Amandmanom tražim da se iznos predviđen za troškove putovanja za Narodnu skupštinu Srbije smanji za 60 miliona dinara, odnosno 135.223.000 na 75.223.000 dinara i da se usmere na razdeo 51, za preventivnu zdravstvenu zaštitu. Ova ušteda bi se odnosila na troškove putovanja  poslanika u kontekstu tzv. evropskih integracija.
Pošto je budžet restriktivan zbog negativnih privrednih pokazatelja, neizvesnog privrednog oporavka i ekonomske krize, kao neizbežnog opravdavajućeg izgovora, sasvim izvesnog i jasnog odbijajućeg stava EU da im mi tamo nismo potrebni, ovog je potpuno logičan i prikladan način uštede novca namenjenog putovanjima poslanika u Evropski parlament. Ta uzaludna putovanja treba svesti na najmanju moguću meru. Preostala novčana sredstva za putovanja u Evropski parlament biće dovoljna da opravdaju politički efekat tih poseta koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Novac treba usmeriti ka poboljšanju preventivne zdravstvene zaštite stanovništva. Sredstva koja su namenjena zdravstvenoj prevenciji iznose manje od desetog dela ukupnih sredstava opredeljenih za zdravstvo, što je nedovoljno s obzirom na porast broja obolelih od hroničnih bolesti.
Umesto da se više ulaže u preventivu i sprečava nastanak bolesti, što je mnogo jeftinije i efikasnije, vi ukidate preventivne institucije kao što je Savetovalište za dijabetes i skupim kreditima finansirate zdravstveni sistem na sekundarnom i tercijarnom nivou, lečeći posledice bolesti izdvajanjem velikih novčanih sredstava.
U zemljama sa razvijenim zdravstvenim sistemom za preventivu se izdvaja i do 80% sredstava. Kod nas je taj procenat oko 40. Iako je ministar zdravlja izjavio da je zadovoljan budžetom, mišljenja smo mi iz SRS da zbog manjka novca u Republičkom fondu zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvenog osiguranja, od 32 miliona dinara, u ovom programskom budžetu analitičkog planiranja aktivnosti, kako je rečeno iz Ministarstva zdravlja na Odboru za zdravlje i porodicu, za javno zdravlje je izdvojeno samo 915.999.000 dinara. Zato smo toj cifri dodali 60 miliona koje smo oduzeli od troškova putovanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kada se oduzme procenat koji se od ukupne mase izdvaja za zdravstvo, za plate zaposlenih, što iznosi 47,9%, od preostalih 52,1% za lečenje se izdvaja 94,7%, tako da ostaje nedovoljno sredstava za preventivu. Sredstva će biti i manja od predviđenog zbog nerealne prihodne strane, tj. očekivanog priliva sredstava od poreza i doprinosa po raznim osnovama u narednoj godini. To nije moguće ostvariti sa ovakvom privrednom aktivnošću. Uostalom, imamo iskustvo iz ove i prethodne godine, a vi još najavljujete nov talas ekonomske krize. Hvala.

Amandmanom tražim brisanje člana 8. ovog predloga zakona. Mi iz SRS smo protiv svih dodatnih nameta mimo poreza, a akciza je vid dodatnog nameta i na proizvod i na porez, ono što se narodski kaže namet na vilajet, bez obzira što se radi o alkoholnim pićima, duvanu i duvanskim prerađevinama. Članom 8. menja se član 40. i povećava se za 25 dinara po pakli cigareta, a na 33 u 2012. godini.
Ove izmene su još jedan dokaz koliko je ova vlada neodgovorna i nezainteresovana za jedini pravi ekonomski razvoj Srbije, a to je ulaganje u proizvodnju i zapošljavanje. To je jedini način da se poveća kupovna moć građana, a samim tim i potrošnja, da se smanje poreska opterećenja. To je jedini logičan i ekonomski opravdan način punjenja državnog budžeta. To znaju svi prodavci sa beogradskih pijaca, ali ne i naša Vlada.
Nikakva povećanja nameta neće popuniti ovako rastrošen i nerealan budžet. Ekonomska politika ove vlade svodi se na povećanje raznih dažbina, poreza, akciza, taksi, kazni i drugih nameta, kao da u njoj ne sede stručnjaci i eksperti, već zelenaši i šibicari.
Još neverovatnije zvuči objašnjenje razloga za donošenje ovih izmena. Osim već neizbežnog tzv. približavanja evropskim standardima, postupanja po direktivi saveta, što su za vas glavni razlozi za donošenje bilo kog zakona, navodite i sledeće razloge – ovo povećanje će dovesti do poskupljenja cigareta u maloprodaji i to će po vama dovesti do smanjenja potrošnje duvana. A drugo povećanje akciza u 2012. i 2013. godini će navodno omogućiti održivost investicija i zaposlenosti u domaćoj duvanskoj industriji. Šta reći na ova kontradiktorna obrazloženja i predviđanja, osim da su smešna?
Prema podacima Udruženja proizvođača duvana u Srbiji se oko 2,5 hiljade ljudi bavi ovom proizvodnjom, a od nje se izdržava 10 hiljada ljudi. Da li mislite da će dodatnim oporezivanjem onoga što proizvede 2,5 hiljade ljudi namiriti vaše nezajažljive budžetske apetite? Ni slučajno. Čak i da je ovaj broj višestruko veći…

Dame i gospodo narodni poslanici, žene u Srbiji čine 51,4% populacije, iako su u većini one u našem društvu koje se deklariše kao demokratsko, ni približno tom procentu nemaju uticaj na odlučivanje ni u svom poslu, pod uslovom da su zaposlene, a kamoli po pitanju uticaja na sektor bezbednosti.
Uloga žena u odlučivanju kod nas doseže samo do šefovskog mesta ili eventualno načelničkog u sektoru zdravlja npr. dok su direktorska mesta rezervisana gotovo samo za muškarce.
Odnos našeg društva, pa i vlasti, prema ulozi žena u odlučivanju, ogleda se i u sastavu naše Vlade. Takođe postoji i deklarativno zalaganje za većim učešćem žena i u političkom životu kroz kandidovanje za narodne poslanike i odbornike i to je, uostalom, zakonska obaveza. Ali to je samo kod predlaganja, ne i kod izbora narodnih predstavnika u republičkom i opštinskim parlamentima, ne bar 50% prirodnih, koliko bi trebalo da bude.
Naša zemlja, kao članica UN, u obavezi je da donese nacionalni plan za primenu Rezolucije 1325 SB UN, žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji od 2000. do 2015. godine. Rezolucija SB UN je doneta 31. oktobra 2000. godine. Ona ima za cilj da uključi žene u proces uključivanja i odlučivanja po pitanju bezbednosti jedne zemlje.
Pored ove, usvojene su još dve prateće rezolucije, 1820, 1888, odnosno 1889, koje su pokrenule globalnu debatu o ulozi žena, o promeni i samom pristupu bezbednosti.
Pitanja iz oblasti bezbednosti zemlje su oduvek bila posao muškaraca. U ovom veku stavovi po tom pitanju se menjaju u skladu sa opštom demokratizacijom kompletnog društva. To nije loša ideja pod uslovom da žene koje se nalaze u poziciji da odlučuju o bezbednosti, globalnoj ili lokalnoj, slušaju samo svoju žensku intuiciju i pozitivan odnos prema društvu bez konflikta. Ali, u praksi one žene koje odlučuju o globalnom miru ili ratu pratile su mušku politiku, verovatno dokazujući se ravnopravnima na toj poziciji.
Primer su Golda Meir, Madlen Olbraj, Margaret Tačer, Hilari Klinton, Angela Merkel, a da ne zalazim u dalju prošlost. Ove žene nikako ne mogu biti uzor onim ženama koje će u budućnosti, shodno ovoj rezoluciji, odlučivati o bezbednosti u svetu. Golda Meir je vodila rat između Izraelaca i Palestinaca, a o Madlen Olbrajt i da ne govorim, svi smo to osetili na svojoj koži tokom bombardovanja Srbije, a pre toga i Republike Srpske. Margaret Tačer je vodila rat protiv Argentine za Foklonska ostrva, dok se Hilari Klinton i Angela Merkel već nalaze na putu svojih muških prethodnika.
Rezolucija obavezuje i Srbiju da je primenjuje i sa tim u vezi je ovaj predlog odluke o obrazovanju komisije za praćenje i sprovođenje ovog plana. Ova komisija treba da razmatra i redovne izveštaje i šestomesečne izveštaje o radu političkog saveta za sprovođenje Nacionalnog plana. Po ovoj odluci komisija se obrazuje u sledećem sastavu: predstavnik odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su niz pitanja iz oblasti ravnopravnosti polova, predstavnik odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti odbrane i unutrašnjih poslova, predstavnik odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti spoljnih poslova, predstavnik odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti rada i socijalne politike, predstavnik odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti pravosuđa i državne uprave i predstavnik poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Šta znači da se obrazuje komisija, a da nam pri tom nije ponuđen njen sastav, ne znamo ko će biti u toj komisiji? Nacionalnim planom je predviđeno obrazovanje nadzornog tela koje će pratiti sprovođenje, odnosno nadzor nad sprovođenjem ovog plana. Kažete u obrazloženju da nisu potrebna finansijska sredstva u budžetu za 2012. godinu, što znači da će članovi komisije i nadzornog tela raditi volonterski.
Hitan postupak se predlaže kako bi se njegovim donošenjem pre kraja Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije omogućilo da se u najskorije vreme imenuju članovi komisije i tako omogući komisiji da blagovremeno počne sa radom. Zaista, ta komisija posle 11 godina od donošenja pomenute rezolucije Saveta bezbednosti UN treba što hitnije da počne da radi, odnosno od 2004. godine, po preporuci generalnog sekretara UN.
Ovo je neozbiljno i prema sadržaju rezolucije i prema Savetu bezbednosti UN. Mnogo je bliže istini da ste ovaj predlog stavili na dnevni red po hitnom postupku, jer vam je bio zaturen čitavu deceniju u nekim fiokama, jer se demokratska vlast od 2000. godine bavila samom sobom i koalicionim kapacitetima, kako bi što duže opstajala na vlasti. Ostalo je još samo tri godine da se žene u Srbiji angažuju po ovom planu, na planu bezbednosti, ali vi očigledno nećete biti u prilici da to odradite, već će to biti posao buduće ozbiljnije vlade, u kojoj, nadam se, vi nećete biti.

Predsedniče Skupštine, prijavila sam se da govorim po amandmanu gospodina Zorana Popovića, a vi to niste registrovali. Molim vas da mi to uračunate u vreme ovlašćenog predstavnika, da ne bude zabune, kao kada smo govorili u načelu, kada ste moje vreme uračunali u vreme poslaničke grupe.

Dakle, ovaj amandman koji je podneo gospodin Zoran Popović - proširuje se lista proizvoda opšte upotrebe, nad kojima se vrši kontrola zdravstvene ispravnosti. Tu su ubrajani predmeti koji se koriste u domaćinstvu, to je sada kolega Popović nabrojao.

Obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana je zaista kontradiktorno sa onim što smo čuli od ministra u načelnoj raspravi. U obrazloženju se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što se članom 3. Predloga zakona određeni predmeti opšte upotrebe u širem smislu, pa su samim tim obuhvaćeni i predmeti navedeni u tekstu amandmana.

U načelnoj raspravi sam već govorila i o mobilnom telefonu, o ovome što je govorio kolega Zoran Popović, koji je predmet ne samo opšte već se nalazi u masovnoj upotrebi i trebalo bi da bude predmet zdravstvene kontrole ispravnosti zbog emitovanja radio-talasa štetnih po zdravlje ljudi. Pored mobilnih, tu su i drugi bežični uređaji koji predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi, jer se u njima nalaze metali kao što su arsen, germanijum, paladijum, živa, olovo, kobalt i drugi. Zato i ove uređaje, čak kada se i ne koriste, a nalaze se u domaćinstvu, kada su neispravni, treba obezbediti od loma, delovanja toplote, pre nego što se odlože na mesto za odlaganje elektronskog otpada kada sistem organizovanog sakupljanja ovih proizvoda bude uspostavljen u Srbiji.

U načelnoj raspravi ministar Stanković je rekao da mobilni telefon nije predmet opšte upotrebe već tehnički uređaj. Ne osporavam da je to tehnički uređaj, ali to ne isključuje činjenicu da se on nalazi u opštoj upotrebi, gospodine ministre. Ako tehnički uređaj ne smatrate predmetom opšte upotrebe, da li ćete onda doneti zakon o zdravstvenoj ispravnosti tehničkih uređaja? Ili ćete možda kroz nekoliko meseci poslati u skupštinsku proceduru ovaj zakon na doradu a, pri tom, obično se menjaju članovi zakona na koje je opozicija imala najviše primedbi i najviše amandmana.

Znamo da korišćenje mobilnih aparata, mikrotalasne peći, bežičnih kompjutera, TV aparata i sličnih aparata, u dužem periodu mogu izazvati, zbog talasa koje emituju, mogu izazvati niz oboljenja, o čemu sam naravno više govorila u načelnoj raspravi. Na primer, mikrotalasne peći su u Americi proglašene za jednog od uzročnika karcinoma dojke, jer se najčešće nalaze u domaćinstvu postavljene u visini grudi. Posteljni prekrivači, odeća, obuća, takođe u sebi mogu sadržavati neke materije koje štetno deluju na zdravlje ljudi. Poznato je da su i svetski proizvođači odeće povlačili svoje proizvode iz prometa zbog sumnje da mogu štetno delovati na zdravlje ljudi.

Pošto je cilj zakona da se obezbedi visok nivo zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, kao i interesa potrošača, kako piše u članu 2. ovog predloga zakona, onda i ove predmete treba da uvrstite u član 3. Predloga zakona. Ako ste u obrazloženju za neprihvatnje amandmana rekli da su i predmeti navedeni u tekstu amandmana obuhvaćeni u okviru predmeta opšte upotrebe u širem smislu, onda je sasvim nepotrebno nabrajanje samo pojedinih predmeta u članu 3. Predloga zakona.

Govorim ponovo od vremena ovlašćenog predstavnika.

Da, ali ja imam svoja dva minuta po amandmanu, a ostalo vreme koje ću potrošiti je vreme ovlašćenog predstavnika, na to sam mislila.        Na član 7. koji govori o tome koji se predmeti opšte upotrebe smatraju zdravstveno neispravnim podnela sam amandman da se u stavu 1. tačke 2) doda nova tačka 3) koja glasi: "Ako sadrži nano čestice organskog ili neorganskog porekla, štetnih po zdravlje ljudi ili nano čestice čije dejstvo nije poznato", postojeće tačke od 3) do 8) postaju tačke od 4) do 9).

Živimo u veku novih tehnologija koje donose progres i napredak u životu ljudi, takva je nano tehnologija, ključna tehnologija u dvadeset i prvom veku. Pošto su ovom predlogu zakona nigde ne spominje eventualna opasnost od zloupotrebe nano tehnologije ja ću, zbog građana Srbije, izneti neke manje-više poznate činjenice u vezi sa upotrebom, a naročito zloupotrebom nano tehnologija. Ovom tehnologijom se kontroliše i manipuliše materijom na molekularnom i atomskom nivou, a veličina čestice se meri nano metrima. Samo da podsetim, jedan nano je milijarditi deo metra, što odgovara veličini ćelije ili nekih njenih delova, na primer DNK. Nano čestice mogu da posluže kao matriks u koji se umeće aktivna supstanca i one imaju sposobnost da menjaju svojstva materije koju nose. Tako, npr. kristali nekog materijala, kada se smanje do tih dimenzija, mogu da posluže raznim namenama, za koje, inače, ne bi bili primereni. Dakle, imaju sposobnost za izmene ponašanje čestica sa kojim se vežu i tako stvaraju nove materijale sa novim osobinama i koji mogu biti korisno upotrebljeni.

Takvu korist, npr. imamo u medicini ili u farmaciji, kada se polimeri, kakvi su polilaktid ili poliglikolid, koriste kao nosioci supstanci, odnosno lekova za lečenje. To je savremeni i priznati metod lečenja nekih bolesti kada je neophodno kontrolisano konstantno ili periodično prisustvo nekog leka u organizmu. Nano čestica, sa kojom se u svom matriksu nalazi lek, u interakciji je sa ćelijom i pod određenim uslovima, spoljašnjim ili unutrašnjim, oslobađa aktivnu supstancu, tako da je svrha ovog načina lečenja da se postigne efikasna koncentracija leka za jedan duži vremenski period.

Osim u medicini, nano tehnologija se primenjuje i u proizvodnji predmeta opšte upotrebe, kao što su kozmetički preparati, posteljina, nakit, sportska oprema, odeća, sredstva za dezinfekciju, deterdženti, sapuni, kućni aparati, boje i lakovi itd, a takođe i u prehrambenoj industriji. U ambalaži za hranu, npr. nano čestice koje sadrže srebro, povećavaju rok trajanja namirnica, tako što se iz njih oslobađaju joni srebra koji deluju baktericidno.

Takođe se nano srebro koristi i u sapunima i deterdžentima za dugotrajnu antibakterijsku zaštitu. Međutim, osim što mogu da budu u službi zdravlja, ove čestice mogu da nanesu i štetu zdravlju. Udisanje nano čestica, npr. pri proizvodnji predmeta bez adekvatne zaštite, izaziva oštećenje pluća. Ove čestice probijaju odbrambene barijere organizma, osim udisanjem i preko kontakta sa oštećenom kožom ili unošenjem preko hrane.

Kada jednom uđu u organizam, nemoguće ih je ukloniti. Zabeleženi su slučajevi sa smrtnim ishodom u Kini, kada su stradale osobe radeći bez adekvatne zaštite u fabrici koja koristi nano tehnologiju.

Uvođenjem novih tehnologija u proizvodnji predmeta opšte upotrebe, pojavila se zabrinutost koliko su opasne nano čestice koje se nanose direktno na kožu ili preko kože u organizam. U kozmetici, na primer, u kremama za sunčanje, koje sadrže zaštitni faktor ili u kremama protiv starenja kože, unose se nano čestice metalnih oksida koje lako prodiru u ćeliju kože u laboratorijskim uslovima i mogu oštetiti njen DNK. Godinama kasnije, oni mogu biti izazivači bolesti. Ovo se naročito odnosi na mladu kožu, takođe i na staru i oštećenu kožu koja lako apsorbuje nano čestice titandioksida i cinkoksida koji sadrže mnoga sredstva za sunčanje.

Nove tehnologije su po pravilu uvek bile ispred sistema njihove kontrole. Tako se dešavalo da se neki proizvod povuče sa tržišta kada se naknadno utvrdi da je on štetan po zdravlje. Ova tehnologija koristi se u svetu više od 40 godina. Uspostavljanje sistema regulative i mehanizma kontrole nano proizvoda je neophodno, ako težimo zaštiti zdravlja i zaštiti životne sredine.

Mislim da ovaj predlog zakona mora sadržavati odredbu koja se odnosi na nano čestice u predmetima opšte upotrebe, pogotovo što postoji jedna velika regulativna praznina u tretiranju ove materije. Lično mislim da bi trebalo doneti poseban zakon, sveobuhvatan, koji bi regulisao ovu oblast. Ovu regulativnu prazninu koriste velike kompanije, pa zbog toga imamo sve učestaliju pojavu ubacivanja ovih čestica u predmete opšte upotrebe, naročito onih čije dejstvo nije poznato, zbog čega ih treba smatrati zdravstveno neispravnim.

Proizvođači bi morali na svojim proizvodima da stavljaju etiketu sa naznakom da oni sadrže nano čestice, a na to bi ih obavezivao zakon. Evropski parlament propisima o neškodljivosti hrane npr. traži od proizvođača da na svojim proizvodima jasno naznače da sadrže nano čestice, ukoliko ih imaju. Naravno da niko ne zagovara odbacivanje upotrebe nano čestica i nano tehnologije uopšte, zbog neslućenih mogućnosti korišćenja, neograničene primene, zbog nove ekonomske revolucije koju će doneti u svim sektorima privrede, a koja se već predviđa za 2015. godinu, ali je činjenica da smo došli u situaciju iz vremena pojave genetski modifikovanih organizama, genetski modifikovanih semena i useva i da se moramo ozbiljno pozabaviti zdravstvenom dimenzijom nano tehnologije.

Niste prihvatili amandman i napisali ste: "iz razloga što se odredba člana 7. tačka 4. Predloga zakona odnosi i na proizvode, odnosno sastojke dobijene nano tehnologijom". Evo šta piše u toj tački 4: "ako sadrži materije ili sastojke koji nisu dopušteni ili ako ih sadrži u nedozvoljenoj količini, a koje mogu nepovoljno uticati na zdravlje ljudi". Ako se podrazumeva da se to odnosi i na nano tehnologiju, koja se nigde ne pominje u zakonu, onda je suvišno nabrajanje predmeta opšte upotrebe u članu 3. Predloga zakona. Dakle, svi koji dolaze u kontakt sa kožom i sluzokožom mogu se smatrati predmetima opšte upotrebe.

Šta iz vašeg obrazloženja znači – ako sadrži materije ili sastojke koji nisu dopušteni? To može biti širok spektar raznih materija, od bioloških, hemijskih, organske, neorganske prašine i ko zna šta sve može spadati pod pojam nedopuštene materije. Amandmanom se precizira na koju se materiju konkretno misli. U tom smislu ne može biti nedoumice kada se u zakon ugradi jedna jasna odredba. Nano čestice i nano tehnologija kao glavna tehnologija ovog i narednih vekova ne može se stavljati pod ostale materijale i sastojke, pogotovu što se za njihovo identifikovanje zahteva odgovarajuća tehnologija i stručnost.

Nano česticama i zloupotrebi nano tehnologije se mora dati mesto koje zaslužuje po mogućim posledicama po ljudsko zdravlje. Uostalom i vrhunski naučnici se slažu da je zbog neslućenih mogućnosti nano tehnologije da se stvari u "malom svetu" ponašaju potpuno drugačije od onih "u velikom svetu" i da je sve veći jaz nauke i etike između naučnog, istraživačkog duha i zlog duha manipulatora i moćnika. Hvala.

Naravno da treba ponekad iskoristiti prisustvo ministra koji nije često sa poslanicima. Često je u Odboru za zdravlje, ali ne i sa svim poslanicima, jer naš restriktivni Poslovnik ne dozvoljava da baš svako ko ima nešto da pita ministra zdravlja ne može da dođe na red.

Moj amandman se…

Upravo zbog objektivnosti što Poslovnikom nema dovoljno vremena da svako može da postavi pitanje, zato je bila moja intervencija.

Inače, podnela sam amandman na član 9. Predloga zakona koji zabranjuje propisivanje lekovitog svojstva predmeta opšte upotrebe. Moj amandman se odnosi na stav 2. i predlažem da se menja i da glasi: zabranjeno je oglašavanje, reklamiranje i stavljanje u promet predmeta opšte upotrebe na način koji potrošače dovodi u zabludu u pogledu kvaliteta, svojstva ili namene tih proizvoda.

Mislim da je ovo amandmansko rešenje konciznije i jednostavnije rečeno od predloženog. Predmeti opšte upotrebe ne mogu se naći u upotrebi ako ne poseduju svojstva koja ih preporučuju.

Ovaj amandman je podnet zato da učini zakon jasnim i bez suvišnih reči. Odgovorili ste da se amandman ne prihvata iz razloga što je formulacija u Predlogu zakona u skladu sa Zakonom o oglašavanju "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 73/05. Pri tome niste naveli članove zakone na oglašavanju na koji se pozivate, a taj zakon ima ukupno 111 članova.

Uostalom, tačna, precizna i nedvosmislena formulacija nikako ne može biti suprotna Zakonu o oglašavanju. Odbijanjem amandmana se samo nastavlja jedna besmislena rigidnost Ministarstva zdravlja u odnosu na predloge koje dolaze iz poslaničke grupe SRS.

Prema tome, vaše obrazloženje je isključivo političke prirode i nema veze sa zakonom na koji se pozivate. Ako se u članu 9. stav 3. Predloga zakona kaže da se na oglašavanje predmeta opšte upotrebe primenjuje zakon koji uređuje uslove i način oglašavanja, onda su prva dva stava nepotrebna. Nikakvog smisla nema razdvajati uslove i način oglašavanja predmeta opšte upotrebe u čak tri stava, ako će se primenjivati odredbe Zakona o oglašavanju.

Ako već niste prihvatili amandman na ovaj član kao kratku, jasnu i prciznu formulaciju, trebalo je potpuno da izbrišete i prva dva stava člana 9. Predloga zakona.

Nas iz SRS uopšte ne čudi voluntarizam, nepreciznost, korišćenje neadekvatnih izraza, pogrešan kontekst i druge forme izvrtanja i degradacije srpskog jezika od strane vladajućeg režima i koji ugrađujete u zakone, ali kada se radi o zdravlju građana ne možemo a da ne upozorimo na ove pojave.

Zašto je toliko teško, ministre, da se prihvati bolje amandmansko rešenje od ponuđenog? Ovo je jedno od rešenja koje ovaj zakon vodi onim stepenicama koje idu na više, za razliku od nekih koje idu stepenicama koje vode na više, koračajući na niže.

Mislim da je dobar amandman i nema razloga da ga ne prihvatite. Nama je bilo jasno kada je bio ministar zdravlja Tomica Milosavljević zašto nije prihvatao amandmane koji dolaze iz SRS, ali ova se praksa se nastavlja i vi prihvatate samo amandmane koji dolaze iz stranke G17 plus. Ovo je dobar amandman i mislim da ga treba prihvatiti.

Član 12. se nalazi u delu zakona koji govori o obavezama i odgovornosti subjekata u poslovanju predmeta opšte upotrebe.

Amandman se odnosi na stav 1. i predlažem njegovo menjanje, tako da amandman treba da glasi: "Subjekat u poslovanju predmetima opšte upotrebe dužan je da obustavi proizvodnju ili promet predmeta opšte upotrebe kada ustanovi njegovu zdravstvenu neispravnost, a fizičko lice registrovano za pružanje usluga, koristeći predmete opšte upotrebe, dužno je da obustavi njegovo korišćenje kada posumnja u njegovu zdravstvenu neispravnost i da o tome obavesti službu kontrole Minisarstva zdravlja".

Ovo amandmansko rešenje je sveobuhvatnije jer su njime i fizička lica kao subjekti u poslovanju, rukujući predmetima opšte upotrebe, kao što su, recimo, kozmetički saloni, frizerski saloni, saloni za masažu, pirsing i tatu saloni, obuhvaćena obavezama i odgovornostima.

Ni ovaj amandman niste prihvatili sa obrazloženjem da je rešenje dato u Predlogu zakona celishodnije. Ovo je sasvim nesuvislo obrazloženje jer ne može biti celishodnije nešto što je suženija odredba od jednog sveobuhvatnijeg rešenja. Fizička lica su takođe subjekti u predmetu predmeta opšte upotrebe, kao kozmetičari, frizeri i slično.

U kozmetičkim salonima se vrše tretmani nege lica i tela koji ne spadaju u domen medicine, pri čemu se koriste razni kozmetički proizvodi. Ovi proizvodi su u funkciji zaštite kože ili sluzokože, ili imaju namenu ograničenog vremena delovanja.

Kada kozmetičar ili frizer koristi neki preparat duži period, on može da uoči ili posumnja u njegovu neispravnost. Dugotrajna upotreba boje za kosu, koja sadrži supstance za koje proizvođači nemaju dokaz o njihovoj neškodljivosti, mogu izazvati oštećenje kože, pa i kancer. Dešava se to i kod novog, nedovoljno testiranog proizvoda, koji može izazvati neželjene posledice po zdravlje ljudi.

Nedavno je u štampi objavljen tekst koji je izazvao uznemirenje kod korisnika farbe za kosu. Radi se o osobi koja je neposredno po nanošenju farbe za kosu dobila jaku alergiju i pala u komu. Pre toga desio se smrtni slučaj osobe od 17 godina, takođe posle upotrebe farbe za kosu. Oba ova slučaja su zabeležena u Engleskoj. Uzrok tome je supstanca "pfd", odnosno parafenol edijamin. On se okrivljuje da izaziva alergijsku reakciju. Ovo jedinjenje nalazi se u većini farbi za kosu, koja se prodaje i kod nas. Inače, ova supstanca je zabranjena u Nemačkoj, Švedskoj i Francuskoj.

Kozmetička industrija godišnje zaradi 2,6 miliona evra. Nacionalna organizacija potrošača Srbije je pre nekoliko godina inicirala inspekciju parfimerija, apoteka, prodavnica kozmetičkih proizvoda kod nadležnih institucija, sa ciljem da se povuku iz upotrebe preparati koji sadrže materije koje mogu biti štetne po zdravlje. U tu svrhu formirana je i pozitivna lista hemijskih supstanci koje su apsolutno korisne po zdravlje ljudi. Neispravni proizvodi se moraju povući sa tržišta, ako subjekat u prometu predmeta opšte upotrebe primeti ili posumnja u njegovu neispravnost.

Pomenuću primer konzervirane hrane kao potencijalnog izazivača botulizma, usled neadekvatno obrađenih konzervi. Na primer, riblje konzerve ili konzerve graška, mogu da budu najčešći uzročnici ove bolesti. Ona se prepoznaje po nadutosti konzerve koja je idealno mesto za razvoj anaerobne bakterije "kostridijum botulinum" koja stvara neurotoksine, jer u konzervi nema kiseonika. Ovi toksini parališu mišiće tela čoveka i daju niz drugih simptoma. Inače, ovaj toksin se koristi kao veoma razblažen i u kozmetičke svrhe radi ispravljanja bora lica. Kod nas taj tretman u estetici nije dozvoljen, već se botulin koristi samo u nekim granama medicine, u terapijske svrhe.

Zašto smatrate da samo proizvođači i trgovci moraju voditi računa o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe? Zar kozmetičari, frizeri i druga fizička lica koja pružaju usluge, koristeći ove predmete, nisu odgovorni ako mušteriju tretiraju zdravstveno neispravnim predmetima opšte upotrebe? Prirodno je da korisnici predmeta opšte upotrebe moraju odbaciti zdravstveno neispravni predmet i upozoriti dobavljača i inspektora.

Ovaj amandman ste morali da prihvatite. Obrazloženje za ne prihvatanje ne odgovara istini, pošto ste brojnu grupu subjekata u poslovanja predmetima opšte upotrebe izostavili, a to su fizička lica.

Podnela sam amandman na član 6. ovog zakona da se u stavu 1. tački 2a) veznik "ili" zamenjuje se veznikom "i", tako da amandman glasi – naredi i organizuje da se povuče iz prometa hemikalija i određeni proizvod klasifikovan, obeležen i pakovan suprotan odredbama zakona i propisa, donetim na osnovu njega i naredi organu, organizuje da se upozore potrošači i dalji korisnici na opasnost koje hemikalije i određeni proizvod predstavljaju.

Kako se dopuna člana odnosi na ovlašćenja inspektora, samim tim i na delovanje inspektora, a ono mora da bude precizno određeno, bez ikakvih mogućnosti i proizvoljnog tumačenja postupka. U situaciji kada se iz prometa moraju povući opasne hemikalije, inspektor mora da naredi i da organizuje sve potrebne radnje da bi se čitav proces završio.

Ovakvom pravnom regulacijom, koju daje predlagač, daje se mogućnost inspektoru da se u nekoj delikatnoj situaciji postavlja kao običan posmatrač, kordinator ili savetnik nekom pravnom licu, koje je prekršilo odredbe ovoga zakona.

Da bi se nešto organizovalo i završilo, mora prethodno da postoji naredba, koja će tu radnju propisati kao obaveznu.

Amandman je odbijen sa obrazloženjem da se ne prihvata iz razloga što je ovlašćenje inspektora usklađeno sa ovlašćenje inspektora utvrđenim članom 18. stav 1. tačka 6, podtačka 1, Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, "Službeni glasnik RS", broj 41/09.

Predloženi amandman uopšte nije u koliziji sa navedenim članom Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Zakon mora da bude jasan i precizan, veznik "ili", može se upotrebiti samo kada se koriste sinonimi, a narediti i organizovati su potpuno različite radnje. Nema organizovanja ako ne postoji naređenje, a to je valjda jasno.

Ako ste već upotrebili izraz – organizuje, umesto izraza – kontroliše ili nadgleda, što bi bilo primerenije onome što inspektor mora da radi u vezi uništavanja opasnih hemikalija, onda se ne sme nikome ostaviti na volju da li će naredbu izvršiti ili ne.

Ovim amandmanom ta bi se nedoumica otklonila. Međutim, pošto se pozivate na Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda i ovlašćenjima inspektorima iz člana 18. tog zakona gde takođe stoji da inspektor naređuje ili organizuje, pretpostavljam da ni u tom slučaju niste imali sluha za preciznost, već se samo ugradili hrvatski prevod Briselskih naloga. To je manir svih predlagača zakona od 2000. godine na ovamo, da se uvođenjem nekih novih bezličnih formi ili izraza, suprotno direktnom, jasno nedvosmislenom govoru, ostavi mogućnost različitog tumačenja ili da se uredbama bitno izmeni suština zakona ili onoga što se njime želelo postići.

To je veoma siptomatična pojava da se koriste neadekvatni izrazi koji nisu primereni srpskom jeziku i da se vrši pravna i jezička redakcija, oni ne bi mogli da uđu u jedan zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba prihvatiti amandman narodnog poslanika Aleksandra Martinovića da se brišu reči "korektivni koeficijenti" u članu 2.
Ovaj član ne samo što je suprotan Zakonu o radu, on je u suprotnosti sa interesima zaposlenih u zdravstvu. Predloženim odredbama, uvođenjem korektivnog koeficijenta daje se pravni osnov Vladi da donosi uredbe koje nisu u skladu sa Zakonom o radu. Uredbom će se menjati plate zaposlenih u zdravstvu tako što će se smanjivati osnovica, sa sto posto, u prvoj godini na 90%, a drugoj godini na 80% od osnovice plate, da bi se mogao primenjivati metod kapitacije, jer MMF ne dozvoljava povećanje plata u zdravstvu. Znači, masa plata u zdravstvu ostaje ista, a da bi se primenio metod kapitacije neophodno je uraditi, odnosno urediti ovu oblast pomoću korektivnog koeficijenta. Zaposleni u zdravstvu će u startu sada imati 10% manju platu, a korektivni koeficijent je tu da iz preostale mase uveća zaradu onim zaposlenima koji su prebacili normu po glavi pacijenata.
Iz ovoga se nameće logičan zaključak da to znači da će plata lekara i tima koji tu normu prebace biti u visini sadašnje plate, pa će izgledati da imaju veću platu od onih koji nisu ispunili zadatu normu.
Drugi način da se poveća plata onima koji su radili više od svojih kolega je da se ovim drugima plata smanjuje sve do zakonskog minimuma, jer MMF, kao što sam rekla, ne dozvoljava da se masa plata poveća. To će stvoriti nezadovoljstvo i loše međuljudske odnose zaposlenih.
Ne zalažem se za voluntaristički pristup kada se određuje plata zaposlenih u zdravstvu, već smatram da se nisu steli uslovi da se metod perkapita primenjuje jer nisu definisani parametri radnog učinka u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. To se odnosi na jednu četvrtinu zaposlenih ukupno u zdravstvu na osnovu kojih će se određivati koeficijenti i za srodne dijagnostičke grane u sekundarnoj i tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti.
Pacijenti i bolesnici se ne mogu tretirati kao predmeti na pokretnoj traci u nekoj fabrici tako što će se primenjivati princip kapitacije, tj. što više pacijenata, čitaj: glava, to će vas korektivni koeficijent više nagraditi, a kakav će kvalitet tog rada u zdravstvu biti manje je važno.
Iz ličnog iskustva znam radeći u zdravstvu 25 godina da se ne može uvek iz objektivnih razloga, ma koliko se lekar trudio, uraditi ono što je planirano. Takvi objektivni razlozi se često dešavaju, recimo, u stomatologiju, koju ste stavili na marginu sistema zdravstvene zaštite. To su nedostajući materijali koji se koriste u stomatologiji, jer za nju ostaje najmanje para u zdravstvenoj kasi.
Da ne govorim o tome da u radu sa decom, naročito decom predškolskog uzrasta, nemoguće je odrediti neku normu stomatološke kurative, jer se dešava da se izgubi mnogo vremena na ubeđivanje deteta da pristane na neku intervenciju. Često se takve posete završe bezuspešno i posle nekoliko uzastopnih dolazaka.
U svom radu sam imala i slučajeve gde moram da primim pacijenta, da uradim potrebnu intervenciju a da to ne mogu da evidentiram u dnevni protokol pacijenata jer mi Republički fond zdravstvene zaštite ne priznaje rad preko onih normi koje je on propisao, tako se dešava da moram da radim deo posla koji Fond ne plaća, takoreći misionarski. Drugim rečima, ni ono što se uradi ne može da se naplati, a kamoli da se radi metodom perkapita.
Jednostavno, nije moguće primeniti u svim sektorima zdravstvene zaštite metod kapitacije i korektivni koeficijent za plate.
Ove izmene ne podržavaju ni sindikati u zdravstvu, kako oni koji su reprezentativni, tako i oni drugi, već su poslali cirkularno pismo svim poslanicima da ne glasaju za ove izmene zakona. Tražili su sastanak sa Odborom za zdravlje i porodicu. Jedna delegacija njih je primljena od komisije Odbora za zdravlje i porodicu u proširenom sastavu. Od njih smo čuli da ovaj predlog nije u saglasnosti sa posednim kolektivnim ugovorom za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika SRbija, kojim se precizno utvrđuju elementi za utvrđivanje plata. Oni se ne slažu sa ovim izmenama i zalažu se za uvođenje instituta radnog učinka. Sve ove zamerke su rekli na sastanku koji su imali u Ministarstvu zdravlja, a da im je pri tom rečeno da ovako izmenjen zakon mora da se usvoji, makar izvršili hari kiri.
Naš predlog iz SRS jeste da povučete ovaj predlog izmena i dopuna Zakona iz procedure jer će izazvati probleme u zdravstvu, koje je i onako opterećeno raznovrsnim problemima od reformskih pokušaja korupcije itd.
Prestanite da slušate MMF i umiruću EU. U prošlosti najteža kazna za optuženog nije bilo streljanje ili vešanje, već vezivanje za mrtvaca. Osuđeni tada postupno umire pored leša koji se raspada. Mrtvac je EU, a osuđeni je Srbija. Ova vlast neka se vezuje sa kim hoće, ali građani su svesni ko ih može izvući iz zagrljaja smrti EU, a to je samo SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas u objedinjenoj raspravi govorimo o tri zakona. Tu su dve izmene i dopune zakona, radi se o Zakonu o biocidnim proizvodima i Zakonu o hemikalijama i jednom novom zakonu, to je Predlog zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe.
Ovaj treće pomenuti zakon radilo je Ministarstvo zdravlja, jer zdravstvena ispravnost predmeta opšte upotrebe pripada sektoru javnog zdravlja. Iako je imperativ za donošenje ovog zakona zaštita zdravlja potrošača i usklađivanje sa postojećim zakonima koji tretiraju ovu oblast, kako smo čuli na Odboru za zdravlje i porodicu od članova Ministarstva zdravlja, mišljenja smo da je zakon predložen manje zbog toga da se stavi van snage Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe i Zakon o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe, a više zbog ispunjavanja prioriteta iz Izveštaja Evropske komisije radi ubrzavanja dobijanja statusa kandidata za prijem Srbije u EU. Ovo ste, uostalom, naveli u obrazloženju za donošenje ovog zakona.
To za poslaničku grupu SRS nikako ne može biti razlog za podršku ovom zakonu. Osim toga, postoje i drugi razlozi zbog kojih ne možemo glasati za ovaj predlog zakona. Prvo, zakon nije celovit, ne obuhvata celinu interesa građana i potrošača. Drugo, ne brine o kvalitetu predmeta opšte upotrebe, već posmatra samo jedan aspekt ispravnosti, a to je zdravstveni. Kvalitet nekog proizvoda je u tesnoj vezi sa njegovom zdravstvenom ispravnošću. Iako su neki drugi subjekti više odgovorni za kvalitet proizvoda, ovim aspektom bi trebalo da se bavi i ovaj zakon, jer loš kvalitet prouzrokuje i loše posledice po zdravlje ljudi.
Treće, ne obuhvata sve ili većinu predmeta sa kojima građani najčešće dolaze u kontakt. Četvrto, donosi se radi usklađivanja sa zakonodavstvom EU, a ne da bi se mogao odmah primenjivati, obzirom na rok koji se daje za doradu kroz zakonska akta i njegovo uvođenje u život u roku od dve godine.
Plan ovog predloga zakona, po mišljenju poslaničke grupe SRS, je davanje velikih ovlašćenja ministru. Čak na 13 mesta u zakonu, koji broju 54 člana, daju se ovlašćenja ministru da propisuje podzakonske akte kojima će se definisati procedure za njegovo sprovođenje, što može dovesti do promene suštine nekih zakonskih odredbi. Zakon, inače, ima 290 strana, od čega članovima samog zakona pripada 16 strana.
Ovo su suštinske zamerke na zakon, zbog kojih ne može dobiti podršku poslaničke grupe SRS. Ono što je, po našem mišljenju prioritet građanima, nije donošenje zakona koji će početi da se primenjuje u roku od tri godine, već reforma zdravstvenog sistema u Srbiji kroz donošenje reformskih zakona iz oblasti zdravstva, koji će doprineti boljem zdravlju ljudi i boljem položaju i tretmanu zaposlenih u zdravstvu, a čekamo ih od 2002. godine.
Od reforme u zdravstvu ostala su samo obećanja iako se jedna te ista stranka nalazi na čelu Ministarstva već deset godina skoro. To je stranka G17 plus i niko joj nije smetao da sprovede reformu. Izgovor da se sada ne mogu donositi sistemski zakoni zbog izbora koji nam predstoje, nema opravdanja kao ni izbegavanje odgovornosti za stanje u zdravstvu, makar se ta stranka kamuflirala novim imenom Udruženi regioni Srbije.
Veoma loše stanje u našem zdravstvu, opterećeno lošom organizacijom, još gorom opremljenošću, korupcijom, nepotizmom i posledično hroničnim nedostatkom pojedinih stručnih kadrova, ne može se popraviti prioritetnim donošenjem zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe.
Da li će ovaj zakon doprineti smanjenju gorućeg problema u Srbiji, povećanoj smrtnosti od hroničnih bolesti? Čak se povećala i smrtnost odojčadi od 2008. godine. Ne verujem da su tome uzrok kozmetički proizvodi, pirsing i drugi predmeti za ukrašavanje lica i tela ili plastične flašice, cucle, glodalice za zube za odojčad i malu decu.
Nedavno završen popis stanovništva, koji je, uzgred rečeno, bio nepotpun jer se nije obavio na 15% teritorija, a to je teritorija KiM, je na svetlost dana izneo poražavajuće podatke za desetogodišnji period vladavine DOS-a u raznim varijantama. Manje je 377.335 stanovnika po zvaničnoj statistici. Razlog tome nije samo starosna struktura stanovništva i iseljavanje najčešće mladih u druge zemlje, već u najvećoj meri i pomenute hronične nezarazne bolesti koje su u porastu.
Umesto zakona iz oblasti zdravstva koji će urediti ovu oblast u korist pacijenata i zaposlenih, Vlada nam šalje predloge zakona poput ovih ili vrši kozmetičke izmene postojećih zakona kroz česte izmene i dopune, stvarajući privid da se u našem zdravstvu dešavaju značajni pozitivni pomaci, naročito u pogledu proširivanja prava korisnika zdravstvenih usluga.
Raspravljamo o zakonu koji svakako nije prioritetan našim građanima, pa i zbog toga da se o njemu priča u javnosti, da se pažnja građana usmeri na razne afera, poput one o vakcinama protiv svinjskog gripa i ostalih, stave u drugi plan ili da se na njih zaboravi.
Donošenje ovog zakona, kako smo čuli od ministra na Odboru za zdravlje i porodicu, kada je bila rasprava o tromesečnom izveštaju o radu Ministarstva zdravlja, doneće korist i zbog novčanih sredstava koja će se sliti u budžet. Ta korist ne može biti veća od štete koja je naneta državnih zbog raznih afera. Da pomenem samo ovu aferu sa vakcinama protiv svinjskog gripa, a o eventualnim posledicama po zdravlje ljudi, zbog toga što nije bilo dovoljno vremena za testiranje te vakcine, da i ne govorim.
Zbog ovakvog stanja u zdravstvu i svojstvenim ekonomskim posledicama po budžet nemamo donošenje sistemskih zdravstvenih zakona. Ovaj zakon će teško moći biti sprovodljiv s obzirom na opremljenost laboratorije i hronični nedostatak supstanci koje se koriste pri ispitivanju uzoraka, i pored toga što će najveći deo troškova uzorkovanja materijala snositi subjekti u prometu predmeta opšte upotrebe.
U obrazloženju za donošenje ovog zakona ste naveli, citiram: "Donošenje ovog zakona neće izazvati povećanje troškova u budžetu Republike Srbije. Vršenje poslova radi primene ovog zakona neće uzrokovati povećanje broja zaposlenih i nabavku nove opreme". Da li to znači da se Srbija nalazi na takvom tehnološkom nivou razvoja da može laboratorijski ispitivati bez nove opreme i uzorke predmeta koje uvozimo u kojima se nalaze na primer nano čestice, opasne po zdravlje ljudi? Ne verujem da se nalazimo na takvom tehnološkom nivou razvoja, a ubacivanje tih čestica u predmete opšte upotrebe je sve učestalija pojava u nekim tehnološki razvijenim zemljama.
U proizvode opšte upotrebe koji će biti predmet kontrole njihove zdravstvene ispravnosti ubrajate i posuđe i ambalažu koja dolazi u dodir sa hranom, dečije igračke i predmete namenjene deci i odojčadi, kozmetičke preparate i njihove ambalaže i druge predmete za ukrašavanje lica i tela koji dolaze u kontakt sa kožom i sluzokožom. Javnosti nije poznato da su se u Srbiji do sada vršila ispitivanja dečijih igračaka i predmeta namenjenih odojčadi i deci iz uvoza, na primer njihovu toksičnost, kao što se to radilo u drugim zemljama. Iz testiranja predmeta opšte upotrebe namenjenih deci u tim zemljama saznajemo da su one u velikom procentu sadrže materije koje mogu biti štetne po zdravlje, kao na primer policiklični aromatični ugljovodonik, PAU, koji poboljšava ukus igračaka i predmeta koja deca stavljaju u usta ili druge opasne sastojke, kao što su metali, olovo, arsen, kadmijum.
Da li je moguće da se na tržištu razvijenih zapadnih zemalja nalazi toliko dečijih igračaka i proizvoda namenjenih bebama i maloj deci koji sadrže toksične materije, a u Srbiji ne? Radi se uglavnom ili isključivo o proizvodima iz uvoza. Donosimo nov, a ne znamo da li je i važeći zakon koji je dorađivan 2005. godine dosledno primenjivan kada je u pitanju ova vrsta testiranja. Navedeni sastojci su potencijalni izazivači kancerogenih oboljenja, oboljenja jetre, dijabetesa, usporenog rasta dece i drugo. Ambalaže u kojoj se prodaje hrana sadrži hemikaliju BPA koja se koristi za proizvodnju plastične ambalaže za hranu i piće, za oblaganje unutrašnjosti konzervi u kojima se nalazi hrana, za proizvodnju kompak diskova, DVD-a, plastičnih okvira za naočare i mnogih drugih proizvoda od plastike.
Neke zemlje Evrope i sveta, kao što su Danska, Francuska, Kanada, Australija, su zabranile prodaju flašica za bebe koje sadrže ovu hemijsku supstancu, jer se sumnja da ona može da utiče na razvoj deteta, imunološki sistem i nastanak tumora. Ova hemikalija se inače oslobađa prilikom zagrevanja hrane koja je zapakovana u plastičnim posudama za mikrotalasnu peć.
Tu su i drugi sintetički polimeri kao na primer polivinil hlorid, poznatiji kao PVC koji se nalazi u cuclama ili grickalicama za zube namenjen deci. On može dovesti do oštećenja jetre, bubrega, izazvati alergijske reakcije, astmu, auto-imune bolesti i kancer.
Kao što sam na početku rekla, ovim zakonom nisu obuhvaćeni ni predmeti sa kojima građani najčešće dolaze u kontakt. To su neki kućni aparati, nameštaj, audiovizuelni aparati. Primer je recimo mobilni telefon. Ovaj tehnološki izum bežične komunikacije, predmet opšte upotrebe koji dolazi u neposredan kontakt sa kožom i nije bezopasan po zdravlje ljudi. On je nametnut preko masovnih medija kao neophodna potreba savremenog čoveka u funkciji potrošačke ideologije. Svi oni imaju atest tehničke ispravnosti da bi se našli na tržištu, ali da li oni mogu imati atest zdravstvene ispravnosti? Verovatno da takav propis ne postoji, ali oni deluju štetno na zdravlje ljudi tako što emituju radio talase, ultra visoke ili ultra niske frekvencije kojima je čovek izložen kada ih koristi, pa čak i onda kada ih ne koristi direktno, a nalazi se u njegovoj blizini. Ovo se inače odnosi na sve proizvode, produkte tehnološkog napretka koji su se pojavili u masovnoj upotrebi preko kojih se odvija bežična komunikacija. Recimo, bežični fiksni telefoni, bežični kompjuteri, TV aparati i drugi predmeti kao što su mikrotalasne peći. Radio talasi koje emituje mobilni telefon remete funkciju ćelija mozga, odnosno njenih elektromagnetnih vibracija koje povezano čine imuni sistem. Organizam se brani od tih talasa tako što pokušava da ih eliminiše iscrpljujući tako svoj imuni sistem, naročito kod višesatnog telefoniranja u toku dana.
Već postoje vidljive posledice upotrebe aparate bežične komunikacije. One su prezentovane preko istraživanja koja su vršena u nekim zemljama. Kumulativno dejstvo radio talasa na organizam ljudi, kao i na sva živa bića ispoljava se posle nekoliko godina pojavom raznih oboljenja, povećanim brojem tumora mozga, oštećenjem nervnih ćelija, mentalna nesposobnost adolescenata, jer oni najviše i koriste ove predmeta, Alchajmerova i Parkinsonova bolest i slično. Naročito je štetno po decu, jer se ona nalaze u intenzivnom periodu rasta i razvoja, da koriste mobilne telefone i provode više sati za kompjuterom. Te opasnosti su svesni u mnogim zemljama. Tako na primer ruski naučnici preporučuju da deca i mlađi od 18 godina koriste mobilne telefone samo u izuzetnim situacijama, a francuski ministar zdravlja je recimo 2008. godine savetovao da se deci ne dozvoli više od šest minuta razgovora dnevno.
Zabrinjavajući su podaci nekih istraživanja o dejstvu ovih talasa koja su vršena u svetu. Tako na primer svaki sat korišćenja ovih predmeta je ekvivalentan količini radijacije nakon 66,6 snimanja pluća X zracima. Ovi podaci su izneti u istraživanju naučnika iz sedam evropskih zemalja u projektu pod nazivom "Refleks". Projekat je rađen u periodu od 2000. do 2004. godine. Finansirala ga je EU, a koštao je tri miliona evra. Nije mi poznato da li su slična istraživanja vršena i kod nas, s obzirom da su u Srbiji mobilni telefoni u masovnoj upotrebi već 15 godina.
U svakom slučaju, ne bi škodilo da se i na ovim predmetima, jer su namenjeni opštoj upotrebi, stavi upozorenje da njihovo prekomerno korišćenje škodi zdravlju, kao što to stoji na kutijama cigareta na primer.
Poslanička grupa SRS dala je amandman na član 3. gde smo ubrojali i ove predmete nad kojima treba, po našem mišljenju, da se vrši inspekcija zdravstvene ispravnosti. Podneli smo ukupno 10 amandmana na Predlog zakona u cilju poboljšanja predloženog teksta. Pomenuću samo neke, npr. član 7. koji govori o tome koji predmet opšte upotrebe se smatra zdravstveno neispravnim, zatim amandmani koji se odnose na informisanost korisnika predmeta opšte upotrebe kada je utvrđena njihova zdravstvena neispravnost, to je član 13, ili član 42. koji govori o hitnim merama koje se preduzimaju kada predmeti opšte upotrebe mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje ljudi.
Pošto zakon po našem mišljenju nije celovit, do suštinskog poboljšanja se može doći donošenjem novog ili izmenama i dopunama ovog zakona, koje možemo očekivati već za nekoliko meseci, jer to je manir ove vlade, odnosno Ministarstva zdravlja. Do sada je ovo ministarstvo imalo otpor prema amandmanima koji dolaze iz poslaničke grupe SRS i nije prihvatilo ni jedan. Nadam se da se ta praksa neće nastaviti i sa novim ministrom i da će sada biti prihvaćeni ovi smisleni amandmani.
Na kraju, vezano za ovaj zakon nije jasno koji će se zakon primenjivati dok ovaj koji danas predlažete ne bude zaokružen podzakonskim aktima kojima će se definisati procedura za njegovo sprovođenje, s obzirom da u članu 53. Predloga zakona kažete da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenog glasniku Republike Srbije", a prestaje da važe Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe i Zakon o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe.
Što se tiče druga dva zakona, o biocidnim proizvodima i hemikalijama, iz vašeg obrazloženja vidimo da je osnovni razlog donošenja njihovih izmena i dopuna povećanje efikasnosti inspekcijskog nadzora uvođenjem sanitarne inspekcije.
Sanitarni inspektori imaju iskustva i znanja vršeći inspekciju sredstava za održavanje opšte higijene, deterdženata i hemikalija koje se koriste u domaćinstvu itd, piše u vašem obrazloženju.
Rečeno je takođe da neće biti potrebna dodatna sredstva u budžetu za primenu ovih zakona. Znamo da su sanitarni kapaciteti nedovoljni i da unutrašnjom reorganizacijom to neće moći da se amortizuje. Inspekcijski nadzor u Zakonu o biocidnim proizvodima, kao i u Zakonu o hemikalijama vrše tri ministarstva preko svojih inspektora, ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zdravlja preko sanitarne inspekcije i ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora.
Ova tri ministarstva treba da sporazumno obrazuju zajedničko telo radi obavljanja inspekcijskog nadzora, pri čemu u tom radu učestvuje i Agencija za hemikalije, koja je osnovana 2009. godine. S obzirom da je praksa ove Vlade da se ministarstva dele po feudalnom principu, da samo jedna politička stranka upravlja dodeljenim joj ministarstvu postavlja se pitanje kako će se postići dogovor o odgovornosti za eventualne propuste u radu inspektora, koji mogu izazvati štetne posledice po zdravlje ljudi. Najverovatnije da će odgovornost biti kolektivna, a ne personalna, da niko ne snosi odgovornost, odnosno da se odgovornost prebacuje sa jednog ministarstva na druga dva.
Nije dovoljno da se poslovi vezano za hemikalije obavljaju na način propisan Zakonom o hemikalijama uz učešće tri ministarstva i Agencije, već su potrebni i savetnici za hemikalije nad kojima se sada vrši obuka i provera znanja. Bojim da će rezultat angažovanja tolikog broja učesnika u poslovima vezanim za ovu oblast biti u maniru, da što je više zakona i propisa to se oni manje poštuju i sprovode. Sve ovo nam govori da se radi o udomljavanju partijskih kadrova i daljem umnožavanju administracije.
U pogledu prevencije građani će imati malo koristi od ovih zakona. Mnogo je izvesnija šteta od poskupljenja predmeta opšte upotrebe, kao i nepotrebnog uvećanja administrativne armije savetnika, inspektora, kontrolora. Moćnici briselske birokratije tako treba da računaju da će u svoje redove primiti državu sa najvećom administracijom na svetu i najvećom nezaposlenošću na svetu. Ako se sve radi po diktatu EU i sa ciljem da se zadovolje zahtevi iz Brisela, cilj ste postigli, a zaštita građana je mogla biti efikasnija da su se i postojeći zakoni doslednije primenjivali.

Amandmanom se predlaže da se u članu 23. stav 2. tačka 2. podtačka 2. Predloga zakona reč 40 dana, zamenjuje rečima 30 dana.
Ovde se radi o skraćenju roka za prijem ponude i prijave za javno-privatno partnerstvo. Zašto predlažemo taj kraći rok? Iz iskustva sa neuspelim privatizacijama, sa neozbiljnim i nepouzdanim ponudama i ponuđačima, kao npr. u slučaju pokušaja privatizacije rudarsko-topioničarskog basena Bor, od strane "Austrisjkog ateka" ili "Rumunskog uproma", kada je dolazilo do nepotrebnog produžavanja rokova za ponude. Znamo da dugačak rok dovodi do zapetljavanja, komplikovanja cele procedure, i odustajanja ozbiljnih konkurenata. Čitava ta rašumonijada oko prodaje tog giganta imala je taj cilj, da odustane ozbiljan kupac jer je unapred određeno ko sme po najnižoj ceni da kupi taj rudnik. Bolje reći pokloni taj nekom javno dobro svih građana Srbije. To je upravo radila stranka gospodina Ćirića, G17+ koja se sada zove URS, a sada se predstavlja kao spasilac tog kombinata.
Isto se odnosi na rokove o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Kod kraćeg roka, što predlažem ovim amandmanom, to bi se izbeglo i partner javni ili privatni bio bi siguran da se radi o nenameštenom postupku. Osim stoga zainteresovan je ozbiljan partner i unapred ekonomski i pravno informisan o svim detaljima vezanim za konkretan posao i ima spremnu svu dokumentaciju koja se prilaže na konkurs.
U Srbiji imamo praksu da je tzv. demokratska vlast od 2000. godine vrlo brzo i lako, tako reći preko noći, nalazila zajednički interes sa privatnim partnerima u mnogim oblastima, kao što je putna infrastruktura, Čume i drugi ili eksploatacija sirovina, primer su kamenolomi. U takvim poslovima vlast uspostavlja vrlo blisko i brzo partnerstvo sa pojedincima, mnogo lakše nego sa svojim osiromašenim i opljačkanim građanima koje je svojom politikom dovela na rub opstanka ili našim narodom na Kosovu i Metohiji koji se bori za goli život na svojim ognjištima.
Predloženi rok od 30 dana je opravdaniji i konzistentiniji, a 40 dana možete davati samo zakatančenim preduzećima u koju je ušla stečajna mafija. Obrazloženje za ne prihvatanje amandmana je posebno inspirativno za komentarisanje. Amandman se ne prihvata iz razloga što su rokovi usklađeni sa sekundarnim izvorima prava EU. Upravo isto obrazloženje kao i kod prethodnog amandmana. Ove isprazne, zvečeće foskule navodnih proevropskih eksperata valjda bi trebalo njihovom piscu da donese neki poen u Briselu, inače na srpskom ne znači baš ništa.

U okviru poglavlja 8. zaštitne mere član 107. govori o tome šta privredni subjekt treba da učini u pogledu bezbednosti zaštite zdravlja zaposlenih. Amandman se odnosi na tačku 1. ovog člana i glasi – ured i bezbednost i zaštitu zdravlja zaposlenih na radu.
U odnosu na predloženi tekst amandmansko rešenje je preciznije i jezički ispravnije od onog što je predložila Vlada, jer privredni subjekt nikako ne može da uredi zdravlje zaposlenih. Obavljanje bilo koje privredne aktivnosti nosi određeni rizik po zdravlje zaposlenih i to je naročito izraženo kod teških poslova, kao što su poslovi u rudarstvu.
Zbog toga su privredni subjekti dužni da izrade svoje pravilnike na osnovu Zakona o zaštiti zaposlenih na radu. Zdravlje rudara može da bude ugrožene i kod istražnih radnji i kod eksploatacije rudnih sirovina. Pri projektovanju i opremanju rudnika, bilo da se radi o jamskoj ili površinskoj eksploataciji, moraju se poštovati i sprovoditi mere koje će zaštititi zdravlje rudara i obezbediti sve mere sigurnosti u slučaju akcedentnih situacija, kao što su zarušavanje, požar, pojava otrovnih gasova i slično.
Poslodavac mora da obezbedi sva sredstva koja su neophodna za zaštitu zdravlja ljudi u rudnicima, od zaštitne odeće i obuće, zaštitnih maski, naočara, vizira, šlemova, sigurnosnih opasača, užadi i druge specifične opreme u rudarstvu. Osim toga, neophodne su i redovne zdravstvene kontrole na specifične bolesti, kao na primer silikoza ili druge.
Zdravlje se čuva i odgovarajućom obučenošću zaposlenih, kako bi se smanjila mogućnost povređivanja na radu, poštovanjem radne discipline, poštovanjem propisanih mera zaštite na radu i izbegavanjem produženog rada, kako bi se faktor čovek eliminisao kao uzročnik nebezbednosti na radu i pogoršavanje zdravlja zaposlenih. Sve ovog poslodavac mora da obezbedi da bi se posao u rudniku obavljao uz minimum rizika po zdravlje rudara.

Amandmanom se predlaže da se u članu 4. briše razdeo 57g koji se odnosi na Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Zakonom o ministarstvima koji je donet pre 11. marta ove godine, ukinuto je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ona je novim zakonom transformisana u Upravu za ljudska i manjinska prava, pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Sredstva opredeljenja za nepostojeće ministarstvo treba preneti u budžetsku rezervu, iz koje će se finansirati troškovi ukidanja tog ministarstva i završiti taj postupak.
Vlast je nesposobna da izvrši pravu rekonstrukciju preglomazne Vlade, već je prostim spajanjem pojedinih ministarstava zadržala sva prethodna, sa istom administracijom i viškom zaposlenih u njima. Taj trik da je Vlada rekonstruisana, a praktično je ostao sav državni aparat nepromenjen, vidi se i u ovom rebalansu budžeta.
Vi u razdelu 57g za ministarstvo koje ne postoji, opredeljujete 82.476.522 dinara. To naravno nisu sredstva namenjena upravi za ljudska i manjinska prava, pošto ste za tu namenu izdvojili 285.305.000 dinara ovim rebalansom.
Vi samo pokazujete na razne ustupke i interese pojedinih stranaka u Vladi, a na štetu svih građana Srbije. Umesto da Vlada merama podstiče privrednu aktivnost i tako puni budžet iz realnih izvora, imamo svakodnevno gašenje privrednih subjekata. Tako je po podacima Agencije za privredne registre, u ovoj godini ugašeno 10.800 firmi, te shodno tome, izostalo i punjenje budžeta i doprinosa po raznim osnovama.
Pored činjenice da nije došlo do planiranog punjenja budžeta, vi se ponašate neracionalno i izdvajate preko 82 miliona za ugašeno ministarstvo.
Takođe, ovim amandmanom se traži povećanje sredstava rezerve u razdelu 17. funkcije 160, ekonomska klasifikacije 499, za iznos koji ste namenili Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Iz te rezerve treba da se isplate dugovi prema domaćim proizvođačima roba i usluga i na taj način postigne se likvidnost.
Vi ste u obrazloženju zašto se ovaj amandman ne prihvata rekli da su sredstva prebačena Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kojim je od Ministarstva za ljudska i manjinska prava ovim sredstvima za rad preuzela zaposlene, postavljena lica, prava i obaveze, predmet, opreme i arhivu, što je sasvim suprotno od onog što je danas gospodin Cvetković rekao, da se poštuje Zakon o smanjenju administracije. Hvala.