Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo poslanici, bez obzira što mi stvarno imponuje energija koju pokazuje gospođa Malović, upravo sam hteo da kažem da mi je jako žao što niste tu.
Pre, čini mi se, tri dana, zamolio sam gospođu Malović da prespava i da u međuvremenu povuče ovaj zakon iz procedure. Očigledno da od toga nije bilo ništa. Još uvek raspravljamo o zakonu, ili gospođa Malović nije imala dovoljno vremena da spava.
Ponoviću sada malo detaljnije argumente koje sam izneo pre neki dan. Postoje dobri zakoni i postoje manje dobri zakoni. Lično, mislim da je ovaj zakon veoma štetan, po državu, naravno. Pokušaću to da obrazložim.
Pre svega, jedan od motiva, koliko sam razumeo, da se od 138 sudova zadrži 34, bile su primedbe na rad tzv. malih sudova, gde je neko ustanovio da je veliki stepen korumpiranosti, da ima nestručnih kadrova, da ima, da kažem, lenjih sudija. Verujem da je to ustanovljeno, međutim, mislim da bi i gospođa Malović, kao sadašnji ministar, i bilo koji drugi ministar imali opštu podršku Skupštine da stanu na put tim i takvim sudijama. To se ne čini ovakvim zakonom. Svakog meseca neko opljačka poneku poštu u Srbiji. Jedan od načina da se pljačke spreče jeste da zatvorimo pošte. Tada sigurno neće biti pljačke. Tako je i ovde. Da bismo se rešili korumpiranih ili nesposobnih sudija, mi ćemo da zatvorimo sudove. Nisam siguran da je to ispravan način.
Već sam izneo tezu o sprženoj zemlji. Činjenica je da, kada jednom malom mestu ukinete sud, vi ste istog trenutka najurili iz tog mesta ne samo sudije, koje moraju da pređu u neko veće mesto da bi radili, sa svojim porodicama, naravno, nego ste istovremeno najurili advokate iz tog mesta; niko kome će da sudi sudija iz Sremske Mitrovice u, na primer, Inđiji, neće uzeti advokate iz Inđije. Uzeće advokate iz Sremske Mitrovice. To je potpuno logično.
Vremenom će sve manje mladih ljudi imati potrebu da ostaje u takvom mestu i vi takva mesta, praktično, pravite mrtvim. Još im zatvorite srednju školu, eventualno im ukinite bolnicu, i sasvim je izvesno da će za deset godina 99% stanovništva Srbije živeti u ova 34 grada koji su sada dobili osnovne sudove, ili koji su imali tu sreću da se zadrže srednje škole.
Naveo sam primer Ušća. To je jedan gradić 60 km od Kraljeva, gde sam imao prilike da razgovaram s meštanima pre jedno dve-tri godine; njima je ukinuta srednja škola, deca putuju svakog dana 60 km do Kraljeva i, naravno, posledica toga je da se broj stanovnika prepolovio za deset godina, sa tendencijom, kad i oni stariji, već u godinama, prirodno odu, da se mesto potpuno ugasi. Naravno, ne mislim da mora nužno da ostane 138 sudova. Srbija ima 186 opština, ako se ne varam, ne mora svaka opština da ima sud, ali treba naći neku meru u svemu. Ne možete čitave prostore, recimo, ja sam podneo amandman na raspored sudova u Sremu, ne može ceo Srem da se svede na jedan sud u Sremskoj Mitrovici.
Moj amandman je nešto malo širi od amandmana gospodina Ratkovića, predložio sam da se zadrže sudovi i u Rumi, i u Inđiji, i u Staroj Pazovi, i u Šidu. Dobro, ne mora, ne postoji sud u Irigu, nema suda u Pećincima, u redu je, to su ipak manje opštine. Ne kažem, možda ne mora svih pet sudova da ostane, ali hajde neka ostane dva-tri.
Zato, mislim da se na jedan staloženiji način preispitaju odredbe ovog zakona, da se ostavi jedan veći broj, svakako, znatno veći broj od 34 suda, kažem, ne mora 138, i onda ne bi bila ovakva reakcija, da na zakon od 19 članova imamo 124 amandmana, od toga, 30 amandmana iz partija na vlasti. Pri tome, što je jako čudno, ja se ne sećam takvog slučaja, praktično, svi slobodno mogu da podrže sve amandmane.
Dovoljno je, na primer, da svi podrže amandman gospođe Radović i mi svi ostali možemo da odustanemo od amandmana, ili, što je za mene još logičnije, da se zakon povuče iz procedure, da se napravi bolji predlog zakona, možda s istom koncepcijom smanjenja broja sudova, ali bolje odrađen. Onda, verovatno, niko ne bi imao problema da za takav zakon glasa.
Mene, doduše, brine još jedna stvar. Tragajući za motivima za tako drastično smanjenje broja sudova, sa 138 na 34 osnovna suda, bojim se, mada me je gospođa Malović neki dan uveravala da nije tako, da je jedan od motiva taj što se 34 predsednika sudova mnogo lakše kontroliše nego 138 predsednika sudova i da se iza toga krije jedna jako loša namera vlasti – da kontroliše sudove.
Toliko godina sam, pre svega, dugo sam godina u opoziciji, doduše, moja stranka je bila i na vlasti, ali uvek sam se zalagao da budemo pravna država i za odvojenost pravosuđa od izvršnih organa vlasti. Valjda se svi za to zalažemo. Ali, pravljenjem malog broja sudova, s malim brojem predsednika sudova, ti predsednici sudova postaju nužno važni i nužno moraju biti pod kontrolom vlasti, jer će zavisiti od nje.
Još i to da kažem da, o tome sam govorio i prošli put, ekonomski motiv ne postoji, uopšte. Dakle, ekonomsku logiku uopšte ne vidim. Za mene je cena sudstva u Srbiji, ukupno uzev, direktno proporcionalna broju predmeta, ne broju sudija, pomoćnih radnika i tako dalje. Broj predmeta je, statistički, uvek jednak. Neki će sud jedne godine imati 100 ili 1.000 manje, pa onda 1.000 više, ali, na nivou Srbije, to je statistički jednaka veličina i ona košta onoliko koliko košta suđenje, počevši od onih, da kažem, banalnih suđenja, za banalne saobraćajne prekršaje, do najsloženijih i najkomplikovanijih suđenja. Možete vi to obavljati u tri suda, u 303 suda, to je uvek toliko i toliko će da košta.
Pitanje je samo da li ćete sudije, advokate, sve pomoćno osoblje, preseliti, ne znam, iz Rače u Kragujevac, iz Inđije u Mitrovicu, ili nećete. Gde će oni živeti i gde ćete ih plaćati? Ali, opet ćete ih plaćati, da ne kažem da ćete to malo što uštedite na nekim kurirskim, krajnje pomoćnim poslovima u sudstvu, toliko, ako ne i mnogo više, potrošiti na putne troškove i dnevnice sudija koji, ne znam da li neko o tome razmišlja, treba, u osam časova radnog vremena, da otputuju, da sude i da se vrate. Nisam uveren kolika će biti efikasnost takvog posla.
Zato vas, gospođo ministar, još jedanput molim da povučete ovaj zakon iz procedure. Mislim da je to i za vas, i za vladajuću većinu, i za opoziciju najkorisnije, pa da iziđete pred ovu skupštinu s jednim mnogo suvislijim predlogom, predlogom koji može imati u osnovi istu ideju, koja sama po sebi nije loša, ali koji će, u realizaciji te ideje, biti bez ovih repova o kojima sam govorio. Hvala vam.