Gospodine Cvetkoviću, vi i dalje uvek govorite o nekim merama, a ne govorite konkretno kakve mere preduzimate da zaštitite Srbe na KiM i dalje ublažavate činjenicu, nećete da prevalite preko usta, nećete da osudite NATO pakt i EU koja je pucala na građane Srbije, nazivala ih ruljom, zvaničnici SAD, a pre toga su lagali da su pucali gumenim mecima, pa kada su pokazali one krvave slike koji vaši mediji nisu hteli da objave, onda je javnost shvatila da se nešto dešava.
Dakle, interesantno je kakve mere primenjujete da odgovorite na takav izazov, jer najveći izazov za bezbednost Srbije su trenutno NATO pakt i EU. Oni su krenuli na Srbiju, oni su krenuli na građane Republike Srbije.
Što se tiče ovih depeša, mogu da vam dam ove depeše, možete da nađete zvanično na njihovom sajtu. One su veoma autentične. Ne radi se samo o predsedniku Tadiću, i drugi visoki funkcioneri DS, kao što je Đilas, kao što je Vuk Jeremić, još neki ljudi su govorili, takođe, u tom pravcu. Postoje brojne depeše koje svedoče o tome vrlo konkretno, jer su Amerikanci dok ste im vi kao doušnički aparat njihov govorili o svemu i svačemu, a sa vama i neki drugi, oni su sve to pomno beležili. Verovatno su snimali sve pa su na osnovu toga i zapisivali.
Sa druge strane, pogledajte šta predstavnik Rusije pri NATO paktu Rogozin kaže. On kaže da NATO izaziva novi konflikt na Balkanu. Zašto vi ne smete to da kažete, zašto ne smete ni a da kažete protiv NATO pakta i EU. Zašto ne otkažete SOFA sporazum koji omogućava Vojsci SAD da se šeta i prolazi kroz teritoriju Srbije i snabdeva sa oružjem svoje trupe na KiM, okupiranom KiM. Taj sporazum može da se otkaže u roku od 15 dana.

Hvala gospodine Novakoviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Napoleon je takođe rekao još i nekoliko zanimljivih rečenica, između ostalog i onu da je izdaja pitanje datuma, a upravo vidimo i kroz ove predloge zakona, i kroz to šta radi Vlada Republike Srbije, da je izdaja uveliko na sceni u Republici Srbiji.
Gospodine Đeliću, vi ste sebi dozvolili jedan istorijski osvrt i vrlo negativno ste se izrazili o istoriji srpskog naroda i srpske države, govorili ste o ujedinjenju Nemačke, mislili ste na 1871. godinu, ono što je uradio Bizmark, i govorili ste o ujedinjenju Italije, koju je pre svega inicirao Garibaldi. Vi ste rekli da za razliku od Nemačke i Italije, Srbija se borila za nezavisnost, a ne za ujedinjenje.
Naprotiv gospodine Đeliću istoričari i poznate ličnosti sa zapada i celog svega upravo spominju srpsku revoluciju, kao borbu za ujedinjenje srpske države i srpskog naroda, a više od toga borbu za ukidanje feudalizma. Feudalizma koji vi i vraćate ovim zakonom, stvarate male feude, male feudalce, pa ćemo sada umesto Đilasa, umesto Dinkića, umesto Pajtića imati još 100, 200, 300 takvih ljudi i zaista će Srbija ličiti na nemačke državice pre Bizmarkovog ujedinjenja, kojih je bilo 300 i više. Dakle, jedna zastrašujuća činjenica.
Inače države koje ste vi spomenuli su nacionalističke države, par ekselans. Upravo je Francuska i kardinal Rišelje je u međunarodne odnose uveo princip državnog razloga. Ono što je bila Nemačka u 20. veku, to je Francuska bila ranije, ona je pretila da postane Hegemeon u celoj Evropi tako da pozivanje na Nemačku i Francusku vam baš nije dobar primer, jer to su države koje nacionalne interese štite svuda, pogotovu na svojoj teritoriji, a vi ovde uništavate srpske nacionalne interese, doduše vaš put je logičan, vi ste rasturali ekonomski Rusiju u vreme Čubajsa, u vreme Jeljcina, pa ste sada došli i da to radite Srbiji i Srbima.
Da vidimo konkretno oko Zakona o javnoj svojini, šta ste vi radili. Formirali ste radnu grupu za izradu Zakona o javnoj svojini, koju je predvodio Bojan Kostreš, čovek koji nije pravnik i ne poznaje naprosto pravo ni najmanje. Ta radna grupa se sastala jedanput. Nakon toga gospodin Kostreš je počeo direktno da se sastaje sa Cvetkovićem, premijerom Vlade Republike Srbije. Saradnici Bojana Pajtića iz Demokratske stranke, znate ko je, rekli su sledeću stvar za gospodina Kostreša citiram – Kostreš, osoba nepoznatog zvanja i skromnog kvantuma znanja, koja ne razlikuje osnovne kategorije pravne materije. Završen citat. Vezano za Zakon o javnoj svojini.
Pozivate se na istorijsku podlogu, vi vraćate ovde komunističke tekovine, gospodine Đeliću, jer vam to pozivanje na autonomiju kada kažete da ima svoje istorijsko uporište, ne mislite sigurno na vojvodstvo Srbije i tamiških banaka, ako uopšte znate šta je to bilo.
Liga socijal-demokrata Vojvodine tražila je zvanično povratak nekih rešenja iz 1974. godine, Ustava iz 1974. godine, Titovog Ustava kojim je razbijena Srbija na tri dela. Jer, kako kažu, njima treba imovina koja donosi pare, a ne ona u koju treba ulagati. Zamislite to i predsednik Skupštine AP Vojvodina, Šandor Egereši, poznat po onoj priči o belim rukavicama, traži rešenje iz Titovog Ustava iz 1974. godine.
Vi nama pričate o demokratiji, o ljudskim pravima, a ovde ljudi koji održavaju vašu vlast traže rešenja iz najgoreg komunizma, kada je Srbija bila uništavana, kada je srpski narod bio uništavan, kada je pripremano rasturanje države. Jer smo imali od prvog Ustava posle Drugog svetskog rata koji je predvideo centralizovanu državu, sve veću i veću decentralizaciju koja je na kraju dovela do ratnog požara, raspirivanja separatizama, slovenačkog, hrvatskog, muslimanskog itd.
Sada vi nastavljate taj proces i završavate, vi se pojavljujete kao izvršioci Titovog testamenta. Kaže, interesantno je da su kasnije pregovore oko Zakona o javnoj svojini počeli da vode direktno Mirko Cvetković i Bojan Pajtić. Vi sad imate nešto što se dešava dakle na jugu, sad ste počeli da radite na severu, vi imate pregovore Beograda i Novog Sada. Dakle, prosto neverovatno, prosto neverovatno.
Dakle, ono što vi predviđate ovim zakonom to je deobni bilans Republike Srbije i AP Vojvodine koji dajete sve šira i šira ovlašćenja, kojim utirete put ka odvajanju iz Republike Srbije, ka sticanju statusa prvo federalne jedinice ili ko zna čega jer vam tako kažu vaše gazde sa Zapada i vi delite imovine ovim zakonom. Vi uvodite pojam javne svojine, a nemate pojma šta je javna svojina, vi ga ne definišete uopšte, vi vršite određena nabrajanja, vi predviđate da je sada javna svojina državna, zatim svojina AP i lokalne samouprave. Ali, uopšte ne ulazite u to odakle vlast AP i šta je AP, šta je lokalna samouprava. Na kraju krajeva, to je sve imovina Republike Srbije, a vi možete da je delite koliko god hoćete. Na taj način štetite interesima Republike Srbije.
Vi dodatno organizujete, razrađujete, kleptokratiju koja je na sceni u Srbiji. Sada će ta kleptokratija imati tri nivoa. Imaće republički nivo, imaće nivo AP, vi samo predviđate Vojvodinu, Kosovo ne pominjete uopšte, Kosovo i Metohiju, imaće nivo lokalne samouprave. Sada će građani Srbije imati tri nivoa sa kojih će ih pljačkati različiti funkcioneri jer svako od tih funkcionera će želeti prvo sebi da podigne kule i gradove, a onda ako uradi nešto za državu, ako uradi nešto za svoju sredinu odakle dolazi, to je veliko pitanje.
U ovom zakonu ono što je posebno opasno, a govorio je o tome i moj kolega Sreto Perić, vi upotrebljavate termin za AP entitet. Ne znam da li znate šta znači entitet, ali evo ja ću vam reći šta znači u rečniku američke diplomatije, označava samo određeno državotvorno telo i karakter državnosti predmetnog bića, nacionalni identitet, narodnu, kulturnu, istorijsku, jezičko-religijsku posebnost i pravo na samoodređenje. Vidite, kako ste sami sebe ubacili u problem, uveli u mulj iz koga ne možete da izađete. U isto vreme kojekakvi likovi u Srbiji, poput Sonje Biserko, govore da na Kosovu već ima paravojnih formacija iz Srbije. Pazite, Sonja Biserko, čiji je brat poginuo u hrvatskim paravojnim formacijama Zenge, govori ovakve stvari. Nataša Kandić koja se u dokumentaciji DB Republike Srbije vodila po američkoj obaveštajnoj službi, vam uređuje tužilaštvo, sudske organe i određuje šta će da radi Boris Tadić, šta će da radi Vlada Republike Srbije, a vi sve to tolerišete.
Da vidimo dalje, interesantno u ovom predlogu zakona o javnoj svojini, vi govorite i o prirodnim bogatstvima i kažete, vode, njihovi izvori itd. mineralni resursi jesu u svojini Republike Srbije. Kažete, da je na prirodnom bogatstvu, da može da se stekne koncesija, pravo korišćenja, iskorišćavanja. Veoma interesantno, da vi na ovaj način polako uvodite rasprodaju prirodnih resursa Republike Srbije.
Želim da vas podsetim, gospodine Đeliću, pošto vi i ova vlada govorite samo o profitu, samo o materijalnim dobrima, setite se da su za Kosovo i Metohiju AP rezerve lignita, lignitnog uglja toliko velike da ne mogu da se eksploatišu narednih 11 vekova. Njihova vrednost se procenjuje u milijardama i milijardama i milijardama evra, trenutno, a Srbiji polako ponestaju energenti. Isto tako želim da vas podsetim, okeanografsko odeljenje "Vudshol" instituta iznelo jedno upozorenje u kojem kaže da će kao posledica globalnog zagrevanja teritorija Srbije i još nekih zemalja postati jedina mesta u Evropi sa dovoljnim količinama sveže, pijaće vode. Ovo znači, da prirodni izvori vode za koje vi želite da date koncesije velikim multinacionalnim kompanijama će biti pravi izvori bogatstva za građane Republike Srbije, a vi to želite da krčmite.
Interesantno u sledećem članu ovog zakona, članu 10. dobra od opšteg interesa u javnoj svojini, vi imate neke detalje koji su protivustavni. Kaže – dobra od opšteg interesa u javnoj svojini, u smislu ovog zakona su dobra u opštoj upotrebi i druge stvari koje su zakonom određene kao dobra od opšteg interesa i zatim navodite: poljoprivredno zemljište, šume, šumsko zemljište, voda, vodno zemljište, vodeni objekti itd.
Vi ovde predviđate, na osnovu onoga što ste napisali u zakonu da je javna svojina i da se razlikuje od državne svojine, a ova dobra mogu da budu u vlasništvu AP i lokalne samouprave. Međutim, u članu 87. Ustava državna imovina, prirodna bogatstva i dobra za koja zakonom određena da su od opšteg interesa, imovina koju koriste organi Republike Srbije u državnoj su imovini. Šta vi hoćete ovim da kažete? Dakle, vi kršite ovim zakonom odredbe Ustava RS, nemate nikakvih problema zbog toga što to radite.
Na kraju krajeva, razlog za donošenje ovog Ustava jeste kao što su rekli vaši koalicioni partneri da se vrate titoistička rešenja iz Ustava iz 1974. godine. Vi ste gospodo novi komunisti, novi titoisti. Samo ste crveni pentagram zamenili žutim pentagramom. Vi dozvoljavate da vas ucenjuje Čanak i njegovo veselo društvo. Kako je to moguće, kako ćete vi onda da branite interese Republike Srbije u međunarodnim odnosima, kako ćete da branite Kosovo i Metohiju, kako ćete da branite bilo kakve interese Republike Srbije ako vi dozvolite da vas šaka političara koja nema nikakvo uporište u narodu ucenjuje.
Rekli smo već na kontu srpske revolucije, vraćate feude iz turskog doba, stvarate nove feudalce, a sve pod izgovorom da se približavate EU, da se približavate Briselu da se približavate vašim, ne vi vraćate vreme unazad. Vi ovde vraćate vreme Turaka, tursko vreme i to je ono što je Mićunović ovde najavio zajedno sa gospodinom Šutanovcem, veliko angažovanje Turske. Vi u stvari umesto približavanja EU, vi stvarate ovde neku vrstu turske unije. Dakle, to što vi činite apsolutno je protiv interesa Republike Srbije, apsolutno je suprotstavljeno zdravoj logici, nema nijednog jedinog opravdanja da ovakve stvari radite.
Vi naprosto ono čime raspolaže Republika Srbija, delite strankama, pojedincima, funkcionerima, koji održavaju vašu vlast kako biste kupili njihovu podršku. Doći ćemo u jednom trenutku do toga da nećemo imati šta da delimo, da nećemo imati šta da damo, kada će Srbija biti u potpunosti pojedena.
Ono što sam vam rekao, biće podeljena kao što je Nemačka nekada bila podeljena, ali i nakon toga, pojaviće se i ujedinitelj i Vojislav Šešelj će se svakako vratiti iz Haškog tribunala i odbraniti srpske nacionalne interese i ujediniti Srbiju. Hvala.

Hvala gospođo predsednice, mislim ipak i zbog ozbiljnosti teme da ste trebali već pre 10-15 minuta da upozorite ministra Šutanovca i Markovića da prestanu da se igraju na tabletu, da igraju igrice i da obrate pažnju na ono što govore narodni poslanici.
Posle izjava nekih ljudi…
(Predsednik: Molim vas zbog javnosti da budete objektivni i da ne pravite takve šale.)
Jesam objektivan, obratite pažnju šta rade sa tabletom i kako igraju igrice.
(Predsednik: Niste objektivni. Obratila sam pažnju i niste u pravu.)
Jesam u pravu.
Dakle, vreme je da se podsetimo ozbiljnosti teme i onoga zbog čega smo danas ovde. Najveći geto u Evropi trenutno su KiM. Najveći geto za Srbe. Taj geto su stvorili, počev od 25. juna, NATO pakt, SAD i EU. Vaši partneri, vaši saveznici i prijatelji. Oni su zatvorili sve prilaze KiM, rekli su njihovi predstavnici da će pucati na ljude koji budu nosili lekove, hranu, vodu na KiM. To je danas tema svih tema, ali kako je sve počelo. Kažete – 25. juna. Ne, počelo je 20 dana ranije izjavom predsednik države Borisa Tadića. Kako su prenele agencije, Boris Tadić je izjavio da je velika Albanija prihvatljiva za Srbiju tj. da je stvar sa kojom Srbija može da živi ukoliko budu postojali određeni sporazumu. To je prenela agencija Beta 5. juna, a i druge agencije. Šiptarskim teroristima, ubicama, trgovcima ljudskim organima je trebalo samo 20 dana da pokažu na terenu da su razumeli poruku Borisa Tadića.
Izvršili su agresiju na sever Kosova i Metohije, prevoženi hrvatskim helikopterima KFORA pokušali su da zauzmu administrativne prelaze. Tako je to počelo. Treba ispitati informaciju o tome da su u ovoj akciji unapred bile obaveštene SAD, Italija, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, NATO, ali i kabinet Borisa Tadića. Na žalost, nije tu ministar Dačić, postavio bih mu pitanje, da li zna ko je čovek koji sedi iza predsednika Borisa Tadića. Gospodin Jovan Ratković, koji je pred početak agresije na SRJ, 1999. godine iz američke ambasade doneo sporazum o finansiranju otpora, na sastanak otpora koji je održavan u centrali DS u Beogradu. Ne posredno pred početak agresije na SRJ 1999. godine. O čemu vi ljudi onda pričate? Koju vi to politiku vodite?
Dakle, vaša politika je politika SAD, politika Pentagona, politika onih koji su rasturali SFRJ, koji su izvršili genocid nad srpskim narodom i koji dovode danas posao do kraja. Uzgred, da ne bude zabune pošto ste pominjali Međunarodni sud pravde, imajte bar toliko hrabrosti da kažete da je Međunarodni sud pravde preformulisao pitanje koje mu je uputila Republika Srbija i dao odgovor, da deklaracija, dakle formalni akt koji su doneli šiptarski separatisti nije u nesaglasnosti sa Međunarodnim pravom. Dakle, sam akt deklaracija, a ne sam čin proglašenja nezavisnosti, to su dve različite stvari.
Prvo ste podneli Predlog deklaracije, a onda ste počeli da razvodnjavate taj predlog svojim amandmanima. Stigao je predlog jednog predstavnika poslanika DS, gde se u tačke 5. pod tačka B, menja, tako da glasi, da se i EU uključuje u posredovanje. Obratite pažnju na taj politički oksimoron. Vaš posrednik u pregovorima jer Robert Kuper, bivši savetnik ratnog zločinca Tonija Blera, čovek koji je napisao knjigu, razbijanje nacija, razbijanje država, koji otvoreno i u svom radu iz 2002. godine i u ovoj knjizi navodi, da zapad treba da primenjuje duple standarde u spoljnoj politici. Vi takvog čoveka prihvatate za posrednika. Šta očekuje? Za Srbe govorite, za Srbe na Kosovu i Metohiji govorite da su huligani, da su kriminalci, da su ekstremisti.
Ko je započeo to je pitanje? Ko je počeo tuču? Ko je izvršio po pitanju bivše Jugoslavije zločin protiv mira? Ko je u ovom slučaju napao sever Kosova? Šiptarski teroristi. Pregovarate sa ljudima koje je Dik Marti identifikovao kao trgovce ljudskim organima. Šta očekujete od trgovaca ljudskim organima? Šta očekujete od narkomafije? Šta očekujete od NATO pakta koji diluje drogu u Evropi preko šiptarskih terorista? 95% svetske proizvodnje heroina dolazi iz Avganistana od kada su Amerikanci okupirali Avganistan. Vi vodite politiku narkodilera izgleda.
U vašoj deklaraciji vi kažete u tački 2 – krše se neutralni okviri Rezolucije 1244. Ne znam kako ste vi rastumačili da je Rezolicija 1244 neutra. Statusno neutra. U Rezoluciji 1244 izričito se navodi da Kosovo i Metohija jesu deo Savezne Republike Jugoslavije. Kao što se isto navodi i u Rezoliciji 1160, 1199, 1203 sve rezolucije iz 1998. godine. Dakle status je jasan. Varijanta koja se pominje u Rezoluciji 1244 unapređeni status tiče se autonomije KiM unutar Srbije, Savezne Republike Jugoslavije tj. njenog pravnog sledbenika Republike Srbije. Zašto vi idete na vodu šiptarskim teroristima i separatistima? Pregovori koje vodite jesu faktičko priznanje nezavisnosti KiM, ali jesu i nešto više od toga. Da li ima nešto više? Sada ćete da čujete.
U sporazumu, mediji su objavili, koji ste zaključili 2. jula, Borislav Stefanović. Između ostalog u zagradi se pominje reč "granica". Prema tom sporazumi stanovnici svake strane treba da budu u mogućnosti da slobodno putuju u okviru ili preko teritorije druge strane. Teritorija, prvi element državnosti. U sporazumu se preciziraju prava građana obe strane. Stanovništvo, drugi element državnosti. Svaka strana će preduzeti sve mere da omogući građanima druge strane da putuju neometano preko i kroz teritoriju druge strane koristeći vozačke dozvole.
Upotreba termina "strane" može da se poveže sa centralnom vlašću, što je treći element državnosti. Sva tri elementa ste priznali šiptarskim separatistima. Ali, ono još gore što ste uradili. Vi ste omogućili šiptarima da menjaju prezimena i državljanstvo Srba u ličnim dokumentima koje oni izdaju, a vi priznajete. Ako priznajete dokumenta, priznajete i instituciju koja to izdaje. Dakle, oni izbacuju ić, ostavljaju i, ostavljaju u. Na taj način oni nasilno menjaju etničku sliku južne srpske pokrajine. Šta je to gospodine Stefanoviću? To je zločin protiv čovečnosti. Nasilno menjanje etničke slike i podržavanje jedne grupe, na štetu druge grupe, je zločin protiv čovečnosti. Eto dela za koje ćete vi da odgovarate jer nezastareva. Takođe i predsednik Tadić.
Međutim, ovaj zločin DS ne bi prošao bez njihovih saveznika sa kojima su zajednički 2008. godine krenuli da unište najveću opozicionu stranku, najveću patriotsku stranku SRS. To su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, "Trojanski konj" DS. U Savetu za spoljne odnose još 2007. godine je najavljeno da Amerika mora da se pripremi za dolazak radikala na vlast. Tada je stupila na delu ta američka saradnička mreža i britanska saradnička mreža, da se ne uvredi gospodin Ratković.
Oni su počeli da proganjaju sve što je srpsko u Republici Srbiji, sve patriotske stranke, sve patriotske organizacije. Vojsku ste uništili do kraja i naravno to je bio prvi vaš zadatak da odradite taj prljav posao za Amerikance pre faktičke predaje KiM. Dakle, apsolutno bi bilo nemoguće da obavite ovaj prljavi posao bez podrške Nikolića i Vučića koji su vam dali mogućnost da razbijete najveću opoziciju i patriotsku stranku. Oni su usvojili vaše principe. Principe kretanja ka EU i principe okrenutosti ka SAD, njihovoj politici. To je unifikacija društva, političke scene Srbije. Evroatlantske integracije po tome nemaju alternativu. To je dovelo do ovog zločina nad srpskom državom i nad srpskim narodom.
Gospodo opametite se. Pročitajte opet Ustav. Pogledajte se u ogledalo. Videćete ko ste i šta ste. Vi predstavljate ovaj narod i ovu državu i morate da je branite onako kako piše u Ustavu. Hvala.

Hvala vam gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljamo pitanje predsedniku republičke Vlade, gospodinu Cvetkoviću, ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Dačiću i ministru za KiM, gospodinu Bogdanoviću -šta je država preduzela da bi zaštitila građane Republike Srbije koji su 28. juna na Vidovdan uhapšeni na Gazimestanu, koji su brutalno maltretirani i pretučeni, a reč je o Slavku Dordanu, koji ima 23 godine, Marku Rankoviću, Goranu Bjelogliću i Marku Jeftoviću, koji su iz Kragujevca, i Milošu Trickoviću, koji je iz Vlasotinca.
Dakle, njih su šiptarske terorističke vlasti, samo zbog toga što su nosili obeležja Republike Srbije, brutalno pretukle, uhapsile, a evo vidite šta je bilo i sa gospodinom Dordanom. On je brutalno pretučen prilikom hapšenja, nanete su mu teške telesne povrede, polomljen mu je nos, ispod očiju ima podlive, a po telu puno modrica. Dakle, sve su to odradili pripadnici šiptarskih terorističkih vlasti prilikom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu 28. juna. Prosto je neverovatno da predstavnici Vlade Republike Srbije ćute o tome.
Vidite, Vlada Republike Srbije je sa šiptarskim separatistima napravili određeni sporazum 2. jula, a već 3. jula počela su maltretiranja građana Republike Srbije od strane šiptarskih terorističkih vlasti. Tako su pripadnici terorističke jedinice "Rosa", tzv. kosovske policijske službe, više od sat vremena 3. jula maltretirali gospodina Stevića iz Ugljara, jer je, zamislite, na svom automobilu imao tablice Republike Srbije sa oznaka Republike Srbije, koje izdaje MUP Republike Srbije. Dakle, pripadnici šiptarskih separatista su ga zaustavili, maltretirali i polomili su mu na kraju te tablice. Dakle, samo jedan dan pošto je napravljen za vas istorijski sporazum između Beograda i Prištine koji predstavlja faktički priznanje nezavisnosti KiM. Kako je moguće da Vlada Republike Srbije ćuti o tom činu?
Da vidimo dalje. Pošto je potpisan sporazum sa separatistima, tj. dogovoren sporazum sa separatistima sa KiM, vidite šta se dešava sa građanima Republike Srbije na KiM. Gospodinu Gavrilu Nikoliću su u ličnoj karti, koja mu je izdata, promenili prezime i promenili nacionalnost. Njegovo prezime sada glasi Nikoliku, a po nacionalnosti je, umesto srpske nacionalnosti, Kosovar. Dakle, to je učinjeno takođe samo dan dva pošto je napravljen sporazum između Borka Stefanovića i predstavnika Tačijeve terorističke i separatističke vlasti na KiM. Interesantno je da čujemo šta predstavnici Vlade Republike Srbije, navedeni funkcioneri sa početka pitanja, čine kako bi odbranili interese građana Republike Srbije i kako bi zaštitili suverenitet Republike Srbije.
Naravno, ne možemo a da ne dođemo do sporazuma od 2. jula. Kao narodni poslanici mi zahtevamo da nam Vlada Republike Srbije dostavi taj sporazum koji je napravljen između Beograda i Prištine, od 2. jula. Neophodno je za obavljanje naše delatnosti. Ukoliko nemate pisani sporazum, onda nam dostavite stenografske beleške i sva akta koja su vezana za sporazum koji je napravljen 2. jula 2011. godine.
Interesantno je da je 2. jula dogovoreno da se priznaju tzv. kosovska dokumenta i da na osnovu lične karte, koja se izdaje od strane separatističkih vlasti na KiM, da ljudi mogu da putuju u treće zemlje i po celoj teritoriji Republike Srbije. Kako je moguće da je Vlada Republike Srbije pristala na tako nešto? Vidimo da su ovde predstavnici vlasti govorili o primeru Kipra. Međutim, ono što niste rekli, to je da Republika Kipar izdaje lične karte i pasoše za celu teritoriju Kipra, uključujući i turski deo Kipra. Kada je u pitanju Kipar, na koji se pozivao ovde Borko Stefanović, veoma je interesantno reći da u tamošnju luku turskog dela pristaju samo turski brodovi, avioni iz turskog dela su samo turski…

Hvala gospođo Čomić.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što svi znamo, tema svih tema jesu KiM. Nažalost, ovde imamo prisutna samo tri ministra iz Vlade Republike Srbije. Nemamo lica koja predstavljaju Republiku Srbiju i pregovaraju, sprovode princip faktičkog priznanja KiM, pregovaraju sa šiptarskim separatistima i teroristima sa KiM i zaista to na prvom mestu začuđuje.
Dakle, prvo i osnovno pitanje – kako ste uopšte mogli da uđete u proces faktičkog priznanja KiM na taj način što obavljate pregovore sa predstavnicima vlade Hašima Tačija, samozvane vlade, koju je, evo, i Dik Marti identifikovao kao glavnog mafijaša i čoveka koji je učestvovao u trgovini ljudskim organima. Dakle, u kidnapovanju Srba i uklanjanju i trgovini njihovim organima.
Oni su prodavali te organe bogatim zemljama na zapadu, a vi ste sada u pregovorima sa takvim kriminalcima, sa takvim mafijašima i teroristima.
Podsećam vas da u Izveštaju Dika Martija vrlo precizno stoji da je čak i nemačka javna služba 9. januara 2007. godine, u dokumentu koji je klasifikovan kao tajni, na 57. strani identifikovala Hašima Tačija kao glavnog mafijaša na Kosovu i Metohiji, da ga je takođe još u jednom izveštaju nemačke tajne policije od 22. februara 2005. godine, uz Ljuhu i Haradinaja, imenovala kao ključne ličnosti organizovanog kriminala na Kosovu i Metohiji, a na 27. strani tog izveštaja, u koji je imao uvid Dik Marti, jasno se piše i stoji kakve su sve zločine činili šiptarski teroristi iz tzv. dreničke grupe.
Sada vi ste ušli u pregovore sa predstavnicima Hašima Tačija. To je protivustavno, to je protivzakonito. Po međunarodnom javnom pravu sprovodite takozvano faktičko priznanje Kosova i Metohije.
Da li je ta politika u skladu sa onim što je predsednik Srbije Boris Tadić izjavio 3. juna u petak, a prenela Agencija BETA, da je velika Albanija, realnost sa kojom bi Srbija mogla da živi ukoliko bi postojala sporazumno rešenje? Da li vi, u stvari, sprovodeći politiku Borisa Tadića sprovodite ideju stvaranja velike Albanije? Dakle, da li se vi pripremate da uspostavite međudržavne odnose sa Kosovom i Metohijom?
Pogledajte, od početka su vam predstavnici zapadnih zemalja govorili da će Srbija na vašem putu ka Evropskoj uniji morati da prizna nezavisnost Kosova. To je prvi izjavio Andrejas Scobela, aprila 2007. godine, nemački ambasador, da Srbija mora da prizna nezavisno Kosovo. Godine 2008. je od strane Evropske komisije u sred Prištine organizovana manifestacija "Ajmo u Evropu".
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Sponzori te manifestacije su bili Misija Euleksa i Kancelarije Evropske komisije. Ona je vezana za Kosovo i Metohiju, dakle i pristupanje Kosova Evropskoj uniji. Molim vas, odgovorite.

Hvala, gospođo Čomić.
Prvo, po Ustavu Republike Srbije rešen je status Kosova i Metohije, Kosovo i Metohija su neodvojivi deo Republike Srbije. Tako je i po Povelji organizacije UN, tako je i po završnom Helsinškom aktu, tako je i po Pariskom sporazumu i nizu rezolucija od Rezolucije 1244. Uzmite i pročitajte to. Tražite od ministra Jeremića.
Možda ne smatrate da je ovaj proces koji obavljate u pregovorima sa teroristima faktičko priznanje, ali to smatra međunarodno javno pravo. Po međunarodnom javnom pravu postoji "de facto" i "de iure" priznanje. "De facto" priznanje vam je, na primer, priznanje Kine od strane SAD, nije bila deklaracija, ali je Nikson posetio 1972. godine Kinu i to se smatra trenutkom priznanja. Priznanje vam je Sovjetskog Saveza, sporazumi sa Sovjetskim Savezom niza zemalja od 1921. do 1924. godine, koji su ekonomski sporazum, upravo ovo što radi vaš Borko Stefanović kada pregovara o CEFTA sporazumu. Kada je zaključen CEFTA sporazum tu je bio prisutan UNMIK. Znači, bile su prisutne UN, ali vi ste izbacili UN i počeli ste sa faktičkim priznanjem Kosova i Metohije. Na taj način činite krivično delo i narušavate ustavni poredak Republike Srbije i zbog toga ćete jednog dana da odgovarate.
Što se tiče zahteva sa zapada, Evropski parlament je pozvao 5. februara 2009. godine da se prizna nezavisnost Kosova i Metohije.
Dana 23. maja 2011. godine Franc Šozberger, izvestilac Komiteta Regije i regija za Balkan i Evropu pozvao je da se i Vojvodina uključi u pregovore sa EU.
Predstavnik Ministarstva inostranih poslova Nemačke, Voren Hojer, 14. juna je izjavio da je realnost nezavisno Kosovo koje Beograd mora da prizna.
Nemački poslanici su 27. juna rekli da će Beograd morati da prizna nezavisno Kosovo.
Nemački ambasador Volfgang Mas je izjavio 23. juna da su dobrosusedski odnosi, pa i odnosi sa Kosovom, odnosi Srbije kriterijum za ulazak u EU.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Američki diplomata, Galuči, izjavio je da Srbija ne može u EU dok ne prizna Kosovo.

Hvala, gospođo Čomić.
Gospodine Stefanoviću, postavljate pitanja poslanicima DSS-a iako znate da ne mogu da odgovore i to je nečasno sa vaše strane, veoma nečasno sa vaše strane.
Pod broj jedan, moram da vas pitam, znate, jedan zapadni stručnjak je svojevremeno za Tonija Blera rekao da je to čovek koji misli da svetski problemi mogu da se rešavaju snagom njegovih glupavih osmeha. I to je čuvena rečenica u zapadnim medijima bila. Evo, vi ste ovde deset minuta, došli ste, smeškate se. Ne znam da li vi znate, da li ste čuli ikad za međunarodno javno pravo? Da ste čuli za međunarodno javno pravo, možda ste deklarativno to završavali, znali biste da priznanje država postoji po modelu de iure i de facto. Da ste čitali udžbenik iz međunarodnog javnog prava, našli biste objašnjenje šta znači faktičko priznanje određene teritorije, faktičko priznanje određene teritorije i primere iz međunarodnih odnosa.
Primere iz međunarodnih odnosa smo citirali u vašem odsustvu, ali opet ćemo ih navesti – poseta predsednika SAD, Niksona, 1972. godine, Kini i jedan veoma interesantan primer, ekonomski sporazumi koji su potpisivale određene države sa Sovjetskim Savezom u periodu od 1921. do 1924. godine, smatrali su se faktičkim priznavanjem Kosova i Metohije.
Vi ste izbacili UN iz pregovora sa šiptarskim treroristima i separatistima, koji su trgovali ljudskim organima, po izveštaju Dika Martija, izbacili ste UNMIK i direktno pregovarate o CEFTA sporazumu. UNMIK je bio tu kad se potpisivao CEFTA sporazum 2006. godine, sada ga nema.
Ono što vi radite jeste da izbacujete UN jer se u Povelji UN garantuje suverenitet nezavisnih država, jer se u završnom Helsinškom aktu to, takođe, garantuje, jer se u rezolucijama koje su donele UN, takođe, garantuje suverenitet Srbije i SRJ i uvodite u igru EU, za koju znamo ko kontroliše.
Znači, vaš zadatak je, na putu približavanja EU, da izbacite UN, da omogućite EU da obavi svoj prljavi posao koji su radili 1999. godine i da dovedete do faktičkog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Možete da pričate ovde koliko god hoćete da ne priznajte KiM, da to nije faktičko priznanje, da sa njima pričate o lepom vremenu i o zvezdama, ma pričate o pasošu KiM. Da li će tu da bude žuti pentagram ili crni orao, svejedno je, da li će na tablicama da bude žuti pentagram ili crni orao, svejedno je, jer će oni to da preformulišu kao svoju oznaku – oznaku nezavisnog Kosova. Kad vi to budete počeli da puštate na preostali deo teritorije Srbije vi ćete faktički priznati, vi ćete narediti organima da to rade.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
To vam je krivično delo, gospodine.

Hvala, gospođo Čomić. Najpre, ako pogledate steno beleške, gospodine Stefanoviću, videćete precizno koja sam vam pitanja postavio, a tiče se međunarodnog javnog prava i tiču se faktičkog priznanja.
Što se tiče vašeg odgovora, on je svakako nezadovoljavajući. Sam "Glas Amerike" je 15. aprila 2011. godine preneo, da se prilikom treće runde razgovora govorilo o slobodi kretanja, ličnim kartama, vozačkim dozvolama, ali tzv. pasošu Kosova. Vi kažete da ste odbili pasoš Kosova, ali prihvatili ste lične karte - jeste li prihvatili i vozačke dozvole? Vi već govorite o određenim simbolima koje ste prihvatili i govorite o tome da ste prihvatili nešto, a moglo je da bude još gore. Nas interesuje samo da prihvatite ono što je po Ustavu Republike Srbije, jer ste obavezni to da prihvatite i ono što je po Rezoluciji 1244.
Vi kažete da niste ministar. Šta nas briga što niste ministar, vi ste predstavnik Vlade. Mogla je Vlada bilo koga da imenuje. Vi predstavljate ovu državu i to jeste taj proces faktičkog priznanja koji je definisan u samom udžbeniku međunarodnog javnog prava. Tu činjenicu vi ne možete da opovrgnete. Možete da se pravdate čime god hoćete, ali to je ono što vi radite.
Da biste ušli u EU, dobili ste ultimatum da uspostavite dobrosusedske odnose sa teroristima na Kim, sa teroristima koji su uzimali ljudske organe i trgovali njima, koje su slali u Londonsku kraljevsku bolnicu, te organe otetih i kidnapovanih Srba. O tome postoje transkripti razgovora, upravo generala Veslija Klarka i Havijera Solane.
To je vaš zadatak i vi radite sve što možete u tom pravcu. Umesto da ojačate ulogu UN, vi kažete – niko nije izbacio UNMIK. Vi ste ga izbacili. Godine 2006. su tu bili predstavnici UNMIK. Vi sada direktno pregovarate sa predstavnicima šiptarskih terorističkih vlasti, sa predstavnicima Hašima Tačija. Nema UNMIK. Vi ste ga izbacili.

Kako to, gospodine Šutanovac, vređaju vašeg kolegu Jeremića, a vi se smeškate na te komentare? Stvarno je, zaista, ne primereno.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, možemo zajedno da se podsetimo šta je vaša obaveza. Vaša obaveza je da poštujete Poslovnik Narodne skupštine, koji vam zabranjuje da tumačite osećanja, mišljenja drugih lica, te vrlo pažljivo u elaboraciji onoga što je tema dnevnog reda koristite svoje pravo za elaboraciju, bez vređanja bilo kog narodnog poslanika i bez vređanja predsedavajuće.)
Čovek se samo smeje, ništa drugo nisam rekao.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada vas upozoravam da je obaveza da poštujete odredbe Poslovnika Narodne skupštine, koji vam zabranjuje da vi tumačite šta bilo koji drugi narodni poslanik ima ili misli kao emociju.)
To je vizuelni doživljaj, ništa više.
(Predsedavajuća: Ovo je drugo upozorenje. Posle toga sledi izricanje prve opomene, pa druge opomene, pa mera oduzimanja reči.)
Pa streljanje. NATO pakt strelja, znate i sami.
(Predsedavajuća: Ovo je poslednje upozorenje. Posle ove odredbe, koju s namerom kršite, mogu samo da se javim, da vas prekinem i izreknem meru opomene.)
Da li mogu da nastavim?
(Predsedavajuća: Izvolite, nastavite.)
Hvala, gospođo Čomić.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kada god se gospodin Šutanovac pojavi ovde vi imate priliku da slušate nešto o NATO paktu. Sporazum koji je pred nama u formi zakona jeste još jedan sporazum sa NATO paktom, tako da gospodin Šutanovac kad god je ovde priča o NATO paktu.
Ovaj put je reč o sporazumu koji se tiče bezbednosti informacija. To je veoma značajan sporazum, evo, opet je nasmejan gospodin Šutanovac, koji se definiše na svega pet članova. Upotrebljava opšte termine koji ništa ne znače, bez ikakve konkretizacije. Sa tim je izašao gospodin Šutanovac pred narodne poslanike i odmah u preambuli ovog sporazuma konstatuje se da je za NATO pakt Srbija kooperativna država. Znači, potpuno je jasno da vi do kraja prihvatate sve što NATO pakt od vas traži.
U članu 2. ovog sporazuma govorite o odgovarajućoj bezbednosnoj proveri lica koja će baratati sa zaštićenim informacijama. Međutim, ništa ne precizirate. Naravno, vi ćete sve to ostaviti podzakonskim aktima. Vama je dovoljan zakon na dve strane, a onda ćete verovatno da imate podzakonske akta na 20, 30 strana i ko zna šta ćete da tražite od tih ljudi.
Kažete – postupci bezbednosne provere biće osmišljeni. Pa, nas narodne poslanike ne interesuje ta formulacija, tražimo od vas da to predvidite u ovom aktu. Ko će to da osmišljava? Da li hoćete vi da osmišljavate?
Videli smo na početku sednice da ne znate tablet da uključite. Prišao vam je narodni poslanik mlađi iz DS da vam uključi tablet. Vi govorite da neko nešto ne zna da uradi ili zna ili da razume ili da ne razume?
Prosto je neverovatno. Kako ćete osmisliti? Da li ste predvideli model osmišljavanja bezbednosne provere? Ovde morate konkretno da kažete šta ćete da radite, a ne posle podzakonskim aktima da date sebi slobodu da radite šta god hoćete. Možda ćete da predvidite da svaki vojnik ili oficir koji će baratati sa tim informacijama drži sliku Madlen Olbrajt u kancelariji, pošto je ona predsedednik, vođa mudrih ljudi NATO pakta. Možda je to predmet vašeg obožavanja, zaista ne znamo. Ovde niste precizirali, a morali ste da precizirate.
Kažete – ta komunikacija se odvija između tela za bezbednost u Republici Srbiji i NATO kancelariji. Opet time ništa niste predvideli. Ovde izlazite sa nekim opštim pojmovima, bez ikakve konkretizacije i mislite da ste obavili svoj posao prema narodnim poslanicima. Ne, ovo je list papira od pet članova, bez obzira što kažete da je to model koji se koristi svuda. Pa, koristi ga NATO pakt svuda, ali ovo ne može da predstavlja opšti akt ozbiljan. Ovo ne može uopšte da se usvaja kroz ovakvu formu. Dakle, morate konkretno da napišete o čemu se radi.
Na kraju kažete da je sporazum sastavljen 1. oktobra 2008. godine u dva istovetna primerka na engleskom i francuskom jeziku. Da li je zvaničan jezik u Srbiji engleski ili francuski? Ovo je sporazum između Srbije i NATO pakta.
Kada je Kuvajt u pitanju imate sporazum na engleskom, na arapskom i na srpskom jeziku. Zašto ovde nema srpskog jezika? Da li se stidite srpskog jezika, gospodine Šutanovac? Ko će to da tumači sutra? Znamo kakvi su vaši prevodi opštin akata koji dolaze ovde na usvajanje na engleskom jeziku. Znamo čak da ste plaćali neki prevod od Hrvata vezano za EU, da vam oni sa svojim vulgarizovanim srpskim jezikom ubrzaju taj postupak.
Ovo što ste ovde naveli, gospodine Šutanovac, ovo je samo jedna obična teorija koja treba da zamaže oči građanima da će se navodno informacije između NATO pakta i Republike Srbije čuvati na određeni način, da će proći određenu metodologiju i da će biti sigurne. To je teorija, ali šta je praksa, gospodine Šutanovac, ono o čemu ne želite da govorite? Hajde da vidimo šta su pravi vojnici govorili kako se štite informacije u Vojsci Srbije od kada ste na vlasti.
Da li se sećate pukovnika Zoltana Danija? On je oborio F117A, komandovao Trećom divizijom 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane. Oborili su još što šta oni. Evo šta on govori vezano za poverljive informacije u Vojsci, kako ste ih čuvali od NATO pakta.
Kaže – svi komandanti osnovnih jedinica bili su zaduženi da napišu izveštaj o tome kako su radili. U izveštaju sam objasnio način našeg rada. Logično je da su svi ti izveštaji ocenjeni kao vojna tajna. Ovde je pre svega reč o njegovom izveštaju koji se tiče obaranja NATO aviona. Kaže, ali posle 5. oktobra u našem generalštabu svakodnevno je boravilo 10-20 oficira NATO, kojima je bilo dostupno sve čega god bi se setili, bez obzira da li je vojna tajna, državna tajna, bilo šta. Siguran sam da su proučili sve moguće izveštaja iz rata, jer to je bilo svakako najdragocenije, to su prvo tražili. Na osnovu tih izveštaja mogli su da dobiju saznanja o dometu i njihovih borbenih dejstava. To im je bilo od izuzetnog značaja, pošto su se pripremali na invaziju na Irak, na ubijanje Iračana. Pošto volite cifre, tamo su Amerikanci ubili milion civila u vrlo kratkom roku i 500.000 dece. Kaže – posebno su želeli da saznaju kako je moguće da 120.000 naših vojnika iz aktivnog i rezervnog sastava nakon Kumanovskog sporazuma izađu sa Kosova i Metohije kada su oni bili ubeđeni da su tokom bombardovanja uništili njihove položaje.
Tako su pronašli i moj izveštaj. Znači, vi ste im od samog početka davali sve. Šta kaže dalje Zoltan Dani, koji je heroj odbrane SRJ? Kaže, posle 5. oktobra 2000. godine - jedan čovek iz tadašnjeg DOS pokazao mi je plan koji su naše vlasti dobile. U tom planu veoma jasno i precizno navedeni su zadaci koje nove demokratske vlasti treba da ispune u narednih 10 godina. Razgradnja vojnih resursa i potencijala, u tom planu jedan je od ključnih zadataka. Za njegovo ostvarivanje predstavnici DOS dobijali su milione dolara, dobrim delom u kešu.
Gospodine Šutanovac, ovo priča čovek koji je branio i odbranio zemlju od NATO agresije, čovek koji je uspeo zajedno sa svojim oficirima i vojnicima da uradi nešto što do tada niko nije uspeo, da uradimo slobodno. Našoj protivvazdušnoj odbrani možemo da pripišemo obaranje strategijskog bombardera B2, najskupljeg aviona na svetu koji košta 2,5 milijardi dolara. I to čudo su oborili.
To je ono što vi radite u praksi, a ovaj list papira koji ste doneli pred nama, vi samo zamazujete oči. Svaki put kad dođete pominjete NATO pakt. Svaki put veličate NATO pakt. Zbog čega? Pa, evo, 3. juna, u petak, agencija "Beta" je prenela da je vaš predsednik Boris Tadić izjavio da bi Srbija mogla da živi sa velikom Albanijom, ako bi postojala sporazumna rešenja.
Od početka je strategija NATO pakta bila stvaranje velike Albanije. Očigledno je da je i strategija DS stvaranje velike Albanije i vi idete na tom putu. Vi svesno kršite Rezoluciju 1244.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, tema dnevnog reda, član 106. – tema dnevnog reda. Molim vas da svoju argumentaciju i političke stavove o predsedniku Srbije dovedete u vezu sa ugovorom, sa Sporazumom čiju ratifikaciju trenutno razmatramo.)
Hvala. U svakom slučaju, dakle, logično je zbog čega ta promocija NATO pakta sa vaše strane, jer očigledno imate isti koncept, to je stvaranje velike Albanije i do kraja razaranja Rezolucije 1244.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja sam vas malopre zamolila i upozorila.)
Hvala.

Hvala, gospođo predsednice. Postavljam pitanje premijeru Cvetkoviću, ministru pravde Snežani Malović i ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću – zbog čega nadležni organi nisu još uvek obelodanili pozadinu incidenta na protestnom mitingu SRS povodom sramnog hapšenja i izručenja generala Ratka Mladića, koji je održan 29. maja?!
Takođe, zbog čega su mladi ljudi izvlačeni iz autobusa i prebijani od strane policije, iako nisu učestvovali u izgredima, jer, kao što znate, ukoliko je neko osumnjičen, policija može da ga privede, a nema pravo da ga bije? Nisu ljudi krivi zbog toga što su mladi i zbog toga što se nalaze u gradskom prevozu, na primer.
Međutim, izgleda da su incidenti dogovoreni i da su organizovani prethodno, i to, na relaciji šef kabineta Borisa Tadića, Miodrag Rakić i Aleksandar Vučić.
Pogledajte ove detalje. Nakon sat i 15 minuta mitinga ubačena je manja grupa ljudi koja je nakon određenog signala počela da lomi autobusku stanicu preko puta doma Narodne skupštine. Čak su napadali ljude koji su došli na miting SRS i neke poslanike SRS. Postavlja se pitanje zašto? Da li su incident organizovali Aleksandar Vučić i šef kabineta Borisa Tadića, kome je Tadić nedavno dodelio još jednu značajnu funkciju, pa je sada predsednik Biroa za koordinaciju tajnih službi. On je i sekretar Nacionalnog saveta za nacionalnu bezbednost. Reč je, naravno, o Miodragu Rakiću.
Rakić je čovek koji je predvodio tim za pronalaženje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, a direktorka Odeljenja za jugoistočnu Evropu američkog Stejt departmenta, Dženifer Braš, napisala je da joj je Dejan, šef njihove beogradske Kancelarije haškog tribunala, rekao da sastancima Akcionog tima, kojima zvanično predsedavaju Rasim Ljajić i tužilac Vladimir Vukčević, zapravo, rukovodi Miodrag Rakić, šef predsednikovog kabineta i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost.
Sa kim je u stvari svih ovih godina sarađivao Miodrag Rakić? Kao što znate, Florens Artman, desna ruka Karle del Ponte, javno je iznela sledeće podatke, da su 22 specijalista Pentagona i CIA organizovala rad Haškog tužilaštva, da je Džefri Najs, agent britanske obaveštajne službe, tužilac u predmetu protiv Slobodana Miloševića, da je Bil Stubner, glavni pomoćnik glavnog tužioca haškog tribunala Ričarda Goldstona, agent američke vojne obaveštajne službe. Dakle, sve ovo vreme režim Borisa Tadića sarađuje sa britanskom obaveštajnom službom i sa američkom obaveštajnom službom, a ne sa UN.
Inače, Rakić je privatno jako dobar prijatelj sa Aleksandrom Vučićem. Poznato je da su njih dvojica šetali obalom mora u Ševeningenu.
Treba, takođe, ispitati ulogu parova u narušavanju bezbednosti Srbije: Vučić – Rakić, Nikolić – Tadić u vezi projekta dvopartijskog sistema, tužilac Vladimir Vukčević i Serž Bramerc, koji su u snažnom emotivnom naboju počeli da se dodiruju ispod stola na Brionima 26. maja.
Postavlja se pitanje vezano za miting SRS – ko je to zadržan, ko je prekršajno, a ko je krivično gonjen iz ove grupe kojom su rukovodili Tadićev šef kabineta i Aleksandar Vučić? Niko, svi su oni vrlo brzo pušteni, zadržani su samo oni koji su mirno protestovali, a koje su usput priveli, tukli, koji im služe za obmanjivanje javnosti, da pokažu kako će navodno izgrednici biti kažnjeni.
Sledeće pitanje je veoma interesantno, istim funkcionerima. Kada je uhapšen Ratko Mladić?! Koliko je držan u pritvoru i gde je držan?! Da li je mučen?! Prema prvoj javno objavljenoj fotografiji, Mladić je u jakni, ispod nje ima džemper i nosi podignut kačket. Na toj fotografiji on je kratke kose bez zulufa. Međutim, na kasnijoj fotografiji, posle nekog vremena, iz „Specijalnog suda” jasno se vidi iz profila da ima dužu kosu i zulufe. Kako je to moguće? Da li to znači da je general Mladić neko vreme držan u izolaciji? Da li je mučen? Ko ga je držao, agenti britanske obaveštajne službe ili američke obaveštajne službe, kojima je režim Borisa Tadića dozvolio da budu u centrali BIA ili sama BIA?!
Podsećam vas da je prema Izveštaju Evropskog parlamenta 2006, o tajnim otmicama CIA, navedeno da je Istražnoj komisiji Evropskog parlamenta jedino bilo zabranjeno da pristupi američkoj vojnoj bazi ''Bondstil''.
Takođe, uoči samita NATO-pakta, koji organizujete, postavljam pitanje – zbog čega do dana današnjeg nije demontirana bomba NATO-pakta koja se nalazi u „Zvezdarskoj šumi”, u Beogradu, koja je teža od dve tone, koja ukoliko eksplodira može da nanese ogromnu štetu i da ubije građane Republike Srbije? Toliko godina je prošlo, a vi niste razminirali bombu NATO-pakta koja je bačena u agresiji NATO-pakta 1999. godine usred Beograda. Hvala.(Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje premijeru Mirku Cvetkoviću, takođe i ministru pravde, Snežani Malović, i ministru unutrašnjih poslova, Dačiću.
Da li su tačne informacije koje su se pojavile u javnosti da će osobe za koje se sumnja da pomažu skrivanje haških optuženika ubuduće u Srbiji biti tretirane kao pripadnici organizovanog kriminala? Da li je tačno da su policija i BIA počeli u tom smislu da prisluškuju građane Republike Srbije, suprotno propisima Republike Srbije, suprotno obavezama da moraju da imaju obavezni sudski nalog da bi mogli da prisluškuju građane Republike Srbije?
Da li je ovo u stvari način Borisa Tadića i njegovog režima da počne obračun sa političkim neistomišljenicima i sa rodbinom ljudi koji se nalaze na poternicama Haškog tribunala? Svi vrlo dobro znamo da njihove porodice podležu torturi već unazad nekoliko godina, da će oni pre svega biti pod udarom, a nakon njih sigurno i politički neistomišljenici. Kako je moguće da se na ovaj način krši Ustav Republike Srbije, odgovarajući zakoni, a takođe i Evropska konvencija o ljudskim pravima?
Da stvar bude još gora, postavljamo pitanje da li je tačno da su agenti britanske i američke obaveštajne službe smešteni u centrali BIA i da tragaju za licima koja su osumnjičena od strane Haškog tribunala, da ovde imaju prava koja nemaju pripadnici MUP, pripadnici BIA? Da li je tačno da je u stvari celokupna država, celokupan Tadićev režim u službi pripadnika američke obaveštajne službe i britanske obaveštajne službe? Podsećam vas da su njihovi agenti učestvovali u agresiji na SRJ 1999. godine, da su ubijali civile i da su organizovali brojne atentate u Republici Srbiji i širom sveta. Dakle, kako je moguće uopšte da državni organi Republike Srbije sarađuju sa pripadnicima ovih zločinačkih službi?
Takođe, budući da se pojavljuju informacije da se to čini kako bi se učinilo nešto za Serža Bramerca i za tužilaštvo Haškog tribunala, postavljam pitanje nadležnima u Vladi Republike Srbije – kako je moguće da krše Ustav i zakone saradnjom sa tužilaštvom Haškog tribunala, ukoliko imaju u vidu navode gospođe Artman, koja je u knjizi "Mir i kazna" napisala da su u tužilaštvu Haškog tribunala infiltrirani pripadnici američke i britanske obaveštajne službe?
Gospođa Florens Artman je bila glavni savetnik Karle del Ponte za Balkan i takođe portparol Karle del Ponte, dakle, glavnog tužioca Haškog tribunala. To znači da ovi navodi dolaze od strane samog tužilaštva Haškog tribunala.
Podsećam vas da naša država ima obavezu da poštuje Povelju organizacije UN, da poštuje Ustav, a kao što vam je poznato, kao što bi trebalo da bude poznato Mirku Cvetkoviću i ministrima, ukoliko se otkrije da neki službenik UN sarađuje sa obaveštajnom službom, on automatski gubi posao. Dakle, kako je moguće da oni sarađuju sa pripadnicima američke i britanske obaveštajne službe?
Ovo što čini režim je potpuno suprotno Ustavu Republike Srbije, i to pre svega članu 21, kojim se zabranjuju diskriminacija, ali i članovima od 27. do 32. Takođe, suprotno je odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima, pre svega članu 5, ali i članu 6. i članu 14.
Međutim, ovakvo postupanje je suprotno i samom Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, jer tu se jasno utvrđuje na šta se primenjuje, tj. na koga se primenjuje ovaj zakon i za koja krivična dela je on vezan.
Dakle, nigde se ne pominju lica koja su osumnjičena za pomaganje onih koje je Tužilaštvo Haškog tribunala stavilo na poternice. Naprotiv, pominju se lica koja učestvuju u organizovanom kriminalu i to da bi stekla finansijsku ili neku drugu sličnu korist. Dakle, nemoguće je primeniti ovaj zakon, Zakon o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, na ovakve primere.
Postavljamo pitanje: da li je, u stvari, Boris Tadić, kao predsednik Republike Srbije, prigrabio zakonodavnu nadležnost, da li je on počeo da propisuje kako će da radi MUP, kako će da radi Vlada Republike Srbije i naredio da oni funkcionišu isključivo u interesu američke i britanske obaveštajne službe?
Ono što vi radite svojevremeno je rađeno u Pakistanu, radio je Zija ul Hak, koji je izjavio da je ustav jedna obična knjižica koju on može da iscepa u bilo kom trenutku.
Dakle, mi vas pozivamo da prestanete sa progonom rodbine haških optuženika i političkih protivnika.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, najpre u ime SRS želim da izrazim saučešće beloruskom narodu i njihovom predsedniku zbog toga što su juče izvedeni teroristički napadi i jedanaest ljudi je poginulo.
Naravno, Srbija i srpski narod su uvek uz naš bratski beloruski narod. Probleme sa terorizmom imamo svuda, a znamo da deo tog terorizma sponzoriše upravo NATO, kako je utvrdio i profesor Danijel Genzer u svojoj knjizi „Tajne NATO armije”.
Kada govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo odbrane i Grupe nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju – Saveznički odbor 135, možemo prvo da zaključimo da iz govora ministra odbrane niko ko je sa strane slušao nije mogao da shvati o čemu se radi. On je sve to zbrzao. Izgleda da ni on sam nije razumeo šta je smisao ovog ugovora i određene pojmove koji postoje u ovom ugovoru. Zato je pogrešno tumačio i iznosio pogrešne informacije.
Međutim, napravili ste jednu katastrofalnu grešku, bez obzira kojoj stranci pripadate, samim tim što ste građanin ove zemlje, želim da vam kažem da KiM nisu i nikada neće biti u NATO-u, da KiM pod upravom UN, po Rezoluciji 1244, to znači takođe da su i naši manastiri pod njihovim starateljstvom u neku ruku, a verovatno je namera vaše stranke i vaša namera da i KiM, pa i cela Srbija, bude u NATO-u.
Na vašu žalost, nisu u NATO-u i nikada neće biti. Sramota je da jedan ministar odbrane izjavi tako nešto, da ne zna šta je Rezolucija 1244 i da ne zna da je upravo pod NATO-om, kada ste već pomenuli crkve, sedamnaestog marta 2004. godine uništeno, trideset i pet spomenika kulture evropske i srpske civilizacije, srednjovekovni biseri, manastiri, među kojima i Bogorodica Ljeviška. Upravo je vaš NATO omogućio da se tako nešto desi, gospodine Šutanovac.
Zašto vi ne znate šta piše u ovom ugovoru? Ne samo zato što ste o njemu pričali čitav minut i po, već zato što vi govorite isključivo o logističkoj podršci, o prodaji naoružanja. Mi prodajemo na neviđeno naoružanje NATO zemljama. Ti poslovi se mere verovatno u milijardama dolara.
Gospodine Šutanovac, preko ovog ugovora, preko Grupe nacionalnih direktora NATO-a za kodifikaciju se sporazumevate sa jednom organizacijom koja ima ime NAMSA. Ona je zadužena za standardizaciju, zadužena je za kodifikacioni sistem NATO-a.
Zaista, kada pogledamo, vidimo da su članice NAMSA velesile, vojne velesile, između ostalog Albanija, Estonija, Island, Litvanija, Letonija, Luksemburg, Hrvatska, Holandija, ali korisnici njihovih usluga su i neke druge organizacije koje ćemo pomenuti kasnije.
Ovaj ugovor je potpisao državni sekretar, gospodin Spasojević, sa srpske strane, a sa strane NATO-a, gospodin Bond, iz Velike Britanije.
Dakle, ovde imamo čoveka koji je prošao kurs FBI-ja i imamo gospodina Bonda iz Velike Britanije. Zaista izgleda da se lepa kooperacija ovde sprovodi.
Da vidimo sada šta je vaša NAMSA, gospodine Šutanovac, pošto pretpostavljam da i vi znate da koristite kompjuter, pošto pozivate poslanike da koriste kompjuter, pretpostavljam da znate i engleski jezik. Možete da odete na njihov sajt i da vidite da se NAMSA ne bavi samo logističkom podrškom, ali da pruža logističku podršku NATO operacijama i razmeštanju naoružanih NATO trupa širom sveta.
Takođe prikuplja informacije, gospodine Šutanovac, a tesno je povezana sa sledećim sistemima NATO-a – sa ŠEIP-om, pretpostavljam da znate šta je to, u Belgiji je, pogodili ste, i sa „Airborne early warning and control system” tzv. AWACS, koji takođe prikuplja informacije, a upravo je to vazdušna platforma preko koje su organizovani napadi, tj. agresija na SRJ 1999. godine.
Imate upravo na sajtu NAMSA, gde se govori, gde se iznose detalji o ovoj organizaciji. Idite tamo i pogledajte o čemu se radi, pa ćete videti da ste mnogo toga propustili.
Idemo dalje, šta sve možete da nađete u njihovim zvaničnim dokumentima. Kada odete na taj sajt NAMSA prepun dokumenta, između ostalog, i dokumenata koji se tiču predmeta ovog ugovora, vi vidite da je ona snabdevač i Kfora. Takođe, tu dobijate putanju prema Vladi Kosova, sa sajta NAMSA., prema šiptarskim teroristima, narko dilerima, trgovcima ljudskim organima.
Tako da, teoretski, može da se dogodi da vi municijom i oružjem, preko ovih NATO organizacija, snabdevate šiptarske teroriste. Vi pošaljete NATO zemljama, oni pošalju šiptarskim teroristima i onda šiptarski teroristi ubijaju Srbe, pale preostale manastire i kuće srpske i sprovode etničko čišćenje.
Dakle, NAMSA je angažovana upravo na KiM. Angažovana je i na nekim drugim mestima, nemamo vremena sada da govorimo o svemu ovome, ali, interesantno, na sajtu NAMSA postoji i karta Zapadnog Balkana. Zamislite, gospodine Šutanovac, Srbija i KiM su dve odvojene države na toj karti. Pa je l’ sa takvom organizacijom vi potpisujete ugovor? Je l’ se vi saglašavate sa tim?
Mi znamo da ste vi počeli direktne pregovore sa šiptarskim teroristima koje predvodi Borko Stefanović i da na taj način faktički priznajete KiM. Sovjetski savez je priznat potpisivanjem ekonomskih ugovora od 1921. do 1927. godine. Vi pregovarate sa Tačijevom terorističkom Vladom o CEFTA sporazumu.
Država može da bude priznata de jure, deklaracijom o priznanju i de fakto, faktičkim činom. Vi na ovaj način faktički priznajete KiM učestvovanjem u tim pregovorima.
Dakle, još jednom da vidimo da su vaši podaci neistiniti, da NAMSA ne radi samo u okviru logističke podrške, već da ona pruža podršku operacijama NATO-a širom sveta, uključujući i KiM, raspoređivanju NATO trupa i demilitarizaciji određenih teritorija ili zemalja.
Pročitajte, gospodine Šutanovac, čime se bavi. Vi ste ovde doleteli iz Kuvajta, niste ni pogledali ugovor. Verovatno da ste ga i pogledali, ne biste ga razumeli. Niste bliže proučili o čemu se ovde radi. Vaši saradnici su vam nešto pripremili i onda ste počeli nama da držite predavanja, i to ste zbrzali na minut i po. Ne može to tako, gospodine. Ovo su sve zvanični podaci sa sajta NAMSA. Ili ako hoćete NATO-a. Upravo je tema – predmet ovog ugovora. Ali, to je normalno za vas, gospodine Šutanovac.
Vi ste svojevremeno hvalili prodaju oružja Gruziji. Je l’ se sećate kada ste rekli – pa vojna industrija mora da zaradi od nečega. To ste rekli u ovom parlamentu, gospodine Šutanovac. Prodavali smo oružje Gruziji, a znali smo da Gruzija sprema agresiju na Abhaziju i Južnu Osetiju, i znali smo da će se tim oružjem ubijati nevini civili i da će se ubijati Rusi. Niste vi tada bili, naravno, ministar odbrane, ali ste rekli u parlamentu – morala je vojna industrija da zaradi.
Kad je u pitanju prodaja municije, prodaja oružja tim NATO zemljama, šta ćete da im prodajete? Hoćete li da im prodajete onaj osiromašeni uranijum što su prosuli po Srbiji? Hoćete li vi da proizvedete podkalibarnu municiju od osiromašenog uranijuma oko Vranja i ko zna gde još, pa da prodajete NATO zemljama, da bi opet mogli da upotrebe protiv nas ili protiv Rusije, Libije, protiv bilo koga, da nečiju drugu decu truju, pa i vojnike?
Da li su naši vojnici, koji su branili KiM, krivi zbog nečega, zato što je NATO izvršio agresiju, za šta je ubio 87 dece? Ko zna koliko ljudi je umrlo od posledica zračenja osiromašenim uranijumom. Hoćete sada da im vratite taj osiromašeni uranijum?
Zašto nije upotrebljena metoda posipanja zemlje zeolitom, koja je zatrovana osiromašenim uranijumom? Zeolitom koji apsorbuje 80% osiromašenog uranijuma, iako su postojali projekti u Vladi Srbije? Zbog čega država nije očišćena na taj način? Zbog čega hrana nije očišćena na taj način? Takođe, on može da se koristi i u prehrambenoj industriji, zeolit. Ne, zeolit izvozite, znate kome? Izvozite Englezima, koji čiste Temzu, čiste ne znam šta njime. Njima izvozite, umesto da ga upotrebite ovde.
Gospodine Šutanovac, vi volite da se slikate uz američku ratnu tehniku ili na njoj: „USS Enterprajs”, „Zvezdane staze”, maltene, svemirski program, nosač aviona. Sledeći put tražite da se slikate pored strategijskog bombardera B2 „Duh Misurija”. Nećete moći. Znate li zašto? Oboren je 1999. godine, znate? Tražite baš B2 „Duh Misurija”, njihovi strategijski bombarderi, najskuplji avioni na svetu, preko 2,5 milijarde dolara košta. Nosi imena po državama članica SAD. Tražite da se slikate pored „Duha Misurija”. Reći će – ne može, nestao, nestao u akciji, na svu sreću.
Koga snabdevamo naoružanjem? NATO zemlje. Ministar odbrane NATO-a Robert Gejts, koliko je inteligentan, sedmog marta, u Avganistanu, na aerodromu je razgovarao sa generalom Petrusom i nije primetio da je kamera uključena. Dve nedelje pre agresije na Libiju, rekao je da se sprema bombardovanje.
Hoćemo li takvim ljudima da prodajemo naoružanje, municiju ili šta god, po ovim ili onim standardima? Ko ima bolje standarde od NATO-a? Vi ovde predstavljate NATO kao da je idila, kao da su njegove članice najprosvećenije države na svetu koje su izmislile, čuli smo, i točak. Neverovatno nešto. Neverovatne gluposti.
Zašto onda Amerika kupuje ruski protivavionski sistem „S-300”? Tražili su još 90-ih godina da ga kupe. Tražili su ga i od bivših sovjetskih republika, pa je na kraju Moskva rekla – dajte ljudi, pitajte nas, odmah ćemo da vam prodamo to, da ne idete preko posrednika. Zbog čega Amerikanci, takva sila, i NATO u kosmičkoj tehnologiji kupuju raketne motore od Rusije? Eto šta Rusija njima prodaje, a vi nama hoćete ovo da opravdate kroz prodaju, ne znam koliko municije ili čega već.
Rusija je 2010. godine isporučila SAD četiri raketna motora „RD-180”, koje Amerikanci koriste za svoju „Atlas 5” raketu. Do danas su Amerikancima prodali 50 takvih motora. Ko tu ima bolje standarde?
Raketna tehnologija, gde ćete nešto naprednije od toga? Rusija ima bolje standarde. Rusija je pristupila ovom projektu. Rusija nije članica NAMSA. Jeste, pristupila je, ali pogledajte šta Rusija njima prodaje. Pogledajte šta im prodaje.
Još 1970. godine, Rusi su razvili raketni motor „NK-33”, za koji su Amerikanci rekli da je nemoguće da takva tehnologija postoji na planeti. Tečni kiseonik ubrzava sve projekte koji čoveka treba da dovedu do Marsa, između ostalog. Vrlo je bitan za misiju „Mars”. Šta su Amerikanci uradili? Godine 1992. su počeli da kupuju te raketne motore. Dakle, gospodine Šutanovac, nemojte da dolazite ovde nepripremljeni, nemojte da veličate NATO, koji je jedna zločinačka organizacija koja je sponzorisala teroriste širom sveta. Pročitajte i neku knjigu, recimo, prof. Danijela Genzera – „Tajne NATO armije”.
Videćete da su oni finansirali i „Gladio”, da su ubijali evropske političare po Evropi, po toj EU, u koju vi hoćete da idete. Finansirali su i naoružavali teroriste širom sveta, ne samo Al Kaidu, koja im je sada i saradnik, partner u borbi protiv Gadafija u Libiji. Naravno i šiptarske teroriste na KiM i na drugim mestima. Razmislite dobro kada promovišete takvu jednu zločinačku organizaciju.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kada je u pitanju Predlog kandidata za izborne članove Državnog veća tužilaca iz redova javnih tužilaca i zamenika tužilaca, veoma je, na prvom mestu, interesantan materijal koji nam je dostavljen tim povodom.

Naravno, u pitanju su veoma ozbiljne funkcije, gde treba da dođu ljudi koji će se uhvatiti u koštac sa najtežim pojavama u našem društvu, koji će imati i moralni i stručni integritet i znanje da se odupru svim pritiscima, eventualnim nagodbama i koji neće imati nikakve milosti u postupanju sa kriminalcima, pre svega sa onim najtežim i najgorim, a to je u našem slučaju, nažalost, mafija, jer je organizovani kriminal davno povezan sa vladajućim garniturama. Međutim, izgleda da kroz biografiju jednog od kandidata možemo da sagledamo svu genezu pravosuđa u Srbiji; na ove kratke dve strane, u stvari, obrazloženo je kakva je situacija sa pravosuđem, a takođe i sa tužiocima, kada je Srbija u pitanju.

Dakle, šta je to na čemu predlagač insistira kada su u pitanju određene biografije? Gospodin Branko Stamenković, koji je kandidat ovde, ono što prvo pada u oči – završio specijalističke studije Alternativne akademske obrazovne mreže u Beogradu. Alternativne u odnosu na šta? Alternativna medicina. O čemu se radi? Da je završio obuku „International bar association“ i Fonda za humanitarno pravo. Na čelu Fonda za humanitarno pravo nalazi se gospođa Nataša Kandić, koja se u trećem tomu knjige Vojislava Šešelja „Policijski dosije“ navodi kao saradnik američke obaveštajne službe.

Učestvovao u projektima Rokfeler fondacije iz SAD. Upravo ta fondacija finansira Tribunal u Hagu. Tribunal u Hagu, u kome su Srbi dobili više od hiljadu godina. Tribunal u Hagu, koji je izmislio krivično delo udruženi zločinački poduhvat 2001. godine, osam godina od svog formiranja, koje nije propisano Statutom Tribunala, niti bilo kojim drugim aktom, i koji sudi za to delo isključivo Srbima. Tužioci po nahođenju nabroje Srbe koji su navodno u udruženom zločinačkom poduhvatu i optuže ih za sve što su uradile srpske snage. A šta su srpske snage? Svi Srbi koji su branili Republiku Srpsku Krajinu, Republiku Srpsku, Saveznu Republiku Jugoslaviju ili staru SFRJ, uključujući i pozadinske jedinice. Dakle, mogu bilo koga da optuže po tom osnovu.

Koje su dalje kvalifikacije ovog gospodina? Završio je specijalističku obuku OEBS-a i National high-tech crime unite Velike Britanije. Ovo je odlična kvalifikacija, fantastična kvalifikacija. Po zvaničnim statistikama Velike Britanije, samo u 2009. godini je bilo 85.000 žrtava krađe identiteta. Godine 2010. se to povećalo na 89.000. Inače, britanski državni organi i institucije su tako kvalitetno obučeni da su izgubili dokumentaciju i lične podatke o više od milion građana Velike Britanije, i to nije neka kvalifikacija.

Zatim, gospodin Stamenković je prošao obuku Beogradskog fonda za političku izuzetnost. Sonja Liht, čiji je šef Džordž Soroš, koji je potpisao peticiju za bombardovanje tj. agresiju na SRJ. Kako možete uopšte ovo da stavljate u nečiju biografiju? Pazite, kvalifikacija da je čovek obučavan od strane onih koji su podržali agresiju na SRJ, koji su ubili 82 dece, između ostalog i trogodišnju Milicu Rakić u Batajnici. Da li to može da bude kvalifikacija za bilo šta? Ovo treba izbaciti što pre iz biografije. Ovo je sramota.

Završio je i specijalističku obuku „Visa international“ u oblasti upravljanju rizikom i zloupotreba platnih kartica itd. Najveća zloupotreba kreditnih kartica su same kreditne kartice. To građani Republike Srbije treba da znaju, jer dugovi koje naprave kreditne kartice teško da mogu da se otplate. Kamatne stope su ogromne, naročito u državi Srbiji. One na godišnjem nivou prevazilaze 25%. To je parazitsko bankarstvo. To je najveća prevara. Ali, on nije obučavan za to, obučavan je za upravljanje rizicima, iako sve banke u Srbiji dobijaju savete od poznatih zapadnih kompanija po pitanju upravljanja rizicima.

Kada smo već kod banaka, takođe se postavlja pitanje kako je moguće da je pravosudni sistem Srbije saglasan sa time da se odobri kredit jednoj političkoj stranci u situaciji u kojoj je predsednik te stranke Vojislav Šešelj izričito zabranio da se podiže kredit, a da ga podigne Tomislav Nikolić, i to po kamatnoj stopi od 17,97% godišnje? To je kamatna stopa koju građani mogu da dobiju za gotovinske kredite. Ovde se vidi očigledna namera da je Nikolić hteo da zaduži tako stranku da bi ona finansijski propala. Kako može da zaduži stranku kada ga propisi sprečavaju u tome, kada je to nadležnost Centralne otadžbinske uprave, kada je potrebno izričito punomoćje i ovlašćenje da se zaduži po tom pravnom osnovu?

Prosto je neshvatljivo da je takav kredit Nikolić mogao da podigne u „Intezi“ 2008. godine, i pored očiglednih zabrana, a da sudije, kao što su Goravica, Jovanović, Vučićević, Tomić presude u njegovu korist. Zbog čega? Verovatno zato što iza svojih leđa ima Vilijema Montgomerija, pripadnika američke obaveštajne službe, koji je 30 godina deo američke tajne policije, i ovde u Srbiji i uopšte na Balkanu je izvršio veliki broj prljavih operacija. Najverovatnije je umešan i u organizaciju atentata na predsednika srpske vlade, Đinđića. O tome su takođe pisali mediji, ali, naravno, vi o tome ne smete ništa da kažete.

Kroz biografiju ovog gospodina možemo da pređemo na opštu situaciju u srpskom tužilaštvu, u srpskom pravosuđu. Želim samo da podsetim, po pitanju reizbora, da je velika sramota za vlast što istražni sudija Danica Marinković nije reizabrana, a zahvaljujući njoj je utvrđena istina o Račku, koji je bio povod za agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Žena je pod kišom metaka izašla na lice mesta i utvrdila da zločina tamo nije bilo, da su šiptarski teroristi preobučeni u civilna odela, skinute su im uniforme. Postoje vrlo konkretni podaci za to.

Ko sprovodi reformu pravosuđa, ko utiče na tužilaštvo u Srbiji? Pre svega, reformu pravosuđa sprovodi ABA CEELI, nevladina organizacija, formirana od strane američke advokatske komore, koja je davala savete kako da se formira i kako da funkcioniše Tribunal u Hagu. Takođe, davali su savete za rasparčavanje stare Jugoslavije, SRJ, za status Kosova i Metohije kakav priželjkuju šiptarski teroristi. Ako vam nije jasno šta je ABA CEELI, ukucajte na internetu i videćete da sprovodi reformu pravosuđa u Srbiji. O tome su pisani ozbiljni članci.

U praksi postoji veliki broj tužilaca, naročito u tužilaštvu za ratne zločine, koji se boje nekih ljudi ovde na javnoj sceni. Recimo, tužioci i sudija ne smeju da postupaju u nekim predmetima slobodno ako im barem gospođa Nataša Kandić ne klimne glavom. Kako je to moguće? Izgleda da ona ima moć da sama smenjuje i postavlja neke tužioce. Da li je ona novi državni organ u Republici Srbiji? Već sam vam naveo da se prema podacima Državne bezbednosti, koji su objavljeni u dokumentima koje je objavio dr Vojislav Šešelj u knjizi „Policijski dosije“, iz 1994. godine, gospođa Nataša Kandić vodi kao saradnik američke obaveštajne službe.

Veliki broj dokumenata, dokaza o zločinima nad Srbima je uništen. Da li je američka agentura godinama uništavala dokaze o zločinima nad Srbima? Najveća izložba o genocidu nad Srbima, koju je sakupila gospođa Bojana Isaković, 2003. godine je spaljena u parohijskom domu u Vranju. Ona obuhvata period od 1941. do 1945. i 1991. i 1992. godine. Dakle, u pitanju su i noviji zločini. Nikad nije istraženo kako je uništena ta dokumentacija. Gospođa Bojana Isaković je i fizički napadnuta na ulici i jedva je preživela.

Tužilaštvo, izgleda, ne interesuju ovakve stvari, jer su izgoreli dokazi o zločinima nad Srbima. Da su izgoreli dokazi eventualno o nekim drugim zločinima, to bi se digla kuka i motika, ali to nije moglo ni da se desi.

Veoma interesantno, vezano za zločine nad srpskim narodom, juče je pomenuto, a takođe možemo da sagledamo praksu tužilaštva iz ovog primera... Juče smo ovde u Narodnoj skupštini imali jednu potpunu negaciju zločina nad Srbima, jer je rečeno od strane jednog poslanika da „Gnjilanska grupa“ nije počinila nikakve zločine i da je tu postojao samo jedan svedok. U tom postupku nije postojao jedan svedok, postojala su tri zaštićena svedoka, veliki broj dokaza o najsvirepijim ubistvima najmanje 80 Srba od strane monstruoznih terorista sa Kosova i Metohije, koji su bili spremni da ubijaju decu, žene, da ih zatvaraju i muče. Da ne čitam šta su sve radili, prema konkretnim podacima, jer mislim da bi se svim ljudima prevrnuo stomak ako bih to pročitao. Međutim, nekima se izgleda i to dozvoljava. Evo, upravo ti teroristi su od strane zvaničnika sa zapada, znači, Dika Martija, optuženi za trgovinu organima.

Postavljam vam pitanje da li je srpsko tužilaštvo, da li srpska vlast prikriva određene dokaze o trgovini organima otetih i kidnapovanih Srba, pre svega one dokaze koji ukazuju na to da je trgovina ljudskim organima počela u Tuđmanovoj Hrvatskoj, Izetbegovićevoj BiH takođe, a da su u nju umešani i Havijar Solana i general Vesli Klark, Bernar Kušner i Ričard Holbruk?

Da li je tačno da je u posedu srpske države dokaz koji se tiče razgovora od 15. avgusta 2001. godine, obavljenog u švajcarskim Alpima, između Havijara Solane i Veslija Klarka, gde se pominje trgovina ljudskim organima otetih Srba, gde se pominje da u tim zločinima učestvuju i specijalisti u bazi Bondstil, tj. u njihovoj bolnici i da je jedan od konačnih korisnika te trgovine ljudskim organima otetih Srba i Kraljevska bolnica u Londonu? Dakle, ovi transkripti postoje. Postavlja se pitanje zbog čega tužilaštvo ne reaguje po ovim pitanjima?

Ono što sam želeo da kažem na kraju, to je da je situacija u kojoj se nalazi pravosudni sistem u Srbiji, situacija u kojoj se nalazi i tužilaštvo, takva da oni nisu nezavisni. Na njih očigledno utiču neke sile spolja. Nabrojao sam i neke pojedince, organizacije kojima oni pripadaju. Izgleda da je tužilaštvu ostavljena mogućnost samo da se igra svog posla. Dok se tužilaštvo ne bude u potpunosti oslobodilo, dok ne bude zaista nezavisno, dok sudije ne budu nezavisne, mi u ovoj državi nećemo dobiti odgovore ko je počinio najteža krivična dela i najteže zločine.

Kao što znate (to je još jedan od primera) čak i u Srbiji je u neku ruku zabranjeno da se govori o najtežem zločinu, po međunarodnom pravu, zločinu protiv mira. To se više ne spominje. Očigledno je da neko sa Zapada želi Srbe da predstavi isključivo kao zločince, a sve druge kao njihove žrtve. Očigledno je da taj sa Zapada, preko poluga koje ima na samom Zapadu, koje ima u tzv. međunarodnoj zajednici, koje ima ovde u državi Srbiji, vrši pritisak i na sudije i na tužioce da rade u njihovom interesu.

Dame i gospodo, vaš prvi zadatak je da se oslobodite tog uticaja, da branite Ustav i zakone Republike Srbije i da ne pognete glavu pred bilo kim. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, opet su predstavnici Vlade po sopstvenom nahođenju spojili određene tačke, koje imaju veoma malo veze jedna sa drugom ili nemaju nikakve veza jedna sa drugom, ali šta je tu je.
Dakle, trenutno razgovaramo o Predlogu zakona o potvrđivanju Trećeg dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji, gde ćemo ukazati na sve propuste koji su se desili u Republici Srbiji kada je u pitanju ekstradicija, kao i na loš tretman koji ima Republika Srbija u međunarodnoj zajednici, a tiče se ekstradicije; naravno, u onoj međunarodnoj zajednici u koju se vi toliko uzdate, na koju se pozivate na vašem putu ka EU i NATO paktu, sudeći prema gospodinu Šutanovcu.
Takođe, razgovaraćemo i o Predlogu zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka. Ovo je zaista prava tema da se osvrnemo na drastične slučajeve kršenja ljudskih prava pritvorenika u samoj Srbiji, ali i, kao što znate, Srba u Haškom tribunalu, gde je izgleda pritvor postao prisilni nestanak, tj. zatvaranje lica na plus beskonačno, da bi se postigla osuda. Tu vam je, pre svega, najočigledniji primer prof. Vojislava Šešelja, koji je osam godina u pritvoru Haškog tribunala, a da nije doneta prvostepena presuda, da je tek nedavno tužilaštvo završilo sa izvođenjem dokaza, pa je čak i predsedavajući sudija Žan Klod Antoneti prošle godine u jednoj odluci vezanoj za Mladićeve dnevnike izuzeo mišljenje i naveo da je dužina trajanja postupka kod Vojislava Šešelja oborila svetski rekord, dakle, da je to najduži postupak u tom stadijumu koji je ikada vođen u svetu.
Naravno, Vlada Republike Srbije bi, umesto što ispunjava naloge koji dolaze iz Haškog tribunala, morala da reaguje, makar principijelno, po toj osnovi, jer se krše osnovna ljudska prava, krše se osnovne međunarodne konvencije. Naravno, to sve više podseća na prisilni nestanak.
Takođe bih želeo da vas podsetim da su i drugi Srbi pritvoreni u Haškom tribunalu u sličnoj situaciji. Neko će možda reći da tema Haškog tribunala nema veze sa ovim, međutim, Haški tribunal diktira principe po kojima radi srpsko pravosuđe, tako da su vam i u ovim predlozima zakona oni dali principe, da li direktno, da li preko EU ili SAD, po kojima morate da radite, kojih morate da se pridržavate i ne smete da odstupite ni za pedalj.
Izvršavajući i poštujući te njihove principe vi kršite pre svega ljudska prava građana Republike Srbije koji su srpske nacionalnosti. Zbog čega? Zato što je koncept vrlo jednostavan. Po konceptu Haškog tribunala, naravno, Brisela i Vašingtona, Srbi moraju da budu krivi za sve, dakle, oni moraju da budu zločinci, a svi drugi moraju da budu njihove žrtve. To vi sprovodite kroz delovanje pravosudnog sistema u Srbiji.
Što se tiče pritvora u Republici Srbiji, želim da vas podsetim na slučajeve Krsta Milovanovića i Mladena Obradovića, koji su takođe pritvoreni iz nerazumljivih razloga. Jedna neverovatna situacija, moramo da postavimo to pitanje – zbog čega nadležni organi nisu pokrenuli krivični postupak protiv organizatora parade 10. oktobra, koji su u promotivne svrhe koristili usluge poznatog holandskog pedofila Franka van Dalena, koji je učestvovao i na konferencijama organizatora te parade, a koji je učestvovao i na samoj paradi? Umesto toga, držite u pritvoru ljude koji su ustali protiv te pedofilije. Podsećam vas da je u Holandiji Van Dalen optužen za zlostavljanje maloletnih dečaka, a zalaže se za učešće dece od 12 do 16 godina u tim paradama. Morate da razmislite o tome.
Kada su u pitanju drugi predlozi zakona, ovde ste stavili jedan predlog zakona koji se tiče izručenja i sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore, takođe vezanih za nelegalni boravak; zatim, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Veća ministara BiH o policijskoj saradnji. Da li mi zaista imamo policijsku saradnju i kakvu saradnju imamo sa BiH? Sa Republikom Srpskom sigurno imamo.
Da li ste ikada postavili pitanje šta se dešava sa mudžahedinima koji su učestvovali u ratu protiv Srba u BiH? Da li ste postavili pitanje šta se dešava, recimo, sa Muhamedom Atom, koji je učestvovao u terorističkim napadima na Njujork i Vašington 11. septembra? On je obučavan u BiH, ali nije jedini. On je poginuo u toj akciji, ali čitava mreža je tamo ostala. Da li ste postavili pitanje šta je sa Safetom Ćatovićem, koji je takođe učestvovao u ratu protiv srpskog naroda, a takođe je jedan od organizatora terorističkog napada na Njujork i Vašington 11. septembra? Bio je u misiji BiH u SAD. Dakle, veoma interesantno.
Da li ste postavili pitanje za druga povezana lica, kada govorimo o regionalnoj policijskoj saradnji ili saradnji pravosudnih sistema? Kalid Šeik Muhamed, drugooptuženi za terorističke napade na SAD, borio se protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i tamo imao svoju jedinicu. Da li ste razgovarali o čitavoj mreži tih terorista koji su ratovali protiv Srba?
Ne, umesto toga ste ušli u pregovore sa predstavnicima nelegalnih vlasti sa Kosova i Metohije i na taj način faktički priznajete Kosovo i Metohiju. Hoćete da potpišete ekonomski sporazum. Nije bitno ko u ime Vlade potpiše bilo šta vezano za CEFTA, za Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2006. godine. To vam je faktičko priznanje Kosova i Metohije.
Vi ste imenovali taj tim, poslali ste ih na pregovore, a glavni posrednik u tim pregovorima, Robert Kuper, čovek koji je bio savetnik Tonija Blera, više puta je izjavio da smatra Kosovo i Metohiju nezavisnom i iznosio izrazito antisrpske stavove. Inače, čovek koji je u svojoj knjizi „Razbijanje nacija“ napisao da uvek kada se radi van EU treba primenjivati duple standarde, prevaru i metode iz prethodnih vremena. Dakle, nemoralan čovek. Vi ste prihvatili za posrednika čoveka koji je napisao knjigu „Razbijanje nacija“! Zastrašujuće.
Takođe ste stavili predloge zakona o potvrđivanju završnih akata Svetske konferencije o radio-komunikacijama i o veterinarskoj saradnji, što je posebna, veoma ozbiljna tema, o kojoj ćemo nešto kasnije reći. Međutim, sa ovog spiska izostavili ste jedan veoma bitan predlog zakona, to je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Libije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša. U pitanju su diplomatski, specijalni pasoši i vi ste to izostavili sa dnevnog reda, iako je bilo predviđeno. Zbog čega? Zbog toga što želite da sledite politiku EU i SAD i da vršite određeni pritisak prema Libiji, koja je nama toliko pomogla u prošlosti.
Podsetiću vas samo na jedan detalj, 25. februara 2011. godine „Ekonomist“ je objavio da je u poseti lideru Libijske Islamske Džamahirije Gadafiju bio i Bedžet Pacoli, koji je tražio da Gadafi prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Gadafi je sa prezrenjem odbacio taj predlog i Pacolija, sa njegovom delegacijom, naterao da igraju i pevaju. Kaže – pošto ste američke pudlice i američke marionete, onda treba tako da se ponašate, evo, i na ovom mestu. Kada je ponestalo pesama, Gadafi ih je izbacio napolje i, naravno, nije prihvatio da prizna nezavisnost Kosova i Metohije.
Sada mi treba da napadnemo takvog čoveka i takav narod, koji je uvek stajao iza srpskog naroda, da se pridružujemo i na ovaj način, vezano za sporazum o diplomatskim pasošima, dakle, jedan tehnički detalj, da se mešamo u unutrašnje stvari Libije. A zbog čega je Libija napadnuta?
Da, ovom prilikom bih zaista želeo da čestitam ljudima sa „Pinka“ koji su objavili intervju sa Gadafijem. Prvi put se čulo tada u svetu da su ti sukobi u Libiji, navodne Gadafijeve represalije izmišljotine zapadnih medija, da je stanje tamo zaista u tom trenutku bilo potpuno mirno.
Zbog čega je napadnuta Libija? Čitavi sukobi u Africi su inscenirani, dakle, Tunis, Egipat, Jemen itd. inscenirani su da bi se došlo do Libije, zato što Libija ima ogromne rezerve nafte. Libija je peta zemlja u svetu po rezervama nafte, ima 50 milijardi barela nafte. Imate slično dešavanje u Obali Slonovače, zašto tzv. međunarodna zajednica ne reaguje tamo? Ovde je isključivo cilj da Gadafi bude svrgnut sa vlasti, da se otmu prirodni resursi od libijskog naroda, jer to je princip po kome Zapad funkcioniše.
Znate, SAD, to je 5% svetskog stanovništva, koje troši 30% svetskih resursa i pravi trećinu đubreta na planeti. Tako funkcionišu Sjedinjene Američke Države, tako one obezbeđuju blagostanje svojih građana, a tako funkcioniše i EU. Naravno, imperijalne sile i dalje žele da budu imperijalne, bez obzira na to što su formalno završile sa imperijalizmom. Dakle, u stvarnosti nisu.
Sramota je što se Republika Srbija priključuje bilo kakvim sankcijama uperenim protiv Libije i libijskog naroda, jer, kao što sam rekao, uvek su nam pružali podršku.
Kada su u pitanju već pomenuti predlozi zakona, kada je u pitanju dodatni protokol, Treći dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji, Evropsku konvenciju iz 1957. godine i Predlog zakona o policijskoj saradnji sa BiH, u tom delu vi navodite da je osnovni cilj sprečavanje i rasvetljavanje krivičnih dela. Međutim, postavlja se pitanje kako izgleda uopšte ekstradicija u praksi i kako izgleda ta policijska saradnja? Najbolje smo videli kroz primere Tihomira Purde, videli smo kroz primere Ejupa Ganića, videli smo kroz primere tzv. Gnjilanske grupe, videli smo kroz primere Divljaka, videli smo kroz primer Ilije Jurišića.
Kao što i sami znate, srpsko tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja hrvatskog zločinca Tihomira Purde koji je izvršio veliki broj zločina u Vukovaru. Zbog čega? Da li zbog pritisaka koji su postojali, vezano upravo za proces ekstradicije, da li zbog toga što je EU, zbog toga što su Sjedinjene Američke Države ranije sabotirale ekstradiciju nekih lica koja je Srbija tražila na osnovu sasvim legalnih i utemeljenih poternica?
Zbog čega je srpsko tužilaštvo, pravni sistem u Srbiji odustao od Ilije Jurišića, koji je osumnjičen za ubistvo najmanje 50 i ranjavanje 44 vojnika i starešina u Tuzli? Zbog čega je on oslobođen? On je dočekan tamo kod Hrvata kao nacionalni heroj. Dakle, kako je to moguće? Zbog čega se odustalo od Ejupa Ganića, Dobrovoljačka ulica? Vrlo precizni podaci, 1992. godine, o ubistvu 50 ljudi i ranjavanju 73 pripadnika JNA, nenaoružanih. Težak zločin je u pitanju.
Kako funkcioniše uopšte ekstradicija, po vama? Zašto vi potpisujete ove sporazume kada je u praksi to neostvarivo, kada u praksi vi samo zatvarate Srbe? Za ubistvo jednog čoveka ovde pravni sistem izriče kaznu 240 godina zatvora, a za ubistvo i zversko mučenje Srba, i to 80 Srba, izriče kaznu zatvora od 101 godine. Gde su tu principi? Dakle, za jednog čoveka koji nije Srbin 240 godina zatvora, za 80 ubijenih i svirepo mučenih Srba 101 godina zatvora! Kako je to moguće? Da li su to ti evropski standardi?
Nemojte da se pozivate na važenje zakona, neće vam pomoći. Ozbiljna država uvek nađe načina da reaguje na ovakve stvari. Naprosto, lica koja su vršila tako stravične zločine, kao ta Gnjilanska grupa, ne mogu tek tako lako da prođu sa takvim kaznama. Oni su morali maksimalne kazne da dobiju, i još štošta.
To se sve dešava zato što su to standardi EU i tribunala u Hagu, to traži EU od vas. Evropska unija traži od vas da odustajete od Purde, da odustajete od Jurišića, da odustajete od gonjenja počinilaca najtežih zločina nad Srbima. Zašto? Kao što sam vam rekao na početku, zato što Srbi moraju da budu krivi po tom planu za sve, a svi drugi moraju da budu njihove žrtve.
U arhivi Vojnog suda u Beogradu stoji vrlo dobro urađena dokumentacija, 12 ili 13 predmeta, 66 okrivljenih za ratne zločine nad srpskim civilima. Niko od vas nije pogledao tu dokumentaciju. Zašto? Zato što je iz ugla Brisela i Vašingtona nepopularno da se govori o srpskim žrtvama, jer Srbi po njihovom konceptu ne mogu da budu žrtve. S druge strane, kao što sam vam rekao, Purda i Jurišić su dočekani kao heroji u Hrvatskoj. Ali, Hrvatska je napravila listu od 1534 osobe osumnjičene za navodne zločine u Hrvatskoj. To su pre svega Srbi iz Republike Srpske Krajine, koja je trenutno pod okupacijom, ali i neki drugi. Tu su i građani Srbije. Dakle, oni imaju spisak maltene za odstrel 1534 osobe i stalno proširuju taj spisak.
Želite dokaz da EU ne poštuje pravila koja se tiču ekstradicije i da ne tretira Srbiju kao ravnopravnog partnera, da Srbe tretira kao nižerazredne, možemo čak da kažemo i kao nižu rasu? Imali su običaj to da rade ovi sa Zapada. Pa, evo, „Dojče vele“, zvanična agencija Nemačke, koja odlučuje ko će ući u EU a ko neće, nedavno je, u martu mesecu, objavila tekst – Srbija u potrazi za opravdanjem rata. Kažu: „Agim Čeku, Ilija Jurišić, Ejup Ganić, Tihomir Purda, Jovan Divjak, to su ljudi koje je Srbija nakon 15 - 20 godina odlučila da traži preko Interpolovih poternica za ratne zločine za koje, ispostavlja se, nema dokaza.“
Oni tvrde da Srbija nema dokaza, a srpsko tužilaštvo, srpska policija, BIA i ostali su puni dokaza o ovim zločinima, uključujući i presretnute razgovore, uključujući učešće nekih od ovih lica ili lica povezanih sa njima u trgovini ljudskim organima. Da, gospodo, trgovina ljudskim organima otetih Srba je počela u Tuđmanovoj Hrvatskoj, u Izetbegovićevoj BiH se nastavila i završavala se na Kosovu i Metohiji i severu Albanije. Tu su uključeni i Ričard Holbruk, američka baza Bondstil; krajnji korisnik tih organa je bila i Kraljevska bolnica u Londonu, ali i neke druge institucije sa Zapada. Od jednog tela oni nisu dobijali 100.000 ili 200.000 evra, već od 20.000.000 do 40.000.000 evra. Eto kakva je to monstruozna mafija.
Takođe, „Dojče vele“ ove hrvatske zločince naziva „hrvatskim braniteljima“, optužuje Srbiju za reviziju istorije; navodi izjave gospođe Biserko, čiji je brat poginuo kao pripadnik ZNG-a; tu je i Nataša Kandić, koja se u trećem tomu „Policijskog dosijea“ Vojislava Šešelja navodi kao saradnik AOS-a ili američke obaveštajne službe. Kaže: „Srbija se vraća, tražeći ova lica, na logiku devedesetih“. To znači da, iz ugla Evropske unije, Srbi mogu da budu samo zločinci.
Dakle, čemu potpisivanje svih ovih dokumenata ako su oni u praksi neostvarivi? Vi prvo morate da se izborite da Srbija ima ravnopravan tretman u svetu, a nakon deset godina dodvoravanja Zapadu vi to niste uspeli da uradite.
Pogledajte zbog čega „Dojče vele“ to navodi – naravno, zato što je jedan od funkcionera BND-a, Klaus Derner, još sedamdesetih godina okupio tzv. Krajačićev ustaški krug, na čijem čelu je naravno bio Krajačić i u koji su spadali Josip Manolić, Josip Boljkovac, Franjo Tuđman, Stjepan Mesić i drugi. Oni su bili zaduženi za razbijanje stare Jugoslavije, u interesu BND-a, nemačke obaveštajne službe. Vidite kako je sve to povezano. To su naprosto neki detalji.
Ali, šta vi treba da uradite? Umesto te saradnje sa EU, okrenite se Rusiji. Vladimir Putin dolazi 23. marta, veliki prijatelj srpskog naroda. Odbranite „Južni tok“. Ne dozvolite da Srbija postane „meki trbuh Južnog toka“, po interesima SAD, i okrenite se Rusiji. Hvala.

Hvala, gospođo Čomić. To potvrđuje moju prethodnu priču. Član 103. Napravili ste grešku, dozvolili ste gospodinu preko puta mene da koristi pozivanje na Poslovnik kao repliku, i to u nekoliko navrata. (Isključen mikrofon.)