Poštovani građani Srbije, poštovani poslanici, kolege ministri, ja ću vrlo kratko da odgovorim poslaniku. Na vašu žalost, vaši utisci i vaša mera vrednosti dinara, odnosa prema evru, stranih direktnih investicija, deviznih rezervi, stabilnosti u Srbiji, su samo vaša i samo lična mera.
Priznati standardi i kriterijumi kojih se pridržava i MMF i Eurostat i investitori u Srbiji, ali i oni koji osećaju da je ta tačka stabilnosti domaće valute tačka u kojoj se spajaju interesi svih, štediša i korisnika kredita i države i ulagača, mera predvidivosti i ulaganja.
Ja mogu vama samo da ponovim da je ta stabilnost neprirodna pojava, nego rezultat napornog rada i koordinisanog rada Vlade i NBS i svih institucija u Srbiji, a da vi u njoj uživate kao u prirodnom dobru, kao u lepom vremenu kada vam ne trebaju nikakvi zaštitni kišobrani dok ova država brine o tome da novac vredi najviše moguće, čak i u uslovima grčke krize, Kovida – 19, energetske krize.
Uzalud se vi trudite da teret uvezene inflacije koju čini preko dve trećine inflacije prenesete na jednog čoveka, na onog kojeg ne bih da kvalifikujem kakva je vaša fascinacija, ali brojke o kojima ja govorim, koje su javno dostupne, koje se nikada nisu promenile su na primer da je sa krajem novembra u Srbiji pristiglo tri milijarde i 943 miliona evra stranih direktnih investicija, ne od prodaje na primer „Maksija“ u 2011. godini, gde je porez plaćen ne u državi Srbiji. Možda ima veze sa onim što ste vi pominjali.
Kada mi pominjete strane direktne investicije ili domaće, izvinite a koja je razlika da li je domaći ulagač ili strani ako neko odluči da plaća porez i da ulaže registrujući firmu u inostranstvu? Da, zakonito je, ali se postavlja pitanje gde je razlika između stranog direktnog i domaćeg ulagača?
Znači, činjenica je da priliv stranih direktnih investicija koji je od 2014. godine posle tih reformi od iznosa preko dve milijarde i sto dostigao iznose do četiri milijarde evra godišnje, to je taj broj zaposlenih o kojem je govorio gospodin Nikola Selaković i o finansiranju i zdravstva i penzionog osiguranja i bolnica i svega ostalog.
To su ta otvorena radna mesta od kojih porezi i doprinosi idu za finansiranje onog što se zove država i njena dužnost da obezbedi sigurnost ugovora, pa čak i da plaća po namerno biranim arbitražama sporove koji će se danas plaćati kao što je ova vlast nasledila da od 2012. godine kada sam ja postala guverner u avgustu mesecu, pet godina otplaćuje aranžman finansijski sa MMF kada su svi pokazatelji bili negativni, kada su potrošene devizne rezerve na očuvanje vrednosti evra, koji je izgubio 33% vrednosti.
Pet godina smo otplaćivali novac od tog aranžmana. Od tada, od 2014. godine Republika Srbija je imala aranžmane sa MMF i nije povukla ni jedan jedini dinar, odnosno dolar ili bilo koliko da se zadužila, ali je imala ono što juče nazva predsednica Vlade, taj dupli par očiju, odnosno overu koja mnogim investitorima služi kao procena vrednosti Srbije kao poželjnog mesta za ulaganje.
Zašto namerno ističem samo strane direktne investicije u kontekstu stabilnosti? Zato što su one krajnje ishodište svega onoga što radimo. Taj novac koji u Srbiju dolazi da bi se otvarala nova radna mesta, da bi neko imao dostojanstven život, zarađivao radom i bio ponosan što svojoj deci obezbeđuje egzistenciju svojim radom i najviše smo uradili da Srbiju prikažemo mestom koje je dobrodošlo za ulaganje svih onih koji žele da sa Srbijom sarađuju, gde to nije jednosmeran odnos, gde poštujemo profite koji se zarade, nemamo ograničenja na iznose osim kada na primer banke do 10% svog kapitala žele da iznesu kao profit, pa moraju da dobiju odobrenje Narodne banke Srbije da ne bi ugrozile svoju kapitalnu adekvatnost.
Znači, kada razgovarate o nekim stvarima i pominjete nešto nije dovoljno da iznosite opise, atribute, kvalifikacije. Jednu je lepu stvar rekla Vida Ognjenović pre neki dan, ostala mi je kao upitna – slika je pobedila reč. Možda jeste, možda nije, zavisi kako ko gleda. Ali, utisci vaši lični ne mogu da pobede činjenice, činjenice da je ovo drugačija Srbija, Srbija koja ima mnogobrojne investitore koja je kroz krize u kojima se nalazi i ona i zemlje u okruženju mnogo lakše prošla zato što je bila spremna za to.
Guverner koga prozivate, to sam ja, je obezbedila pet milijardi bafera za krizu koja je došla da bi mogla da odgovori i održi stabilnost, da bi mi mogli danas da sedimo u toplim prostorijama i da bi mogli zajedno sa Ministarstvom finansija i energetskim kompanijama da obezbedimo tu vrstu sigurnosti.
(Dragana Rakić dobacuje.)
Ja koja sve vreme gledam u telefon dok govorim i danas kupujem evre da bih obezbedila tu stabilnost i neto efekat te stabilnosti u 2022. godini je preko 500 miliona evra više kupljenih nego uloženih u stabilnost evra o kojem govorite. Ta stabilnost se jedino tako meri kao što, evo iskoristiću priliku i da kažem, juče je neko pominjao metodologiju, izvinite, Srbija ne menja metodologije ni o radnoj snazi, ni o merenju javnog duga, ni o BDP.
To su međunarodno priznate metodologije BPM 5, BPM 6, da vas ne opterećujem detaljima koje se kao i kod svih zemalja na svakih pet godina usklađuju prema međunarodnim standardima, jer nismo autistični zatvorena zemlja i izolovano ostrvo i sledeća izmena metodologije merenja BDP će ići 2024. godine, poslednja je bila 2019. godine, ali se metodologija javnog duga neće menjati, najmanje će promena biti tu i u svakom trenutku smo spremni da vam odgovorimo o prosečnoj ceni to duga kolike su kamate na taj dug smanjene i da vam kažem apsolutni iznos javnog duga će se uvećavati i to nije problem zato što će se uvećavati i BDP, jer je to jedina mera gde sagledavamo javni dug u odnosu na BDP.
Jedna Češka bi po iznosu apsolutnog duga bila u tri puta goroj poziciji od Srbije, a nije. Nije zato što ima veći društveni proizvod i Srbija ima društveni proizvod i trudi se da taj društveni proizvod bude toliko veliki da može da podnese zaduženost za kapitalne investicije.
Kao i svaki čovek, to je juče gospodin Jovanov objašnjavao, kada se zadužuje on kaže nije svejedno da li imate dug ili ratu za kredit od 200 evra, a da je nevažno varijabilna ili fiksna kamata koja je kamata, kolika vam je plata, da li vam se plata povećava ili ne.
Znači, nije sve u životu crno-belo, niti se ove stvari mogu razmatrati tako, možda sam ja glasna jer sam energična kad govorim, ali izričući neke parole ili kvalifikacije.
Ekonomija je u jednom delu sociologija zbog čega ja pozivam na odmerenost kada govorite galopirajuća inflacija, što je potpuno netačno, kada čak i neke fizičke termine, termine iz fizike, ne fizičke termine, upotrebljavate za inflaciju koji se ne upotrebljavaju, ali kada je i danas u Srbiji ona bazna inflacija na koju mere monetarne politike mogu da utiču niža od zemalja u okruženju.
Danas kada svako od nas, ako brinete za građane, vi ćete voditi računa i koji termin upotrebljavate kada govorite o inflaciji, kao što ja otvoreno i javno kažem – sve inspekcije moraju da povedu računa da li je ugrađivanje sa maržom i onih posrednika između proizvođača i kupca zaista opravdan, kao što smo to uradili sa menjačnicama, radimo i dalje, kada ste u predizbornim okolnostima mogli da vidite naslove – redovi, samo što slike nisu bile aktuelne, redovi ispred menjačnica, pa nema efektive, pa tako dalje.
Znate i sami da je sve to bilo sanirano samo jednim pozivom svima vama da odete u banku i podignete gotovu koliko god želite. Niko nije bio ograničen time. U vreme Kovida niko nas nije pitao kada je sav saobraćaj bio stao kako smo se to snašli da obezbedimo dovoljnu količinu efektive, novca u kešu da niko nema strah od toga da li može da podigne svoju ušteđevinu.
Znači, vodite računa ako mislite dobro građanima Srbije, da usidrena inflaciona očekivanja, a to je poverenje u mere ekonomske politike, mere Vlade, mere Narodne banke moraju da se obezbede istinitim informacijama, ne stvaranjem panike. Panika nikada i nigde nije dobar saveznik ako mislite dobro svojim građanima. Ne tražim ni da verujete meni na reč. Ne tražim ni da na bilo koji način govorite pozitivno o meni ili onome što radim, ali ne možete da osporite rezultate stabilnosti ostvarene u 10 godina, koje vrlo često želite da nazovete trenutkom ili iluzijom.
Tako, poštovani gospodine poslaniče, još jednom da vam kažem, vaša mera vrednosti dinara, odnosa prema evru i svega ostalog je vaš lični utisak, a ne činjenice.
Izvinjavam se ako sam bila malo duža.
(Dragana Rakić: Replika.)

Hvala.
Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, veliko mi je zadovoljstvo što ću kao guverner NBS danas imati i neposrednu priliku i čast da pred vama obrazložim Predlog odluke da gospođa, dr Ana Ivković, ponovo bude izabrana za viceguvernera NBS.
Donošenje ove odluke važno je zbog toga što je saglasno odredbama Zakona o NBS viceguverner po funkciji član Izvršnog odbora NBS, organa koji donosi najznačajnije odluke u oblasti monetarne i devizne politike i stabilnosti finansijskog sistema pa se blagovremenim izborom viceguvernera istovremeno obezbeđuje i nesmetan rad i kontinuitet rada ovog tela.
Ne manje važno je međutim i to što se ovim izborom dodatno potvrđuje politika razvoja Srbije na zdravim makroekonomskim temeljima koja traje već godinama unazad, politika stabilnosti i kontinuiteta rezultata NBS od 2012. godine uz uvek prisutnu i presudnu podršku Aleksandra Vučića najpre sa mesta predsednika Vlade, a zatim i predsednika Republike.
Bez te neposredne presudne podrške NBS bi znatno teže ostvarivala svoje ciljeve i zadatke i bez tih ciljeva i rezultata, ali i te podrške mi danas ne bi bili ovako ponosni na izvanredne rezultate u oblasti ekonomije koje ostvarujemo kao država i koje ćemo, uverena sam, ostvarivati i u narednom periodu.
Iako smo se nedavno videli na sednici Odbora, nadležnog skupštinskog tela, koji po dobroj i ustaljenoj praksi NBS pred njima polaže račune, a Narodnoj skupštini preko Odbora, tako polažemo račune i građanima za poslovanje i rezultate rada u prethodnoj godini. Pored toga, ja ću iskoristiti priliku da u nekoliko reči, najkraće moguće, istaknem neke od najvažnijih rezultata koje smo postigli u prethodnom periodu i koji su potkrepljeni i najsvežijim podacima.
Ovo činim pre svega zbog onih koji misle da se rezultati ostvaruju lako, da dolaze sami od sebe. Navikavaju se na sve što je dobro u ekonomiji, kao da je to nešto dato po sebi, previđajući kakav mukotrpan rad stoji iza toga, koji konkretni ljudi stoje iza tog rada i prepreke koje su prethodile rezultatima koje ostvarujemo, a zaboravljajući, čini nam se, još lakše stanje ekonomije i osnovne makroekonomske pokazatelje pre 2012. godine.
Iz svih tih razloga htela bih samo da podsetim narodne poslanike, tako i građane, ukupnu javnost da smo zatečenu visoku inflaciju dvocifrenu u 2012. godini u roku od godinu dana spustili na nizak nivo i osam godina je čuvamo na prosečnom nivou na oko 2%. Time se čuva i realna vrednost dohodaka privrede, plate i sva primanja građana Srbije. Stvaraju se predvidivi uslovi poslovanja, što je izuzetno važno za sve one koji žele da posluju i traju dugo, a ja se nadam da je to svima cilj.
Pritom, dinar je ojačao za 0,9% prema evru. Narodna banka Srbije je od tada do danas kupila na deviznom tržištu 3,46 milijardi evra, od čega u devet meseci ove godine prekoj jedne milijarde evra. Zaključno sa jučerašnjim danom kupili smo milijardu i 600 miliona evra.
Bruto devizne rezerve su na nam na rekordnom nivou i iznose 15,6 milijardi evra na kraju avgusta. Od avgusta 2012. godine povećali smo ih za 5,5 milijardi evra, a neto devizne rezerve su više nego udvostručene.
Da napomenem i to da smo od kraja 2012. godine rezerve u zlatu do danas uvećali za preko 21 tonu. One danas iznose 36,8 tona, udvostručene su gotovo, dok je njihova vrednost utrostručena.
Tada su vredele 600 miliona evra, a danas vrede milijardu i 818 milijardi evra.
Ovo je samo mali deo onoga što je postignuto u prethodnih devet godina, u svemu tome sa mojim timom i svim zaposlenima u Narodnoj banci učestvovala je i gospođa Ana Ivković, koju sam zbog njene nesporne stručnosti, retko viđene, neverovatne predanosti poslu i izuzetno kvalitetnog rada i ovog puta predložila kao kandidata za viceguvernera.
Detalje njene radne biografije imate u materijalu koji je dostavljen u Predlogu za izbor i ne bih da ponavljam nesporne činjenice koje ukazuju na njeno bogato profesionalno iskustvo i razvoj u okviru Narodne banke Srbije, gde je provela najveći deo svog radnog veka, na različitim izvršilačkim i rukovodećim funkcijama.
Anu Ivković smo zajedno na moj predlog i uz vašu saglasnost i glasove izabrali za viceguvernera 2018. godine i ona je u potpunosti opravdala poverenje koje smo joj zajedno ukazali u prethodnom periodu, a posebno je u zajedničkom radu pokazala nepokolebljivost i rezultate u delu pregovora i saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama, investicionim kućama i rejting agencijama i to u najkomplikovanijim poslovima, gde je potrebno braniti interese Republike Srbije, a pri tom ne dozvoliti da Srbija bude polje za ekonomske eksperimente raznih stručnjaka koji Srbiju vide samo kao jednu stepenicu u sopstvenom karijernom razvoju.
Posebno želim da istaknem, za razliku od nekih ranijih vremena, kada su često državni interesi bili podređivani interesima pojedinaca iz državnih institucija koji su nastojali da u razgovorima sa predstavnicima stranih institucija to iskoriste za sopstvenu promociju i kasnije uhlebljenja u nekoj od međunarodnih organizacija, Ana je kao osoba od integriteta i nepodložna trgovini uticajima pokazala upornost, beskompromisnost kada je reč o borbi za istinito predstavljanje Srbije i njenih ekonomskih rezultata i u zemlji i u inostranstvu.
Zbog takvih ljudi, koji čine tim Narodne banke Srbije koji sam okupila, ja koja retko govorim – ja, ovog puta zaista moram da kažem da je to tim koji je moj izbor, ali zbog odlične koordinacije tog tima Narodne banke Srbije, sa predstavnicima ostalih državnih institucija i koordinacije koju imam u oblasti monetarne, ekonomske i fiskalne politike, ali i neverovatnog rada predsednika Republike i njegovog tima, sa jasnim ciljevima u pravcu razvoja Srbije, mi možemo da kažemo da je rejting Srbije na korak od investicionog nivoa i da je premija rizika bitno smanjena i daleko od onog izuzetno povoljnog nivoa koji je postojao pre 2012. godine.
Ne treba posebno da pominjemo koliko je sve ovo uticalo da ukupan iznos investicija od 2012. godine tj. od 2013. godine iznosi čak 22 milijarde evra u kojoj meri su ovi faktori doprineli smanjivanju troškova zaduživanja države, privrede i građana, bez prodaje i privatizacija, već gradnjom novih fabrika i kapaciteta.
Imajući u vidu sve što sam izložila, a pre svega to da dosadašnji rad predloženog kandidata za viceguvernera Ane Ivković daje garanciju da će ovu funkciju i u budućnosti uspešno obavljati u interesu građana i naše države.
Zahvaljujem vam se na do sada ukazanom poverenju i vremenu za obrazloženje i pozivam narodne poslanike da podrže navedeni predlog. Hvala još jednom na pažnji.

Moram da se zahvalim gospodinu Zukorliću, koga inače vidim prvi put uživo, pošto verujem da ljudi koji zbog posla mogu da prate rad Narodne skupštine danas, zbog teme koja je na dnevnom redu, izbor Ane Ivković za viceguvernera, znajući me, da pred njima nemam nikakvu tajnu i znajući da se vi i ja ne poznajemo, verovatno se sad pitaju, kako je to moguće da je gospodin Zukorlić govorio o stručnosti, odanosti, posvećenosti i lojalnosti na način kako ja govorim svom timu kad razgovaramo sa mladim ljudima i kada na našim izvršnim odborima donosimo odluke.
Verovatno se pitaju kako je moguće da neko sa kim imam geografsku možda blizinu, jer sam ja iz Vučitrna, grada koji je blizu Novom Pazaru, pa, mnogo komšija gde su se slične vrednosti delile, gde je kuća bila osnovna i ono što u kući poneseš to čitavog života nosiš i ta podrška koju u kući dobiješ i principi koje stekneš vode te čitavog života, možda nam je to slično i mene raduje podsećanje i izlaženje iz brojki i postavljanje jednog filozofskog okvira za ono što svi radimo, a kroz etimologiju svake od reči.
Znači, zahvaljujem vam se na izlaganju koje govori o negde zaboravljenim ili nedovoljno zvučnim vrednostima, zato što se neke druge vrednosti promovišu, a ja ih ovde s ponosom ističem ponovo.
Da lojalnost svojoj državi pokazujete na način ako radite posao tako kako treba, kao za svoju kuću, lojalnost svojim građanima pokazujete posvećenošću, radom i rezultatima i nikada izbor svojih saradnika, nisam činila po tome da li je neko žensko ili muško, koliko ima godina, po kvotama, po, možda sam malo staromodna, za mene je najvažnije da je čovek, ako mogu reći insan, u pravom smislu čovek, nezavisno od pola i da je stručan i da želi da radi za ljude i sa ljudima.
I kad meni poneko kaže, ali ti imaš tim. To je kao kad mi neko kaže, ti imaš kuću. Pa da, što ti ne napraviš kuću. Ta kuća o kojoj ste vi govorili na način kako ste govorili, jer kuća nisu ni krov ni dimnjak, kuća su ljudi, porodica na koju se oslanjamo i zato ja svoj politički begraund, svoju stranku smatram svojom porodicom, čitavu državu smatram nečim što mi je povereno i što sam u prvom govoru rekla, primam na revers, i dužna sam da vratim uvećano, sad podaci već o tome govore, koliko je uvećano i ne moraju da veruju oni što kažu, koji vas vole, ne vole, nikad vas voleti neće, šta god za njih da učinite, a oni koji veruju na rezultate, ne samo na reč, a reč jeste najvažnija, jer uvek je prvo bila reč, a iz reči proističe sve, vodim računa i o tome, da li otvorenu flašicu vode treba baciti ili ako ne možete da je popijete da zalijete cveće koje se nalazi u hodniku.
Bez te filozofije, zajedništva, želje da trajemo dugo i zajedno, ne može da se postigne nikakav uspeh. Moji su saradnici porodični ljudi, Ana ima dvoje dece, najbolji đaci, stiže pored posla i to da uradi i ne zamerite mi na malo privatnosti.
Ana je u međuvremenu postala udovica, i verovali vi ili ne, jedan jedini dan odsustva, jedan jedini sat odsustva, sem dok je trajala sahrana, nije bila pored telefona. Iz bolnice se odgovara na mejlove, dogovara, odgovara, zakazuju sastanci, primaju instrukcije. I ne samo Ana.
Ja imam još dvoje viceguvernera, Željka Jovića, takođe oca dvoje dece, Draganu Stanić, na žalost, ona ima samo jednu devojčicu, ali to su ljudi koji žive za Narodnu banku. Ne zamerite na ovome.
Moj Dejan koji je ovde sa mnom, vodi Direkciju za zakonodavno pravne poslove, i svakog dana putuje iz Smedereva, takođe porodičan čovek, ima sreće da ima dece, a time i širi pogled i osećaj. Ako bih ja sada vama rekla da ja znam imena dece svih svojih saradnika, da znam ko se u koroni razboleo, preminuo, reći dal se ova žena bavi poslom ili saradnicima. Ja dvadesetčetiri sata živim za Narodnu banku.
Ja i sanjam ono što mi se dnevno dešava i pravim planove, imam sreću da sam ja udovica, da su moja deca, troje dece, velika i skromna, žive svoj život, i potpuno razumeju moju posvećenost mom poslu, jer započeti desetu godinu u kući koja je bila razrovana, u kojoj su bili odeljci šta ko radi i za koga, za sebe radi, ali svako ima neke svoje nahije, pa tamo zarađivao, a danas biti tim, gde se nijedan sastanak sa Međunarodnom organizacijom, ne održava sa jednim sektorom, nego pripremni sastanci, dok ne usaglasimo stav i ne dogovorimo se šta je stav majke Srbije, otadžbine Srbije i ono što treba da bude odbranjivo, za 20, 30 godina zauvek. Sija zlato, ali ga imamo u trezoru Narodne banke Srbije, i ne samo što ima lep sjaj, nego zato što njegovo držanje u trezorima Narodne banke Srbije najmanje košta, a danas novac troši, ima negativne kamate, pa nas najmanje košta da deo deviznih rezervi imamo u zlatu, jer zlato ni hleba ne traži ni vode ne pije. U našoj je zgradi.
Ne zaslepljuju me ni rezultati, ja sam žena koja zna, ako ste do juče spremali 30 godina ručak, od slave se ne živi i sutradan morate da spremite isto tako dobar ručak i da kao žena, majka, uradite, sve što treba. Taj princip porodičnog odnosa, ali nisam ja baš nežna, ja sam vrlo stroga majka i toga se ne stidim, jer pravilima izvodite decu na pravi put i upućujete ih kad pogreše.
Zaista sam ponosna što vodim kuću koja ima ugled, ali i podršku koju moram da ponovim. Od trenutka kada je gospodin Aleksandar Vučić postao i predsednik Vlade, postavljanja osnova onog što se zovu da dve ruke rade zajedno, monetarna i fiskalna politika, jer je država jedno telo, i da te dve ruke se čvrsto drže i rade zajedno, to govori o rezultatima koje namerno neću da iznesem ja, jer sam ih, operativne podatke o stranim direktnim investicijama saopštila sam i predsedniku Republike i očekujem da ih on iznese. Ne što je stariji po funkciji, ne zato što ga lično poštujem, a mnogo ga poštujem, već zato što je to u velikoj, najvećoj meri rezultat njegove posvećenosti i rada za dovođenje investitora u Srbiju. Neću da iznesem podatak, ali je impresivan. Tako se radi u kući gde su čeljad vaspitana i gde se međusobno poštujemo.
Zahvaljujem vam se još jednom na inspirativnom govoru. Izvinjavam se što vam oduzimam vreme. Nadam se, da mi niko neće dati ovako inspiracije da se javim za reč i da trošim vaše vreme. Pošto ja iz te kuće NBS ne izlazim nigde, baš nigde, moj izlazak u ovu, zaista za mene svetu kuću, gde sam stvorila ime u onoj staroj zgradi dole, pa u ovoj ovde, su dani kojih se najradije sećam. Vas poslanike mogu da pozdravim rečima da se ovde na odbrani svakog amandmana i svakog zakona prepoznajete među građanima.
Mene i danas oslovljavaju, kada me vide na ulici kao poslanika. Ja ih retko ispravljam, retko ih ispravljam jer se rado sećam svog mesta u poslednjoj klupi, gde je najhladnije, jer tako radi ovde klima, gde sam ujutru prva ulazila i poslednja izlazila i nisam nikada izostajala, branila sam interese Srbije na način kako to radim i danas bez ikakve razlike.
Zahvaljujem se i izvinjavam se potpredsedniče još jednom na oduzetom vremenu.

Iz poštovanja i prema vama koji ste predstavnik naroda, ali iz poštovanja prema temama koje ste otvorili, ja moram sa par reči da prokomentarišem.
Ako postoji nešto što cenim kod sebe, a očigledno nemate dovoljno informacija o tome, to jeste doslednost u politici i vrlo bih volela, pošto su sačuvani svuda stenogrami sa nastupa i svih diskusija, da ih negde nađete i da uporedite razliku između onog što danas javno govorim i što sam onda govorila, ali i da shvatite da društvo nije brod koji možete da izvučete na obalu i da ga popravljate. Društvo je kao sistem brod koji plovi i koji ne može da napravi zaokret 180 stepeni u trenutku, a da to ne proizvede negativne posledice po sve one koji od tog broda, govorim o Narodnoj banci Srbije i njenoj politici i mojoj ličnoj hrabrosti koja se ni jednog trenutka nije dovodila u pitanje, a reći ću vam jedan samo ilustrativan primer, prosto nije moguće preko noći promeniti.
Usvajanje člana 9 - ograničavanje međubankarskih naknada, gde je Narodna banka pokazala, u trenutku kada sam ja stavila u drugi plan sopstveni izbor za drugi mandat, a u prvi plan stavila potrebu da država Srbija kontroliše svoja plaćanja bezgotovinska, stavljanjem u prvi plan domaće kartice "dine", ali davanjem za pravo i stranim karticama "vize" i "masteru" da se prvo registruju ovde kao platne institucije i da imaju ravnopravan tretman sa domaćom karticom, jer Narodna banka samo tako može da kontroliše njihov rad i da građanima obezbedi sigurnost pristupa karticom tom sistemu, i da pored toga do tada godišnje 30 miliona evra je na naknade koje su te dve strane kartične organizacije iznosile iz Srbije, a sada ostaju u Srbiji, jer smo obavezali mojom odlukom koju mi je ova Skupština dozvolila usvajanjem zakona, da obavežem banku da prvo uz ostale kartice daju i "dinu" kao domaću. To znači da možemo da obezbedimo sigurnost bezgotovinskog plaćanja i sigurnost pristupa svom platnom računu besplatno.
Tu gde je bilo, neću da pričam o pritiscima i o tome koliko sam ja hrabra, o tome govori sve ono što su te, pa čak i neki poslanici tada ovde, bukvalno sa spremljenim diskusijama od tih međunarodnih kartičarskih organizacija, pokušavali da ospore, da me ubede itd. Ja sam i tada pitala onog ko je za mene, ne samo da me je predložio ovoj Skupštini, nego onog ko je za mene čovek koji se po hrabrosti i ne proračunatosti ne može uporediti ni sa kim kao predsednicima do sada, evo izneću jednu ličnu stvar, ja često puta kažem - Aleksandre, da li te je dostojan ovaj narod, koji mi je tada pružio podršku, a njemu sam rekla - izaći ću u Skupštinu sa takvim zakonom, biće mnogo pritisaka. Ja ću im odoleti, imam li podršku poslaničke većine? Tražio je ukratko obrazloženje kada sam rekla da je reč o podršci domaćoj platnoj kartici. Rekao je - imaš podršku.
Pritisci ambasada, ja ne primam ambasadore. Nije moja nadležnost spoljno politička, a bilo je takvih pritisaka. Ne idem na prijeme, mene to ne zanima. Imam 61 godinu, radim od 1981. godine, imam mnogo staža. Nikome ne želim da se dopadnem i da se udvaram, ja radim u interesu građana Srbije, ali uz svest dokle mogu, a da ne ugrozim poziciju Srbije koja je otvorena ekonomija i u globalizaciji toliko povezana da niko više, ni jedna država, od Amerike do Srbije, preko Kine, nije u toj meri suverena da može da funkcioniše sama kao izolovano ostrvo.
Za mene je "dina kard" moja zadužbina u smislu posvećenosti nečem što se zove domaći kartični sistem bez ijedne reklame, bez ijednog uloženog dinara. Uz domaću banku Poštansku štedionicu koja zaista promoviše tu "dinu" iskreno, a druge moraju, htele ne htele, mada se dešava da dođete na šalter, uruče vam "dinu", jer moraju, ali vam ne uruče pin. Onda, možda vam deluje smešno, pišem pisma svim bankama sa upozorenjem gde se desilo, kako se desilo i da ću im doći u kontrolu i kažnjavati za to.
Znači, na primeru platnog sistema, novo uvedenim platnim institucijama mi dajemo jednake šanse svima, ali kažemo da Srbija kao Francuska, Nemačka i mnoge druge države stavlja u prvi plan svoju domaću platnu karticu, jer je to interes Srbije, da tu ostaju troškovi, da budu najniži, da u najmanjoj radnji može da se plati karticom. Evo, mogu da vam dam listing svojih plaćanja, ja isključivo plaćam "dinom" platnom karticom koju imam.
Kako smo nasledili bankarski sistem u kojem je, zovemo ih da su domaći entiteti i domaće banke, ali su im matice i vlasnici u inostranstvu.
Podsetiću vas, koji ste možda zaboravili ili one koji ne bi da se rado sećaju, posle 5. oktobra 2001. godine broj 11. međunarodni ugovori, privatizacija bankarskog sistema je opisana jednom rečenicom. Za šest miliona dolara, ponavljam za šest miliona dolara pomoći, rečeno je da će se izvršiti reforma bankarskog sistema i privatizovati banke po metodu isecanja od slučaja do slučaja. To je bila i metodologija i princip i način i sve ostalo. Za privatni sektor takođe za šest miliona dolara spisak velikih preduzeća nacrtane institucije koje će da rade i kako će da rade i koje moraju donatoru, starateljskom fondu Svetske banke da u nameri da nešto urade napišu obaveštenje. Za dva puta do šest miliona dolara Srbija je dovela sebe u situaciju da tom tzv. revolucijom ili kako je već slavitodobitno zovu, bukvalno dobijemo bankarski sistem, gotovo potpuno stran.
Pitajte me gde su bivši guverneri. Pitajte me gde su bivši nosioci finansijske vlasti. Zato sam i rekla kako radi naša Ana, kako su radili oni želeći da se dodvore i uhlebe kasnije negde. Prodavali su sve što su zatekli. Šta je dobrobit za građana od te, da kažem privatizacije, po metodu isecanja od slučaja do slučaja. U stvari je to bio mafijaški princip – ubij poverioca i nemaš dug. To su bile četiri velike banke koje su finansirale sisteme i ja sam pre toga radila u komercijalnom bankarstvu i odlučno znam o čemu govorite. Osvrnuću se i na primarnu emisiju.
Kako sam ja u toj situaciji nastupila, te četiri privatizovane banke uz čoveka koji sedi ovde do mene i ekipu sa kojom radim na tome, posle 20 godina prvi put smo uspeli 2016. godine da naplatimo deo novca koji je zatečen na računima u inostranstvu od tih naših banaka. Nije za dalju i širu priču. Radimo na tome i dalje. Svoju posvećenost interesima Srbije ne dokazujem na taj način, ali pišem knjige i u tome ostaju podaci o tome da neko jedno čita i da se ne zabravi šta smo vraćali dobro, a što smo nasledili dobro što unapređujemo.
Šta su građani dobili tom privatizacijom? Ono što uopšte nisu imali, kredite za stanove. Znači, poslovanje ranije banke su radile sa privredom i to je ono što se i danas zaboravlja, od novinara do stručnjaka, oni odmah kažu – a, šta građani imaju od toga? Pa, ne može građanin da ima više standard ako ne postoji preduzeće u kojem radi, ako to preduzeće nema tržište, ako nema proizvod koji neko želi da kupi, koje on može da naplati. Samo tada postoji građanin koji je platežno sposoban da ode i da uzme kredit, a oni samo traže onaj krajnji ishod, kako da građaninu napunimo novčanik. Od čega? Mora prvo da se stvori poslovni ambijent, okruženje u kojem će da dolaze ozbiljni investitori, da grade fabrike, da zapošljavaju ljude unutra, da stvaraju profit, da imaju interesa da ostaju, ali i da povećavaju plate ljudima koji će imati takav nivo primanja da mogu i da uzmu stambeni kredit, pa da se žene, udaju, stvaraju porodicu i tako dalje.
Tu celinu pristupa, ja imam svakog trenutka na umu, i pokušavam da nam nasleđenu potpunu slobodu tržišnog liberalizma, posebnu u bankarskom sistemu, gde su banke mogle baš sve i sve se pravdalo tržišnim pristupom, da je u određenoj meri ograničavam tako da banke žele da ostanu da rade, da imaju profit, jer to je jedini interes kako će ostati da rade, ali i da naši građani bez kojih banke ne mogu da postoje, imaju koristi od tih banaka, tako što će uzimati kredite.
Šta sam ja uradila u nasleđenom stanju? Uspela da spustim kamate sa dvocifrenih nivoa i vi danas imate po prvi put izjednačenu situaciju da u proseku, znači, govorim o svim bankama, imate 2,9% prosečnu kamatu i na devizni i na dinarski kredit. Prosek, ne kažem za svaki pojedinačni.
Imate situaciju da banka ne može da objavi reklamu koja nije istinita. I to im zabranjujemo. Ne mogu da prodaju problematične plasmane, a da ne prijave to Narodnoj banci. Zašto? Pod firmom problematičnog plasmana neke kompanije u stvari prodaju brend, prodaju biznis, prodaju tržište. Svega toga sam ja svesna, jer sam ja 1981. godine počela da radim kao ekonomista, 1960 sam godište i radila sam u privredi, radila sam i kao profesor, ali znam šta znači raditi, zaraditi, a najduže sam radila u banci, ali mi nije bio cilj da kada u banci radim da neko kaže, a postoji jedna izreka, da kad u banku uđeš i uneseš vola budi srećan ako izneseš samo rogove. Trudila sam se da zaista banka bude servis i da to iskustvo banaka koje su nekada bile servis, najviše privrede, ali ne dovoljno građana, pretvorim danas zaista u servis i građana i privrede.
Zašto je situacija drugačija? Vi ste imali u ono vreme 90-ih godina mogućnost da preduzeća koja dobro rade, imaju stambeni fond, da daju stanove, pa se odsustvo potrošačkih i stambenih kredita nije tako osećalo među građanima. Slomom 90-ih godina, zbog sankcija, nemojte to nikada da zaboravite da se naša privreda nepovratno pokvarila sankcijama i dovijanjem koje je moralo da se dešava da bi se nabavljali lekovi, da bi se nabavljali energenti i da osnovne delatnosti funkcionišu. Nemojte da zaboravite ni ratove u međuvremenu. Onda kada krenete da funkcionišete sa otvaranjem gde za mrvice prodate decenijama stvarane fabrike, velike sisteme u kojima su radili hiljade ljudi, nije lako doći u situaciju da danas pričamo, zatvara se jedna fabrika i od toga se pravi vest. Izvinite, da ne postoji zatvaranje i otvaranje ne bi postojao sistem bankrotstva, likvidacije, propadanja i tako dalje.
Hajde da realno gledamo šta je moguće da uradimo i da kada radimo nešto bude veća korist nego šteta. Ja zaslužujem i tražim poštovanje i od međunarodnih sagovornika i od vas kao poslanika pre svega samo za ono što uradim dobro odmereno i dugoročno sagledano. Ja ne bih sebi dozvolila ponavljanje onoga što se desilo ni 90-ih godina, kada su se pojedini, danas se nazivaju biznismenima, tajkunima, kada su državnu imovinu zbog sankcija i potrebe da obavljaju međunarodni promet, prepisivali na sopstveno ime, jer je privatna svojina priznata u svetu. Kada se zemlja otvorila posle tzv. petooktobarske revolucije, oni su se pravili kao da su stvarni vlasnici tih spoljno-trgovinskih preduzeća, velikih kompanija i tako dalje. Kada napravite grešku za koju ne odgovarate, onda mogu samo da ponovim naslov Talebove knjige, ko kožu u igri nema i kome se greške ne vraćaju da za njih odgovara, on će ih uvek praviti.
Od kada smo mi u prilici da vršimo vlast, da stvaramo sistem, da popravljamo nasleđeno, naša koža u igri je, naša su deca u igri, naša je budućnost u igri i svo iskustvo i znanje koje imamo je u igri i mi to dokazujemo.
Zatvarane fabrike, otvaraju se nova radna mesta. Čuli ste sinoć predsednika o kojim brojevima je reč, samo u spoljno-trgovinskoj razmeni i saradnji sa Nemačkom. Nijedna od stranih investicija ne mimoiđe Narodnu banku Srbije.
I kad kažemo strane direktne investicije, nije to ono o čemu pričaju subvencije, to je novac koji pređe granicu te zemlje iz koje ulazi investitor i koji preko računa banaka i Narodne banke, sa evidencijama, menja svoj novac, unet u izgradnju ovih fabrika.
Da ljudi samo hoće da shvate kakva je to tektonska promena i razlika koja se ne dešava preko noći, kažem, nije to brod pa možete u jednom zaokretu da napravite promenu, vi to morate da radite polako, tako da građani koji već imaju kredite ne ostanu bez kredita, jer poslovnog fonda u državnim preduzećima nema. Hteli smo tržišnu privredu, dobili smo privatizaciju i sad pričamo o društvenoj odgovornosti.
Umesto svega onoga čega se ja dobro sećam, vi ste verovatno prilično mlađi od mene ali obavešteni i čitate o tome, nemamo prava ni vi ni ja da pojednostavljeno gledamo stvari i da kažemo – sad ćemo da prekinemo svoje odnose sa svetom i da krenemo onako kako mi mislimo da treba. Za mene je dinar svetinja i zato mu čuvam vrednost.
Imati sopstvenu valutu znači imati sopstvenu politiku, ali puni suverenitet nema ni Amerika, zato što je Kina kupac njenih hartija od vrednosti. Pitali su me svojevremeno da li je Grčka prodala svoj suverenitet time što se zadužila toliko.
Ja kažem ja o Grčkoj ne mogu da brinem, ali danas apsolutni suverenitet u onom filozofskom smislu ne postoji ali postoji nacionalna država. Nacionalnu državu branimo, gradimo i znamo gde su joj i granice i šta je njena ekonomska moć i na njenom jačanju radimo svakog trenutka.
Ono što ja mogu da uradim jeste da svakog domaćeg ulagača u finansijski sistem podržim ukoliko ima čist izbor novca i dugoročan plan da u taj sistem uđe. Preko 13 platnih institucija koje su banke u malom, daju male kredite i institucija elektronskog novca, mi smo zakonom od 2014, pa 2016. izgradili.
Viza i Masterkard nisu iskoristile to pravo da se registruju po tom zakonu, a smeta im što je Dina obavezna platna kartica. Ja se nikom za to ne pravdam, ja kažem i vi imate pravo da se registrujete u Srbiji kao platna institucija, da prijavite svoje zaposlene, da plaćate porez i da imate isti tretman, da vaša kartica bude prva.
Međutim, oni imaju druge sisteme ulaska u banke sa kojima žele da rade, a ja želim da radim čisto. I Dina kard, ne u mom, u svakom novčaniku treba da bude. Ko ne voli državu Srbiju i neće Dinu, ne mora da radi. Ne mora da plaća Dinom, ali banka mora da mu je da i nijedna banka ne sme da osporava izdavanje Dina kartice.
Koji kod ulagač želi da osnuje ovde banku, čistog novca i čistih namera, dobrodošao je. To dokazuje i struktura banaka koje imamo. Međutim, nemojte me za „Komercijalnu“ pitati, nemojte, duša me boli. Ja nisam vlasnik. Zašto je, da podsetimo one koji su zaboravili u vreme one vlasti, tada kada je prvi put privatizovana „Komercijalna“ po ugledu IBRD uopšte nije zatraženo mišljenje nečeg što se zove Komisija za zaštitu konkurencije IBRD ušao u vlasništvo „Komercijalne banke“ a ova se država mukom mučila da ostvari svoje vlasničko pravo u toj „Komercijalnoj banci“, jer su državu prodavali oni koji su je smatrali svojom, a za nju nisu radili ništa.
Ja to ne mogu, kao što ne želim da ulazim u tuđe nadležnosti, ne dam da ulazi niko ni u moje, ali ja ne mogu državi da osporim to je što ona prodala „Komercijalnu banku“, ako je način kako je ona bila privatizovana bio takav da država Srbija, to što se zvalo njenim, u suštini nije bilo njeno imanje ni mogućnost odlučivanja.
Meni ostaje da radim i da se nadam da ćemo imati domaće banke, ne treba nam Razvojna, jer što bi nekog forsirali? Neka tržišna konkurencija, pa i među domaćim bankama, odlučuje ko je najbolji i kome trebaju klijenti, ali ono što mogu da obećam svima vama, to je da će i te banke čije su matice u inostranstvu, morati da se na tržištu ponašaju u interesu klijenata. Nema negativne kamate na deviznu štednju, pa nek izvole, nek smene guvernera, ako to nekome smeta.
Ovde štednja mora da bude, poštovana mora da se sačuva, a najveći deo je u Komercijalnoj banci. Možda pokušaju da nešto od negativnih stvari, provuku kroz ovaj bankarski sistem, ali svom snagom, ne štedeći i sa mnogo hrabrosti zaustavljaćemo sve negativne pojave koje zaustavljamo.
Ne mogu da promenim preko noći strukturu vlasništva, ne bih volela ni da postojeće banke odlaze, kao što nisam bila srećna kada je „Sosiete Ženeral“ privatizovana, kao jedna od najstarijih mešovitih banaka, ali moram da obezbedim svima jednake šanse, uslove i nadzor.
A to znači sledeće, nasleđen nivo problematičnih kredita u tim bankama, 2015. godine, od kada se meri taj pokazatelj, bio je 23%, znači loših plasmana gde je neizvesno dal ćete da naplatite, a to znači blokiran novac, i to znači da ćete čekati da neko donese zakon da prodate te plasmane, onako kako rekoh, biznise, brendove, itd.
Danas strategijom koju je NBS, uz podršku partnera, a ne po nalogu MMF, Ministarstva pravde i Ministarstva finansija sprovela, ali kao vodeću ulogu NBS, mi imamo 3,7% tih problematičnih plasmana, pre pandemije, a poslednji podatak, iako smo imali pandemiju je 3,61% i pored svih problema, nama taj pokazatelj koji govori o zdravlju bankarskog sektora, i dalje ide na bolje, jer taj niži nivo problematičnih plasmana govori o tome da NBS, bdi svakodnevnim izveštajima koje dobija od banaka nad svim tim bankama.
Kada je reč o primarnoj emisiji, vreme kada sam ja radila u komercijalnom bankarstvu je vreme primarne emisije i ja odlično znam koliko je dobar mehanizam finansiranja onog što će se stvarno proizvesti. Znači, proizvodnja za izvoz, setva, žetva, proizvodnja uglja tada, trebalo si da dokažeš da imaš račune za seme, da imaš račune za mašinu, da imaš račune, odnosno otkrivku uglja toliku i toliku i NBS, i Poslovna banka su zajednički finansirale deo te buduće proizvodnje iza koje će ostati realan proizvod. To je ono što zovemo BDP, bruto društveni proizvod, ali realna vrednost i to je funkcionisalo do jedne mere, kako treba, da bi u jednom trenutku, ja ne znam čijom krivicom, banke onaj deo koji treba da daju iz svog džepa, dogovorile sa klijentima da uvećavaju količine i uglja i žita i semena, na visinu od 100% da banka ne da ni dinar, a da sve bude primarna emisija NBS, a zvanično je to bilo 40, 60.
U tom trenutku se stvara prostor za inflaciju, obezvređivanje dinara koje je i devedesetih godina dovelo do besmisla i dovelo do takvog straha koji se teško zaboravlja.
Znači, Nemci se boje inflacije, jer Vajmarska ne izlazi iz sećanja. Srbi se boje inflacije s pravom, jer hiper inflaciju pamtimo mi koji imamo dovoljno godina i zato vodimo računa o tome.
Međutim, NBS je čak u vreme pandemije, ne primarnu emisiju, nego nešto što se zove kontrolisana pomoć kroz naše korporativne obveznice uradila takav sistem finansiranja realnih projekata gde smo mi deo tih akcija, korporativnih obveznica, hartija vrednosnih, otkupili od onih koji zaista imaju realan proizvod, naplaćujemo kamatu na to kao i banke. I, to jeste pandan onome pod čijim vi podrazumevate primarnu emisiju, ali ne primarnu emisiju na veresiju, u najgorem smislu reči, nego finansiranje projekata koji zaista imaju realnu osnovu i nismo sa tim preterali pazeći da ne ugrozimo inflaciju.
Mnogima je to zasmetalo, jer su mislili ko zna šta iza toga stoji, a mi smo to uradili na način da te korporativne obveznice mogu da budu zaloga bankama, da mogu da koriste likvidnost kod nas. Znači, banke imaju odgovornost da vrše, pomenuli ste ključnu reč, namensku kontrolu kredita, jer je u njihovom interesu da naplate i da taj plasman ne uđe u onaj problematični kredit koji sutra treba prodati ispod svake cene.
Zašto vi o tome ne znate dovoljno ili zašto znate samo negativne stvari? Zato što ja imam svoj rukopis kako radim ovaj posao. Ja se ne pojavljujem često, ali odgovaram na svaku neosnovanu kritiku. Projekcije rasta, emisije korporativnih obveznica, pomoći privredi i neosnovanih priča o precenjenom dinaru ili o padu izvoza. Svi podaci o tome šta se sa izvozom dešava govore o tome da izvoz raste i u apsolutnim brojkama i u učešće u BDP izvoza raste, a o dinaru kao precenjenom ne možete da govorite ako ja vama iznesem podatak da smo kupili preko 3,5 milijardi evra da dinar ne bi jačao previše.
Mi smo u prošloj godini, pandemijskoj, milijardu i 450 miliona evra prodali da bi dinar ostao stabilan, jer investitori koji ulažu u realni sektor su samo čekali da li će NBS da popusti svoje monetarne, da kažem, kanape. Ne nismo popustili. Od tih milijardu i 450 koliko smo prodali u prošloj godini, ja vam rekoh podatak, u ovoj godini mi smo već kupili milijardu i 60 miliona, gotovo nadoknadili to ulaganje u stabilnost dinara.
Znači, kada me neko optuži da je dinar precenjen, ja samo pitam šta mislite da određuje vrednost dinara, nego ponuda i tražnja deviza? To što mi umemo da usklađujemo ponudu i tražnju od onih investitora koji unose devize, sa potrebama onih kojima trebaju devize za uvozne komponente, to je već nešto što ja nisam dužna da kao pravilo rada crtam drugima, da bi ja njih učila poslu koji oni ne razumeju. Priče o precenjenosti dinara, mnogo tekstova ima, inoviran je sajt, dali smo ga.
Ima i čestitih ekonomista koji, jednostavno ne vide celinu stvari, pa imaju pogrešnu sliku. Ja zaista molim sve da na te ključne teme pristupe sajtu, videte podatke, a i pitaju ako treba. Mi smo u NBS uvek spremni da to objasnimo i bila bi srećna kao i vi da ima mnogo više domaćih ulagača u finansijski sektor, pre svega u bankarski, u finansijski ga ima i želimo da ih bude i u osiguranju, u platnim institucijama ih već ima, u dobrovoljnim penzijskim fondovima ih nema dovoljno, sve je to pod našim krovom, ali niti nam nedostaje hrabrost, niti nam nedostaje ljubav pretočena u posvećenost poslu, ali ne ide ni brzo, ni lako.
To što nas zbog toga napadaju i predsednika kao nekoga ko je kapa nad svim tim, to i što i Srbiji nalaze mane, pa i nekim od nas pojedinačno. Znate kako kažu, možda vam Niče nije drag, meni jeste, kada kaže – ko je u visinama taj mora da se pomiri da u visinama duvaju jaki vetrovi i čuje se grmljavina. Znači, uvek će biti primedbe, ali zato što vaše primedbe smatram dobronamernim, ja sam zato toliko vremena oduzela poslanicima da vam objasnim da činim i više nego što mislite i što možete da pretpostavite, ali, učinci jesu u priličnoj meri dobri, a ja se nadam da će biti i bolji.
Hvala vam na pitanju i na pažnji.

Iako nije na dnevnom redu rasprava o amandmanima na taj zakon, ja ću iz poštovanja vremena svih nas da odgovorim na to pitanja i odgovoriću na pitanja koja su u mojoj nadležnosti.
Narodna banka Srbije je deo države Srbije, odgovorna parlamentu, internoj reviziji, eksternom revizoru, Državnoj revizorskoj instituciji, svim organima propisanim Ustavom, a ovaj parlament ima ovde većinu koju tvori SNS. Toga nema razloga niko da se stidi ni da opovrgava, a u neko ranije vreme svi smo ovde govorili o tome kakav je uticaj parlamenta i snaga parlamenta na opštedruštveni život i na tokove i procese koji se dešavaju.
Da, Narodna banka, kao i svaka centralna banka ima nezavisnost u smislu odlučivanja o merama i instrumentima kojima će sprovoditi ekonomsku politiku Vlade. NJeni ciljevi jesu niska i stabilna inflacija i finansijska stabilnost, ali ne ugrožavajući ta dva cilja. Sprovodi ekonomsku politiku Vlade i pomaže Vladi u tome i u tom smislu jedinstvo izvršne vlasti ove Skupštine koja izglasava zakone, pa i Narodne banke Srbije koja u okviru svojih nadležnosti funkcioniše nije stvar koje bi trebao bilo ko da se stidi, prećutkuje ili da nam se zamera, a meni posebno.
Zašto je priča o famoznom članu 9. i o smanjivanju međubankarskih naknada pretvorena u priču o Dini? Ko ne zna, Dina je domaća platna kartica. Treba da se pravdamo što normalizujemo stanje. Zašto Udruženje banaka Srbije, u kojem je preko 75% učesnika banaka koje nazivamo domaćim, ali imaju strane vlasnike, saglasno sa ovim zakonom? Ja ću, ako kažete vreme prekinuti, pa ću se javiti ponovo i nastaviću sa obrazloženjem.

Evo, iskoristiću dva minuta da pokušam da objasnim ono što smo vam kao poslanicima dostavili na strani 14, o sistemskom značaju plaćanja platnim karticama, jer 57% svih plaćanja je platnim karticama. Taj sistemski značaj platnih kartica znači da Narodna banka Srbije mora da obezbedi svakom građaninu koji je ima dostupnost svom platnom računu karticom nad kojom Narodna banka Srbije ima nadzor u sistemu Republike Srbije, u svom RTGS-u, to je Dina.
Niti se zabranjuje izdavanje „Vize“, niti se ograničava izdavanje „Masterkarda“, niti bilo koje druge, ali je domaća platna kartica obavezna, da bi u slučaju eventualnih nemogućnosti da se procesiraju strane kartice u domaćem sistemu, jer je od njih, od ovih 57%, 97% tih transakcija se u inostranstvu, gde mi nemamo nikakav nadzor kao NBS, ni garanciju građanima Srbije koji ih koriste, obavljaju se u internacionalnim kartičnim šemama i sistemima.
Iako Centralna evropska banka i Centralna banka Belgije nadziru ove dve kartične šeme, u našem susedstvu u Bugarskoj je i pored tog nadzora izdat nalog i primenjuje se odredba da se sve transakcije u domaćoj valuti, znači u levima, moraju procesirati u zemlji u domaćem platnom sistemu. Naš zakon takvog ograničenja nema.
Prva kartica je „Dina“ i obavezna je. Niko ne može da kaže da vam kaže da je prva „Viza“ ili „Dina“. Može da bude, nek se procesiraju kao platni sistem i imaće isti tretman.

Prosto, ne bih da gubimo vreme. Na način kako se pravi plastika za dinu, pravi se za „Visa“ za „Master“ i za bilo koju karticu. Na isti način se one pesonalizuju, procesiraju. Šest procesorskih kuća, niko nikog ne može da uslovljava, nikom se posao ne namešta.
Da li tražite od mene da kažem da li će to SNS da pravi plastiku za karticu „Dina“, a ne za „Visa“ ili „Master“?
(Gordana Čomić: Bože sačuvaj.)
Molim vas da uozbiljimo stvar. Niti je bilo fer sa karticama, niti može da bude, niti će biti. „Dina“, kao i „Master“ i „Visa“, ima pravo da bude kartica u novčaniku svakog građanina. Prednost „Dina“ je jer je domaća, jer NBS vrši procesiranje, sravnjenje konačno i garantuje sigurnost tog platnog sistema i uopšte ne uslovljava da „Dina“ to bude kao prva kartica izbora. Neka budu „Visa“ i „Master“, iako su skuplje, ali neka se licenciraju u zemlji.
Izvinite, a da li bi neka banka ovde mogla da posluje bez licence, a da druge budu licencirane i da budu pod nadzorom? Što bi to bilo ko obezbedio „Master“ ili „Visa“? Da li žele da budu oni koji procesiraju domaći platni promet za kartične transakcije? Pa, moraju da podlegnu propisima države Srbije.
Nije harmonizacija normalizacija stanja. Harmonizacija je potpuna, ne narušavanje konkurencije, apsolutno ravnopravan tretman. Sve imate u amandmanima. One koje zanimaju detalji dajte da ovo javno pročitaju, da ne gubimo vreme i da ja ne kršim Poslovnik.
(Aleksandar Martinović: Povreda Poslovnika.)

Samo jedna informacija za javnost, NBS tj. Centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga, odnosno sada sektor, tromesečno objavljuje izveštaje koje je kolega poslanik pomenuo kao interne.
Neistina. Izveštaji su javni, nalaze se na sajtu NBS u odeljku Sektora za zaštitu korisnika.

Rado ću da nastavim da se bavim temama koje su na dnevnom redu, ali postoje stvari preko kojih čovek jednostavno ne može da prođe, ni da pređe. Dve su stvari.
Zakon o obligacionim odnosima, član 395. i Zakon o deviznom poslovanju, izričito dozvoljavaju mogućnost postojanja devizne klauzule i ne postavlja se pitanje, prosto je neistina reći da je ona zabranjena.
Ono što je mnogo važnije a što želim da kažem je da je u Srbiji neizvesna i prošlost, a ne samo budućnost, pa ću radi svih nas da podsetim.
Posle Petooktobarskih promena 2000. godine, krajem 2001. godine u Saveznoj skupštini je usvojen Zakon koji je tek posle par meseci objavljen u službenom glasilu koje se zove „Međunarodni ugovori“, mislim da je broj tog službenog glasila 18, u septembru 2001. godine je objavljen, a nešto se dugo čekalo sa objavljivanjem, gde je Skupština ratifikovala većinom tada vladajućeg DOS-a međunarodni ugovor Starateljskog fonda Međunarodne banke za obnovu i razvoj, gde je od obećanih šest milijardi dolara stiglo šest miliona dolara, od kojih je 4.250.000 dolara otišlo na konsultantske usluge, a ta sitna razlika od četiri i nešto do šest bila predviđena za nabavku opreme gde će biti smeštene tada decidno nacrtane institucije koje će sprovoditi privatizaciju, počev od agencije i njihovih nadležnosti.

Da li mogu kao predlagač da završim?

Mene je vreme sprečilo da vam to kažem odmah.
Znači tada je donet međunarodni ugovor, pomoć starateljskog fonda, kojim je sa jedne strane rešavana, nacrtana predviđena privatizaciji u kojoj su domaći organi morali već u najavi u nameri da nešto kupe ili nabave, a vrednosti iznad 50 hiljada maraka tada, morali su da prijave ovom donatoru koji im je dao šest miliona dolara.
To ilustruje odnos zaštite interesa države koju predstavljate i pristajanje na ono što vam nude drugi. Danas imamo potpuno drugačiju situaciju. Govorimo o partnerskim odnosima sa MMF-om, a za bankarski sektor, Međunarodni ugovor objavljen u „Službenom glasilu“ broj 18, ne držite me za reč, mislim da je 18, je predvideo privatizaciju bankarskog sektora u jednoj rečenici, metodom isecanja od slučaja do slučaja.
Toliko o odgovornosti onih koji su postigli smanjivanje dugova koje su, da snižene prema državi, ali ni jedna poslovna banka prema konkretnim dužnicima privredi nije umanjila te obaveze prema međunarodnim kreditorima, već je od njih zahtevala isplatu do poslednjeg dinara, dolara. To odlično znam i za to imam dokumentaciju, jer sam se time bavila.
Vrlo neodgovorno i površno, možda s poverenjem da će svet pomoći. Iskustvo je pokazalo koliko je to bilo pogubno, ali na nama je da se bavimo danas time svi zajedno, a naravno u opštem interesu.

Na osnovu direktnog prozivanja i pominjanja zakona na osnovu kojih je vršena privatizacija. Lepo ste vi to rekli, 1992, 1997. godina, ali ste preskočili 1994. godinu ključnu, kada je na osnovu amandmana DSS, tada ste i vi sedeli u parlamentu i ja u onoj staroj zgradi, potpuno poništeni svi efekti privatizacije.
Godine 1994. i o tome postoje dokazi. O tome koliko smo se zalagali za promenu i da li je sama privatizacija bila cilj ili postizanja neke efikasnije privrede.
Zakon koji je primenjivala SRS u kojoj sam ja učestvovala, jeste zakon koji je nasleđen i koji je imao dva ključna nedostatka – neobaveznost i neoročenost. Ali, za privatizacije koju sam dve i po godine ja u ime tadašnje stranke sprovodila, ni jedna mrlja, ni jedna sporna privatizacija, ni jedan učesnik vlasti od strane SNS niti umešan, a da je bilo, vi bi ste to tako lepo baštinili od 2000. godine, kada su bili krivi i ljudi koji su poslovno sposobni pa radili, za razliku od nas danas koji ljude koji rade nešto i mogu da doprinesu i nisu ostrašćeni, stavljamo u funkciju onog što je naš zajednički interes.
U to vreme privatizovana preduzeća „Metalac“, „Tehnogas“, „Apatinska pivara“, to su najuspešnije privatizacije koje su i dan danas primeri načina na koji privatizacija nije svrha sama sebi, nego privatizacija koja treba da znači ne uništavanje onog što se zove proizvodnja, što je usledilo kasnije.
Zašto sam rekla da je problematično to što su banke nastavile da potražuju dugove od pravnih lica, iako su državi bili otpisani? Upravo što je to poslužilo kao osnov da se posle privatizuje preko 15 banaka u državnom vlasništvu, koje su kasnije prodavane.
(Zoran Živković: Replika.)

LJudi koji protestvuju vezano za svoj problem u švajcarcima ne pominju NBS, jer znaju šta je uradila. Ja ne razumem fascinaciju gospodina Obradovića guvernerom, odnosno sa mnom, ovakvo ostrašćeno prozivanje, pozivanje, obraćanje.
Ja sam ozbiljna gospođa u 58-oj godini. Molim vas, upristojite se, privedite svoje ponašanje temi, mestu gde se nalazimo, a pre svega realnim problemima ljudi koji imaju problem u švajcarskim francima.
U avgustu 2012. godine sam postala guverner. U maju 2013. godine znajući sa kakvim se problemima suočavaju ti ljudi, NBS je donela dve preporuke bankama od kojih se jedna odnosila na neodredive elemente jednostranog povećavanja kamata, a druga na načine kako se olakšava otplata kredita u švajcarskim francima.
Neki slični, ne dobronamerni, nagovarali su ljude da ne razgovaraju sa bankama o tome. Petnaestog januara 2015. godine, kada je vrednost švajcarskog franka naglo skočila, dovela je do reakcija NBS koja je 24. februara donela četiri modela kojim se bankama nalaže da u zavisnosti od svakog pojedinačnog slučaja pregovaraju sa građanima, omogućavajući im sve olakšice koje proizilaze iz njihovog stanja i ugovornog odnosa, koji će im olakšati otplatu kredita. Mnogi koji su ozbiljno shvatili i nameru države, ali i banke, ušli su u te razgovore i dobili su olakšavajuće okolnosti.
Tog trenutka je i preporuka iz 2013. godine postala obavezna, o tom jednostranom povećavanju kamata po kojoj su, ponavljam, banke vratile korisnicima kredita, a na osnovu odluke NBS 5,13 milijardi dinara na osnovu odluke NBS.
Recite mi vi sada ko se ovde bavi politikom, promocijom, a ko preduzima konkretne aktivnosti?
Kada su takođe slični dobronamerni, osnivajući udruženja za zaštitu, a sami prethodno na neke neobične načine, rešavajući sopstvene kredite, ali ne i za svoje članove udruženja, nastavili da ljude nagovaraju da će se taj problem rešiti na drugačiji način, još jednom je na inicijativu tada premijera, gospodina Aleksandra Vučića, Ministarstvo finansija okupilo sve članice, pa i te zaštitnike građana za sto i doneli smo zajedničke preporuke gde će se svi korisnici kredita tretirati prema sopstvenim problemima u kojima se nalaze. Bankama je dat nalog, molba i preporuka da cene status i sposobnosti svake porodice da otplaćuje te kredite.
Oni koji iznose neistine da je ovaj problem rešen svuda, ne znam da li zaslužuju ikakvo poštovanje od bilo koga. Svaki građanin može da uđe na sajt svake centralne banke, svakog udruženja građana, od Slovenije, preko Poljske i ostalih i da vidi da li su se i kako ti problemi rešavali, ali je to kolega odlično objasnio i gospodin Arsić i Martinović i u kakvu je to pravnu nesigurnost uvelo zemlje gde se država ili nepozvana NBS meša u međusobne ugovorne odnose između banaka i korisnika kredita.
Možete biti i grublji nego što jeste, ali ne možete da poništite istinu i činjenice o tome šta je država Srbija, njena Vlada, Ministarstvo finansija i NBS preduzela.
Ja o ovoj temi više neću odgovarati, a vi ako imate nešto posebno da me pitate, pozovite me u hodnik, možda ću znati da vam odgovorim na to pitanje. Mene nije strah da mi se približite, mada znam da ste nasilni.
(Radoslav Milojičić: Na šta ovo liči? Povreda Poslovnika.)

Poštovana gospođice, poslanik, ne znam šta je politički korektno.
Želim da kažem da jesmo danas ovde i možemo na ovaj način da pričamo o Srbiji, upravo zato što se zna šta su nam ciljevi, kako ih ostvarujemo, ovako disciplinovano, promovišući ciljeve koje ima država, pokazujući sopstvenu disciplinu i promovišući svoje ime.
U trenutku kada ste rekli da Narodna banka Srbije nije ostvarila ove rezultate sama i samo za sebe, ja sam vas odlično razumela kao što sam i sama reagovala kada je neko rekao – vi ste dobri ali podučite druge. Vaš komentar da Narodna banka Srbije ove rezultate nije ostvarila negde u Nigeriji, su bile najbezazlenije ilustrovanje situacije u kojoj je država Srbija celina, predsednika Vlade i Narodne banke Srbije.
Meni je mnogo drago što ste vi to na jedan takav ilustrativan način rekli i to baš ilustrujući jednu od prijateljskih zemalja koja nam pomaže da sačuvamo teritorijalnu celovitost. Zahvaljujem se.

Samo ću da vam kažem da takav zahtev prosto nije potrebno izneti, jer on se već realizuje kroz postojeća zakonska rešenja. Jednom mesečno banka dostavlja korisniku apsolutno sve transakcije sa svim naknadama pojedinačno, a ovaj godišnji obavezni podrazumeva kumulativ svih transakcija i naknada koje banka treba da sabere i da mu pokaže koliko je po kojoj transakciji naplatila troškove. Zašto radimo to jednom godišnje kumulativno ovako zakonom? Da bi korisnik mogao da uporedi koliko to njega košta, koje usluge želi da obavlja na ovaj način, možda i da promeni banku ako mu je neka pojedinačna skupa, ali generalno i konačno mesečno dobija korisnik izveštaj sa svim obrazloženim naknadama i po svim platnim transakcijama. Hvala vam.