To je ovo što je gospodin Bajatović unapred komentarisao, odnosno dao nam je šlagvort.
Pre svega bih citirao član 45. stav 1. tačku 4) zakona o Ustavnom sudu, koji kaže: ''Ustavni sud odlukom utvrđuje da statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili drugi opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa zakonom''.
Poslanici LDP-a, odnosno nas troje, podneli smo amandman na ovaj član i naš je predlog da se član 45. stav 1. tačka 4) menja i glasi: ''Ustavni sud odlukom utvrđuje da je statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili drugi opšti akt u suprotnosti sa zakonom, odnosno da je u vreme važenja bio u suprotnosti sa zakonom''.
Ovo je naš pokušaj da jednu, po nama, spornu odredbu, odnosno opasnu u svojoj širini, kada govori da jedan akt, odnosno najviši akt, recimo, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave nije u saglasnosti sa nekim zakonom, popravimo, tj. da se ova reč "saglasnost" preimenuje i da se kaže da ''nije u suprotnosti''. Jer, ukoliko nije u saglasnosti, to je veoma široka odredba, veoma širok domet ima ta reč i zaista je moguće da se nekada desi da statut autonomne pokrajine bude u suprotnosti s nekim zakonom koji nema nikakve veze sa statutom i da se pred Ustavnim sudom, u postupku, proglasi da je nešto neustavno.
To je suština ovog amandmana koji smo mi podneli.
Hteo sam samo još jednu stvar, ako je moguće, ministru Petroviću da kažem. Moj kolega Ranđelović je malopre citirao, odnosno izneo koliko amandmana su podneli poslanici, sve amandmane su podneli poslanici opozicije - 81. Prihvaćeno je šest. Zaista, tih šest koji su prihvaćeni su, pre svega, tehničke prirode.
Vi ste ovde svedoci danas da se s određenim brojem amandmana slažu i poslanici jedne, druge, treće partije, opozicione. Čak su neke amandmane podnosili u istovetnom tekstu, bez ikakve saradnje i dogovora. Zaista, mislim da bi trebalo dobro da razmislite o tome da određene amandmane ipak prihvatite, jer na suštinski način poboljšavaju ovaj zakon.

Poštovano potpredsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zbog čl. 101. i 143. Pre svega bih se pridružio kolegi poslaniku Petronijeviću i koleginici Vesni Pešić, i ovaj član 143... Zbog svega ovog što smo do sada čuli, ne samo zbog pojedinih kandidata nego zbog toga što je trebalo nekoliko sati da čujemo ko je predlagač ovih pet kandidata koji su do sada bili u magli za nas poslanike, znači nismo znali koja partija je predložila ovih pet kandidata o kojima je Vesna Pešić govorila, mislim da bi bilo najbolje primeniti član 143. i povući ovaj predlog dok se šefovi poslaničkih grupa koji su predložili ove kandidate ne dogovore, ne potpišu i ne usaglase svoju listu. Bespotrebno maltretiramo i javnost i  nas poslanike.
Šta je interesantno ovde? Pogledajte samo spisak govornika po ovoj tački dnevnog reda. Za priču o ovoj tački dnevnog reda, odnosno za razgovor o ovim kandidatima javili su se samo opozicioni poslanici i tri poslanika iz vladajuće koalicije koji pripadaju jednoj nacionalnoj manjini, a da bi osporili kandidata pod rednim brojem 7. Znači, onih pet kandidata su, uslovno rečeno, sakriveni, odnosno nismo znali ko ih je predložio, a sada smo čuli da je to poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija. Niko se od njih se nije javio da kaže neku reč o kandidatima koje su predložili.
Ovo postaje praksa. Juče smo imali predlog od strane predsednika Republike, o kom smo razgovarali. Objašnjenja zbog čega su ti ljudi izabrani i koji su kriterijumi po kojima su bili izabrani su zaista bila mlaka i neubedljiva.
Mislim da ono što je malopre rekla šefovica poslaničke grupe Demokratske stranke gospođa Nada Kolundžija najbolje govori o svemu ovome. Sakrili smo pet predloga koje je predložila Demokratska stranka Srbije, nismo hteli da ih potpišemo, oni će najverovatnije proći. Onih deset, pošto Demokratska stranka nije predložila nikog ko ide kao predlog Narodne skupštine, onih deset koje je predložio predsednik Tadić, to su u stvari kandidati Demokratske stranke.
Tako da, gospođo Kolundžija, ona priča o vašoj velikodušnosti, gde ste ustupili neka mesta manjinama ili manjim poslaničkim grupama, ne pije vodu.
Ovde treba da govorimo otvoreno. Znači, predsednik Republike je dao kandidate Demokratske stranke, a mi smo se dogovorili da kandidati Demokratske stranke Srbije - Nova Srbija ne pišu koji su, ali oni treba da prođu i eventualno profesor Stojanović, kojeg je predložila stranka G17 plus. To ništa nije sporno, ali treba to onda otvoreno da pričamo, a ne da se sakrivamo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na vreme koje je ostalo poslaničkoj grupi LDP, ne bih ponavljao sve ono što smo govorili proteklih dan-dva, bilo kada su u pitanju kandidati koji su bili po prethodnoj tački, tako i kandidati koji su pod tačkom 3. naše sednice. Jedino što bih još možda mogao da dodam to je da zaista mislim da je neprimereno da Narodna skupština predlaže deset kandidata od kojih ćemo izabrati pet, da smo svesni da biramo sudije Ustavnog suda na devet godina, a da bar njih četvoro ispunjavaju uslove za penziju u narednih godinu, dve, tri ili pet. Mislim da u startu pravimo grešku. Znamo dobro da nemamo Vrhovni kasacioni sud, da nećemo odatle izabrati pet sudija, da ćemo startovati sa deset sudija, umesto 15, i kada za godinu ili dve dana jedan ili dvoje sudija odu u penziju opet ćemo imati blokiran sud.
Mislim da bi o toj činjenici trebalo voditi računa, kao i o činjenici da postoji jedan kandidat koji je zaista, na osnovu ove rasprave koju smo do sada čuli, izrazito sporan. Ne ulazim u to da li je to sve tačno ili nije, to treba neko da utvrdi, ali mislim da bi bilo dobro da se ovaj predlog koji smo dobili od predsednika Skupštine u ime određenih poslaničkih grupa koje su dale svoje kandidate povuče, da se usaglasi, pre svega u vladajućoj koaliciji, i da na taj način možemo da pristupimo i 4. tački dnevnog reda i posle glasanju.

Poštovane dame i gospodo, poštovano predsedništvo, javljam se po članu 225. Malopre je u prizemlju Skupštine bio održan Odbor za trgovinu i turizam. Moram da obavestim i poslanike...

225, a mogu i po članu Poslovnika...

Vreme ćete mi vratiti ponovo, zato što, gospodine Albijaniću, ne možete vi ovde svojim duhovitim doskočicama mene da ometate. To je pod jedan.
Pod dva, članovi 225. i 226. nisu 5. tačka ove sednice, to su poslanička pitanja, a vi treba malo bolje da naučite taj poslovnik. Mogu da se pozovem na član 57, Odbor za trgovinu i turizam šta razmatra i na član na koji se takođe odnosi na opšte odredbe kada su u pitanju odbori ove skupštine. Zbog čega sam 225. napomenuo? Zato što želim da obavestim poslanike i javnost šta se dogodilo na Odboru za turizam, da se ponovo desila zaštita kompanije "Delta". Poslanici LDP-a su sa ove skupštinske govornice prethodnih dana i nedelja pokušali da iniciraju jednu raspravu, pokušali su da skrenu pažnju na nešto što se događa, a to je da u ovoj zemlji ne postoje ekonomske slobode, koje su preduslov političkih sloboda i za to je najodgovornija Vlada Republike Srbije, koja je postala servis kompanije "Delta".
Nekoliko puta smo citirali šta su radili potpredsednik Vlade, ministar za trgovinu, ministar za ekonomiju, ministar za poljoprivredu (a prethodni predsednik Privredne komore) – da su u momentima kada se pretilo državnim organima, Savetu za borbu protiv korupcije, Komisiji za zaštitu konkurencije, Savetu... Sada ne mogu tačno da citiram, nije ni bitno, znači, državni organi su bili pod udarom jedne kompanije, a u to isto vreme su pomenuti potpredsednik Vlade i ministri išli na otvaranja te iste kompanije koja je radila i napadali su komisiju.
Današnji zaključak Odbora je bio da nije bilo pretnji i da nije bilo pritisaka izvršne vlasti na Komisiju za zaštitu konkurencije, što je potpuno skandalozno. Jedini koji je mogao da glasa protiv je bio član SPS-a, odnosno nisu glasali poslanici SRS-a, a vladajuća većina je glasala da nije bilo pritisaka na Komisiju. To je skandalozno. Svi smo bili svedoci da jedna kompanija preko advokata preti da će angažovati advokatski tim iz Londona za svakog onog koji iznese neistinu ili iznese neki podatak koji bi mogao da ugrozi plasman te kompanije na londonskoj berzi.
Ako Vlada ćuti o tome, Skupština Srbije ne sme da ćuti. Mislim da je ono što se danas desilo na Odboru za trgovinu velika greška onih koji su glasali za to da nije bilo pritisaka. Predsednica Komisije, članovi Komisije, imamo stenografske beleške, rekli su da su osećali kao pritisak sve izjave koje su dolazile od strane ministara Bubala, Milosavljevića, potpredsednika Vlade Đelića, ministra ekonomije Dinkića. Poslanici vladajuće većine su se oglušili na to i glasali su da nije bilo pritiska.
Gospodine Albijaniću, ako mi dozvolite još 30 sekundi. Vešto se pokušalo da se organizovanjem Odbora skrene tema. Znači 6. novembra predsednik Skupštine Dulić je, posle reakcije nekoliko poslanika koji su navodili da postoje pritisci i pretnje, izjavio ovde da će nadležnog predsednika Odbora Nebojšu Stefanovića zamoliti da sazove Odbor. Međutim, dopis koji je on njemu poslao je sasvim drugačiji od onoga što je gospodin Dulić rekao za skupštinskom govornicom, odnosno tamo gde sedi. Samo jednu temu je stavio, a to je da li je bilo pretnji antimonopolskoj komisiji.
Mi sa ove skupštinske govornice nismo govorili da se samo njoj pretilo, nego su podnete krivične prijave...

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 101, povodom izlaganja gospodina Stefanovića.
Nisam imao nameru da na bilo koga ovde ko je zakazao ovu sednicu Odbora upirem prstom da je učestvovao u nečemu što je, verujem i javnosti, izgledalo da nije korektno. Bili su i mediji, bili su i poslanici koji nisu članovi Odbora, mogu da potvrde da je predsednica Saveta odnosno Komisije izjavila da je bilo pritisaka od strane izvršne vlasti. Navela je čak i od kojih ministara. Članovi Komisije, još četvorica su tamo, njih trojica su decidirano rekli da su osećali pritiske; a da li je bilo pretnji, rekli su da postoje različita shvatanja pretnje i da niko nije pretio da će ih staviti u gepek i da će ih fizički eliminisati, ali da sve ono što se dešavalo povodom izveštaja shvataju kao pretnju.
Prošli put nisam imao vremena da kažem da je i predsednica Komisije izjavila da su oni podneli prigovor na ono što je Vrhovni sud uradio kada je prihvatio mišljenje Pravnog fakulteta, smatrao ga dopunom jedne strane u postupku, odnosno "Delte", i na taj način doneo presudu da je oborio prvobitno... odnosno rekao da ne postoji monopol.
To je potpuno skandalozna situacija, zbog koje je i Komisija reagovala, i zaista mislim da Skupština i svi poslanici moraju da stanu iza Komisije. Pod jedan, mi smo, odnosno prethodni saziv, ali Skupština je tu komisiju obrazovala, na predlog nekoliko... da li advokatske kancelarije, udruženja ekonomista i tako dalje. Mislim da bismo morali da stanemo iza njih i da ne dozvolimo da pritisak koji stiže od izvršne vlasti bude takav da i rad te komisije i rad nekih drugih saveta u budućnosti bude pod velikim pritiskom. Hvala.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se ponovo u vezi povrede člana 200. ovog poslovnika.
Dana 9. oktobra, gospodine predsedniče, postavio sam pitanje ministru pravde Dušanu Petroviću, kako je moguće da oni koji se nalaze u pritvoru ili zatvoru daju intervjue dnevnim novinama. To sam isto uradio 10. oktobra sa ove skupštinske govornice. Vi ste me tada nazvali nekorektnim, jer očekujem odgovor za jedan dan.
Član 200. našeg Poslovnika kaže da na usmeno postavljeno pitanje postoji obaveza ministra da usmeno odgovori.
Ukoliko ministar nije tu, ima rok od osam dana. Jedino u najsloženijim situacijama, kada mu treba puno vremena i puno operativnih akcija da bi došao do odgovora, daje mu se rok od 30 dana.
Dana 8. novembra, u četvrtak, isto to pitanje sam postavio ministru Dušanu Petroviću, koji je ovde sedeo. Dušan Petrović je rekao da mu tada predsedavajući, gospodin Albijanić, ne da da izađe za govornicu, uz osmeh.
Dana 9. novembra, u petak, postavio sam pitanje Dušanu Petroviću kada ćemo dobiti odgovor na to pitanje, jer je prošlo 30 dana, Dušan Petrović je rekao da pitanje stiže u toku tog dana, znači 9. novembra. Danas je 12. novembar i nema odgovora, nema ministra, nema ovlašćenih predlagača. Kada ćemo dobiti odgovore na neka pitanja, gospodo iz DS?
Sebi ste dozvolili da, zajedno sa DSS i G17 plus, podelite Srbiju na feude. To ste uradili sa ministarstvima, to ste uradili sa upravnim odborima i sada to radite sa Ustavnim sudom. Mi ne možemo ni da raspravljamo o tim kandidatima. Potpuno su nebitni, a bitan je način na koji ste to birali.
Molim vas, gospodine predsedniče, da okarakterišete to što nema odgovora na sva ta pitanja, što nema odgovora koje sam postavio pre 35 dana. Ako ste mogli moje postavljeno pitanje da okarakterišete kao nekorektno, molim vas da okarakterišete i ponašanje Vlade i ponašanje resornog ministra koji ne daje odgovor u predviđenom roku, i da dobijemo više odgovor na neko postavljeno pitanje, kako ste to birali sudije Ustavnog suda, zašto to ne znamo. Ne znamo ni jedan kriterijum. Nema ovde nikog da nam to obrazloži. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, današnja tačka dnevnog reda po kojoj radimo je veoma značajna, međutim, značaj te tačke, odnosno značaj izbora sudija Ustavnog suda umanjilo je odsustvo predlagača. Predlagač ovih 10 kandidata je predsednik Republike Boris Tadić.
Međutim, Boris Tadić nije ovde sa nama danas prisutan da pokuša da nam objasni, da nam razjasni i da nam kaže neke glavne karakteristike, onih koji su predloženi s njegove strane i mi to možemo da razumemo, ali mogao je poslati nekoga iz svog kabineta ko bi mogao na najbolji mogući način da nam odgovori na neka pitanja koja smo i mi iz LDP-a, a i poslanici ostalih opozicionih partija, postavili ovde.
To neću da kažem da govori najbolje o odnosu prema svemu tome, međutim, ono što smo bili svedoci tokom prethodne rasprave jeste da su ovo zaista kandidati DS, a najbolje o tome nam govori to što su se jedino naknadno prijavili predstavnici, odnosno poslanici DS-a da pokušaju da na neki način amortizuju ovo odsustvo predlagača. Pokušalo je nekoliko poslanika iz DS-a, veoma neubedljivo, veoma mlako, da nam daju odgovore na neka pitanja. Ne znam da li je razlog to što se stide svojih predloga ili što zaista nemaju puno toga da kažu o tim predlozima.
Mi iz LDP-a imamo jednu načelnu primedbu kada su u pitanju ovi kandidati, odnosno kada je u pitanju izbor sudija Ustavnog suda. Naravno da će ovo biti politički sud, naravno da će biti to sud u rukama Borisa Tadića, iz prostog razloga što je Boris Tadić, kao predsednik Republike, predložio 10 kandidata o kojima mi danas pričamo i treba da izaberemo pet.
Isto tako, Skupština Republike Srbije će predložiti svojih 10 kandidata, od kojih će Boris Tadić odabrati pet kandidata, koji će biti sudije Ustavnog suda. Znači, 10 sudija Ustavnog suda, možemo reći, da će u stvari biti sudije Borisa Tadića.
Zbog čega je to problem? Problem je taj, jer postoje neki članovi našeg Ustava i ja ću citirati samo jedan, recimo to je član 115, koji kaže - Nespojivost funkcije predsednika Republike, i kaže da predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Zamislimo sada hipotetički da poslanici LDP-a podnesu Ustavnom sudu, pokrenu postupak da je Boris Tadić prekršio Ustav zato što je u isto vreme i predsednik Republike i predsednik DS-a, jer ćete se svi složiti da veoma često ne znamo kako on nastupa, da li nastupa kao predsednik DS-a ili kao predsednik Republike. Šta će onda tih 10 sudija Ustavnog suda koje je, ili predložio Boris Tadić ili su uz njegovu saglasnost izabrani?
Mislim da niko nema dilemu da će naravno reći da nije prekršen Ustav i mislim da će to biti veliki problem za te ljude koji će biti sudije Ustavnog suda.
Naravno da mi imamo mnogo zamerki na neke od njih. Imamo, pre svega, zamerku na to na koji način su predloženi.
Isti takav slučaj je bio i sa Ustavom i zaista moram to da napomenem, da sve što se na brzinu radi, pod velom neke tajnosti, sve što nema odgovore na pitanja koja postavljamo, moramo imati veliki znak upitnika i moramo imati veliku brigu za to na koji način će to da se reflektuje na sve građane Srbije, a pogotovo na jednu od najvažnijih institucija, a to je Ustavni sud.
Čuli smo ovde pre neki dan da su neki poslanici izjednačavali Ustavni sud sa Državnom revizorskom institucijom ili RIK-om, govoreći da svaka stranka može da predlaže.
Nažalost ili na sreću, Ustavni sud nije takva institucija, ne može da bude politička institucija. Svedoci smo da čak i oni koji su imali prilike da predlože samo jednog kandidata, sa jedne strane čujemo da je to stranačka ličnost, s druge strane se to opovrgava itd.
Bojimo se da je ovo, ponavljam, da će biti politički sud i zbog toga mi kao poslanici LDP-a nismo predložili nikoga za sudiju Ustavnog suda.
Šta je još tu nama što se postavlja kao problematično?
Kada smo imali izbor, recimo, Državne revizorske institucije, Zaštitnika građana, kada smo imali izbor Poverenika za javne informacije, niko od tih ljudi, znači i koji su ušli u Državnu revizorsku instituciju ili koji su izabrani za Poverenika i Zaštitnika, nije dobio podršku od vladajuće većine u ovoj skupštini. I bojim se da neće dobijati ni ove sudije Ustavnog suda podršku u budućnosti, jer smo videli da svaki organ državni koji predloži ova vladajuća većina, da li skupštinska ili Vlada, nema podršku onoga ko je predložio.
Zbog toga podvlačim da poslanici LDP-a neće glasati, odnosno neće podržati ovaj predlog i neće glasati za predložene kandidate. Hvala.

Hvala lepo, poštovani predsedavajući. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, reklamiram povredu Poslovnika, član 200.
Juče sam učinio reklamaciju tog Poslovnika kada sam silazio sa skupštinske govornice. Vi ste, gospodine Petroviću, meni rekli - ako vam tada dozvoli predsedavajući, gospodin Albijanić, da ćete mi odgovoriti na to pitanje, naravno uz osmeh. Niste to uradili. Nema potrebe da sada citiram taj član, jer sam ga juče citirao. Znači, nisam dobio odgovor na pitanje koje sam postavio 9. oktobra sa ove skupštinske govornice.
Nadam se da će se u okviru odgovora na to pitanje nalaziti i pitanje - kako je moguće da prvooptuženi za ubistvo premijera Đinđića može da daje intervjue koji izlaze mesecima, 400 odgovora na 400 pitanja itd.
Drago mi je što sada čujem od vas, sa mesta, da će odgovor na to pitanje stići. Danas ćemo biti tu, pa se nadam da ćemo moći o tome da porazgovaramo ako ne budemo bili zadovoljni ili ako budemo bili zadovoljni zahvalićemo se.
Hteo sam malo i o ovom Ustavnom zakonu, pošto nažalost LDP je potrošila ono malo vremena što ima, a hteli bismo puno toga da kažemo o ovom zakonu o Ustavnom sudu i o drugim zakonima koji su predloženi na ovoj sednici. Suština onoga što je naša primedba je to da ovo nama liči veoma na politički zakon i zaista smo pokušali da sa velikim brojem amandmana, preko 30, popravimo ovaj zakon što je bolje moguće.
Neke osnovne primedbe bih samo izneo. Svi znamo da Ustavni sud broji 15 sudija. Mi ćemo sada imati 10, ako prođe predlog koji će se naći uskoro pred nama, faliće nam još pet koje treba da izabere Vrhovni kasacioni sud i samim tim ulazimo u jednu situaciju da krećemo da radimo neki posao bez dovoljnog broja ustavnih sudija, znači imaćemo problem, faliće nam pet sudija Ustavnog suda i to je nešto što, ako sa tim krenemo, neće dobro da se završi.
Naravno da ne treba da čekamo i naravno da je bitno da što pre imamo Ustavni sud, ali mislim da u sve ovo vreme koje je prošlo unazad nekoliko meseci mogli smo se potruditi da i tu grešku možda ispravimo ili jednostavno da probamo to da stignemo.
Šta bih pomenuo kao nešto što je meni prilično zasmetalo? Napisao sam jedan amandman na tu temu, a to je jedna nepreciznost u samom zakonu.
U pitanju je član 45. stav 1. tačka 4), koji decidirano ovako kaže: ''Ustavni sud odlukom utvrđuje da statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili drugi opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa zakonom.''
Mislim da je termin saglasnost, odnosno suština termina saglasnost potpuno pogrešna. Može se desiti da neki zakon, koji se uopšte ne odnosi na pitanja autonomne pokrajine na primer, ne bude u saglasnosti sa statutom autonomne pokrajine i na taj način da taj statut autonomne pokrajine, odnosno ta odredba padne. Mislim da je mnogo bolje da se tu iskoriste reči ''ukoliko je u suprotnosti'', ali mislim da će biti prilike, da ste vi sigurno brižljivo pročitali sve amandmane, pa i one koje je LDP podnela, i da ćete obratiti pažnju na to i ispraviti tu grešku.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, očekivao sam da će gospodin ministar, koji je godinama bio narodni poslanik, bar udostojiti Narodnu skupštinu izvinjenja, a koliko sam shvatio nismo dobili izvinjenje od ministra zbog njegovog kašnjenja, odnosno nedolaska za sva ova dva sata, koliko smo čekali da dođe u Narodnu skupštinu.
Pretpostavljam da je ministar imao ozbiljnih poslova, ali mislim da je trebalo da nama narodnim poslanicima kaže makar jednu reč izvinjenja zbog toga što je kasnio.
Javio sam se zbog povrede Poslovnika i to nekoliko članova - 225. stav 1, 226, član 77. stavovi 1. i 2. Nažalost, po običaju, ovde nije predsednik Skupštine, pre svega, hteo sam njemu da se obratim, odnosno da ga pitam zbog čega je, odnosno, juče je on najavio da će se zakazati Odbor za trgovinu i takođe je najavio da će pozvati sve one koji su ugroženi, odnosno koji se smatraju ugroženim, odnosno kojima je prećeno od strane vlasnika jedne kompanije, odnosno vrha jedne kompanije, a pre svega se misli na državne organe, odnosno na predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije gospođu Barać. Zbog čega je to bitno?
Mi do sada nismo dobili, i to bih molio, ako je tu predsednik Odbora za trgovinu, da nam kaže kada će biti zakazan Odbor, a ako je već zakazan, to je odlično, nismo dobili vreme kada je zakazan Odbor i saznali smo iz javnosti da svi oni za koje je navedeno da su ugroženi nisu pozvani na taj odbor.
Zašto je ovo važno? Mi smo svedoci da zaista Vlada stoji na strani jedne kompanije u obračunu sa organom koji je savetodavni organ te vlade. Podsetiću, otvaranje fabrike vode "Gala", kojoj je prisustvovao ministar Dinkić, otvaranje "Delta sitija", tu je prisustvovao gospodin Đelić, šta su sve govorili neću spominjati.
Dalje, ono što radi ministar Bubalo, koji već danima pokušava da promeni statut i koliko čujemo to je danas tačka na Vladi, da se promeni statut za Agenciju za brendiranje, da bi se omogućilo potpredsedniku jedne kompanije da bude na čelu te agencije i, naravno, ono što je uradio premijer Koštunica kada je u njegovom kabinetu, koliko smo upoznati, ugovarana prodaja "Ce marketa".
Predsednik Skupštine je na to izjavio da ga baš briga za "Deltu", da ne želi da se sa skupštinske govornice više govori o tome i da bi trebalo da se zakaže Odbor za trgovinu.
Mi nismo još dobili do malopre da je zakazana sednica tog odbora, bilo bi dobro da, ako već pozivamo one koji su ugroženi, odnosno one kojima se preti, da pozovemo i one koji prete, pa predlažem, pošto je Agencija za brendiranje savetodavno telo, koliko shvatam, tako će biti, i to po ministru Bubalu, da pozovemo i predsednika savetodavnog tela, odnosno potpredsednika te kompanije da prisustvuje Odboru za trgovinu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre svega bih hteo da kažem gospodinu Stefanoviću – koji je predsednik Odbora za trgovinu, drago mi je da je zakazano za utorak u 14,00 časova – verujem u vašu dobru volju, ali ono što ste vi rekli, jedino koga možete da pozovete, to je Komisija za zaštitu konkurencije.
Predložio bih vam nešto, citirajući član 78. našeg Poslovnika, stavove 4. i 5, gde kaže da u radu Odbora mogu po pozivu učestvovati i stručni i naučni radnici, te u izvršavanju poslova iz svog delokruga odbor može, preko svog predsednika, tražiti od ministarstva i drugog republičkog organa podatke i informacije od značaja za rad odbora.
Obzirom da je Savet za korupciju, čiji je predsednik Verica Barać, protiv koje je podneta krivična prijava od strane Delta kompanije, državni organ, odnosno organ koji je osnovala Vlada, koji treba kao savetodavni organ da pomaže Vladi u borbi protiv korupcije, mislim da postoji sav osnov da se pozove i gospođa Barać, pošto je ona trenutno najugroženija osoba po tom pitanju.
Takođe bih predložio da pozovete i gospodina Dedijera iz Komisije za zaštitu konkurencije i predložio bih da pozovete ministra Bubala zato što mislim da njegovo učešće u celoj ovoj priči koja se događa je veoma bitno.
Hteo bih da se nadovežem na potpredsednicu Natašu Jovanović, samo da prokomentarišem, pošto je komentarisala odnos predsednika Skupštine prema Ustavu, odnosno prema Skupštini, jedino što mogu da kažem je to - kakav je Ustav, takav je predsednik Skupštine.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javljam se zbog povrede člana 200. Poslovnika. Postavio sam 9. oktobra ove godine, sa ove iste govornice, pitanje trenutno prisutnom ministru, gospodinu Petroviću. Pitanje se odnosilo na to kako je moguće da onaj ko se nalazi u pritvoru daje intervju jednim dnevnim novinama.
Nakon toga sam sledećeg dana, pošto je dan pre toga ministar Šutanovac odgovorio da nema nikakve veze sa pomenutim gospodinom, odnosno čovekom, očekivao da će se i gospodin ministar Petrović, ministar pravde, putem medija oglasiti.
Vi se niste oglasili i nakon toga sam postavio to isto pitanje. Tada je predsednik Skupštine rekao da sam veoma nekorektan i da nisam sačekao da protekne određeno vreme.
Član 200. Poslovnika kaže da na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno. Pisani odgovor Vlade, odnosno nadležnog ministra dostavlja se narodnim poslanicima. Izuzetno, ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali ne više od 30 dana.
Danas je 8. novembar, trideseti dan od dana kada sam postavio pitanje i odgovor na to pitanje još nismo dobili. Hteo sam samo da vas podsetim, gospodine Petroviću, i zato sam iskoristio ovo pravo da se javim po Poslovniku. Naravno, učestvovaću kasnije u diskusiji i pokušati da skrenemo pažnju na neke propuste u zakonu o Ustavnom sudu, ali vas molim da odgovor na to pitanje dobijemo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, meni je žao što je gospodin Dulić opet izašao. Zaista ne razumem razlog zbog čega ignoriše javljanje određenih poslanika u ovoj sali. Javio sam se pre otprilike 30 minuta, daleko pre nego što se gospodin ministar javio za reč, nakon toga je govorio gospodin ministar, pa gospodin Batić, i zaista mislim da je nekorektno.
Javio sam se bio zbog člana 98. stav 2. Zaista mislim da bi bilo neophodno prekinuti ovu sednicu jer, koliko sam shvatio, Odbor za ustavna pitanja, zbog nedorečenosti našeg Poslovnika, odnosno člana 172. stav 3, odnosno ko predlaže ove kandidate, može da nam dostavi drugi spisak nakon svoje sednice. To je jedna stvar.
Zatim, Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS, zaista je rekla nešto što je veoma čudno. Poistovetila je, kako je rekao gospodin Batić, članove Republičke izborne komisije sa sudijama Ustavnog suda. Znači, tu apsolutno ne može biti nikakve jednakosti iz prostog razloga što zaista ono treba da predlažu stranke, ali sudije Ustavnog suda ne. Iz toga proizilazi da mi dobijemo ovakav predlog zakona koji zaista možemo nazvati političkim.
Vi ste, gospodine ministre, malopre mnoge reči hvale rekli i na bazi ovoga što smo danas parafirali, ugovor o asocijaciji i stabilizaciji, ali niste rekli da oni sa kojima ste to parafirali su dan-dva pre toga rekli da jedna od osnovnih primedbi je nereformisano pravosuđe. Znam da se slažete.
Sećam se vašeg slogana u kampanji "jer život ne može da čeka". Mi smo čekali tri meseca da vi formirate Vladu. Propustili ste rok u toku prvog zasedanja da predložite sudije Ustavnog suda i zakon o Ustavnom sudu.
Sada je prošlo sedam meseci otkad ste vi ministar pravosuđa. Možemo reći da je ovo neki prvi korak, s tim što smo se mi potrudili sa 20 i više amandmana da popravimo malo ovaj zakon koji ste izneli pred nas.
Dodao bih samo još da ste malopre spomenuli pokrajinu, odnosno pokrajinske i lokalne organe, odnosno statut pokrajine itd. Mislim da je veoma loše rešenje u zakonu o Ustavnom sudu koje ste stavili kao rešenje. Mi smo i tu podneli amandmane i imaćemo prilike više o tome da pričamo. Ne možemo reći da smo na ovaj način zaokružili Ustavni sud iz prostog razloga što mi još uvek nema Vrhovni kasacioni sud, koji treba da predloži još pet sudija. Mislim da je to veliki nedostatak i nemojte previše da se hvalimo, nema razloga za to.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Albijaniću, ovo je skandalozno, vaše ponašanje, i ja se javljam zbog povrede Poslovnika, čl. 104, 101. i 27.
Znači, potpuno je neprimereno da predsedavajući u ovoj skupštini ne želi da reč da poslaniku koji se javio po Poslovniku i poslaniku koji je tražio repliku.
Potpuno je neprimereno da predsedavajući govori poslanicima da se vrate radu, da nastavimo sa radom.
Koliko vidim, svi poslanici koji su izlazili za ovu skupštinsku govornicu rade i govore o temi i ne možete vi sebi da uzmete za pravo da takve kvalifikacije izričite.
Drugo, mislim da je ovo skandalozno, da nije hteo da da reč poslaniku Rizi Halimiju. Čovek se javio po Poslovniku, vikao je – replika, i predsedavajući je sa osmehom prešao preko svega toga i dao reč onome ko ide po redosledu po temi.
Gospodine Albijaniću, prekršili ste Poslovnik veoma oštro i grubo i ja zahtevam da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o ovome. Mislim da vam ovo prelazi u naviku i da je to pogrešno, jer sigurno ima ljudi koji će bolje znati da vode ovu skupštinu od vas i gospodina Dulića.