Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prvo izražavam žaljenje što ministarka nije trenutno tu, ali nadam se da će se ipak vratiti, evo potvrđuju da će se vratiti. Kada je u pitanju ovaj set zakona, neću da trošim vreme govoreći o tome da su objedinjene tačke koje nikada ne bi mogle da budu objedinjen, tj. objedinjeni predlozi zakona koji ne bi mogli da budu objedinjeni nikad. Želim da vam skrenem pažnju da, nakon izlaganja mog prethodnika, izgleda da je jasno da sve stranke, osim SRS, podržavaju saradnju sa Tribunalom u Hagu.
Dakle, sa Tribunalom u Hagu ne treba sarađivati ne zato što je neko bolestan ili nije bolestan, već zato što smo mi, kao članica organizacije UN, u obavezi da poštujemo Povelju UN. Zakon o saradnji sa Tribunalom u Hagu je protivustavan.
Ako ste ikada čitali Povelju o organizaciji UN, mogli ste tamo da otkrijete jednu epohalnu istinu, a to je da Savet bezbednosti, kao organ koji je stvorio Tribunal u Hagu, ima ovlašćenja da stvara pomoćne organe, i to komisiju, komitet ili izvestioca za specijalna pitanja.
Kao što dobro pogađate, sud ne može da se podvede ni pod jednu od ovih kategorija. Po samoj prirodi demokratije, načela podele vlasti, sud ne može da bude pomoćni organ. Ako je pomoćni organ izvršnoj ili zakonodavnoj vlasti, onda ne postoji demokratija, onda postoji neki drugi oblik vladavine, na primer oni oblici koje Aristotel navodi u svojoj ''Politici'' kao izopačene, autokratske, totalitarne oblike. To prvo da razjasnimo. Kada je u pitanju Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, moram da vam kažem da iako je ratifikovan njihov statut 2001. godine, da vi u stvari takođe kršite Ustav sarađujući sa ovim sudom. Zbog čega?
Na zvaničnom sajtu tog suda, te institucije, u njihovoj bazi podataka pod stavkom – osnovna dokumenta možete da nađete podatke, pazite sada, o nacionalnom zakonodavstvu Kosova. Dakle, kao nacionalno zakonodavstvo Kosova ovde se, između ostalog, ističu Etički kodeks sudija Kosova itd. Sarađujući sa ovim sudom vi ćete prihvatiti i ova dokumenta i ovakve stavove ovog suda. Dakle, oni Kosovo tretiraju kao nezavisnu teritoriju, kao nezavisnu državu. Na istom zvaničnom sajtu Međunarodnog krivičnog suda možete da vidite i određene podatke vezane za sudsku praksu, između ostalog, sudsku praksu Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog tribunala za Ruandu.
Do kakvih problema dolazimo tu? Jedan od osnovnih koncepata za koji se zalažu mudraci Međunarodnog krivičnog suda jeste tzv. koncept udruženog zločinačkog poduhvata, koji neki od pristalica Međunarodnog krivičnog suda pokušavaju da podvedu kroz član 25. Statuta Međunarodnog krivičnog suda koji se tiče individualne krivične odgovornosti.
Zašto kroz ovaj član? Zato što je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni krivični sud za Ruandu kroz članove svojih statuta sedam stav 1. i šest stav 1, koji se tiču individualne krivične odgovornosti, provukao koncept udruženog zločinačkog poduhvata. To je jedna nakaradna definicija, a prava definicija je ona koju nudi profesor Čavoški – združeni zločinački poduhvat, iz prostog razloga, jer je tužilac po svom nahođenju združio određena lica koja nemaju nikakve veze jedna s drugim.
Zbog čega je opasan koncept udruženog zločinačkog poduhvata? Upravo zbog toga što njegova treća kategorija, po stavu brojnih stručnjaka, između ostalog i sa vama tako omiljenog zapada, tumači se kao uvođenje kolektivne krivične odgovornosti i kolektivnog kažnjavanja.
Te stavove iznose, između ostalog, profesor Alen Deršovic sa Univerziteta Harvard, profesor Dženi Martinez sa Univerziteta Stenford i, između ostalog, čuveni pravnički mag, pristalica inače Tribunala u Hagu, Vilijam Šabas, jedan irski profesor koji takođe predaje i na američkim univerzitetima. On iznosi podatke da je treća kategorija udruženog zločinačkog poduhvata prikrivena kolektivna krivična odgovornost. Kao što znate, kolektivna krivična odgovornost je pre više vekova zabranjena. Postoji individualna krivična odgovornost.
Tribunal u Hagu od 2001. godine primenjuje koncept udruženog zločinačkog poduhvata, od kada je jedan službenik Svetske banke, sudija Muhamed Šahabudin postao predsedavajući Žalbenog veća u postupku protiv Srbina Duška Tadića.
Osam godina, dakle, od osnivanja Tribunala u Hagu 1993. godine, oni su čekali da sastave prvu optužnicu koja će sadržati udruženi zločinački poduhvat. Od te 2001. godine, prema podacima američkih stručnjaka, do 2004. godine 84% optužnica se zasniva na konceptu udruženog zločinačkog poduhvata.
Osam godina ga nisu uopšte primenjivali, a onda za tri godine 84% optužnica počiva na udruženom zločinačkom poduhvatu. Da li vam to govori o nečemu? Reći ću vam da predstavnici Tužilaštva Tribunala u Hagu, u neformalnim razgovorima, taj koncept nazivaju srebrni metak protiv Srba.
To je jedna umobolna konstrukcija američkih pravnika, a podrazumeva naravno jednu vrstu pravničkog napada koji ne može da se brani, tj. od kojeg lice ne može da se brani, budući da je koncept kolektivne krivične odgovornosti, jasno je zašto. Iz ovog primera vidite kako tretiraju pripadnike srpskog naroda, dakle, kao zveri, što je prosto neverovatno. Dakle, s takvim sudom nameravate da sarađujete. SRS, kao što je poznato, protiv je saradnje sa tribunalom u Hagu. Videli smo sad da su neke bivše patriote pristale na saradnju sa tribunalom u Hagu. Protiv smo izručenja naših građana Međunarodnom krivičnom sudu.
Pogledajte sad šta se dešava sa najtežim zločinom po međunarodnom pravu. Kao što znate, u nadležnosti tribunala u Hagu nije najteži zločin po međunarodnom pravu, zločin protiv mira, koji je bio u nadležnosti tribunala u Nirnbergu i Tokiju. Štaviše, oni su i oformljeni da bi sudili za taj zločin.
On jeste formalno u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda kao zločin agresije, a on spada u zločin protiv mira. Međutim, lukavo, zapadni stručnjaci nisu hteli da pohrane u Statutu Međunarodnog krivičnog suda definiciju zločina agresije. Kažu, tek treba da vidimo šta je to agresija. Nemaju oni šta da vide. Zna se po Rezoluciji Generalne skupštine organizacije UN iz 1974. godine šta je zločin agresije. Ona je precizno definisana i ima svojih tačaka od a) do f). Vrlo jasno se govori šta je to agresija.
Zašto pominjem agresiju? Između ostalog, zato što se agresija navodi u Nirnberškoj i Tokijskoj povelji, ali i zbog toga što bi naša država trebalo da bude zainteresovana za zločin protiv mira i za utvrđivanje odgovornosti za zločin protiv mira. Kad je NATO pakt, bez obzira što se to desilo 1999. godine, kad je izvršio agresiju na SRJ, on je ispunio sve tačke te definicije agresije koja je utvrdila Generalna skupština UN iz 1974. godine. To je klasičan primer zločina agresije.
Klasičan primer zločina agresije je takođe razbijanje SFRJ. To je upravo bio onaj prazločin iz kojeg su proizašli svi ostali zločini. Da tog zločina nije bilo, ne bi se ni jedno jedino ubistvo, ni jedna jedina povreda desila u ratu u bivšoj Jugoslaviji. Naravno, kreatori Tribunala u Hagu namerno nisu želeli da mu pribave nadležnost za najteži zločin po međunarodnom pravu, zločin protiv mira.
Jasno je zašto. Zato što su razbijanje SFRJ izazvale SAD i Savezna Republika Nemačka, kao i Vatikan pre svih, da ne bude nikakve zabune. General Pjer Mari Galoa, tvorac francuske strateške doktrine odvraćanja, čovek koji je posle Drugog svetskog rata od Francuske napravio veliku silu, to potvrđuje u svojim brojnim knjigama, između ostalog "Krv petrola Bosna", u jednoj knjizi koja je posvećena srpskom narodu i stradanju naroda koji je uvek rekao ne itd. On je inače savetnik svih francuskih predsednika, osim ovog poslednjeg, koji je marioneta barona Rotšilda. Naravno, u pitanju je predsednik Francuske Sarkozi, koji je otišao na sastanak sa predsednikom Ruske Federacije, tada predsednikom Ruske Federacije, u mokasinama.
Kada govorimo o terorizmu, jer vi zaista ovde imate i zakone o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, gde uvodite, između ostalog, i borbu protiv korupcije, pa između ostalog i međunarodni terorizam, finansiranje terorizma. Mešate neke stvari koje apsolutno ne mogu da se povežu.
Ne borite se protiv terorizma zato što u interesu vaših mentora iz SAD nije da se vi borite protiv terorizma. Mi to vrlo lako možemo da dokažemo.
Zvanična komisija, koja je organizovana nakon terorističkih napada na SAD, tzv. komisija 9-11, u svom izveštaju, delu koji je javno dostupan, navela je da su dvojica glavnih organizatora tog terorističkog napada Muhamed Ata i Kalid Šeik Muhamed imali svoje jedinice na KiM i u BiH koje su se borile protiv Srba.
Bez obzira na tu činjenicu apsolutno nikakvog pomaka nije bilo ni u saradnji u borbi protiv terorizma, ni utvrđivanju tih činjenica između Republike Srbije i SAD.
Još jedan primer, čovek koji je i dalje živ, kao Kalid Šeik Muhamed, koji je alfa i omega terorizma na Balkanu, koga štite SAD, koji je uveo u praksu muslimanskih terorista prvi put u svetu odsecanje ljudskih glava, to je Abu Mali ili Abu El Mali, prvi put primenjena u BiH, kao jedna vrsta ponavljanja ritualnog čina koji je izvršio Mehmed Drugi Osvajač prema poslednjem srpskom despotu, i vladaru BiH takođe, Stefanu Tomaševiću. On se slobodno kreće i radi šta god hoće.
Ono što je još veoma interesantno kada je u pitanju borba protiv terorizma, primeri koje vi pokušavate da uvedete u praksu ovim zakonom su besmisleni. To su kozmetičke promene, jer vi ne želite da se borite protiv terorizma.
Evo još jednog dokaza za to. Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine faktički je ukinuta Druga uprava Bezbednosne informativne agencije, tzv. Obaveštajna uprava, po nalogu SAD.
Pogodićete, Obaveštajnu upravu ima svaka obaveštajna služba, zato se i zove obaveštajna služba, zadatak Obaveštajne uprave je da se bavi tzv. zagraničnim ili prekograničnim delovanjem, prosto rečeno da prikuplja određene podatke od interesa za bezbednost zemlje u inostranstvu.
Zašto je ona ukinuta? Između ostalog, da BIA ne bi mogla da proverava određene podatke vezane za likvidaciju premijera Zorana Đinđića u inostranstvu i kako bi bila sistemski presečena mogućnost da se utvrde određene činjenice o eventualnoj organizaciji tog ubistva iz inostranstva.
Dalje, bez Obaveštajne uprave ne može BIA da se bori protiv međunarodnog terorizma. Zašto? Zato se i zove međunarodni terorizam, zato što nije vezan za jednu državu, zato što se teroristi kreću veoma brzo iz zemlje u zemlju.
Čovek koji je organizovao deo napada 11. septembra Safet Ćatović, isto je živ, deo te organizacije odradio je preko misije BiH pri UN. Safet Ćatović je jedan od njegovih alijasa.
Podatke o svemu ovome i o Drugoj upravi BIA izneo je Dragan Filipović, nekad treći čovek Resora državne bezbednosti i načelnik Obaveštajne uprave Resora državne bezbednosti, BIA kasnije, precizirajući da je Obaveštajna uprava faktički ukinuta na taj način što je zaposlenima u toj upravi zabranjen obaveštajni rad i što oni nemaju zvanje ovlašćenog službenog lica. Oni ne mogu nikog da privedu ni na informativni razgovor, ne mogu da se bave svojim poslom faktički.
Pozivam vas da vi razmilite o ovim stvarima, da prestanete da se igrate interesima i bezbednošću građana Republike Srbije, da zaštitite Republiku Srbiju i građane Republike Srbije i da više pred narodne poslanike ne donosite samo kozmetičke promene, da ne izmišljate toplu vodu, već da uradite ono na šta vas Ustav i zakon obavezuju.

Hvala, gospodine Novakoviću.
U članu 19. dolazimo do suštine ovog zakonskog predloga vezane za regionalni razvoj. To je predlog za podelu Srbije.
Kao što vidite, predložili smo da se skoro čitav član 19. briše, zato što su u njemu kao subjekti regionalnog razvoja predviđeni i Vlada, i Ministarstvo, i Glavni grad, i AP Vojvodina, međutim, nigde nema AP KiM.
Obrazlažući odbijanje mog amandmana, Vlada Republike Srbije se pozvala na član 8. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji glasi da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva.
Upravo tako, ali, vaš zakon nije u skladu s Ustavom Republike Srbije, zato što Ustav Republike Srbije precizira da su autonomne pokrajine Republike Srbije AP Vojvodina i AP KiM. Namerno ste izostavili AP KiM, jer očigledno sledite politiku koju je ovde prvi promovisao američki državni sekretar Džejms Bejker, početkom 90-ih godina, koji je otvoreno izjavio, a prof. Smilja Avramov prenela u svojoj knjizi "Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije", da Srbija treba da se svede na granice pre Prvog svetskog rata, dakle, bez Vojvodine, a to je, takođe, potvrdio i vama dragi Andreas Cobel, ambasador Nemačke, koji je rekao da je Vojvodina ''nova u Srbiji'' i da bi vrlo lako moglo da bude pokrenuto pitanje Vojvodine.
Vi se, očigledno, krećete u tom pravcu, delite Srbiju. Sada imate nove snage koje će vam pomoći na tom putu prema EU, ali EU zahteva to od vas.
Ranije smo citirali primere da je glavni strateg ove regionalizacije, ne samo Srbije, nego i drugih zemalja, Federalna unija evropskih etničkih grupa, koja promoviše projekat "Vitel Europa", stari pangermanski projekat.

Ovo je grupa članova koji razrađuju onaj famozni član 19, kojim se isključuje Kosovo i Metohija iz pravnog poretka Republike Srbije.
Morao bih da podsetim opet na, kako biste vi rekli, jednu frapantnu činjenicu, a mislim da je to najavio gospodin Mićunović, koji, nažalost, nije tu, kada je postavio pitanja gospodinu ministru odbrane Šutanovcu vezano, takođe, za Kosovo i Metohiju. Postavio mu je pitanje vezano za ulogu Turske na Balkanu. Tada je, verovali ili ne, ministar Šutanovac tvrdio da Turska ima značajnu ulogu ne samo na Balkanu, već sve od Ankare, pa do Beča, znači, tamo gde je Turska poražena i sprečen njen prodor u Evropu. Između ostalog, i srpski narod je podneo velike žrtve da bi sprečio taj prodor Turske.
Dakle, sada određeni predstavnici DS-a promovišu oživljavanje turske ''mrtve ruke'', što je prosto neverovatno, a naravno, u tu tursku mrtvu ruku, barem prema onome što kažu stručnjaci američkog Kongresa, poput Džozefa Bodanskog, ulazi i Kosovo i Metohija. U izveštajima Kongresa to nazivaju ''zelenim autoputem'', ili ''zelenom transferzalom''. Prosto je neverovatno da jedna stranka u Srbiji, još vladajuća, promoviše projekat ''zelene transferzale'', koji, čak, kritikuju stručnjaci koji se bave borbom protiv terorizma, kao što je gospodin Bodanski, stručnjak američkog Kongresa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, amandman na naslov iznad člana 6. je takav da sam predložio da se briše taj naslov. Vi ste čuli kakav je naš stav o tom pitanju, a ja bih želeo da ukažem na niz nelogičnosti, naravno, koliko budem vremena imao.
Naime, Vlada Srbije je u obrazloženju navela da je ustavni osnov za donošenje ovog zakona u članu 97. tačka 9, između ostalog. Član 97. tačka 9. Ustava Republike Srbije kaže sledeće – da Republika ima nadležnost vezanu za održivi nadzor, sistem zaštite i unapređenja životne sredine, zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta, za proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih radioaktivnih i drugih opasnih materija.
Zaista ne znam gde je Vlada u ovom članu, u ovoj tački, našla osnov za donošenje zakona kojim uvodi nove regione u Republiku Srbiju. Dakle, prevoz zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija. Ne znam da li ste vi uopšte čitali Ustav. Kad već dajete obrazloženje, potrudite se da nešto suvislo napišete, jer ovo je čist bezobrazluk.
Mi smo imali na početku sednice neke predstavnike iz Transilvanije, koji su napadali poslanike SRS-a, konkretno, poslanika Martinovića. Možda ćete i taj region uskoro da uvedete, ali zaista nije u redu da se pozivate na član koji govori o prometu zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija, a da uvodite regionalizaciju. Hvala.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo već rekli, SRS je protiv regionalizacije Republike Srbije. Mi smo niz argumenata izneli u prilog tome.
Maločas sam naveo da je Vlada u Predlogu zakona o regionalnom razvoju, koji je na dnevnom redu, u svom obrazloženju, navela kao ustavni osnov donošenja zakona o regionalnom razvoju član 97. tačku 9, koja govori o proizvodnji i prometu, prevozu oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija.
Verovatno, ovim regionalnim razvojem i ovim zakonom želite da postignete ravnomeran raspored otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija. Zaista nelogično obrazloženje. O tome sam već govorio. Vi ovim predlogom predviđate, između ostalog, Region Vojvodine, Beogradski region, Region KiM-a.
Želeo bih da vam skrenem pažnju na činjenicu na koju se pozivate u vašem obrazloženju – na potrebu pridruživanja Srbije EU. Krovna organizacija Evropske unije koja se bavi regionima, regijama i etničkim grupama zove se Federalna unija evropskih etničkih grupa. Ona, između ostalog, deluje u Republici Srbiji, a pošto nemam vremena, samo ću najaviti – njeni osnivači su ortodoksni Hitlerovi nacisti, ljudi koji su se bavili etničkim grupama, regionima i regijama u zemljama koje je Hitler okupirao tokom Drugog svetskog rata.
Takođe ću izneti konkretne dokaze iz francuskih i nemačkih izvora koji govore u prilog tome, ali budući da imam dva minuta, to ću učiniti nekom sledećom prilikom. Hvala.

Hvala, gospođo Čomić.
Predlog je ponovo da se tačka 3) člana 11. briše. Već sam izneo niz podataka.
Znači, protiv smo ovakve regionalizacije. Naveo sam da se upravo za ovaj koncept zalaže i Federalna unija evropskih etničkih grupa, koja je krovna organizacija koja se bavi pitanjima regiona, regija i etničkih grupa u Evropi.
Ispred imam dokumenta koja su objavili francuski i nemački stručnjaci, između ostalih, i general Pjer Mari Galoa, koji je tvorac francuske nuklearne strateške doktrine odvraćanja. Napisao je, između ostalog, knjigu "Stradanje naroda koji je uvek rekao ne". U svojoj knjizi navodi sledeće: "Između ostalog, osnivači te federalne unije evropskih etničkih grupa'', koje su imale ovakav projekat koji je veoma sličan projektu Vlade Republike Srbije, ''su i sledbenici Hitlera i Hesa, između ostalog, Karl Masman, zatim Ernest Nojman, koji je bio SA ađutant, i mnogi drugi".
Između ostalog, ova organizacija izdaje jedan časopis koji se zove "Evropa etnika", a "Evropa etnika" je nastavljač nacionalno-socijalističkog lista "O krvi i rasi". Na samom vrhu prvog izdanja, čiji faksimil posedujemo od 1961. godine, stoji jasno da brojanje godina počinje od one godine kada je prestao da izlazi ovaj nacistički časopis i nastavlja se sledećim brojem.
Dakle, oni se ovde otvoreno hvale tradicijom koju je imao ovaj list koji se bavio etničkim grupama, regijama i regionima u vreme Hitlera. Ovo su veoma značajne stvari. Pisali su ljudi koji su veoma stručni i obrazovani, pre svega su iz EU. Hvala.

Predlog je da se u članu 12 – tačka 3) briše. U članu 12. govorite o demografskom padu. Naravno, demografski pad utiče i na slabiju ekonomsku razvijenost, ali morate da shvatite jednu stvar – promocija negativnog prirodnog priraštaja postoji u brojnim međunarodnim organizacijama, nažalost, i u UN-u, pre svega, kroz programe kao što su porodica i kontrola rađanja. Između ostalog, promoviše se i na nivou EU i u Savetu za spoljne odnose, gde se nalazi i siva eminencija Zapada. Brojni intelektualci, brojne diplomate koje se nalaze u tim organizacijama uveliko govore da je planeta Zemlja prenaseljena. Čak postoje određeni projekti koje bi trebalo da populaciju naše planete svedu na dve milijarde.
To su veoma konkretni projekti. Pre svega, oni računaju na klimatske elementarne nepogode, na razne vrste pandemija itd.
Ovo vam se sigurno čini poznatim, to možete da proverite na zvaničnom sajtu Saveta za spoljne odnose SAD-a. Oni iznose te podatke jer im je lakše da kontrolišu celu planetu ukoliko ima manje stanovnika na njoj.
Priče o prenaseljenosti Planete su besmislene, tim pre što bi gotovo cela sadašnja populacija Zemlje mogla da stane u SAD i porodice bi prilično komotno živele.
Budući da se vi ovde pozivate na zapadne tekovine, morali biste malo da razmislite i o tome. Hvala.

Hvala, gospođo Čomić. Opet dolazimo do promocije regionalizacije Srbije. Pametno ministarstvo i Vlada se pozivaju na član 97. tačku 9. Ustava Republike Srbije kao osnov za donošenje ovog zakona, a on govori o prevozu i prenosu opasnih materija, eksploziva i tako dalje. Znači, jedna besmislica, jedan neprimeren potez Vlade Srbije.
Da se vratimo na član 5. kojim su predviđeni određeni regioni, između ostalog, region Vojvodine i drugi regioni, što veoma podseća na koncept Federalne unije evropskih etničkih grupa, kao što sam naveo, koja je održala jedan sastanak u Subotici 2008. godine. Deluje na teritoriji Republike Srbije. Već sam naveo da su njihovi osnivači poznati nacisti, antisemiti i drugi.
U ovom dokumentu koji su objavili zajedno francuski i nemački naučnici, između ostalog, general Pjer Mari Galoa, postoji jedna slika na kojoj se vidi Helmut Kol, poznat po tome što je doveo ovu koaliciju na vlast, bez socijalista. Pored njega se vide Peter Iver Johansen, funkcioner Federalne unije evropskih etničkih grupa, koji je u jednom antisemitskom časopisu, 1973. godine, naveden kao saradnik, kao i Hanc Klajn, koji je govorio za SS oružane snage da su časne borbene trupe još 1989. godine.
Projekte jedne takve organizacije realizujete, G17 realizuje, na teritoriji Republike Srbije. Još jednom vam kažem da su ovo konkretna dokumenta koja su u našem posedu. Hvala.

Hvala. Samo kratko. U obrazloženju, ''I. Ustavni osnov'', vi kažete – ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tač. 9. i 12. Ustava.
Član 97. tačke 9. i 12. govore o održivom razvoju. Ne znam da li imate podatke šta je održivi razvoj? To je jedna veoma ozbiljna disciplina.
Čini mi se da se gospodin Cvijanović bavi time kao savetnik predsednika Republike, između ostalog, uključuje i filozofiju. Da, glumac koji je meni veoma drag, ali je ovo isuviše ozbiljna oblast.
Nekoliko naučnih disciplina uključuje u sebe, između ostalog, i filozofiju, kao što sam rekao, verovali ili ne, a to možete da proverite u naučnoj literaturi.
Zaista, ovde govorite o proizvodnji, prometu, prevozu oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija. To je za vas ustavni osnov donošenja ovog zakona. Nema nikakve logike u tome. Mogli ste da se pozovete na tačku 12. Što vam je bila potrebna tačka 9? To nije održivi razvoj, održivi razvoj je kompleksna materija da bi bila obrađena ovakvim zakonom i ovako oskudnim materijalom koji ste ponudili. Možete da pričate, ali to su činjenice.

Samo ukratko. U materijalu koji ste nam dostavili stoji sledeće: ''Obrazloženje, I. ustavni osnov. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u  članu 97. tač. 9. i 12. Ustava Republike Srbije prema kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje razvoj Republike Srbije'', ne pominjete ovde eksplozive, ''politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja'', opet nema eksploziva i opasnih materija, ''kao i odredaba člana 94'', sada se ovde pominje član 94, ''kojim je utvrđeno da se Republika Srbija stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom''.
To ste naveli, mada se održivi razvoj pominje u članu 97. a 94. je nešto sasvim drugo. Taj tekst smo mi dobili. Izvinjavam vam se, ali mi imamo to. Što se tiče obrazloženja, ovo ostalo je isto, pretpostavljam.

Hvala, gospođo Čomić.
Kada je u pitanju i ovaj amandman, Vlada iz člana u član, u vezi s odbijanjem naših amandmana, ponavlja da je jedno od osnovnih načela predviđenih ovim zakonom načelo celovitosti Republike Srbije.
Već smo istakli zbog čega sumnjamo u to. Naveli smo podatke vezane za član 5. Naveli smo i podatak da ''krovna'' organizacija koja se bavi pitanjima regiona i regija u okviru EU, pravima etničkih grupa, Federalna unija evropskih etničkih grupa, ima jedan sličan projekat kada je u pitanju Republika Srbija. Oni su, kao što sam naveo, održali jedan sastanak u Subotici o tom pitanju. Želeo bih da pročitam nešto što je jedan od njihovih funkcionera, Štefan Treps, izneo još 4. decembra 1996. godine:
"U skladu s tim, organizacija planira da sarađuje s nevladinim organizacijama kako bi se formirale specijalne komisije itd. Na primer, u nekoliko oblasti u Srbiji u kojima žive manjine, gde su posebno akutne tenzije između etničkih grupa, koje mogu potencijalno da dovedu do izazivanja etničkog ili čak međudržavnog rata na Kosovu, s albanskom manjinom, ali i u Sandžaku, gde žive muslimani koji govore srpski, u Vojvodini, s njenom mađarskom manjinom, srpski organi nevoljno odobravaju međunarodnim organizacijama, stranim diplomatama ili stranim novinarima otvaranje stalnih kancelarija itd.''
Kao što se vidi u ovom dokumentu Federalne unije evropskih etničkih grupa, oni su još 4. decembra 1996. godine, to je saopštio njihov funkcioner Štefan Treps, predviđali etničke sukobe ne samo na KiM-u, već i u Vojvodini, pa i u Raškoj oblasti. Oni ovde kažu – Sandžaku.
Još jednom ću vam ponoviti, dakle, sličan koncept regionalizacije koju ste naveli u članu 5. oni, takođe, imaju u svojim projektima. Naveo sam ko su im osnivači. Nastavljam na sledećem amandmanu. Hvala.

Hvala, gospođo Čomić.
Vidimo u ovom obrazloženju odbijanja amandmana da Vlada Republike Srbije prepisuje iz prethodnih obrazloženja zbog čega odbija amandmane i opet ponavlja da je jedan od osnovnih principa ovog zakona celovitost Republike Srbije.
Imamo još dokumenata koje su objavili francuski i nemački stručnjaci, vezano za Federalnu uniju evropskih etničkih grupa. Tako je i Georg Bruner, svojevremeno, iz Centra za evropske manjine i Federalne unije evropskih etničkih grupa, u jednom svom izveštaju naveo sledeće: ''b) revizija granica: 1) pravo naroda na samoopredeljenje, 2) kriterijumi i odmeravanja''. Kaže – državni suverenitet i pravo na samoopredeljenje, u principu, imaju isti položaj.
On, takođe, navodi niz stvari vezanih za ''zatvorene teritorije'' na Kosovu koje naseljavaju Albanci, zatim određene teritorije u Albaniji, Srbiji i Crnoj Gori itd. Na jednom mestu, pominje i Vojvodinu.
Kao mesta u kojima je moguće da deluje njegova organizacija koja se bavi pravima nacionalnih manjina, pre svega, pravom naroda na samoopredeljenje, pa i odvajanje delova suverene teritorije, on navodi sledeće – posebno treba obratiti pažnju na severnu Vojvodinu, naročito opštine Kanjiža, Palić, Čoka, Senta, Ada, Mol, Bečej itd.
Ovo je funkcioner Federalne unije evropskih etničkih grupa Georg Bruner. Hvala.

Kao što su moje kolege navele pre mene, ovo je suština ovog predloga zakona. Tu se vidi najbolje i odnos Vlade Republike Srbije prema Ustavu Republike Srbije, prema teritoriji Republike Srbije.
Dakle, u ovom članu, o programima finansiranja razvoja regiona, pominjete Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, a nigde ne pominjete KiM.
Ne znam da li ste angažovali neke pravnike da vam pomognu oko pisanja ovog zakona. Vrlo lako ste mogli to da uradite, da navedete Autonomnu pokrajinu, južnu srpsku pokrajinu, Kosovo i Metohiju, i da, kao što ste predložili da Pokrajina Vojvodina daje mišljenje, predložite da Ministarstvo za KiM, ili neki drugi organ da mišljenje.
Dakle, vi ste ovde morali da navedete obe autonomne pokrajine. Ovim, praktično, prejudicirate, konstatujete ono što predstavnici EU navode kao ''novu realnost''. Podsetiću vas da je to jedan izraz koji su oni upotrebili kada su poslali Euleks, da je te termine upotrebio i generalni sekretar UN-a, a ''nova realnost'' je, po njihovom mišljenju, da KiM više nije u sastavu Srbije.
Ako oni tako misle, mi to ne smemo da mislimo, ponajmanje možemo da radimo u tom pravcu, a Vlada Republike Srbije i G17, koji gura ovaj zakon, očigledno smatraju da KiM nije u sastavu Republike Srbije.
Dakle, vi sad nama morate, gospođo, odmah da odgovorite, zbog čega ovde nigde ne navodite Autonomnu pokrajinu KiM? Da stvar bude još gora, u članu 19. nabrajate subjekte regionalnog razvoja, pa navodite Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, a nigde ne navodite Autonomnu pokrajinu KiM. To je nedopustivo. Čak i UN se poziva na KiM, pod uslovima koji se navode u Rezoluciji 1244. Hvala.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi smo na ovu objedinjenu tačku podneli ukupno dva amandmana, i jedan i drugi se tiču roka u kojem zakon stupa na snagu. Predložili smo da rešenje bude ono koje je usklađeno sa našim pravnim sistemom i da to bude u skladu sa zakonom, znači, osmog dana od usvajanja zakona.
Sada ću da vam pročitam obrazloženje Vlade kada je reč o Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Societe Generale“, Pariz, Francuska…
(Predsednik: Gospodo poslanici, zamolila bih vas da čujemo gospodina Aleksića. Molim, malo tiše.)
…po zaduženju Javnog preduzeća „Putevi Srbije“. Kao razlog za stupanje zakona na snagu narednog dana od dana objavljivanja navodi se obaveza koju Javno preduzeće mora da izvrši do 30. juna 2009. godine, vezano za realizaciju ovog kredita.
U sledećem zakonu, koji je vezan za „Unikredit banku“, navodi se praktično isti razlog, samo što realizacija kredita mora da bude završena do 29. novembra.
Ovde odmah uočavamo nelogičnost – ako se žuri u vezi sa prvim predlogom zakona jer on mora da se realizuje u junu, postavlja se pitanje zbog čega se žuri sa ovim drugim predlogom zakona, koji treba da se realizuje 29. novembra? Mislim da je Vlada Republike Srbije u isti koš stavila nešto što je nespojivo.
Ovom prilikom takođe želim da istaknem da mi nismo dobili od predstavnika Vlade sve što smo tražili prošli put, a što nam je donekle i obećano, a tiče se ugovora koji je Javno preduzeće zaključilo sa navedenim bankama, dakle, sa „Societe Generale“, Pariz, sa njihovom centralom, sa bankom u Francuskoj, i sa Unikredit bankom a.d. Beograd. Dakle, nismo imali priliku da proverimo sve ugovorne klauzule i da se uverimo u opravdanost ovakvog zaduživanja.
Mi smo već prošli put naveli, to ću i u raspravi istaći još nekoliko puta, da je trenutno zaduženje Republike Srbije spoljni dug od trideset milijardi dolara, da je spoljni dug stare SFRJ bio trideset milijardi dolara, da je stara Jugoslavija imala 22 miliona stanovnika, a da Srbija ima oko osam miliona stanovnika.
Dakle, tek rođeno dete u Srbiji, tek rođena beba je na ovaj način zadužena sa 3.750 dolara. Svaki stanovnik naše zemlje je zadužen za ovaj iznos. Ukoliko krediti ne budu otplaćivani, ukoliko nešto ne bude reprogramirano, ukoliko ne obnovimo proizvodnju, ovaj dug će se višestruko uvećati.
Takođe, žao mi je što tu nije gospodin Mrkonjić, želeo bih da dam jednu važnu informaciju koju smo juče dobili od predstavnika Demokratske stranke, a veoma je važna za putare. Naime, juče su predstavnici DS, pre svega gospodin Šutanovac, promovisali tzv. koridor, projekat „zelene transverzale“, verovali ili ne.
Pročitaću vam iz stenografskih beležaka o čemu se ovde radi. Na direktno pitanje jednog poslanika Demokratske stranke o uticaju Turske na Balkanu gospodin Šutanovac ističe sledeće: „Nešto što je definitivno zajedničko za sve zemlje jugoistočne Evrope, ne kažem Balkana, mislim da to treba da pripadne do Beča, čak po meni možda i dalje, jeste taj jedan bezbednosni sektor koji postavlja Ankara, ta linija jedna koja dolazi do samog Beča. U tom smislu“, kaže dalje ministar odbrane, „Turska je jedna od možda najvažnijih zemalja koje postoje na našem prostoru. Turska je zemlja koja ima veoma dug niz godina direktan uticaj, a danas ima indirektan uticaj“. Dakle, ovo je citat, da neko ne misli da pravim gramatičke greške. „Turska je zemlja koja ima ugled širom sveta, sa vojskom koja podiže ugled više čak nego ekonomija“. Završen citat.
Dakle, gospodin ministar odbrane je predložio, da li svesno, da li nesvesno, projekat „zelene transverzale“ koji vodi od Ankare do srca Evrope i do Beča, gde je Turska svojevremeno poražena. On takođe hvali tursku vojsku, koja je poznata po masovnim ubistvima Kurda.
Mislim da je ovo važna informacija za putare, pre svega zbog toga što će oni morati sada da grade koridore u tom pravcu, pa bi bilo zgodno da i gospodin Mrkonjić kaže šta on misli o ovom novom projektu, znači, nije više Koridor 10, sada je „zelena transverzala“, sve do Beča.
Kada je u pitanju „zelena transverzala“, podsetiću vas da je jedan od najvećih stručnjaka američkog Kongresa za borbu protiv terorizma, gospodin Džozef Bodanski, koji se nalazio na mestu šefa tima za borbu protiv terorizma i nekonvencionalno ratovanje Kongresa SAD od 1998. godine, od 2004. godine u više navrata govorio o pogubnosti projekta „zelene transverzale“, koji vodi od Turske, pa kako je rekao sam ministar Šutanovac, do Beča.
Nebrojene publikacije objavila je „Strateška politika“ iz SAD (između ostalih, i Gregori Kopli, njegov saradnik), koje govore o pogubnom uticaju ovog koridora, švercu narkotika i švercu terorista do zapadne Evrope...
(Predsednik: Gospodine Aleksiću, samo da se razumemo, vi očigledno govorite i u okviru 15 minuta, kao predstavnik poslaničke grupe. Samo izvolite.)
Dakle, ovo je jedna katastrofalna priča. Kao što vam kažem, zvanična dokumenta američkog Kongresa govore o pogubnosti koridora „zelene transverzale“ ili „zelenog autoputa“, kako ga nazivaju neki stručnjaci na zapadu. Kao što sam već rekao, njime se prevoze i teroristi sa istoka prema zapadu, a takođe i narkotici.
Verovatno je poslanik koji je postavio pitanje gospodinu Šutanovcu, koji voli da stoji uz simbol srebrnog čekića, imao na umu jedan sastanak koji je održan od 14. do 17. maja u Grčkoj, u atinskom predgrađu Vuljagmeni, u hotelu „Astir palas“. Praktično je svetska aristokratija, neki novi prvi, drugi stalež, daleko od očiju trećeg staleža, došla i održala sastanak. Bili su predstavnici međunarodnih finansijskih organizacija; biće zanimljivo i za gospođu Dragutinović da su tu bili predstavnici Svetske trgovinske organizacije, MMF-a, sistema federalnih rezervi SAD, Svetske banke i mnogi drugi.
Naime, na tom sastanku su, između ostalog, razmatrana pitanja širenja EU i proširenje EU na Tursku i Makedoniju, pa su usvojeni određeni zaključci u tom pravcu, tako da je verovatno poslanik iz DS o kome sam govorio imao na umu upravo taj detalj kada je govorio o uticaju Turske.
Dakle, pod uticajem ovog sastanka on sada promoviše jednu, rekao bih, zaista užasnu englesku politiku, politiku Siton-Votsona, formulisanu memorandumom 1915. godine, politiku Dizraelija, politiku podržavanja „bolesnika sa Bosfora“ i politiku podržavanja turske „mrtve ruke“ u Evropi. Ne treba da govorim da je ona direktno suprotstavljena pravoslavnim zemljama, naravno, Rusiji, Grčkoj, Srbiji, pa i samoj Evropi, tradicionalnim evropskim vrednostima i evropskoj kulturi.
Sada ću morati da se pozabavim samim zakonima i da podsetim građane Srbije zbog čega smo mi izneli kritiku ova dva predloga zakona. Kao što svako može da primeti iz ovih predloga, prvim predlogom, vezanim za „Societe Generale“ banku iz Pariza, Srbija se zadužuje za novih 100.000.000 evra, uvećano za iznos ugovorene kamate, naknade i ostalih stvarnih troškova. Kako smo već napomenuli, nemamo podatke kolika je kamata, kolika je naknada, koliki su ostali troškovi. Nemamo ni plan otplate, koji je obavezni deo svakog ugovora o kreditu, a koji se navodi u ovom predlogu zakona.
Moramo da donesemo odluku, vezano za ovaj zakon, na osnovu predviđanja, na osnovu prekognicije. Smatram da to niko ne može da uradi i svaki stručnjak u bankarstvu bi jednostavno odbio ovakav predlog i prešao na neki drugi, zato što je neozbiljan.
Evo, navešću vam par detalja iz ovog predloga zakona, vezano za „Societe Generale“ banku iz Pariza. U članu 3. se navodi da je dužnik obavezan da sredstva za otplatu kredita obezbedi prema planu otplate, u iznosu koji uključuje glavnicu i obračunatu kamatu. Dobili smo podatke o glavnici, to je sto miliona evra. Nismo dobili podatke koliko iznosi kamata. Doduše, ministarka Dragutinović je iznela podatak da će se kamatna stopa obračunavati po modelu jednomesečni euribor plus 4,05%. Međutim, to sve nije dovoljno da bismo imali precizne podatke o zaduživanju građana Srbije, o zaduživanju Republike Srbije. Ono će po ovom ugovoru o kreditu biti veće od sto miliona evra. Ostaje da se vidi koliko.
U tački 2, gde se govori o razlozima za donošenje zakona, predlagač navodi da je u pitanju refinansiranje dospelih obaveza Javnog preduzeća „Putevi Srbije“. Nema sumnje da treba pomoći „Putevima Srbije“, nema sumnje da treba obnoviti infrastrukturu u Srbiji, ali moramo da budemo veoma oprezni kada je u pitanju zaduživanje građana; sa tim nema igre, posebno sada kada je spoljni dug dosegao onu fantastičnu cifru od trideset milijardi dolara, koja je postojala u staroj SFRJ koja je imala tri puta više stanovnika.
Kada je u pitanju drugi predlog zakona, o davanju garancije Republici Srbiji u korist „Unikredit banke“, tu se građani Republike Srbije zadužuju za novih 75.000.000; doduše, ovaj put ne u inostranstvu, već u samoj Srbiji, mada će taj novac, kako je objasnila ministarka Dragutinović, stići iz inostranstva, što je logično zbog iznosa. Takođe, ovaj iznos se uvećava za iznos ugovorene kamate, naknade i ostalih stvarnih troškova. Znamo kolika je glavnica – 75.000.000 evra, ali ne znamo kolika je kamata. Nemamo plan otplate, nemamo precizne podatke i primećujemo da se nešto krije u ovom predlogu zakona.
Krije se, kao što krije i Ministarstvo odbrane podatke vezane za otvaranje NATO kancelarije u Ministarstvu odbrane. Srpska radikalna stranka je još 2006. godine, na osnovu Zakona o informisanju, preko našeg stručnjaka Ivana Ninića podnela zahtev da se objave podaci o NATO kancelariji u Ministarstvu odbrane, koja je oprema data NATO-u, da li je to ustupljeno besplatno, da li je možda neki kredit dobijen za to, o čemu se tu radi. Podatke nismo dobili.
Ista stvar je bila sa SOFA sporazumom koji je Ministarstvo krilo godinu dana, dakle, nije htelo da ga objavi. Znači, donet je Zakon o informisanju, tu je Poverenik za informacije, međutim, Vlada ne poštuje sopstvene zakone, godinu dana nije htela da dostavi podatke.
Čak su predstavnici Ministarstva odbrane govorili da je taj dokument u Ministarstvu spoljnih poslova, što nije bila istina. Naš stručnjak Ivan Ninić uspeo je posle godinu dana da dođe do tog sporazuma.
Budući da je ovo zaduženje od 175.000.000 evra, plus kamata, dakle, prevazići će 200.000.000 evra, moram da podsetim građane da su ih prošle nedelje Vlada Republike Srbije i vladajuća većina u Narodnoj skupštini zadužili za novih 155.000.000 evra. Prošle nedelje 155.000.000 evra, ove nedelje 175.000.000 evra, plus kamata.
Pošto su se građani Srbije javljali u Poslanički klub SRS, posebno su ih interesovali detalji vezani za promenljive kamatne stope, izrazili smo sumnju da eventualno, pošto nismo videli ove ugovore o kreditu sa Javnim preduzećem „Putevi Srbije“, slične klauzule postoje i u ovim ugovorima.
U obavezi sam da pojasnim o čemu se ovde radi. Banke su intenzivno od prošle godine, komercijalne banke, poslovne banke, koje posluju na teritoriji RS, unele u svoje ugovore o kreditima koje odobravaju stanovništvu klauzule o promenljivoj kamatnoj stopi, koja je vezana za maržu, ne samo za onaj deo indeksiran u stranoj valuti, za švajcarske franke ili za evre, dakle, euribor ili libor. To su zelenaške kamatne stope, to je protivzakonito. Već sam napomenuo da su zelenaške kamatne stope bile zabranjene čak i u starom Rimu, po rimskom pravu.
Kao što znate, brojni dnevni listovi u Srbiji su objavili podatke da su banke povećale kamate, da su rate za otplatu kredita građana porasle, iako je, recimo, euribor, referentna kamatna stopa, pao čak za 50%, a i više, od početka prošle godine. Tako je „Blic“ naveo podatak da je osam banaka, namerno neću reći kojih, povećalo marže na kredite u otplati.
Narodna banka ne obavlja svoju funkciju, ona ne obavlja funkciju kontrole poslovnih banaka, ona sprovodi ankete. Ona se ponaša, recimo, kao Cesid. Ne treba Narodna banka Srbije da sprovodi ankete, ona treba da kontroliše poslovne banke, da postupa po izveštajima inspektora Narodne banke, da poštuje zakon, a da one koji krše zakon dovede pred udar zakonodavstva. Vlada Srbije mora da pomogne u tome.
Prema podacima „Blica“, Narodna banka Srbije je od oktobra 2008. do aprila 2009. godine (dakle, ona je primetila tu pojavu uvođenja zelenaških klauzula još 2008. godine) sprovela tri ankete u kojima je tražila od banaka da je obaveste da li će na kredite u korišćenju i otplati povećati svoju maržu. Od 35 banaka 20 je, prema izvoru „Blica“, navelo da to neće uraditi. Ali, ko može da veruje? Suštinski problem je to što se te klauzule nalaze u ugovorima o kreditu. Te klauzule daju njima mogućnost da povećaju maržu sto puta, dvesta puta, plus beskonačno, što je protivzakonito.
Kako je navela ekipa „Glasa javnosti“, kamatna stopa, euribor, po kojoj vodeće evropske banke međusobno pozajmljuju novac i koja ulazi u sastav kamate koju građani Srbije plaćaju na uzete stambene kredite, prepolovljena je od početka godine.
Od oktobra prošle godine, kada je euribor imao rekordnu vrednost, kamate je pala za čak 72,72%. Ovo bi trebalo da bude dobra vest za klijente banaka. Međutim, pošto su zajmodavci mahom odlučili da jeftiniji kapital pretvore u veći profit, građani i dalje otplaćuju jednako visoke mesečne rate.
(Predsednik: Gospodine Aleksiću, sada koristite vreme svoje poslaničke grupe da biste završili. Izvolite.)
Šta se ovde desilo? Došlo je do faktičkog povećanja kamatne stope, jer padom euribora nije smanjena rata za otplatu kredita. Pogledajte sada tu igru.
To su mahinacije na tržištu, to je čisto profiterstvo i građani Srbije moraju da budu oprezni po pitanju uzimanja kredita, moraju dobro da čitaju svoje ugovore o kreditu, a Vlada Srbije ima obavezu da ih zaštiti. Narodni poslanici imaju obavezu da o ovome otvoreno govore.
Šta se dalje kaže? „Kao glavno objašnjenje za ovakvo ponašanje“, ovo je iz „Glasa javnosti“, „banke navode svetsku ekonomsku krizu.“
Nema blage veze sa nama; svetska ekonomska kriza je nastala zbog pogrešne upotrebe finansijskih derivata, zbog toga što velike svetske ekonomije nisu želele da primene pravila Bazela 1 i Bazela 2, zbog toga što su privatne centralne banke, pre svega sistem federalnih rezervi SAD, štampale enormnu količinu novca. Niko živ ne zna koliko je dolara odštampano, koliko je u opticaju u svetu. Prvo je stradalo hipotekarno tržište, „fjučersi“ i „hedžeri“ su propali, zatim je stradala auto-industrija itd.
Kod nas niti je stradao bankarski sistem, jer je pre toga vlada DOS-a uništila pet velikih srpskih banaka da bi otvorila prostor za neke druge banke, iako su te banke imale veća potraživanja nego dugovanja. Dakle, banke nisu mogle da propadnu, i dalje posluju. Auto-industrija nije mogla da propadne. Kao što vidite, vi ovim subvencionisanim kreditima, građani misle da njima omogućavate da jeftino kupe automobile, međutim, vi direktno stavljate novac u džep Miroslava Miškovića, koji je jedini zadužen za servisiranje „Fijatovih“ vozila, za prodaju auto-delova „Fijatovih“ vozila itd. Svi građani Srbije, ako budu imali problema sa „puntom“, nadam se da neće, ali ako budu imali problema, moraće da se obrate Miroslavu Miškoviću. On je monopolista po tom pitanju.
Kao što vidite, veliki su problemi sa ugovorima o kreditu i naveo bih još jednom kako glasi otprilike ta klauzula koju banke protivzakonito umeću u kredite.
Ona glasi otprilike ovako: banka XY (zbog reputacionog rizika nije važno koja) zadržava pravo promene kamatne stope, tj. banka može do konačnog izmirenja svih obaveza korisnika kredita po ovom ugovoru, bez zaključenja posebnog aneksa, menjati visinu kamatne stope iz prethodnog stava, u skladu sa aktima poslovne politike banke koji regulišu visinu i način obračuna kamate.
Ne, dame i gospodo, oni mogu da obračunavaju kamatu u skladu sa zakonom, oni moraju da obračunavaju kamatu u skladu sa zakonom. Ovo je klauzula koja se obično umeće ili posle dela kojim se definiše kamatna stopa ili između nekih stavova, često se štampa manjim fontom. Tako, građani, obavezno obratite pažnju ako vidite negde manji font, petit, to pročitajte prvo, ali u svakom slučaju, iščitavajte ugovore o kreditu od početka do kraja.
Sada ću i svojim kolegama ostaviti mogućnost da nešto kažu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se. Amandman je podnet na član 5. Kao i prošli put, mi smo predvideli da se reč „narednog“ zamenjuje rečju „osmog“.
Vlada u svom obrazloženju kaže da se amandman odbija zato što je neophodno da se što pre realizuje kredit. Međutim, to je u suprotnosti sa samim obrazloženjem u Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Unikredit banke“, gde se kaže da kredit treba da se realizuje do 29. novembra 2009. godine. Bilo je dovoljno vremena i mislim da je Vlada mogla da prihvati ovaj amandman.
Samo bih za ovo kratko vreme podsetio predstavnike Vlade Republike Srbije, a posebno ministra Mrkonjića, on verovatno nije imao prilike to da čuje, da su juče predstavnici Demokratske stranke u Skupštini, pre svega gospodin Mićunović i gospodin Šutanovac, promovisali projekat „zelena transverzala“, vrlo bitan koridor, koji, kako kaže gospodin Šutanovac, seže od Ankare do Beča. Vi znate da su Turci zaustavljeni kod Beča. Inače, prema dokumentaciji američkog Kongresa, to je koridor preko kojeg idu islamski teroristi i narkotici prema zapadu i zapadnoj Evropi.
Na direktno pitanje gospodina Mićunovića o uticaju Turske na Balkanu gospodin Šutanovac odgovara: „Nešto što je definitivno zajedničko za sve zemlje jugoistočne Evrope, ne kažem Balkana, mislim da to treba da pripadne do Beča, čak, po meni, možda i dalje, jeste taj jedan bezbednosni sektor koji postoji od Ankare, ta linija jedna koja dolazi do samog Beča.“ Dakle, to je citat. Dalje gospodin Šutanovac kaže: „U tom smislu, Turska je jedna od možda najvažnijih zemalja koje postoje na našem prostoru.“
To je oživljavanje one stare teorije i koncepta turske „mrtve ruke“ na Balkanu. Samo da znate, između ostalog, kakve projekte promovišu predstavnici Demokratske stranke. Hvala.