Ne, uopšte ne želim da odgovaram na priču koja nema veze sa amandmanom. Želim da budem konstruktivna i da pričamo samo o amandmanima.

Zahvaljujem.
Gospodine Rističeviću, vaš amandman, kao i amandman na član 1, ovaj na član 6. i još par amandmana imaju intervenciju samo u smislu dodati zarez posle reči.
Zarez ili zapeta, neka procene oni jezički čistunci šta je ispravnije, ali mi smo u odgovoru na vaše podnete amandmane ove prirode rekli da Narodna skupština ima pravo da razmotri potrebu da izvrši jezičku redakciju teksta Predloga zakona, tako da se ja neću javljati ni povodom amandmana koje ste kasnije podneli sa ovakvom suštinom.
Samo to sam htela da kažem.

Najkraće moguće.
S obzirom da je reč o predaplikaciji za koju je potrebno utvrditi zakonski predlog i usvojiti ga, a nakon toga će evropski platni savet ustanovljavati potrebu za dodatnim, da kažem našim rečnikom, podzakonskim aktima gde će se nešto precizirati ukoliko ove strane koje pominjete ne urede pravila dovoljno dobro.
Naravno da je Narodna banka tu ne samo da deluje postfestum, jer šest godina iskustva u sprovođenju najsavremenijih tehnologija iz sistema plaćanja - IP skenera, IPS plati, kešbek. Mi smo pokazali da i bez zakonske obaveze jesmo obeštetili građane tamo gde su lošim činjenjem banaka ili nedovoljnom proverom kroz Google Pay, kroz Apple Pay trpeli štetu i vraćen im je novac. Ne da su banke plaćale kaznu nama, nego je vraćen novac korisnicima tamo gde su oni bili oštećeni nekim propustima u poslovanju banaka.
Šestogodišnje iskustvo Narodnoj banci Srbije daje za pravo da se ponaša kao policajac, već da određuje okvire koji treba da budu jedinstveni za jedan region kakva je SEPA i da ćemo, mislim da vam iskustvo Narodne banke Srbije za sve ovo vreme daje dovoljno sigurnosti da ćemo preciznije urediti ukoliko se bilo čije pravo u smislu iniciranja platne usluge ili štete koja može da nastane, bude povredilo. Garantujem, a vi ćete, uostalom, videti i imati na uvid te podzakonske propise kada se budu donosili.

Najkraće moguće. Zahvaljujem se svima koji su učestvovali u raspravi, ali bih želela da ovaj dom, vaše prisustvo iskoristim da najavim da ćemo se, nadam se, u toku jesenjeg zasedanja videti sa novim Predlogom zakona, koji građanima Srbije mnogo znači, o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga gde ćemo iskoristiti svoju mogućnost podnošenja zakonskih inicijativa da ograničimo visinu kamatnih stopa na stambene kredite, ali da isto tako ograničimo visinu, negde nominalnu, negde efektivnu, kamatnih stopa na dozvoljeni i nedozvoljeni minus, ali isto tako i na gotovinske i potrošačke kredite. O detaljima neću govoriti, ali će ubrzo biti otvorena javna rasprava i pozivam sve da učestvuju u ovoj raspravi.
Zahvaljujem se predsedavajućoj što mi je dala reč i da zaključim da je to zajednički napor Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i Narodne banke Srbije koji svako u okviru svojih nadležnosti radi na očuvanju standarda građana Srbije. Zahvaljujem se još jednom svima.

Mislim da smo dovoljno blagovremeno podneli i zakon i obrazloženje i u najkraćem mogućem roku odgovorili i na podnete amandmane, ali mogu da razumem da se nije stiglo da se sve to razmotri, pa prosto nalazim potrebu da prvo dve, tri dileme, koje zaista nemaju veze sa ovim zakonom, istaknem.
Kao prvo, izmene i dopune Zakona o platnim uslugama su uslov za pristupanje Projektu SEPA tzv. regionalnom plaćanju koje treba da prevaziđe i neke postojeće probleme i ubrza saradnju unutar regiona, a da nas niko ne zarobi čekanjem onako kako to kaže Ivo Andrić – najgore kada čoveka učinite pasivnim, pa na putu do EU, koji je nesumnjiv cilj Srbije i svih nas, saglasna sam, radimo nešto što doprinosi razvoju regiona ne čekajući da plaćanja budu isključivo kada uđemo u EU, pa u evrima.
Želim da vam razvejem jednu dilemu za koju vam ne treba neko savršeno znanje ili znanje ekonomije, to je elementarna logika. Za plaćanje unutar regiona ne plaćamo dinarima i zato se ovde pominju evri za regionalna plaćanja i zato se uvode i novi posrednici, ali i postojeće platne institucije i finansijske institucije: od banaka, poštanskog operatora, telekomunikacionih kompanija i mogu da se uključe u pružanje te nove usluge.
Zahtev da dopunimo zakon, a ne da donesemo nov je metodološke prirode. Zakon o platnim uslugama ima 220 članova. Broj članova koji se menja nije tako veliki da bi radili potpuno nov zakon, jer je to bukvalno samo usklađivanje sa tom evropskom direktivom koja se zove PSD2, namerno se trudim da govorim PESDI2, da bi to plaćanje moglo da se vrši. Uslov koji postavlja taj evropski platni savet je da usvojimo zakon u parlamentu, a ne da idemo sa nacrtom da bi što pre, kao i zemlje u regionu, svi zajednomogli da pristupimo tom regionalnom plaćanju koje će biti brže, jeftinije za korisnike i to jeste razlog zašto smo izašli sa ovim izmenama i dopunama zakona, i tu zaista nema ništa sporno.
Sporno je, zahvaljujem se što ste mi dali reč, pre svega što se potpuno namerno, ja mislim, možda neko iz neznanja, na primer, koristi reč „zaduživanje, zadužujemo buduće generacije“, kao da je to jednako za šta god uzimate kredit. Kada uzimate kredit kao fizičko lice, kao roditelj, kada uzimate kredit kao država, pa nije svejedno da li ga uzimate za letovanje, da se negde provedete i potrošite novac koji ništa neće donositi ili investirate u budućnost svoje privrede, svoje dece, svojih građana time što ulažete u neke infrastrukturne projekte. Znači, ja to prosto ne mogu kao ekonomista i kao čovek koji je dugo bio u opoziciji, ali i neko ko već 12 godina vrlo odgovorno obavlja ovu vlast, izneću je sa dva podatka, pa da vidim da li neko može na to da stavi primedbu, da ono što se zove „ulaganje u budućnost“ nazivate „trošenjem budućnosti“.
Meni nikad nije bilo teško da pohvalim dobar projekat onih koji su bili vlast, a ja sedela sa one strane, jer svi mi moramo da budemo posebni da bi zaslužili da se sa ovih mesta i ovih govornica, da li kao vlast, ili kao opozicija, obraćamo građanima.
Za mene je biti poslanik sveta dužnost, a za mene je i takođe neupitno, ne treba ministarki advokat, ali ako vam se ministar obraća, za koju su glasali poslanici, koje je izabrao narod, a vi dovodite u pitanje legitimnost njenih odgovora. Pa, nije u redu. Jednostavno ne možemo iz pozicije uskog, ličnog interesa posmatrati svaki odgovor.
Neko maločas spomenu stvarate uslov za pranje novca. Pa da li postoji neko u Srbiji ili mi nismo dovoljno glasni ko ne zna da je Srbija jedna od jedanaest zemalja na svetu koja je ispunila svih 40 uslova FATF-e o sprečavanju pranja novca. Koliko puta hoćete da vam to ponovim? Ukucajte u Guglu, ako nemate drugi izvor informisanja. Pa vas nije sramota da se smejete svom neznanju.
Izveštaj međunarodne organizacije koja se bavi sprečavanjem pranja novca ima formalni izveštaj u kojem je Srbija jedna, hoćete da vam ponovim ako niste čuli, jedna od jedanaest jurisdikcija koja ima sve uslove zadovoljene takve zbog čega imamo četiri i po milijardi stranih direktnih investicija.
Ko se usuđuje? Ja sam ponosa što sam sa Kosova. Ponosna sam što se borim, gde mi je kolega zemljak, ponosna sam što se borim da sačuvamo dinar na delu svoje teritorije koju smatram svojom.
Neko je tu, ne znam, nije ni bitno koje tu pominjao emocionalni odnos, pa literalne sastave. Znate šta? Samo onaj ko je sa Kosova i Metohije, to je pravi naziv, zna šta znači živeti bilo gde drugo i da jednog dana kada razmišljate o tome da li ćete da budete sahranjeni tamo gde su vam roditelji i gde nikad niste ni jednog trenutka pomislili da premeštate kosti svojih roditelja, da vam neko stavlja primedbu - a gde ste a što ste, a da li ste. Borimo se da sačuvamo dinar na delu teritorije onako kako i Ustavu piše - da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Način na koji se borim ja za Kosovo i Metohiju, način na koji se bori bilo ko od mojih, evo Rakić je moj sugrađanin, pa znate, vi vređate moje profesore, komšije, prijatelje, kolege, one koji me poznaju kad pominjete u nekom negativnom kontekstu moj Vučitrn, koji danas neko zove Vuštri, a neki mediji ne znaju ni imena tih mesta sa Kosova da nazovu srpski, pa je nedavno pobegli terorista, rečeno, pobegao iz zatvora iz Smrekonice. Smrekovnica, a ne Smrekonica, kao što ste svojevremeno, mnogi od vas su govorili ne Čičavica, kako se zove ta planina gde je prvi put Sadako Ogata dolazila, pa je bila ona pokazna vežba za Račak, koje je kasnije obavljen, nego su je u natpisima nazivali Ćićevicom. Mene je bilo sramota i tada sam bila poslanik i govorila o tome i dokazi o tome postoje.
Ali, niko od nas ne voli manje Kosovo, niti treba moju ljubav prema Kosovu ili Milenkovu ili bilo čiju od nas da smatra kamenom kojim treba da gađa onog drugo koji Kosovo voli na drugi način.
Ali vas jedno molim, ja kao Srpkinja sa Kosova, ima, koja danas silom prilika je stanovnik Srbije gde god odluči jer je Srbija teritorija svih nas od Subotice do mog Vučitrna, a koji danas neko zove Vuštri, za mene će uvek ostati Vučitrn, ja ću vama smo dva podatka da dam.
Od januara 2001. godine, to je ta prekretnica o kojoj je govorila i jedna od poslanica, do jula 2003. godine imali ste za guvernera Mlađana Dinkića. Promena vrednosti dinara je bila 9,5% izgubljena vrednost i potrošeno 3,9 milijardi, da bi dinar oslabio 9,5%.
Od jula 2003. do februara 2004. godine, sedam meseci, neću da pominjem okolnosti, ali hoću da podsetim kada je gospođa Kori Udovički u onom slavnom glasanju bila guverner potrošena je 1,1 milijardi evra i dinar je oslabio 7%.
Gospodin Radovan Jelašić vam je bio guverner od februara 2004. i vama i meni do jula 2010. godine, dinar vam je oslabio 34,4% a potrošeno je 7,4 milijarde evra na njegovu odbranu.
Gospodin Dejan Šoškić, koji je bio guverner od jula 2010. godine do avgusta 2012. godine, za te dve godine potrošio je 2,1 milijardu na odbranu dinara koji je oslabio 10,5%.
Od avgusta 2012. godine zaključno sa današnjim danom ja kao izbor Aleksandra Vučića, čak i kada mi je predlog potpisao Tomislav Nikolić, ponosim se time, kupila sam za državu Srbiju 10 milijardi evra i to su te devizne rezerve koje se pominju, a dinar je ojačao 1,3%.
Jel vam to neka činjenica koja je metafizička, neshvatljiva ili je reč o tome da možete da planirate svoju budućnost, svoj posao i da imate državu na koju ste ponosni, koja danas ima rekordnih 27 milijardi evra bruto deviznih rezervi, državu koja ima 46,5 tona zlata, od kojih je prvi put u istoriji kupljeno 17 tona u inostranstvu, devet plus tri 2019. i 2020. godine u doba korona krize i 5. jula pet tona zlata novih? I samo za dve nedelje smo zaradili na razlici, rastu cene zlata, 20 miliona dolara. Zaradili, kažem, uvećali zato što se ta vrednost tako iskazuje, ali nemamo nameru da to prodajemo, nego da imamo sigurnost u vreme nikad većih i nikad neočekivanijih kriza. Za ovo vreme se kaže da je jedino moguće predvidivo nepredvidivost.
I kad meni bilo ko od vas pokuša da stavi neku primedbu, ja se zaista pitam da li vi mislite da je ta makroekonomija, neko je to nazivao, kako ste rekli, stručnjak za javne finansije. Nije bio tu, sreća, gospodin Mali, s pravom bi se uvredio. Ja vodim monetarnu politiku zemlje i deviznu politiku, javne finansije su na izvršnoj vlasti i ta saradnja monetarne i fiskalne politike jeste razlog zašto mi danas možemo da pričamo o državi koja je jedinstvena i koja ima dve ruke jednog organizma koje se ne svađaju i ne rade jedna protiv druge.
I ta nezavisnost Narodne banke da izabere instrumente, pa da dođe do ovakvih deviznih rezervi, da interveniše ovako, da kupuje zlato od Bora za dinare i da svaki gram zlata proizveden u Srbiji jeste i ponuđen i otkupljen od strane Narodne banke Srbije, pa ja ne mogu da verujem da vi živite u Srbiji, a da to niti želite da čujete, da se smejete nečemu što je ugled države čiji ste državljani, nezavisno od toga što neko drugi jeste predstavnik vlasti u okviru javnih finansija, izvršne vlasti ili monetarne vlasti.
Ja ne očekujem da vi mene volite, ali očekujem da pred ovim činjenicama kažete – hvala, ovo nije klima umereno-kontinentalna koja se dešava sama od sebe, ni neka karakteristika podneblja. Ovo je rezultat rada ljudi koji se bore za svoju državu i koji se bore za budućnost svih nas, nezavisno od toga ko kojoj stranci pripada i ko je kojeg opredeljenja.

Zahvaljujem se.
Pre svega, zbog javnosti, i zbog ugleda koji Narodna banka Srbije ima u ovoj državi, angažujući najbolje studente i najbolje kadrove, što dokazuju i rezultati koje ostvarujemo, a ja moram da iznesem istinu.
Prvo, da li ste ikada čuli tvrdnju da jedan čovek autor Zakona o osiguranju ili bilo kog zakona u nekoj instituciji. Svaki zakon je plod rada neke radne grupe, mnogo šire, svih delova u toj instituciji i tvrditi da je neko autor jednog zakona, pa i Zakona o Narodnoj banci Srbije je potpuna besmislica ili skrivena slika o sopstvenoj vrednosti ili o tome kako se zakoni pišu i donose.
Radi se o netačnim i vrlo tendencioznim navodima koji su zasnovani na informacijama koje jedan od portala u javnosti našoj smišljeno radi već duže vreme želeći da naruši ugled NBS, a da prethodno uopšte nije proveren kredibilitet sagovornika. Ono što želim javnost da zna, jeste da je kompletna diskusija izneta na osnovu presude koja je ukinuta. Ne postoji nijedna jedina pravosudna sudska presuda kojom je NBS ili njen rukovodilac utvrđen kao odgovorna za zlostavljanje na radu.
Apsolutna je neistina da je pomenuto lice žrtva zlostavljanja jer je on 16. septembra 2014. godine na moj predlog imenovan za jednog od rukovodioca, da je ta odluka doneta na osnovu, da zaista, njegove stručnosti, obavljao je razne poslove i na mnogo nižim nivoima pre mog dolaska u NBS, a trenutno to lice koje je zlostavljano i prema kojoj se sprovodi mobing je pomoćnik direktora Centara za posebnu kontrolu za sprečavanje pranja novca. Pa, zaključite, građani Srbije kako se to neko mobinguje.
Sudski spor koji imenovani vodi ne samo da nije okončan, već je odluka drugostepenog suda tako ukazuje na nepotpunost tužbe i na odsustvo radnji zlostavljanja na radu. U konkretnom slučaju radi se o subjektivnom doživljaju lica koje nema mnogo veze sa realnošću, a istupanjem u medije, taj gospodin je pokazao da ne poštuje ni sud pred kojim se vodi postupak, ni instituciju u kojoj i dalje obavlja poslove rukovodioca i da jednostavno nema elementarnog poštovanja za svoje kolege ni guvernera koji mu je pružio priliku da obavlja te poslove, a i tvrdeći da je on samostalni autor tog zakona.
Narodna banka Srbije, želim to da istaknem, posebno vodi računa o stručnom kadru.
Ima potpisane ugovore sa svim visokoškolskim ustanovama i fakultetima u Srbiji, Republici Srpskoj i visokoškolskim ustanovama sa Kosova i Metohije, gde najbolji studeni dolaze na letnju prasku, kroz program talenata i njihovo izabiranje kao najbolje jeste nešto što se obavlja na njihovim fakultetima, a na NBS na tom tzv. letnjoj praksi, ili probnom radu pokazuju koliko mogu da se uklope u ovu i ovakvu instituciju.
Narodna banka će nastaviti to da čini, a oni koji ne poštuju zakon ili koji misle da su vredniji od drugih neka nastave da traže svoju pravdu na način koji nije primeren ni aktima NBS, ali jednostavno, ne odgovara istini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ja bih samo kratko na temu inflacije i životnog standarda, s obzirom da neko računa na to da građani zaboravljaju, kada sam ja postala guverner, gospodine Dragane Đilasu, i građani Srbije, sećate se avgusta 2012. godine, zatekla sam inflaciju od 12,2% što je po čemu je Srbija bila rekorder u Evropi. Te godine u EU inflacija je bila na nivou od 2,2%. Samo je Srbija bila rekorder po dvocifrenoj inflaciji. Za godinu dana ja sa timom koji sam u Narodnoj banci našla, po ćoškovima, zavučene najbolje ljude, ne sa mnogo dovedenih, ponosna na svoj politički bek graund, svela sam inflaciju na 2,2%. I, osam godina je inflacija u Srbiji bila do krize 2021. godine, na nivou prosečnom od 2,2%, kao u Evropi.
Znate li zašto je te 2012. godine, bila 12,2%, zbog igranja sa kursom, i zbog loše fiskalne politike. To nije moj utisak, to su rezultati, to su činjenice koje govore o razlozima zašto smo bili rekorderi. U mesecu junu sveli smo inflaciju na 3,8% i ona je 2/3 uvezena inflacija, i fenomen koji je u celom svetu, a ne samo u Srbiji, i ne posledica loših ekonomskih politika ili ekonomskih politika Vlade Republike Srbije. Govorim ovo zato što pledirate da istinom odgovarate na optužbe.
Govorim istinu i neupitne podatke. U junu 2,8% i prosečni rast u Srbiji za ovu godinu je 4,5%.
Da, imali smo u jednom trenutku sličnu, ali nižu od zemalja u regionu, zato što nismo dozvolili da se teret krize, rast energenata prenese ni na privredu, ni na građane, nego je država preuzela teret održavanja standarda stanovništva i te energetske krize, o čemu će gospodin Mali govoriti više. Samo još dve rečenice.
Ne znam zašto upotrebljavate proverljive, a netačne podatke, vezane za životni standard građana i za to kako se mi nalazimo u okviru proseka EU, vezano za standard stanovništva i rast BDP, odnosno, na to koliko ljudi žive dobro.
Ako hoćete, bez obzira što ste vi inženjer i dovoljno ste dugo u politici i bavili ste se ekonomijom i ekonomskim poslovima, a sećate se, bavila sam se i ja vama kako ste nadgledali radove nad izgradnjom mosta, dok sam bila poslanik ovde, uvek sa činjenicama, iz jednog izveštaja DRI, ko je kome potpisivao, sam sebi one izveštaje o radovima itd. Uvek sa činjenicama i najbolji indikator životnog standarda jeste rast BDP po glavi stanovnika.
Prema tom indikatoru u 2023. godini, bili smo na 54 prosek u EU, 2013. godine na 49% proseka, a pri tom važno je da se naglasi da se rast životnog standarda u Srbiji zasniva na održivim i trajno održivim osnovama u smanjenju učešća potrošnje stanovništva u BDP, koji je sa 73% iz 2013. godine snižen na 63% u 2023. godini.
Šta želim da naglasim? Nisam danas reagovala na pokrivenost potrošačke korpe minimalne i prosečne, platom, hajte molim vas zbog građana Srbije, zbog evrostata, zbog statističkih podataka, zbog svih biltena koji se objavljuju u svetu, NBS, Republičkom Zavodu za statistiku, nemojte da iznosite ono što nije istina. Pokrivenost potrošačke korpe minimalnom platom bila je 2013. godine 58%, danas je 88,9%. Pokrivenost potrošačke korpe je porasla sa 58% na 88,9%.
Šta vi mislite da ste centar sveta, da ste u pravu, ja iznosim podatke o rastu minimalne korpe, minimalnom platom 2013. godina 58%, 2014. godine 58,3%, 2015. godine 60,5%, 2016. godine 62%, ne zaboravite fiskalnu konsolidaciju, pa 67%, 72%,79%, 80%,77%, 77,6%, da bi došli do 88,9%. To se zove, gospodine održiv razvoj i rast.
Kada smo kod pokrivenosti, prosečne potrošačke korpe, najviši nivo do sada je dostignut i iznosi 93,5%, težimo da bude potpuno pokrivena. Znate koliko je bila 2013. godine, 65,9%. Ne možete da budete za jedno zaslužni, za drugo krivi, ne možete da budete bio sam u pravu, a sada mi pokazujete na gospodina Đilasa. Iznosim podatke namerno ovakve da vas zamolim da vodite računa o nominalnim podacima, o realnom rastu, a Siniša će sigurno ponoviti, realan rast plata je 9%, iako je nominalni 15%.
Mi ne tražimo da nas neko kritikuje, mi svesno i odgovorno vodimo računa o standardu građana, ali to što sam ja ponosni član SNS, ne istaknuti funkcioner, ali ponosni član, govori da sam ja radila za sve i radim za sve građane Srbije.
Nemam ja selektivan odnos ni prema jednom građaninu kada govorim o stabilnosti kursa, kada govorim o održavanju moguće otplate kredita na stambene kredite koji imaju promenljivu kamatnu stopu i nema tu razlike da li je neko pripadnik ove ili one partije.
Ono što mi činimo je opšte dobro, ali nije dato samo po sebi. Postigli su ga ljudi koji su iz Srpske napredne stranke, u izvršnoj vlasti, na čiju se saradnju i koordinaciju monetarne i fiskalne politike ponosim, jer, da vam kažem, pitanje nezavisnosti je pitanje integriteta, ne zakonskih odredbi, pitanje kome dugujete za ono što ste postigli.
Ja dugujem građanima Srbije, ovom parlamentu, stranci kojoj pripadam, onom ko me je predložio i onima koji u mene veruju da svim građanima Srbije u saradnji sa Vladom obezbedim stabilne cene, finansijsku stabilnost i da ekonomske mere Vlade koje su Srbiju postavile na mapu država u koje je poželjno ulagati, koja ima najveće strane direktne investicije, koje su zasluga svih nas i povoljnih uslova poslovanja jesu nešto što ne možete da osporite i što jeste podatak koji će ostati u istoriji Srbije.
Znate kako kažu? Svako od nas dobije šansu. Vi u vlasti ne možete da vežbate. Kad dođete na vlast, vi imate uspeh ili nemate uspeh.
Može mene neko da ne voli, može bilo koga od predstavnika vlasti da ne voli, možete da govorite o Aleksandru Vučiću šta hoćete, ali iza njega stoje ne utisci, nego stotine hiljada novih radnih mesta, preko 450 hiljada. Mnogo novih fabrika, mnogo porodica koje su dobile sigurnost i želju da žive u stabilnoj i uređenoj Srbiji i to su ljudi koji glasaju na izborima i mržnja i osporavanje ili izvrtanje cifara u tome ne može mnogo da vam pomogne.
Izvinjavam se što sam bila malo duža, ali, evo, podeliću podatke vašem kolegi Nikeziću, koji je posle Odbora morao da iznosi neke netačne činjenice vezane za ono što sam ja iznosila na Odboru, .
Biću ljubazna, rekla sam vam, uvek pitajte, dostaviću podatke. Ima ih na sajtu Narodne banke, na sajtu Ministarstva finansija i mi kao ekonomisti moramo da imamo minimum profesionalne časti i da govorimo činjenicama, jer svako od nas u politici ima kožu u igri, bez obzira da li ste opozicija ili ste vlast.
Ja sam bila i sa one strane i sa ove i od dana kad sam sama sebi položila zakletvu da neću biti prezenter guverner, nego onaj ko donosi odluke, svakodnevno se podsećam na te obaveze koje sam dala građanima Srbije, koji me jesu birali ne indirektna, nego tada i direktno, ali svi mi imamo kožu u igri i to na način kako o tome piše Nasim Nikolas Taleb. Vrlo slikovito.
Šta da radimo sa ljudima koji će svoju dužnost, svoju odgovornost koristiti tako da ne rade po pravu i pravdi? Pa, daćemo im način da imaju svoju kožu u igri isto onako kako je na slici u jednom holandskom muzeju naslikana slika na kojoj na stolici, tapaciranoj kožom oca sudije trenutnog, tapaciranoj kožom njegovog oca koji je sudio nepravedno, dokazano da je jedini način da nekog pozovete na odgovornost, da bude stalno podsećan na to da je njegova koža u igri i kako se plaća kada činite nepravdu svom narodu ili onom kome ste dužni da sudite.
Ta koža u igri je nešto što je neko nazvao tako nepravedno da je Srbija ne znam nešto imaginarno, nedovoljno vredno da se brani ili da se za njega bori. Pa, izvinite, kako maločas poslanici položiše zakletvu – boreći se istinom, a za ovu državu u čijem parlamentu sedimo.
Guverner sam NBS, radim za građane Srbije i ponosim se time što imam saradnju sa svim organima vlasti, jer mi jesmo Srbija i nama je Srbija ispred svega.
Zahvaljujem se na pažnji.

Gospodine Đilas, ja sam u parlamentu od januara 1993. godine, kao Srpkinja sa Kosova, kao Srpkinja sa Kosova i uvek sam bila u parlamentu ekonomista, žena, majka, čovek iznad svega i naslušala sam se svega i ljudi koji su mislili da znaju i oni koji su namerno izmišljali podatke, ali ovo što sam danas od vas čula prosto ne mogu da shvatim. Znam da postoje mehanizmi, kad nemate argumente da se suprotstavite nekom drugom, da idete sa nekom ličnom uvredom.
Ja ću zbog javnosti da kažem: Nadam se da mi moja deca neće zameriti. Aleksandar Vučić kog poznajem od 1993, 1994. godine je čovek, koji je za vas roditelj, džentlmen, gospodin i ne samo roditelj svojoj deci, nego uvredili ste me, ako može da me uvredi čovek koji se zove Dragan Đilas i koji je izgovorio ovakav bezobrazluk i neistinu, ne znam da li možete da me uvredite.
U mojim porodičnim okolnostima imam dve ćerke i sina i unuku i unuka. U nekim situacijama kada vam je najteže, kada vam se nađu ljudi koji pokažu svoju ljudskost i koji znaju šta smo jedno drugom oslonac u životu preko 30 godina da vi iskoristite taj mikrofon za kojim sedite, i ušli ste za 10 minuta, i da izgovorite, ne znam, ja ne mogu to ni da ponovim. Šta da ja vama kažem, osim da li se Boga bojite i da li se ičega stidite? Sram vas bilo. Sram vas bilo.

Ja sam u Vladi od 24. marta 1998. godine do 24. oktobra 2000. godine bila ministar za ekonomsku i vlasničku transformaciju. I za mog ministrovanja nije ostala ni jedna jedina sporna privatizacija. Nalazima budžetske inspekcije posle 2000. godine niste mogli, a pronašli bi, da ste ikako mogli, i jednu jedinu mrlju na mom ministrovanju.
Ono što govorite da smo ostavili, samo ste jednu stvar zaboravili. Ne dobacujte. Samo ste jednu stvar zaboravili. Da je Srbija bila pod sankcijama i da je do 1999. godine pred bombardovanje bila zatvorena zemlja, koja je morala da nabavlja naftu, lekove i ostale potrebne energente, zaobilazeći sankcije onih koji su vam 2000. godine obećali šest miliona dolara i starateljske pomoći Svetske banke za skidanje Miloševića, gde ste im sav realni sektor i sav bankarski sektor predali za dva puta po šest miliona dolara.
„Službeni list SRJ“, međunarodni ugovori broj 8. i broj 11. Zatvorili ste bankarski sektor po metodi isecanja od slučaja do slučaja, to je bio čitav elaborat kako će se bankarski sektor zatvoriti, i realni sektor, privatizacija pre svega velikih preduzeća urađena je onako kako je urađena, da je preko 450.000 ljudi ostalo bez radnih mesta i Srbija bez tržišta.
To što je tada ostavljeno danas je, pod vlašću SNS i mene kao guvernera, čiji sam izbor i izglasana u ovom parlamentu, dinarska štednja 163 milijarde dinara, devizna štednja 15 milijardi evra, devizne rezerve 27 milijardi evra, od kada se prati u istoriji nisu tolike. Zlatne rezerve u okviru deviznih rezervi 46,5 tona, od čega je kupljeno 17 tona u inostranstvu, što se nikada nije radilo u Srbiji.
O ugledu Srbije, o stranim direktnim investicijama i posledicama, odnosno rezultatima, govore cifre. O dobiti banaka... Čekajte, tata vam je bio u „CES Mekonu“ i veliki broj ljudi sa kojima danas sarađujete. Institut „CES Mekona“ koji je vodila Živana Olbina i koji je bio prvo zadužen za reformu bankarskog sektora, za privatizaciju „Telekoma“ i PTT, što bi trebalo da vam bude izvor saznanja kako se radi, vodi i kako funkcioniše bankarski sektor u tom smislu.
Vi ste možda ljuti na mene što ja nisam dala saglasnost gospodinu Nikeziću Zvonimiru da bude član Upravnog odbora „Agrobanke“, zato što je imao prekršaje u finansijskoj oblasti, gde je zakon zabranjivao da on bude član uprave.
(_____________: To mu je otac.)
Upravo zato i govorim. Ja takav odnos imam danas prema svakome ko se pojavljuje da bude član uprave u bankarskom ili sektoru osiguranja. Jednak odnos imam.
Međutim, zašto ovo govorim? Pa, vi bi morali kao ekonomista, kao bivši savetnik gospodina Cvetkovića da znate tri činjenice. Portfolio bankarskog sektora 2023. godine je udvostručen, što će reći da je deo prihoda došao od mnogo većeg kreditnog portfolija.
Znate takođe da su povećane kamate na kredite zbog zatezanja monetarne politike i borbe sveta sa visokom inflacijom. I to su razlozi zbog kojih ne samo bankarski sektor u Srbiji ima veći profit, ali na nivou ostalih grana ili čak niže od ostalih grana u privredi Srbije. Pogledajte te podatke.
(Aleksandar Jovanović: Jel moguće?)
Da, moguće je. Mogu vam ih i izneti. Ali ono što je važno, jedno morate da znate, da malo povežete stvari u celinu, znači, udvostručen bankarski portfolio, taj povećani broj kredita na kojem banke zarađuju kamate, znate kako je moguć? Sa preko 450.000 novozaposlenih ljudi u fabrikama koje je otvorio Aleksandar Vučić i investitorima koje je doveo. Ti ljudi mogu da podignu kredit, mogu da ga otplaćuju, mogu da kupuju stanove, pa možemo i da imamo u krajnjem ishodu ovakav rast BDP-a. Ali jedna važna činjenica koja ide vama na teret je treći razlog zašto bankarski sektor u Srbiji ima povećani profit. U vaše vreme, baš u vaše vreme, 23,9% je bilo blokirano bankarskih sredstava u problematičnim kreditima, a i srpskim jezikom da kažemo – politička odlučivanja gde će i kome ići pare, onima koji nisu mogli te kredite da vrate blokirali su deo bankarskih izvora sredstava za finansiranje, gde je gotovo četvrtina ukupnog bankarskog potencijala bila blokirana kod vaših političkih prijatelja uglavnom, neke su pominjali juče.
Sektor bankarski danas ima svega 3% tih problematičnih kredita, i kroz energetsku krizu i kroz grčku krizu i kroz kovid krizu, nismo dozvolili da se povećava broj tih problematičnih kredita da bi moglo da se nastavi finansiranje. Jedan od najvećih, da kažem, uspeha ove vlasti je povećano investiciono finansiranje, zbog čega možemo i da govorimo o rastu o kom govorimo.
I da rešim jednu ključnu dilemu. Moja su deca žrtva u velikoj meri mog bavljenja politikom i nije mene gospodin Đilas uvredio time što je pominjao nešto decu, ali izreći nebulozu – vi ste kadar Tomislava Nikolića, a onda ste navodno to i to rekli za Vučića. Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, ja i još desetak ljudi smo osnovali Srpsku naprednu stranku, nismo mi iz drugih stranaka.
Jesam ja sa vama nekad popila kafu? Jel mi imamo neke zajedničke prijatelje? Kako izmišljate gluposti da sam za čoveka koga najviše cenim u životu rekla tako nešto? Nemojte da se pravite da ne čujete glavnu stvar. Izmislili ste da sam rekla nešto, jer niste imali ni jedan argument. Time ste me, eto, postigli ste nemoguće, uvredili ste me time što ste mog prijatelja uvredili lažju koja govori o vašoj nemoći i o vašoj neljudskosti.
Možete da se pravite da ne čujete, ovde piše sve. U ovim mikrofonima ostaju zapisane sve izjave o vama, o meni, sve što smo govorili. Postoje stenografske beleške od 1993. godine, od kad sam ja u politici, ali i od kad ste vi u politici i od kad ste vodili NIP i kad ste bili gradonačelnik i o svemu onome što je DRI pisala, o vama, meni, izveštaj budžetske inspekcije i sve ostalo.
Znači, ne možete vi da uvredite moju decu. Vi ste uvredili mene izmišljanjem nečega što ste za mog prijatelja rekli, što znam da niko neće poverovati, ali ste me povredili.

Poštovani građani Srbije, poštovani poslanici, kolege ministri, ja ću vrlo kratko da odgovorim poslaniku. Na vašu žalost, vaši utisci i vaša mera vrednosti dinara, odnosa prema evru, stranih direktnih investicija, deviznih rezervi, stabilnosti u Srbiji, su samo vaša i samo lična mera.
Priznati standardi i kriterijumi kojih se pridržava i MMF i Eurostat i investitori u Srbiji, ali i oni koji osećaju da je ta tačka stabilnosti domaće valute tačka u kojoj se spajaju interesi svih, štediša i korisnika kredita i države i ulagača, mera predvidivosti i ulaganja.
Ja mogu vama samo da ponovim da je ta stabilnost neprirodna pojava, nego rezultat napornog rada i koordinisanog rada Vlade i NBS i svih institucija u Srbiji, a da vi u njoj uživate kao u prirodnom dobru, kao u lepom vremenu kada vam ne trebaju nikakvi zaštitni kišobrani dok ova država brine o tome da novac vredi najviše moguće, čak i u uslovima grčke krize, Kovida – 19, energetske krize.
Uzalud se vi trudite da teret uvezene inflacije koju čini preko dve trećine inflacije prenesete na jednog čoveka, na onog kojeg ne bih da kvalifikujem kakva je vaša fascinacija, ali brojke o kojima ja govorim, koje su javno dostupne, koje se nikada nisu promenile su na primer da je sa krajem novembra u Srbiji pristiglo tri milijarde i 943 miliona evra stranih direktnih investicija, ne od prodaje na primer „Maksija“ u 2011. godini, gde je porez plaćen ne u državi Srbiji. Možda ima veze sa onim što ste vi pominjali.
Kada mi pominjete strane direktne investicije ili domaće, izvinite a koja je razlika da li je domaći ulagač ili strani ako neko odluči da plaća porez i da ulaže registrujući firmu u inostranstvu? Da, zakonito je, ali se postavlja pitanje gde je razlika između stranog direktnog i domaćeg ulagača?
Znači, činjenica je da priliv stranih direktnih investicija koji je od 2014. godine posle tih reformi od iznosa preko dve milijarde i sto dostigao iznose do četiri milijarde evra godišnje, to je taj broj zaposlenih o kojem je govorio gospodin Nikola Selaković i o finansiranju i zdravstva i penzionog osiguranja i bolnica i svega ostalog.
To su ta otvorena radna mesta od kojih porezi i doprinosi idu za finansiranje onog što se zove država i njena dužnost da obezbedi sigurnost ugovora, pa čak i da plaća po namerno biranim arbitražama sporove koji će se danas plaćati kao što je ova vlast nasledila da od 2012. godine kada sam ja postala guverner u avgustu mesecu, pet godina otplaćuje aranžman finansijski sa MMF kada su svi pokazatelji bili negativni, kada su potrošene devizne rezerve na očuvanje vrednosti evra, koji je izgubio 33% vrednosti.
Pet godina smo otplaćivali novac od tog aranžmana. Od tada, od 2014. godine Republika Srbija je imala aranžmane sa MMF i nije povukla ni jedan jedini dinar, odnosno dolar ili bilo koliko da se zadužila, ali je imala ono što juče nazva predsednica Vlade, taj dupli par očiju, odnosno overu koja mnogim investitorima služi kao procena vrednosti Srbije kao poželjnog mesta za ulaganje.
Zašto namerno ističem samo strane direktne investicije u kontekstu stabilnosti? Zato što su one krajnje ishodište svega onoga što radimo. Taj novac koji u Srbiju dolazi da bi se otvarala nova radna mesta, da bi neko imao dostojanstven život, zarađivao radom i bio ponosan što svojoj deci obezbeđuje egzistenciju svojim radom i najviše smo uradili da Srbiju prikažemo mestom koje je dobrodošlo za ulaganje svih onih koji žele da sa Srbijom sarađuju, gde to nije jednosmeran odnos, gde poštujemo profite koji se zarade, nemamo ograničenja na iznose osim kada na primer banke do 10% svog kapitala žele da iznesu kao profit, pa moraju da dobiju odobrenje Narodne banke Srbije da ne bi ugrozile svoju kapitalnu adekvatnost.
Znači, kada razgovarate o nekim stvarima i pominjete nešto nije dovoljno da iznosite opise, atribute, kvalifikacije. Jednu je lepu stvar rekla Vida Ognjenović pre neki dan, ostala mi je kao upitna – slika je pobedila reč. Možda jeste, možda nije, zavisi kako ko gleda. Ali, utisci vaši lični ne mogu da pobede činjenice, činjenice da je ovo drugačija Srbija, Srbija koja ima mnogobrojne investitore koja je kroz krize u kojima se nalazi i ona i zemlje u okruženju mnogo lakše prošla zato što je bila spremna za to.
Guverner koga prozivate, to sam ja, je obezbedila pet milijardi bafera za krizu koja je došla da bi mogla da odgovori i održi stabilnost, da bi mi mogli danas da sedimo u toplim prostorijama i da bi mogli zajedno sa Ministarstvom finansija i energetskim kompanijama da obezbedimo tu vrstu sigurnosti.
(Dragana Rakić dobacuje.)
Ja koja sve vreme gledam u telefon dok govorim i danas kupujem evre da bih obezbedila tu stabilnost i neto efekat te stabilnosti u 2022. godini je preko 500 miliona evra više kupljenih nego uloženih u stabilnost evra o kojem govorite. Ta stabilnost se jedino tako meri kao što, evo iskoristiću priliku i da kažem, juče je neko pominjao metodologiju, izvinite, Srbija ne menja metodologije ni o radnoj snazi, ni o merenju javnog duga, ni o BDP.
To su međunarodno priznate metodologije BPM 5, BPM 6, da vas ne opterećujem detaljima koje se kao i kod svih zemalja na svakih pet godina usklađuju prema međunarodnim standardima, jer nismo autistični zatvorena zemlja i izolovano ostrvo i sledeća izmena metodologije merenja BDP će ići 2024. godine, poslednja je bila 2019. godine, ali se metodologija javnog duga neće menjati, najmanje će promena biti tu i u svakom trenutku smo spremni da vam odgovorimo o prosečnoj ceni to duga kolike su kamate na taj dug smanjene i da vam kažem apsolutni iznos javnog duga će se uvećavati i to nije problem zato što će se uvećavati i BDP, jer je to jedina mera gde sagledavamo javni dug u odnosu na BDP.
Jedna Češka bi po iznosu apsolutnog duga bila u tri puta goroj poziciji od Srbije, a nije. Nije zato što ima veći društveni proizvod i Srbija ima društveni proizvod i trudi se da taj društveni proizvod bude toliko veliki da može da podnese zaduženost za kapitalne investicije.
Kao i svaki čovek, to je juče gospodin Jovanov objašnjavao, kada se zadužuje on kaže nije svejedno da li imate dug ili ratu za kredit od 200 evra, a da je nevažno varijabilna ili fiksna kamata koja je kamata, kolika vam je plata, da li vam se plata povećava ili ne.
Znači, nije sve u životu crno-belo, niti se ove stvari mogu razmatrati tako, možda sam ja glasna jer sam energična kad govorim, ali izričući neke parole ili kvalifikacije.
Ekonomija je u jednom delu sociologija zbog čega ja pozivam na odmerenost kada govorite galopirajuća inflacija, što je potpuno netačno, kada čak i neke fizičke termine, termine iz fizike, ne fizičke termine, upotrebljavate za inflaciju koji se ne upotrebljavaju, ali kada je i danas u Srbiji ona bazna inflacija na koju mere monetarne politike mogu da utiču niža od zemalja u okruženju.
Danas kada svako od nas, ako brinete za građane, vi ćete voditi računa i koji termin upotrebljavate kada govorite o inflaciji, kao što ja otvoreno i javno kažem – sve inspekcije moraju da povedu računa da li je ugrađivanje sa maržom i onih posrednika između proizvođača i kupca zaista opravdan, kao što smo to uradili sa menjačnicama, radimo i dalje, kada ste u predizbornim okolnostima mogli da vidite naslove – redovi, samo što slike nisu bile aktuelne, redovi ispred menjačnica, pa nema efektive, pa tako dalje.
Znate i sami da je sve to bilo sanirano samo jednim pozivom svima vama da odete u banku i podignete gotovu koliko god želite. Niko nije bio ograničen time. U vreme Kovida niko nas nije pitao kada je sav saobraćaj bio stao kako smo se to snašli da obezbedimo dovoljnu količinu efektive, novca u kešu da niko nema strah od toga da li može da podigne svoju ušteđevinu.
Znači, vodite računa ako mislite dobro građanima Srbije, da usidrena inflaciona očekivanja, a to je poverenje u mere ekonomske politike, mere Vlade, mere Narodne banke moraju da se obezbede istinitim informacijama, ne stvaranjem panike. Panika nikada i nigde nije dobar saveznik ako mislite dobro svojim građanima. Ne tražim ni da verujete meni na reč. Ne tražim ni da na bilo koji način govorite pozitivno o meni ili onome što radim, ali ne možete da osporite rezultate stabilnosti ostvarene u 10 godina, koje vrlo često želite da nazovete trenutkom ili iluzijom.
Tako, poštovani gospodine poslaniče, još jednom da vam kažem, vaša mera vrednosti dinara, odnosa prema evru i svega ostalog je vaš lični utisak, a ne činjenice.
Izvinjavam se ako sam bila malo duža.
(Dragana Rakić: Replika.)

Hvala.
Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, veliko mi je zadovoljstvo što ću kao guverner NBS danas imati i neposrednu priliku i čast da pred vama obrazložim Predlog odluke da gospođa, dr Ana Ivković, ponovo bude izabrana za viceguvernera NBS.
Donošenje ove odluke važno je zbog toga što je saglasno odredbama Zakona o NBS viceguverner po funkciji član Izvršnog odbora NBS, organa koji donosi najznačajnije odluke u oblasti monetarne i devizne politike i stabilnosti finansijskog sistema pa se blagovremenim izborom viceguvernera istovremeno obezbeđuje i nesmetan rad i kontinuitet rada ovog tela.
Ne manje važno je međutim i to što se ovim izborom dodatno potvrđuje politika razvoja Srbije na zdravim makroekonomskim temeljima koja traje već godinama unazad, politika stabilnosti i kontinuiteta rezultata NBS od 2012. godine uz uvek prisutnu i presudnu podršku Aleksandra Vučića najpre sa mesta predsednika Vlade, a zatim i predsednika Republike.
Bez te neposredne presudne podrške NBS bi znatno teže ostvarivala svoje ciljeve i zadatke i bez tih ciljeva i rezultata, ali i te podrške mi danas ne bi bili ovako ponosni na izvanredne rezultate u oblasti ekonomije koje ostvarujemo kao država i koje ćemo, uverena sam, ostvarivati i u narednom periodu.
Iako smo se nedavno videli na sednici Odbora, nadležnog skupštinskog tela, koji po dobroj i ustaljenoj praksi NBS pred njima polaže račune, a Narodnoj skupštini preko Odbora, tako polažemo račune i građanima za poslovanje i rezultate rada u prethodnoj godini. Pored toga, ja ću iskoristiti priliku da u nekoliko reči, najkraće moguće, istaknem neke od najvažnijih rezultata koje smo postigli u prethodnom periodu i koji su potkrepljeni i najsvežijim podacima.
Ovo činim pre svega zbog onih koji misle da se rezultati ostvaruju lako, da dolaze sami od sebe. Navikavaju se na sve što je dobro u ekonomiji, kao da je to nešto dato po sebi, previđajući kakav mukotrpan rad stoji iza toga, koji konkretni ljudi stoje iza tog rada i prepreke koje su prethodile rezultatima koje ostvarujemo, a zaboravljajući, čini nam se, još lakše stanje ekonomije i osnovne makroekonomske pokazatelje pre 2012. godine.
Iz svih tih razloga htela bih samo da podsetim narodne poslanike, tako i građane, ukupnu javnost da smo zatečenu visoku inflaciju dvocifrenu u 2012. godini u roku od godinu dana spustili na nizak nivo i osam godina je čuvamo na prosečnom nivou na oko 2%. Time se čuva i realna vrednost dohodaka privrede, plate i sva primanja građana Srbije. Stvaraju se predvidivi uslovi poslovanja, što je izuzetno važno za sve one koji žele da posluju i traju dugo, a ja se nadam da je to svima cilj.
Pritom, dinar je ojačao za 0,9% prema evru. Narodna banka Srbije je od tada do danas kupila na deviznom tržištu 3,46 milijardi evra, od čega u devet meseci ove godine prekoj jedne milijarde evra. Zaključno sa jučerašnjim danom kupili smo milijardu i 600 miliona evra.
Bruto devizne rezerve su na nam na rekordnom nivou i iznose 15,6 milijardi evra na kraju avgusta. Od avgusta 2012. godine povećali smo ih za 5,5 milijardi evra, a neto devizne rezerve su više nego udvostručene.
Da napomenem i to da smo od kraja 2012. godine rezerve u zlatu do danas uvećali za preko 21 tonu. One danas iznose 36,8 tona, udvostručene su gotovo, dok je njihova vrednost utrostručena.
Tada su vredele 600 miliona evra, a danas vrede milijardu i 818 milijardi evra.
Ovo je samo mali deo onoga što je postignuto u prethodnih devet godina, u svemu tome sa mojim timom i svim zaposlenima u Narodnoj banci učestvovala je i gospođa Ana Ivković, koju sam zbog njene nesporne stručnosti, retko viđene, neverovatne predanosti poslu i izuzetno kvalitetnog rada i ovog puta predložila kao kandidata za viceguvernera.
Detalje njene radne biografije imate u materijalu koji je dostavljen u Predlogu za izbor i ne bih da ponavljam nesporne činjenice koje ukazuju na njeno bogato profesionalno iskustvo i razvoj u okviru Narodne banke Srbije, gde je provela najveći deo svog radnog veka, na različitim izvršilačkim i rukovodećim funkcijama.
Anu Ivković smo zajedno na moj predlog i uz vašu saglasnost i glasove izabrali za viceguvernera 2018. godine i ona je u potpunosti opravdala poverenje koje smo joj zajedno ukazali u prethodnom periodu, a posebno je u zajedničkom radu pokazala nepokolebljivost i rezultate u delu pregovora i saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama, investicionim kućama i rejting agencijama i to u najkomplikovanijim poslovima, gde je potrebno braniti interese Republike Srbije, a pri tom ne dozvoliti da Srbija bude polje za ekonomske eksperimente raznih stručnjaka koji Srbiju vide samo kao jednu stepenicu u sopstvenom karijernom razvoju.
Posebno želim da istaknem, za razliku od nekih ranijih vremena, kada su često državni interesi bili podređivani interesima pojedinaca iz državnih institucija koji su nastojali da u razgovorima sa predstavnicima stranih institucija to iskoriste za sopstvenu promociju i kasnije uhlebljenja u nekoj od međunarodnih organizacija, Ana je kao osoba od integriteta i nepodložna trgovini uticajima pokazala upornost, beskompromisnost kada je reč o borbi za istinito predstavljanje Srbije i njenih ekonomskih rezultata i u zemlji i u inostranstvu.
Zbog takvih ljudi, koji čine tim Narodne banke Srbije koji sam okupila, ja koja retko govorim – ja, ovog puta zaista moram da kažem da je to tim koji je moj izbor, ali zbog odlične koordinacije tog tima Narodne banke Srbije, sa predstavnicima ostalih državnih institucija i koordinacije koju imam u oblasti monetarne, ekonomske i fiskalne politike, ali i neverovatnog rada predsednika Republike i njegovog tima, sa jasnim ciljevima u pravcu razvoja Srbije, mi možemo da kažemo da je rejting Srbije na korak od investicionog nivoa i da je premija rizika bitno smanjena i daleko od onog izuzetno povoljnog nivoa koji je postojao pre 2012. godine.
Ne treba posebno da pominjemo koliko je sve ovo uticalo da ukupan iznos investicija od 2012. godine tj. od 2013. godine iznosi čak 22 milijarde evra u kojoj meri su ovi faktori doprineli smanjivanju troškova zaduživanja države, privrede i građana, bez prodaje i privatizacija, već gradnjom novih fabrika i kapaciteta.
Imajući u vidu sve što sam izložila, a pre svega to da dosadašnji rad predloženog kandidata za viceguvernera Ane Ivković daje garanciju da će ovu funkciju i u budućnosti uspešno obavljati u interesu građana i naše države.
Zahvaljujem vam se na do sada ukazanom poverenju i vremenu za obrazloženje i pozivam narodne poslanike da podrže navedeni predlog. Hvala još jednom na pažnji.

Moram da se zahvalim gospodinu Zukorliću, koga inače vidim prvi put uživo, pošto verujem da ljudi koji zbog posla mogu da prate rad Narodne skupštine danas, zbog teme koja je na dnevnom redu, izbor Ane Ivković za viceguvernera, znajući me, da pred njima nemam nikakvu tajnu i znajući da se vi i ja ne poznajemo, verovatno se sad pitaju, kako je to moguće da je gospodin Zukorlić govorio o stručnosti, odanosti, posvećenosti i lojalnosti na način kako ja govorim svom timu kad razgovaramo sa mladim ljudima i kada na našim izvršnim odborima donosimo odluke.
Verovatno se pitaju kako je moguće da neko sa kim imam geografsku možda blizinu, jer sam ja iz Vučitrna, grada koji je blizu Novom Pazaru, pa, mnogo komšija gde su se slične vrednosti delile, gde je kuća bila osnovna i ono što u kući poneseš to čitavog života nosiš i ta podrška koju u kući dobiješ i principi koje stekneš vode te čitavog života, možda nam je to slično i mene raduje podsećanje i izlaženje iz brojki i postavljanje jednog filozofskog okvira za ono što svi radimo, a kroz etimologiju svake od reči.
Znači, zahvaljujem vam se na izlaganju koje govori o negde zaboravljenim ili nedovoljno zvučnim vrednostima, zato što se neke druge vrednosti promovišu, a ja ih ovde s ponosom ističem ponovo.
Da lojalnost svojoj državi pokazujete na način ako radite posao tako kako treba, kao za svoju kuću, lojalnost svojim građanima pokazujete posvećenošću, radom i rezultatima i nikada izbor svojih saradnika, nisam činila po tome da li je neko žensko ili muško, koliko ima godina, po kvotama, po, možda sam malo staromodna, za mene je najvažnije da je čovek, ako mogu reći insan, u pravom smislu čovek, nezavisno od pola i da je stručan i da želi da radi za ljude i sa ljudima.
I kad meni poneko kaže, ali ti imaš tim. To je kao kad mi neko kaže, ti imaš kuću. Pa da, što ti ne napraviš kuću. Ta kuća o kojoj ste vi govorili na način kako ste govorili, jer kuća nisu ni krov ni dimnjak, kuća su ljudi, porodica na koju se oslanjamo i zato ja svoj politički begraund, svoju stranku smatram svojom porodicom, čitavu državu smatram nečim što mi je povereno i što sam u prvom govoru rekla, primam na revers, i dužna sam da vratim uvećano, sad podaci već o tome govore, koliko je uvećano i ne moraju da veruju oni što kažu, koji vas vole, ne vole, nikad vas voleti neće, šta god za njih da učinite, a oni koji veruju na rezultate, ne samo na reč, a reč jeste najvažnija, jer uvek je prvo bila reč, a iz reči proističe sve, vodim računa i o tome, da li otvorenu flašicu vode treba baciti ili ako ne možete da je popijete da zalijete cveće koje se nalazi u hodniku.
Bez te filozofije, zajedništva, želje da trajemo dugo i zajedno, ne može da se postigne nikakav uspeh. Moji su saradnici porodični ljudi, Ana ima dvoje dece, najbolji đaci, stiže pored posla i to da uradi i ne zamerite mi na malo privatnosti.
Ana je u međuvremenu postala udovica, i verovali vi ili ne, jedan jedini dan odsustva, jedan jedini sat odsustva, sem dok je trajala sahrana, nije bila pored telefona. Iz bolnice se odgovara na mejlove, dogovara, odgovara, zakazuju sastanci, primaju instrukcije. I ne samo Ana.
Ja imam još dvoje viceguvernera, Željka Jovića, takođe oca dvoje dece, Draganu Stanić, na žalost, ona ima samo jednu devojčicu, ali to su ljudi koji žive za Narodnu banku. Ne zamerite na ovome.
Moj Dejan koji je ovde sa mnom, vodi Direkciju za zakonodavno pravne poslove, i svakog dana putuje iz Smedereva, takođe porodičan čovek, ima sreće da ima dece, a time i širi pogled i osećaj. Ako bih ja sada vama rekla da ja znam imena dece svih svojih saradnika, da znam ko se u koroni razboleo, preminuo, reći dal se ova žena bavi poslom ili saradnicima. Ja dvadesetčetiri sata živim za Narodnu banku.
Ja i sanjam ono što mi se dnevno dešava i pravim planove, imam sreću da sam ja udovica, da su moja deca, troje dece, velika i skromna, žive svoj život, i potpuno razumeju moju posvećenost mom poslu, jer započeti desetu godinu u kući koja je bila razrovana, u kojoj su bili odeljci šta ko radi i za koga, za sebe radi, ali svako ima neke svoje nahije, pa tamo zarađivao, a danas biti tim, gde se nijedan sastanak sa Međunarodnom organizacijom, ne održava sa jednim sektorom, nego pripremni sastanci, dok ne usaglasimo stav i ne dogovorimo se šta je stav majke Srbije, otadžbine Srbije i ono što treba da bude odbranjivo, za 20, 30 godina zauvek. Sija zlato, ali ga imamo u trezoru Narodne banke Srbije, i ne samo što ima lep sjaj, nego zato što njegovo držanje u trezorima Narodne banke Srbije najmanje košta, a danas novac troši, ima negativne kamate, pa nas najmanje košta da deo deviznih rezervi imamo u zlatu, jer zlato ni hleba ne traži ni vode ne pije. U našoj je zgradi.
Ne zaslepljuju me ni rezultati, ja sam žena koja zna, ako ste do juče spremali 30 godina ručak, od slave se ne živi i sutradan morate da spremite isto tako dobar ručak i da kao žena, majka, uradite, sve što treba. Taj princip porodičnog odnosa, ali nisam ja baš nežna, ja sam vrlo stroga majka i toga se ne stidim, jer pravilima izvodite decu na pravi put i upućujete ih kad pogreše.
Zaista sam ponosna što vodim kuću koja ima ugled, ali i podršku koju moram da ponovim. Od trenutka kada je gospodin Aleksandar Vučić postao i predsednik Vlade, postavljanja osnova onog što se zovu da dve ruke rade zajedno, monetarna i fiskalna politika, jer je država jedno telo, i da te dve ruke se čvrsto drže i rade zajedno, to govori o rezultatima koje namerno neću da iznesem ja, jer sam ih, operativne podatke o stranim direktnim investicijama saopštila sam i predsedniku Republike i očekujem da ih on iznese. Ne što je stariji po funkciji, ne zato što ga lično poštujem, a mnogo ga poštujem, već zato što je to u velikoj, najvećoj meri rezultat njegove posvećenosti i rada za dovođenje investitora u Srbiju. Neću da iznesem podatak, ali je impresivan. Tako se radi u kući gde su čeljad vaspitana i gde se međusobno poštujemo.
Zahvaljujem vam se još jednom na inspirativnom govoru. Izvinjavam se što vam oduzimam vreme. Nadam se, da mi niko neće dati ovako inspiracije da se javim za reč i da trošim vaše vreme. Pošto ja iz te kuće NBS ne izlazim nigde, baš nigde, moj izlazak u ovu, zaista za mene svetu kuću, gde sam stvorila ime u onoj staroj zgradi dole, pa u ovoj ovde, su dani kojih se najradije sećam. Vas poslanike mogu da pozdravim rečima da se ovde na odbrani svakog amandmana i svakog zakona prepoznajete među građanima.
Mene i danas oslovljavaju, kada me vide na ulici kao poslanika. Ja ih retko ispravljam, retko ih ispravljam jer se rado sećam svog mesta u poslednjoj klupi, gde je najhladnije, jer tako radi ovde klima, gde sam ujutru prva ulazila i poslednja izlazila i nisam nikada izostajala, branila sam interese Srbije na način kako to radim i danas bez ikakve razlike.
Zahvaljujem se i izvinjavam se potpredsedniče još jednom na oduzetom vremenu.

Iz poštovanja i prema vama koji ste predstavnik naroda, ali iz poštovanja prema temama koje ste otvorili, ja moram sa par reči da prokomentarišem.
Ako postoji nešto što cenim kod sebe, a očigledno nemate dovoljno informacija o tome, to jeste doslednost u politici i vrlo bih volela, pošto su sačuvani svuda stenogrami sa nastupa i svih diskusija, da ih negde nađete i da uporedite razliku između onog što danas javno govorim i što sam onda govorila, ali i da shvatite da društvo nije brod koji možete da izvučete na obalu i da ga popravljate. Društvo je kao sistem brod koji plovi i koji ne može da napravi zaokret 180 stepeni u trenutku, a da to ne proizvede negativne posledice po sve one koji od tog broda, govorim o Narodnoj banci Srbije i njenoj politici i mojoj ličnoj hrabrosti koja se ni jednog trenutka nije dovodila u pitanje, a reći ću vam jedan samo ilustrativan primer, prosto nije moguće preko noći promeniti.
Usvajanje člana 9 - ograničavanje međubankarskih naknada, gde je Narodna banka pokazala, u trenutku kada sam ja stavila u drugi plan sopstveni izbor za drugi mandat, a u prvi plan stavila potrebu da država Srbija kontroliše svoja plaćanja bezgotovinska, stavljanjem u prvi plan domaće kartice "dine", ali davanjem za pravo i stranim karticama "vize" i "masteru" da se prvo registruju ovde kao platne institucije i da imaju ravnopravan tretman sa domaćom karticom, jer Narodna banka samo tako može da kontroliše njihov rad i da građanima obezbedi sigurnost pristupa karticom tom sistemu, i da pored toga do tada godišnje 30 miliona evra je na naknade koje su te dve strane kartične organizacije iznosile iz Srbije, a sada ostaju u Srbiji, jer smo obavezali mojom odlukom koju mi je ova Skupština dozvolila usvajanjem zakona, da obavežem banku da prvo uz ostale kartice daju i "dinu" kao domaću. To znači da možemo da obezbedimo sigurnost bezgotovinskog plaćanja i sigurnost pristupa svom platnom računu besplatno.
Tu gde je bilo, neću da pričam o pritiscima i o tome koliko sam ja hrabra, o tome govori sve ono što su te, pa čak i neki poslanici tada ovde, bukvalno sa spremljenim diskusijama od tih međunarodnih kartičarskih organizacija, pokušavali da ospore, da me ubede itd. Ja sam i tada pitala onog ko je za mene, ne samo da me je predložio ovoj Skupštini, nego onog ko je za mene čovek koji se po hrabrosti i ne proračunatosti ne može uporediti ni sa kim kao predsednicima do sada, evo izneću jednu ličnu stvar, ja često puta kažem - Aleksandre, da li te je dostojan ovaj narod, koji mi je tada pružio podršku, a njemu sam rekla - izaći ću u Skupštinu sa takvim zakonom, biće mnogo pritisaka. Ja ću im odoleti, imam li podršku poslaničke većine? Tražio je ukratko obrazloženje kada sam rekla da je reč o podršci domaćoj platnoj kartici. Rekao je - imaš podršku.
Pritisci ambasada, ja ne primam ambasadore. Nije moja nadležnost spoljno politička, a bilo je takvih pritisaka. Ne idem na prijeme, mene to ne zanima. Imam 61 godinu, radim od 1981. godine, imam mnogo staža. Nikome ne želim da se dopadnem i da se udvaram, ja radim u interesu građana Srbije, ali uz svest dokle mogu, a da ne ugrozim poziciju Srbije koja je otvorena ekonomija i u globalizaciji toliko povezana da niko više, ni jedna država, od Amerike do Srbije, preko Kine, nije u toj meri suverena da može da funkcioniše sama kao izolovano ostrvo.
Za mene je "dina kard" moja zadužbina u smislu posvećenosti nečem što se zove domaći kartični sistem bez ijedne reklame, bez ijednog uloženog dinara. Uz domaću banku Poštansku štedionicu koja zaista promoviše tu "dinu" iskreno, a druge moraju, htele ne htele, mada se dešava da dođete na šalter, uruče vam "dinu", jer moraju, ali vam ne uruče pin. Onda, možda vam deluje smešno, pišem pisma svim bankama sa upozorenjem gde se desilo, kako se desilo i da ću im doći u kontrolu i kažnjavati za to.
Znači, na primeru platnog sistema, novo uvedenim platnim institucijama mi dajemo jednake šanse svima, ali kažemo da Srbija kao Francuska, Nemačka i mnoge druge države stavlja u prvi plan svoju domaću platnu karticu, jer je to interes Srbije, da tu ostaju troškovi, da budu najniži, da u najmanjoj radnji može da se plati karticom. Evo, mogu da vam dam listing svojih plaćanja, ja isključivo plaćam "dinom" platnom karticom koju imam.
Kako smo nasledili bankarski sistem u kojem je, zovemo ih da su domaći entiteti i domaće banke, ali su im matice i vlasnici u inostranstvu.
Podsetiću vas, koji ste možda zaboravili ili one koji ne bi da se rado sećaju, posle 5. oktobra 2001. godine broj 11. međunarodni ugovori, privatizacija bankarskog sistema je opisana jednom rečenicom. Za šest miliona dolara, ponavljam za šest miliona dolara pomoći, rečeno je da će se izvršiti reforma bankarskog sistema i privatizovati banke po metodu isecanja od slučaja do slučaja. To je bila i metodologija i princip i način i sve ostalo. Za privatni sektor takođe za šest miliona dolara spisak velikih preduzeća nacrtane institucije koje će da rade i kako će da rade i koje moraju donatoru, starateljskom fondu Svetske banke da u nameri da nešto urade napišu obaveštenje. Za dva puta do šest miliona dolara Srbija je dovela sebe u situaciju da tom tzv. revolucijom ili kako je već slavitodobitno zovu, bukvalno dobijemo bankarski sistem, gotovo potpuno stran.
Pitajte me gde su bivši guverneri. Pitajte me gde su bivši nosioci finansijske vlasti. Zato sam i rekla kako radi naša Ana, kako su radili oni želeći da se dodvore i uhlebe kasnije negde. Prodavali su sve što su zatekli. Šta je dobrobit za građana od te, da kažem privatizacije, po metodu isecanja od slučaja do slučaja. U stvari je to bio mafijaški princip – ubij poverioca i nemaš dug. To su bile četiri velike banke koje su finansirale sisteme i ja sam pre toga radila u komercijalnom bankarstvu i odlučno znam o čemu govorite. Osvrnuću se i na primarnu emisiju.
Kako sam ja u toj situaciji nastupila, te četiri privatizovane banke uz čoveka koji sedi ovde do mene i ekipu sa kojom radim na tome, posle 20 godina prvi put smo uspeli 2016. godine da naplatimo deo novca koji je zatečen na računima u inostranstvu od tih naših banaka. Nije za dalju i širu priču. Radimo na tome i dalje. Svoju posvećenost interesima Srbije ne dokazujem na taj način, ali pišem knjige i u tome ostaju podaci o tome da neko jedno čita i da se ne zabravi šta smo vraćali dobro, a što smo nasledili dobro što unapređujemo.
Šta su građani dobili tom privatizacijom? Ono što uopšte nisu imali, kredite za stanove. Znači, poslovanje ranije banke su radile sa privredom i to je ono što se i danas zaboravlja, od novinara do stručnjaka, oni odmah kažu – a, šta građani imaju od toga? Pa, ne može građanin da ima više standard ako ne postoji preduzeće u kojem radi, ako to preduzeće nema tržište, ako nema proizvod koji neko želi da kupi, koje on može da naplati. Samo tada postoji građanin koji je platežno sposoban da ode i da uzme kredit, a oni samo traže onaj krajnji ishod, kako da građaninu napunimo novčanik. Od čega? Mora prvo da se stvori poslovni ambijent, okruženje u kojem će da dolaze ozbiljni investitori, da grade fabrike, da zapošljavaju ljude unutra, da stvaraju profit, da imaju interesa da ostaju, ali i da povećavaju plate ljudima koji će imati takav nivo primanja da mogu i da uzmu stambeni kredit, pa da se žene, udaju, stvaraju porodicu i tako dalje.
Tu celinu pristupa, ja imam svakog trenutka na umu, i pokušavam da nam nasleđenu potpunu slobodu tržišnog liberalizma, posebnu u bankarskom sistemu, gde su banke mogle baš sve i sve se pravdalo tržišnim pristupom, da je u određenoj meri ograničavam tako da banke žele da ostanu da rade, da imaju profit, jer to je jedini interes kako će ostati da rade, ali i da naši građani bez kojih banke ne mogu da postoje, imaju koristi od tih banaka, tako što će uzimati kredite.
Šta sam ja uradila u nasleđenom stanju? Uspela da spustim kamate sa dvocifrenih nivoa i vi danas imate po prvi put izjednačenu situaciju da u proseku, znači, govorim o svim bankama, imate 2,9% prosečnu kamatu i na devizni i na dinarski kredit. Prosek, ne kažem za svaki pojedinačni.
Imate situaciju da banka ne može da objavi reklamu koja nije istinita. I to im zabranjujemo. Ne mogu da prodaju problematične plasmane, a da ne prijave to Narodnoj banci. Zašto? Pod firmom problematičnog plasmana neke kompanije u stvari prodaju brend, prodaju biznis, prodaju tržište. Svega toga sam ja svesna, jer sam ja 1981. godine počela da radim kao ekonomista, 1960 sam godište i radila sam u privredi, radila sam i kao profesor, ali znam šta znači raditi, zaraditi, a najduže sam radila u banci, ali mi nije bio cilj da kada u banci radim da neko kaže, a postoji jedna izreka, da kad u banku uđeš i uneseš vola budi srećan ako izneseš samo rogove. Trudila sam se da zaista banka bude servis i da to iskustvo banaka koje su nekada bile servis, najviše privrede, ali ne dovoljno građana, pretvorim danas zaista u servis i građana i privrede.
Zašto je situacija drugačija? Vi ste imali u ono vreme 90-ih godina mogućnost da preduzeća koja dobro rade, imaju stambeni fond, da daju stanove, pa se odsustvo potrošačkih i stambenih kredita nije tako osećalo među građanima. Slomom 90-ih godina, zbog sankcija, nemojte to nikada da zaboravite da se naša privreda nepovratno pokvarila sankcijama i dovijanjem koje je moralo da se dešava da bi se nabavljali lekovi, da bi se nabavljali energenti i da osnovne delatnosti funkcionišu. Nemojte da zaboravite ni ratove u međuvremenu. Onda kada krenete da funkcionišete sa otvaranjem gde za mrvice prodate decenijama stvarane fabrike, velike sisteme u kojima su radili hiljade ljudi, nije lako doći u situaciju da danas pričamo, zatvara se jedna fabrika i od toga se pravi vest. Izvinite, da ne postoji zatvaranje i otvaranje ne bi postojao sistem bankrotstva, likvidacije, propadanja i tako dalje.
Hajde da realno gledamo šta je moguće da uradimo i da kada radimo nešto bude veća korist nego šteta. Ja zaslužujem i tražim poštovanje i od međunarodnih sagovornika i od vas kao poslanika pre svega samo za ono što uradim dobro odmereno i dugoročno sagledano. Ja ne bih sebi dozvolila ponavljanje onoga što se desilo ni 90-ih godina, kada su se pojedini, danas se nazivaju biznismenima, tajkunima, kada su državnu imovinu zbog sankcija i potrebe da obavljaju međunarodni promet, prepisivali na sopstveno ime, jer je privatna svojina priznata u svetu. Kada se zemlja otvorila posle tzv. petooktobarske revolucije, oni su se pravili kao da su stvarni vlasnici tih spoljno-trgovinskih preduzeća, velikih kompanija i tako dalje. Kada napravite grešku za koju ne odgovarate, onda mogu samo da ponovim naslov Talebove knjige, ko kožu u igri nema i kome se greške ne vraćaju da za njih odgovara, on će ih uvek praviti.
Od kada smo mi u prilici da vršimo vlast, da stvaramo sistem, da popravljamo nasleđeno, naša koža u igri je, naša su deca u igri, naša je budućnost u igri i svo iskustvo i znanje koje imamo je u igri i mi to dokazujemo.
Zatvarane fabrike, otvaraju se nova radna mesta. Čuli ste sinoć predsednika o kojim brojevima je reč, samo u spoljno-trgovinskoj razmeni i saradnji sa Nemačkom. Nijedna od stranih investicija ne mimoiđe Narodnu banku Srbije.
I kad kažemo strane direktne investicije, nije to ono o čemu pričaju subvencije, to je novac koji pređe granicu te zemlje iz koje ulazi investitor i koji preko računa banaka i Narodne banke, sa evidencijama, menja svoj novac, unet u izgradnju ovih fabrika.
Da ljudi samo hoće da shvate kakva je to tektonska promena i razlika koja se ne dešava preko noći, kažem, nije to brod pa možete u jednom zaokretu da napravite promenu, vi to morate da radite polako, tako da građani koji već imaju kredite ne ostanu bez kredita, jer poslovnog fonda u državnim preduzećima nema. Hteli smo tržišnu privredu, dobili smo privatizaciju i sad pričamo o društvenoj odgovornosti.
Umesto svega onoga čega se ja dobro sećam, vi ste verovatno prilično mlađi od mene ali obavešteni i čitate o tome, nemamo prava ni vi ni ja da pojednostavljeno gledamo stvari i da kažemo – sad ćemo da prekinemo svoje odnose sa svetom i da krenemo onako kako mi mislimo da treba. Za mene je dinar svetinja i zato mu čuvam vrednost.
Imati sopstvenu valutu znači imati sopstvenu politiku, ali puni suverenitet nema ni Amerika, zato što je Kina kupac njenih hartija od vrednosti. Pitali su me svojevremeno da li je Grčka prodala svoj suverenitet time što se zadužila toliko.
Ja kažem ja o Grčkoj ne mogu da brinem, ali danas apsolutni suverenitet u onom filozofskom smislu ne postoji ali postoji nacionalna država. Nacionalnu državu branimo, gradimo i znamo gde su joj i granice i šta je njena ekonomska moć i na njenom jačanju radimo svakog trenutka.
Ono što ja mogu da uradim jeste da svakog domaćeg ulagača u finansijski sistem podržim ukoliko ima čist izbor novca i dugoročan plan da u taj sistem uđe. Preko 13 platnih institucija koje su banke u malom, daju male kredite i institucija elektronskog novca, mi smo zakonom od 2014, pa 2016. izgradili.
Viza i Masterkard nisu iskoristile to pravo da se registruju po tom zakonu, a smeta im što je Dina obavezna platna kartica. Ja se nikom za to ne pravdam, ja kažem i vi imate pravo da se registrujete u Srbiji kao platna institucija, da prijavite svoje zaposlene, da plaćate porez i da imate isti tretman, da vaša kartica bude prva.
Međutim, oni imaju druge sisteme ulaska u banke sa kojima žele da rade, a ja želim da radim čisto. I Dina kard, ne u mom, u svakom novčaniku treba da bude. Ko ne voli državu Srbiju i neće Dinu, ne mora da radi. Ne mora da plaća Dinom, ali banka mora da mu je da i nijedna banka ne sme da osporava izdavanje Dina kartice.
Koji kod ulagač želi da osnuje ovde banku, čistog novca i čistih namera, dobrodošao je. To dokazuje i struktura banaka koje imamo. Međutim, nemojte me za „Komercijalnu“ pitati, nemojte, duša me boli. Ja nisam vlasnik. Zašto je, da podsetimo one koji su zaboravili u vreme one vlasti, tada kada je prvi put privatizovana „Komercijalna“ po ugledu IBRD uopšte nije zatraženo mišljenje nečeg što se zove Komisija za zaštitu konkurencije IBRD ušao u vlasništvo „Komercijalne banke“ a ova se država mukom mučila da ostvari svoje vlasničko pravo u toj „Komercijalnoj banci“, jer su državu prodavali oni koji su je smatrali svojom, a za nju nisu radili ništa.
Ja to ne mogu, kao što ne želim da ulazim u tuđe nadležnosti, ne dam da ulazi niko ni u moje, ali ja ne mogu državi da osporim to je što ona prodala „Komercijalnu banku“, ako je način kako je ona bila privatizovana bio takav da država Srbija, to što se zvalo njenim, u suštini nije bilo njeno imanje ni mogućnost odlučivanja.
Meni ostaje da radim i da se nadam da ćemo imati domaće banke, ne treba nam Razvojna, jer što bi nekog forsirali? Neka tržišna konkurencija, pa i među domaćim bankama, odlučuje ko je najbolji i kome trebaju klijenti, ali ono što mogu da obećam svima vama, to je da će i te banke čije su matice u inostranstvu, morati da se na tržištu ponašaju u interesu klijenata. Nema negativne kamate na deviznu štednju, pa nek izvole, nek smene guvernera, ako to nekome smeta.
Ovde štednja mora da bude, poštovana mora da se sačuva, a najveći deo je u Komercijalnoj banci. Možda pokušaju da nešto od negativnih stvari, provuku kroz ovaj bankarski sistem, ali svom snagom, ne štedeći i sa mnogo hrabrosti zaustavljaćemo sve negativne pojave koje zaustavljamo.
Ne mogu da promenim preko noći strukturu vlasništva, ne bih volela ni da postojeće banke odlaze, kao što nisam bila srećna kada je „Sosiete Ženeral“ privatizovana, kao jedna od najstarijih mešovitih banaka, ali moram da obezbedim svima jednake šanse, uslove i nadzor.
A to znači sledeće, nasleđen nivo problematičnih kredita u tim bankama, 2015. godine, od kada se meri taj pokazatelj, bio je 23%, znači loših plasmana gde je neizvesno dal ćete da naplatite, a to znači blokiran novac, i to znači da ćete čekati da neko donese zakon da prodate te plasmane, onako kako rekoh, biznise, brendove, itd.
Danas strategijom koju je NBS, uz podršku partnera, a ne po nalogu MMF, Ministarstva pravde i Ministarstva finansija sprovela, ali kao vodeću ulogu NBS, mi imamo 3,7% tih problematičnih plasmana, pre pandemije, a poslednji podatak, iako smo imali pandemiju je 3,61% i pored svih problema, nama taj pokazatelj koji govori o zdravlju bankarskog sektora, i dalje ide na bolje, jer taj niži nivo problematičnih plasmana govori o tome da NBS, bdi svakodnevnim izveštajima koje dobija od banaka nad svim tim bankama.
Kada je reč o primarnoj emisiji, vreme kada sam ja radila u komercijalnom bankarstvu je vreme primarne emisije i ja odlično znam koliko je dobar mehanizam finansiranja onog što će se stvarno proizvesti. Znači, proizvodnja za izvoz, setva, žetva, proizvodnja uglja tada, trebalo si da dokažeš da imaš račune za seme, da imaš račune za mašinu, da imaš račune, odnosno otkrivku uglja toliku i toliku i NBS, i Poslovna banka su zajednički finansirale deo te buduće proizvodnje iza koje će ostati realan proizvod. To je ono što zovemo BDP, bruto društveni proizvod, ali realna vrednost i to je funkcionisalo do jedne mere, kako treba, da bi u jednom trenutku, ja ne znam čijom krivicom, banke onaj deo koji treba da daju iz svog džepa, dogovorile sa klijentima da uvećavaju količine i uglja i žita i semena, na visinu od 100% da banka ne da ni dinar, a da sve bude primarna emisija NBS, a zvanično je to bilo 40, 60.
U tom trenutku se stvara prostor za inflaciju, obezvređivanje dinara koje je i devedesetih godina dovelo do besmisla i dovelo do takvog straha koji se teško zaboravlja.
Znači, Nemci se boje inflacije, jer Vajmarska ne izlazi iz sećanja. Srbi se boje inflacije s pravom, jer hiper inflaciju pamtimo mi koji imamo dovoljno godina i zato vodimo računa o tome.
Međutim, NBS je čak u vreme pandemije, ne primarnu emisiju, nego nešto što se zove kontrolisana pomoć kroz naše korporativne obveznice uradila takav sistem finansiranja realnih projekata gde smo mi deo tih akcija, korporativnih obveznica, hartija vrednosnih, otkupili od onih koji zaista imaju realan proizvod, naplaćujemo kamatu na to kao i banke. I, to jeste pandan onome pod čijim vi podrazumevate primarnu emisiju, ali ne primarnu emisiju na veresiju, u najgorem smislu reči, nego finansiranje projekata koji zaista imaju realnu osnovu i nismo sa tim preterali pazeći da ne ugrozimo inflaciju.
Mnogima je to zasmetalo, jer su mislili ko zna šta iza toga stoji, a mi smo to uradili na način da te korporativne obveznice mogu da budu zaloga bankama, da mogu da koriste likvidnost kod nas. Znači, banke imaju odgovornost da vrše, pomenuli ste ključnu reč, namensku kontrolu kredita, jer je u njihovom interesu da naplate i da taj plasman ne uđe u onaj problematični kredit koji sutra treba prodati ispod svake cene.
Zašto vi o tome ne znate dovoljno ili zašto znate samo negativne stvari? Zato što ja imam svoj rukopis kako radim ovaj posao. Ja se ne pojavljujem često, ali odgovaram na svaku neosnovanu kritiku. Projekcije rasta, emisije korporativnih obveznica, pomoći privredi i neosnovanih priča o precenjenom dinaru ili o padu izvoza. Svi podaci o tome šta se sa izvozom dešava govore o tome da izvoz raste i u apsolutnim brojkama i u učešće u BDP izvoza raste, a o dinaru kao precenjenom ne možete da govorite ako ja vama iznesem podatak da smo kupili preko 3,5 milijardi evra da dinar ne bi jačao previše.
Mi smo u prošloj godini, pandemijskoj, milijardu i 450 miliona evra prodali da bi dinar ostao stabilan, jer investitori koji ulažu u realni sektor su samo čekali da li će NBS da popusti svoje monetarne, da kažem, kanape. Ne nismo popustili. Od tih milijardu i 450 koliko smo prodali u prošloj godini, ja vam rekoh podatak, u ovoj godini mi smo već kupili milijardu i 60 miliona, gotovo nadoknadili to ulaganje u stabilnost dinara.
Znači, kada me neko optuži da je dinar precenjen, ja samo pitam šta mislite da određuje vrednost dinara, nego ponuda i tražnja deviza? To što mi umemo da usklađujemo ponudu i tražnju od onih investitora koji unose devize, sa potrebama onih kojima trebaju devize za uvozne komponente, to je već nešto što ja nisam dužna da kao pravilo rada crtam drugima, da bi ja njih učila poslu koji oni ne razumeju. Priče o precenjenosti dinara, mnogo tekstova ima, inoviran je sajt, dali smo ga.
Ima i čestitih ekonomista koji, jednostavno ne vide celinu stvari, pa imaju pogrešnu sliku. Ja zaista molim sve da na te ključne teme pristupe sajtu, videte podatke, a i pitaju ako treba. Mi smo u NBS uvek spremni da to objasnimo i bila bi srećna kao i vi da ima mnogo više domaćih ulagača u finansijski sektor, pre svega u bankarski, u finansijski ga ima i želimo da ih bude i u osiguranju, u platnim institucijama ih već ima, u dobrovoljnim penzijskim fondovima ih nema dovoljno, sve je to pod našim krovom, ali niti nam nedostaje hrabrost, niti nam nedostaje ljubav pretočena u posvećenost poslu, ali ne ide ni brzo, ni lako.
To što nas zbog toga napadaju i predsednika kao nekoga ko je kapa nad svim tim, to i što i Srbiji nalaze mane, pa i nekim od nas pojedinačno. Znate kako kažu, možda vam Niče nije drag, meni jeste, kada kaže – ko je u visinama taj mora da se pomiri da u visinama duvaju jaki vetrovi i čuje se grmljavina. Znači, uvek će biti primedbe, ali zato što vaše primedbe smatram dobronamernim, ja sam zato toliko vremena oduzela poslanicima da vam objasnim da činim i više nego što mislite i što možete da pretpostavite, ali, učinci jesu u priličnoj meri dobri, a ja se nadam da će biti i bolji.
Hvala vam na pitanju i na pažnji.

Iako nije na dnevnom redu rasprava o amandmanima na taj zakon, ja ću iz poštovanja vremena svih nas da odgovorim na to pitanja i odgovoriću na pitanja koja su u mojoj nadležnosti.
Narodna banka Srbije je deo države Srbije, odgovorna parlamentu, internoj reviziji, eksternom revizoru, Državnoj revizorskoj instituciji, svim organima propisanim Ustavom, a ovaj parlament ima ovde većinu koju tvori SNS. Toga nema razloga niko da se stidi ni da opovrgava, a u neko ranije vreme svi smo ovde govorili o tome kakav je uticaj parlamenta i snaga parlamenta na opštedruštveni život i na tokove i procese koji se dešavaju.
Da, Narodna banka, kao i svaka centralna banka ima nezavisnost u smislu odlučivanja o merama i instrumentima kojima će sprovoditi ekonomsku politiku Vlade. NJeni ciljevi jesu niska i stabilna inflacija i finansijska stabilnost, ali ne ugrožavajući ta dva cilja. Sprovodi ekonomsku politiku Vlade i pomaže Vladi u tome i u tom smislu jedinstvo izvršne vlasti ove Skupštine koja izglasava zakone, pa i Narodne banke Srbije koja u okviru svojih nadležnosti funkcioniše nije stvar koje bi trebao bilo ko da se stidi, prećutkuje ili da nam se zamera, a meni posebno.
Zašto je priča o famoznom članu 9. i o smanjivanju međubankarskih naknada pretvorena u priču o Dini? Ko ne zna, Dina je domaća platna kartica. Treba da se pravdamo što normalizujemo stanje. Zašto Udruženje banaka Srbije, u kojem je preko 75% učesnika banaka koje nazivamo domaćim, ali imaju strane vlasnike, saglasno sa ovim zakonom? Ja ću, ako kažete vreme prekinuti, pa ću se javiti ponovo i nastaviću sa obrazloženjem.