ali to je činjenica koja postoji.
Šta je izvor korupcije? O tome je govorio moj kolega kao ovlašćeni predlagač, ali o tome govorimo mi godinu i kusur dana.
Najveći izvor korupcije je 595 javnih preduzeća, odnosno 585 gubitaša. Ono na šta smo ponosni mi u LDP, kao i ja, to je da je LDP participirajući, odnosno pružajući podršku u Beogradu, formiranjem jedne koalicije tamo gde je preuzela odgovornost, nominovala ljude ne po partijskoj pripadnosti.
Znači, nijedan funkcioner LDP ne nalazi se niti u upravnom odboru, niti na mestu direktora nekog javnog preduzeća. To je suština onoga i zbog čega mi imamo prava da govorimo o tome, za razliku od nekih drugih, čiji su, recimo, kumovi bivšeg predsednik Vlade imali monopol nad celom pričom u NIS kada je u pitanju marketing. Toliko o tome.
Ono što kompromituje ovu vladu to su zakoni, gospođo ministarka, koji u poslednjih nekoliko meseci i poslednjih nekoliko nedelja dolaze u ovu skupštinu. Pre svega, zakon kojim pokušava da se oživi građevinska industrija. Ukida se javna nabavka, znači, suspenduje se javna nabavka u toj oblasti. Zakon od osam članova, doneo ga je Oliver Dulić ovde pred nas.
Nedelju dana nakon toga dolazi ministar Slobodan Milosavljević sa zakonom gde se opet donosi nešto što svaki građanin ove države može da tumači na svoj način, ali isto predstavlja izvor korupcije. Ko god hoće da napravi veći tržni centar od dve hiljade kvadrata, zajedno sa skladištem, mora da se direktno obrati ministru.
Onda dođemo u situaciju da se u ovoj skupštini donese zakon kojim se derogira Zakon o eksproprijaciji. Pa se donese se lex specialis i da se mimo Zakona o eksproprijaciji donese zakon kojim se dozvoljava jednom preduzeću, koje je svega 25% u vlasništvu Republike Srbije, eksproprijacija na zemljištu, 160 kilometara na jugu Srbije.
Kada vam takvi zakoni dolaze onda, kao član proširene radne grupe za izradu zakona o finansiranju političkih partija, prošli petak sam imao priliku da čujem od predsednice Agencije da su određene izmene koje su u tom zakonu od strane GRECO-a veoma forsirane.
Interesuje me šta bi GRECO rekao na član 29. ovog zakona, faktički koji govori o članu 82. i gde kaže menja se i glasi – Agencija po prijemu obaveštenja utvrđuje da li se vršenjem javnih funkcija, odnosno obavljanjem poslova ili delatnosti, ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije.
Znači, opet je dato Agenciji da utvrđuje. Znači, ovde imamo ministre koji mogu da određuju ko će moći da zida, ko će moći da moleriše, ko će moći gde da zida i otvara tržne centre mimo ikakve konkurencije. Ovde sad imamo Agenciju koja će tako nešto moći da radi.
Ono što je meni ovde zaista zaparalo uši, to su predstavnici vladajuće većine. Pod jedan, mi smo ovde čuli da ne postoji sukob javnog i javnog interesa. Mislim da će se svi složiti sa mnom da postoji sukob javnog i javnog interesa ukoliko neko vrši izvršnu i zakonodavnu vlast u isto vreme i to bih voleo da objasnite predstavnici vladajuće većine, odnosno najveće grupacije u ovoj skupštini. Znači, mi imamo više takvih slučajeva.
Gospodine Bortiću, ministar iz vaše partije, gospodin Pera Škundrić, podneo je ostavku na mesto predsednika Skupštine NIS. On ima sa jedne strane izvršnu funkciju, sa druge strane ima zakonodavnu. Opet imate člana vaše vladajuće većine koji u isto vreme ima zakonodavnu funkciju i izvršnu funkciju, pa ima još jedan takav.
Kažite mi - da li je sukobi javnog i javnog interesa ukoliko se neko nalazi na čelu jedne firme koja je 100% u državnom vlasništvu, pa se nalazi i u upravnom odboru jedne firme koja je 25% u državnom vlasništvu, pa u isto vreme i poslanik? Da li tu postoji sukob interesa? Da li postoji sukob interesa ukoliko je neko gradonačelnik i poslanik?
Znači, mi smatramo da svi ovi zakoni, kao i ovaj, nemojte me pogrešno shvatiti, nije to upućeno vama lično, donose se zbog sledeće stvari – da se zbog kile mesa kolje vo.
Zbog jednog konkretnog slučaja, zbog jedne konkretne firme, kao što je slučaj Zakona o eksproprijaciji, zbog jedne konkretne kompanije, kao što je slučaj onog zakona koji doneo Slobodan Milosavljević, zbog jedne konkretne nesposobnosti da se prihvati realnost da je Zakon o planiranju i izgradnji nesprovodiv, donosi neki drugi zakon, mi faktički zbog toga da bi neku malu stvar, uslovno rečeno, popravili, mi činimo jaku veliku štetu.
To je ono na šta mi želimo vama da skrenemo pažnju. Duboko sam ubeđen da vi, video sam po vašoj reakciji, razumete to o čemu mi govorimo.
Mi kao LDP nismo imali nameru ovde da se bavimo tim pojedinačnim slučajevima, za koje smatramo da je potpuno apsurdno ih stavljati ovde u prvi plan. Znamo da svakako postoji velika želja i kod vas da se obračunate sa korupcijom u svakom smislu. To je nesporno.
Ali, na ovakav način i na način na koji se ovaj zakon našao, u krajnjoj liniji, pred poslanicima, stavljen na dnevni red, povlačen, šta je već bilo, to samo pravi isto kao i sa Statutom Vojvodine. Godinu dana se to razvlačilo.
Naravno da onda dajete priliku i mogućnost onima političkim vašim neistomišljenicima da od toga prave i političku priču i, što je, naravno, sve legitimno i sve u redu, ali veću štetu pravite sebi nego korist. Kada kažem sebi, mislim pre svega na državu jer ste vi ipak izvršna vlast.
Postoji još tu stvari o kojima bi mogli pričati, ali pošto vreme ne dozvoljava, samo bih hteo, ukoliko budete kasnije imali vremena i mogućnosti, bar da tu stvar raščistimo: da li je moguće u praksi u Srbiji da postoji sukob između javnog i javnog interesa? Zbog čega to nije dobro? Zbog čega smo mi na to ovde skrenuli pažnju, kao uostalom i neke druge kolege?
Da nam samo još jednom nedvosmisleno potvrdite da ovo neće biti zakon zbog određenih pojedinačnih slučajeva, nego da ovaj zakon, kada sada donesemo i pravila koja utvrdimo, da će ta pravila da važe i u budućnosti, bez obzira ko će 2012. ili već koje godine biti na vlasti, kada nam inače počinju dospevati prve rate nekih kredita, kako je to lepo smišljeno.
Ali, da stvorimo jednom pravila i zbog tih pravila biće manje korupcije i, naravno, sve učinite, ne mislim vi, ali vladajuća većina, odnosno izvršna vlast sve da učini, mada znam da su to izvori veliki, ali da se javna preduzeća privatizuju i to će biti najbolja borba protiv korupcije.

Poštovano predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, LDP je sa pažnjom dočekala neke izmene Zakona o poreskom postupku i o poreskoj administraciji, s tim što smo smatrali da će izmena poreske politike biti mnogo dublja i sveobuhvatnija. O tome ćemo malo kasnije.
Podneli smo neke amandmane. Ne znam da li ste imali prilike, ministarka, da ih vidite. Naš predlog je da se u članu 2. stav 2. tačka 4. briše. Dva amandmana su tehničke prirode. Jedan je taj koji bi preneo malo na lokalnu samoupravu obavezu i da rešava u drugom stepenu, žalbe koje se odnose na rešenja koja je lokalna uprava donela u prvom stepenu. Na taj način bi se rasteretila poreske uprava velikog dela bez posla. Inače, znate i sami koliko je poreska uprava opterećena.
Na drugi član amandman koji smo podneli govori da poreska rešenja o utvrđivanju poreza, to je član 55, u skraćenom postupku mogu da se na osnovu podataka iz poreske prijave, bez stranke, donesu. Čim je stranka podnela poresku prijavu trebalo bi prihvatiti te činjenice. Pozivanje stranke i sve ostalo odugovlači taj postupak.
To su neki tehnički amandmani, amandmani koji bi u mnogom olakšali rad poreskoj upravi.
Ima ovde izmena koje možemo da podržimo, pre svega član 12. Predloga zakona kojim se menja član 70, gde ste rekli da se redosled obaveze koja se izmiruje, odnosno koje su dospele na drugačiji način definišu i da se faktički kreće od glavnice. To svim poreskim obveznicima puno znači.
Imamo jedno pitanje i voleo bih to da objasnite zbog čega članom 10. predloga se postojeći član 40. menja na takav način da se može podneti čak dva puta izmenjena prijava. Već smo imali razgovor oko izmenjenih poreskih prijava, izmenjenih završnih računa koji su stizali vama od strane onih koji su kupovali velika javna preduzeća u Srbiji, odnosno 51%, i mislim da to nije baš najsrećnije rešenje.
Takođe, postavio bih pitanje o članu 15. Predloga, gde se praktično smanjuje kamata jer se umesto eskontne uzima referentna stopa, ona se mnogo češće menja, otprilike u roku od 12 do 16 dana i to će možda biti malo problematična stavka.
Ono što je meni najproblematičnije u ovom zakonu to je član 28. Predviđeno je da Vlada može, na predlog ministra, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu svih javnih prihoda kod poreskih obveznika kod kojih je promenjena vlasnička struktura po osnovu preuzetih obaveza od stane Republike.
Gospođo ministar, kontaktirao sam veliki broj ljudi i zaista sam pokušao sa svakim od njih da vidim na koji način čitaju ovaj član. Način na koji sam ga pročitao je bio veoma diskutabilan za mene.
Neki su ga pročitali malo drugačije, odnosno razumeli malo drugačije. Ali, da sad ne bih puno polemisao oko toga šta mislim da se krije iza ovog člana. Meni je, pod jedan, ovaj član veoma diskutabilan zato što ostavlja puno prostora za voluntarizam, jer ne postoje kriterijumi.
Mi smo danas o tome pričali, pričali smo i prethodnih dana. Ako ne postoje jasna pravila po kojima se igra, ako ne postoje jasni kriterijumi, otvara se prostor za voluntarizam.
Ono što me najviše interesuje kod ovog člana, gospođo ministarka, a to bi molio da obavezno kažete – da li se ovo odnosi i na doprinose? Pošto vi ovde kažete – svih javnih prihoda, da li se to odnosi i na doprinose? Znači, voleo bih to da kažete - da li se odnosi na doprinose, pošto mislim da je to problematično jako?
Hteli smo da vas pitamo šta je sa izmenama poreza na dodatu vrednost, na primer. Kada će to doći na dnevni red? Ovde, naravno, ne pričamo o stopi, pričamo o načinu i vremenu kada se naplaćuje porez na dodatu vrednost.
Vodeći računa o tome u kakvom nam je stanju privreda, odnosno svi oni koji, na bilo koji način, imaju obavezu da plaćaju porez na dodatu vrednost, znam da vi to dobro znate, da im je najveći problem skupiti pare da plate porez na dodatu vrednost, a da nisu naplatili svoje obaveze, odnosno nisu naplatili svoja potraživanja. To je ono što guši.
Ne mislim na ovaj način da se bavim populizmom, ali mislim da je to činjenica o kojoj moramo da povedemo računa i činjenica da treba na bilo koji način da pomognemo domaćoj proizvodnji, a ne da se hvalimo spoljnotrgovinskim deficitom. Pa, spoljnotrgovinski deficit nam je u plusu zato što je uvoz smanjen, zato što je platežna moć manja, zato nam je spoljnotrgovinski deficit manji nego što je bio i nema razloga da se time hvalimo.
Takođe, hteo sam da pitam - da li ima šanse da se menjaju porezi i doprinosi na primanja? Znači, mi sve vreme insistiramo da se oni smanje. Sami znate, i o tome smo više puta pričali, znam da znate do čega bi to dovelo.
Vi ste jednom ovde rekli da manji porezi i doprinosi ne znače da će biti punija kasa, odnosno da se i onda izbegava itd, ali mislim da o tome ne treba samo da vodimo računa kada pričamo na ovu temu o državi. Država je najveći dužnik, država je ušla gde god može, ne napušta, hajde što ne napušta javna preduzeća, o tome smo pričali danas.
Nemojte me tako gledati, gospođo Dragutinović. Ne čujete me dobro. Mogu i glasnije, ali ne znam da li će to rešiti problem. Kažem, država ulazi gde god stigne i gde god želi. Primer za to vam je Dulićev zakon o oživljavanju građevinske industrije. Mene interesuje - šta vi mislite o tome? Koliku će to rupu u budžetu da napravi?
Taj zakon je čist etatizam, kao i zakon koji nam je pre neki dan doneo ministar Milosavljević. Ne postoje kriterijumi i sve se stavlja u ruke ministra.
Kada je u pitanju Dulićev zakon, mene zaista interesuje, znači, koliki će to biti budžetski rashod? Zatim, šta vi mislite o kršenju ugovora koji smo potpisali sa CEFTA? Vi znate šta stoji u tom zakonu, mi smo i njega pitali šta vam je na to rekla ministarka finansija.
Mi imamo neke odnose i sa zemljama koje nas okružuju, i sa zemljama u EU i sa zemljama van EU. Kada nam je Dulić doneo taj zakon i faktički eliminisao sve, osim domaćih građevinara, koje je prethodno unakazio sa svojim zakonom i upropastio, šta će oni reći? Kako ćemo moći na bilo koje tržište da odemo i bilo šta da ponudimo?
Drugo, nadam se da ste upoznati i sa onim zakonom koji je doneo ministar Milosavljević ispred nas. Država se upliće gde god stigne, mislimo da je to veoma veliki problem. Ono što nas kao LDP interesuje jako, a verujem da građane takođe, to je taj ekonomski sukob u samoj Vladi. Mi imamo ministarku finansija, čije izjave zaista podržavam, imamo premijera koji ćuti na njene izjave, imamo ministra za ekonomiju i regionalni razvoj koji te izjave na svaki mogući način opovrgava i daje izjave, kao što je ova današnja, da će on pregovarati sa MMF o odmrzavanju plata i penzija.
Moram još jednom to da vas pitam, meni je stvarno neprijatno, ali – ko je ministar finansira u ovoj zemlji, vi ili on? Voleo bih da se on bavi samo onim poslom za koji je izabran u ovoj Skupštini.
Ali, mi stalno slušamo o ekonomskom sukobu u Vladi, odnosno izjave koje dajete vi i izjave koje daje on su potpuno suprotne, nažalost moju, a verujem, na žalost i interesa građana Srbije, mnogo, mnogo češće, gotovo svaki put ono što je ministar za ekonomiju koji nije nadležan za deo kojim se vi bavite, njegove izjave i njegova politika tu pobeđuje.
Mi smo danas čuli da je jedini način za izlazak iz krize povećanje potrošnje. Znam da ste vi potpuno suprotnog mišljenja. Ali, dokle građani da budu žrtve takve jedne politike, da se zaista ne zna ko šta radi, odnosno zna se ko šta radi, odnosno šta je posledica onoga ko šta radi?
Još jednom ponavljam, vi date izjavu koja da nadu i privrednicima i građanima da će nešto da se promeni u ovoj državi, da postoji plan za izlazak iz krize. Premijer ćuti o tome, ne pojavljuje se u ovoj Skupštini da govori na bilo koju temu koja se odnosi na ekonomiju, na finansije, ali zato imamo jednog potpredsednika Vlade, ministra za ekonomiju i regionalni razvoj koji svaku vašu izjavu poklopi.
Isto molim da nam objasnite, ovo je retka prilika, u poslednje vreme se nismo viđali ovde, ovih 5.000 dinara bonusa, koja je to politika Vlade? To je ponižavanje građana, to je ponižavanje radnika.

Gospodine Novakoviću, ako biste vi želeli da pričam samo o članovima izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji…

Naravno da vas razumem, gospodine Novakoviću, ali moram da vam kažem da se nijednog momenta nisam udaljio od teme. Tema može da se gleda samo usko i tema može da se gleda malo šire.
Ova tema koja je danas na dnevnom redu, pa i ovi krediti koji dospevaju, gle čuda, 2012. godine. Svi građani ove zemlje znaju šta će biti 2012, godine, to smo i danas čuli od predstavnika vladajuće većine, novi izbori. Kako to baš dospevaju prve rate? Nadam se da vi planirate, kao svaka ozbiljna politička partija, da ostanete na vlasti. Šta vas čeka? Ne kažem, krediti su povoljni, uslovi su povoljni, malo je samo tajming taj čudan.
Gospođo Dragutinović, danas je, ako se ne varam, 19. jul. Kada ćemo pripremati budžet za sledeću godinu? To moram da vas pitam, kao neko ko je u ime ove Skupštine, gospodine Novakoviću, bio na jednom međudržavnom skupu na kome je bila vaša saradnica, gde smo čuli od onih koji su mnogo ranije prošli period tranzicije, koji nažalost kod nas traje deset godina, da oni u ovo vreme dobijaju predlog budžeta. Dobijaju u ovo vreme predlog budžeta poslanici.
BiH, Albanija, Crna Gora su za nas Evropa kada je u pitanju poštovanje kalendara budžetskog. Mi treba da razmišljamo o sledećoj godini. Kada ćemo mi dobiti budžet?
Molim vas, znam da nije vreme o tome da pričamo, niti vi možete išta da mi kažete na tu temu, ali veoma me interesuje – kada ćemo biti u prilici da jednom dobijemo budžet na vreme, da možemo o njemu da raspravljamo mi ovde po odborima, po poslaničkim klubovima i da onda zajedno sa vama pokušamo da kreiramo budžet koji će biti najbolji za našu državu?
Možda sam postavio previše pitanja, gospodin Novaković bi to nazvao veoma širokom lepezom. Međutim, mislim da su svi u istom kontekstu. Baš iz tog razloga što nemamo priliku često da se viđamo, naravno da ne mislim da je krivica do vas, nego život koji živimo, kriza u kojoj jesmo zahteva da se mnogo češće srećemo, da mnogo češće čujemo od vas i od ostalih predstavnika Vlade, a pogotovo premijera. Koji su to koraci koji će Srbiju i sve njene građane i građanke izvesti brže iz ove krize?
Samo vas molim još jednom da mi kažete ko je ovlašćen, recimo, da pregovara sa MMF na ovu temu povećanja plata i penzija, povećanja potrošnje i da je to put izlaska iz krize. Uz dužno poštovanje, znači, gospodina Dinkića koji je to izjavio, mislim da je to najstrašnija izjava kada je u pitanju ekonomija ove zemlje i budućnost. Mislim da je odlična prilika, vi ste sad ovde, da dobijemo odgovore na neka pitanja.
Još jednom podvlačim, mi očekujemo izmenu Zakona o porezu na dodatu vrednost u kontekstu u kom sam vam rekao. Znači, da poreski obveznici, kao i država gospođo Dragutinović. Država je najveći dužnik, vi znate da je država najveći dužnik.
Državi moraš da platiš PDV iako nisi naplatio svoja potraživanja. Država svoje obaveze ne izmiruje. Kada će doći PDV na dnevni red i da li ćemo imati izmene zakona o porezima i doprinosima na zarade, gde mi očekujemo da se ti porezi i doprinosi smanje, iz prostog razloga da bi se pustila privreda, preduzetnici da udahnu vazduh i da krenu da zapošljavaju i da rade više.
Naravno, opet podvlačim, ne želim da se bavim populizmom ili nekom demagogijom, ali to je jedini put i znam da se vi sa tim slažete. Ne potrošnja, ne povećanje potrošnje, nego stvaranja uslova.
Mi to očekujemo od Vlade. Ova vlada je donela sijaset dobrih zakona. Neke menja svako malo, ali donela je dobre zakone. Neki zakoni nisu, neki zakoni su suprotnosti sa Ustavom. Mi smo i o tome govorili. Vi ste uvek imali podršku LDP kada su ti zakoni, pre svega, stvaranje uslova da se neke evropske vrednosti u ovoj zemlji afirmišu i da se put Srbije ka Evropi ubrza.
Zbog toga vas molim da iskoristite svoj autoritet kao ministarke finansija, da preuzmete dominantnu ulogu u toj Vladi, ako je već jedan spreman da ćuti koji je bio na vašem mestu. Da krenemo sa tom politikom o kojoj vi toliko pričate, o kojoj premijer toliko ćuti. Neki drugi ministri pokušavaju da tu politiku okrenu s noge na glavu.