Dame i gospodo narodni poslanici, evo, danas smo stigli do apsolutnog hita među predlozima zakona, to je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope.
U ovoj verziji Predloga zakona postoji engleska varijanta i srpska varijanta, a one se suštinski razlikuju. Srpska varijanta je prepuna grešaka i razlikuje se od engleske varijante. Na svu sreću, na kraju su napisali da su originali na engleskom jeziku, dakle, dva originala.
Međutim, narodni poslanici rade prema ovoj verziji na srpskom jeziku, ali hajde da vidimo o čemu se radi.
Dakle, ovaj predlog zakona ima za cilj obezbeđenje trajnih stambenih jedinica za oko 400 izbegličkih ili bivših izbegličkih domaćinstava i još 100 nekih drugih domaćinstava. Opet jedna neprecizna odredba koju ćemo teško tumačiti. Naravno, možemo svi da primetimo da je velika sramota što naša država ranije nije rešila pitanje izbeglica.
Do ovog zaduživanja dolazi u trenutku kada je svetska kriza u zamahu. Kao što znate, do nje je došlo preko hipotekarne krize u SAD, na taj način je stradala i "Siti banka", jedna od najvećih banaka, a nakon toga je došlo do problema sa finansijskim derivatima, nisu poštovana pravila koja su donesena u Bazelu 2, na osnovu tog ugovora. Sektor za upravljanje rizicima u ovim bankama izgleda nije odlučivao previše. To je ujedno i upozorenje za naše banke da malo više pažnje obrate na savete svojih kolega iz Sektora za upravljanje rizicima i iz Sektora pravnih poslova.
U članu 3, ovog zakona, piše da se za svaku tranšu Zajmoprimca i banke zajedno utvrđuju, putem faksa, dobro je da nisu predvideli, recimo, goluba pismonošu, iznos, kamatna stopa, valuta, datum povlačenja itd. Dalje, u sledećem stavu govori se da do prve isplate mora da dođe najkasnije do 8. septembra 2008. godine. Veoma interesantno.
Ali, najznačajniji deo ovog predloga zakona jeste član 4. u kome se kaže – Zajmoprimac i Institucija koja realizuje Projekat preko banke se obavezuju da pozitivno prime sve eventualne informacije koje budu sprovodili zaposleni banke ili spoljni konsultanti banke koje ona angažuje, i da pruže ''su'', ovde je verovatno trebalo da stoji ''svu'', neophodnu saradnju. Dakle, to je prva greška.
Međutim, imamo jedan novi detalj – Banka bi, posebno, isti stav je u pitanju, mogla na licu mesta da ima reviziju računovodstva Projekta koju bi izvršio jedan ili više konsultanata po njenom izboru a o trošku Zajmoprimca ne ispuni bilo koju od svojih obaveza po ovom zajmu. Dakle, opet imamo jedan problem sa jezikom, tj. sa prevođenjem ovde, gramatički problem. ''O trošku Zajmoprimca'', ispada da će Zajmoprimac snositi sve troškove koje ima banka, po ovom stavu.
Dakle, to obavezno mora da se ispravi, ovo ovako ne može da stoji, jednostavno, narušavaju se interesi Republike Srbije. Sledeći put biste morali dobro da obratite pažnju, da pročešljate tekst predloga zakona na srpskom jeziku ili da ga prevedete na valjan način.
Kad je u pitanju kamatna stopa, reč je o kašnjenju. Predviđena je kamatna stopa euroribor plus 2,5%. To je visoka kamatna stopa, s obzirom na to da za stambene kredite imamo euroribor od plus 1,7%, znači, u našoj državi. Kao što sam rekao, u engleskoj varijanti ovog predloga zakona stoji precizno o čemu se radi, tako da vam predlažem da ovaj član 4. ponovo prevedete na valjan način, kako ne bi došlo do problema u primeni ovog zakona.
Što se tiče zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke vezano za ''Obilaznicu oko Beograda'', podsetio bih vas da je deo te obilaznice uništeno u agresiji NATO pakta 1999. godine. Dakle, posle NATO bombardera dolaze polako i određene njihove banke i građevinske firme da bi ostvarile profit ovde.
Podsetiću vas, takođe, da je jedan španski pilot, kapetan Adolfo Luis de la Os, koji je učestvovao u agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju, rekao otvoreno u intervjuu jednom španskom časopisu – da su namerno gađani civilni ciljevi i da je upotrebljivano biološko i hemijsko oružje.
Ovde je reč o zaduženju od 60 miliona evra. Pravnu nesigurnost već imamo u trećem članu ovog predloga zakona gde se kaže –garant se obavezuje da svoje obaveze izvrši na prvi pisani zahtev Banke kad god dođe do takvog zahteva, te da dospele iznose isplati bez ikakvih ograničenja, kad god dođe do takvog zahteva. Veoma interesantno kako ćemo to da tumačimo.
U članu 5, Izmene Ugovora o finansiranju – Banka ne može da menja uslove Ugovora o finansiranju osim uz prethodnu pisanu saglasnost Garanta, s tim da se pomenuta saglasnost ne može bez razloga uskratiti. Ovde, takođe, nije definisan razlog, znači, ponovo imamo problem sa pravnom nesigurnošću.
To su neke primedbe vezane za ova dva zakona. Ja vam se zahvaljujem. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, čuli ste koja je tema današnjeg okupljanja u Narodnoj skupštini. Odmah bih postavio pitanje ministru odbrane gospodinu Šutanovcu, vezano za učešće profesionalnih vojnika Vojske Srbije na vežbama NATO-a u Gruziji.
Prvo, ko je doneo odluku o slanju profesionalnih srpskih vojnika u Gruziju i zbog čega se ona krila od očiju javnosti? Jer, javnost je tek iz saopštenja NATO-a saznala da će srpski vojnici biti poslati u Gruziju. Da li je Vlada Republike Srbije znala za stav zvanične Moskve da Rusija doživljava vojne vežbe NATO-a kao provokaciju i direktnu pretnju njenom suverenitetu? Zbog čega se Vlada svrstala na stranu NATO-a i zbog čega je prekršena odluka Narodne skupštine Republike Srbije o vojnoj neutralnosti? To možete da zaključite iz stava zvanične Moskve, koja je te vežbe doživela kao provokaciju.
Dakle, kada je u pitanju sama vežba NATO-a u Gruziji, kao što su objavili mediji u Srbiji, trebalo je da pripadnici oružanih snaga Srbije učestvuju sa još 19 zemalja članica NATO-a i Partnerstva za mir na vojnoj vežbi NATO-a u Gruziji, koja je održana od 9. maja do 1. juna. Dok mediji u Srbiji mudro prećutkuju detalje vojne vežbe, posebno one o zemljama koje će učestvovati u sedištu ove alijanse u Briselu, zvanično je saopšteno da će, rame uz rame sa Albanijom, BiH, Kanadom, Hrvatskom, Gruzijom, Mađarskom, Turskom, Velikom Britanijom, SAD, učestvovati vojnici Srbije. Dakle, vi ste imali nameru da učestvujete u nekom novom istočnom frontu. Da li treba da vas podsećam da je Ruska Federacija jedina država koja štiti interese Srbije vezano za KiM pred međunarodnim organizacijama i institucijama, da je čvrsto stala na stanovište da je protiv nezavisnosti KiM, da su nedavno ruski stručnjaci, stručnjaci Ministarstva pravde, Ministarstva inostranih poslova uputili dokumentaciju Međunarodnom sudu pravde, u kojoj izričito staju na stranu Srbije i brane naše pozicije vezano za KiM?
Kada je u pitanju geostrateški značaj Gruzije za Rusiju, ali i za NATO, o tome se već naširoko pričalo. Naime, geostratezi iz Vašingtona, kao što su Zbignjev Bžežinski, savetnici za nacionalnu bezbednost i drugi, izričito su naveli da su manevri NATO-a u Gruziji pokušaj i ideja da Rusija bude podeljena, da se napravi jedan klin koji će u budućnosti podeliti Rusiju na dva dela.
Ne samo što ste pomogli u tome, vi ste prethodno slali oružje u Gruziju, naoružavali ste gruzijsku vojsku koja se direktno suprotstavljala Ruskoj Federaciji, a pre toga je bio poslat Otpor da obučava predstavnike gruzijske opozicije, pre svega Sakašvilija, koji je proamerički i pronatovski predsednik, da bude doveden na vlast. Toliko za sada, hvala.

Gospodine ministre, prvo, problem je bio u tome što ste držali fasciklu preko mikrofona pa zato niste mogli da se čujete. Pošto je ovo "Filipsova" tehnologija, pošto idete u NATO, čisto da znate u čemu je bio problem. Znači, nemojte da držite fasciklu preko mikrofona, to je prva stvar. Druga stvar, gospodine ministre, vaše tumačenje je lepo, ali ruski predsednik Dmitrij Medvedev je izričito izjavio da vojne vežbe NATO-a u Gruziji predstavljaju uvredljivu provokaciju za Rusku Federaciju. Drugo, Skupština Srbije ništa nije prihvatila od Partnerstva za mir.
Pazite šta Rusi kažu: Medvedev – vojne vežbe u Gruziji su uvredljiva provokacija, Putin optužuje SAD za rat u Gruziji (to su sve izvodi iz naših i stranih medija), zatim Lavrov – NATO uzeo Sakašvilija pod zaštitu, Kosačov – Čejni formira antirusku osovinu, Čurkin optužio SAD da pomaže Gruziju. Imate i Šredera, optužio je Gruziju da je izazvala sukobe sa Rusijom. Zatim ruski stručnjaci, između ostalog i general-pukovnik Leonid Ivašov – rat po notama Amerike insceniran u Gruziji.
Gospodine ministre, vi niste imali samo nameru da uputite srpske vojnike, koji nikada nisu išli na Istočni front ni pod Milanom Nedićem, u Gruziju i da provocirate Rusiju na taj način. Vi ste pre toga prodavali oružje Gruziji. O tome su izveštavali mediji, a rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da se i Srbija nalazi na spisku zemalja koje su uoči rata u Južnoj Osetiji vojno pomagale režim u Gruziji. U saopštenju koje je emitovano još 7. avgusta kaže se da su vojnu pomoć Gruziji pružili SAD, Bugarska, Velika Britanija, Bosna, Izrael, Ukrajina, između ostalog i Srbija.
Kontinuitet vaše pronatovske politike je jasan. Ne možete vi ovde nikoga da obmanete. "Politika" je objavila izvode iz intervjua sa Edvardom Ševardnadzeom za strane medije. Čovek je 2003. godine izričito rekao da su grupe bliske DS-u, pre svega Otpor, upućene u Gruziju da obučavaju opoziciju i Sakašvilija da preuzmu vlast i uspostave proamerički režim.
Jedan od glavnih savetnika predsednika Borisa Tadića je čovek koji je 1999. godine, znači uoči agresije NATO na SRJ, direktno iz američke ambasade doneo ugovor o sponzorstvu Otpora. To je gospodin Jovan Ratković, a o tome je navedeno mnogo stvari u našim medijima, između ostalog, napisani su i tekstovi. Održan je sastanak u centrali DS u Beogradu... (Predsednik: Vreme.) Zar nemam pet minuta? Znači, uoči agresije NATO-a vaš predstavnik... (Predsednik: Gospodine poslaniče, imate pravo tri minuta za eventualno dva potpitanja. Bilo je dosta komentara.) Hvala.