Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, podneli smo amandman na član 85. kojim tražimo da se naziv Glave 3 iznad člana 85. briše, sve kako bi sprečili nastajanje ovog novog Čankistana, separatističke tenzije u Republici Srbiji i tome slično.
Kao što znate, i statutom i zakonom o nadležnosti AP Vojvodine, Vojvodini se ubrizgava dodatnih 166 nadležnosti, suprotno Ustavu Republike Srbije, tačnije članu 183. Ustava Republike Srbije. Dakle, neko polako stvara nukleus, seme nekog budućeg separatizma, stvara bazu za nove sukobe u Republici Srbiji, među građanima Srbije i zaista jedno protivustavno rešenje.
Šta je interesantno? Nadležnosti koje se obezbeđuju AP Vojvodini su tolika da su čak veća od onih koje ima Republika Srpska. Dakle, prosto neverovatno. S jedne strane, EU traži gašenje Republike Srpske i to je tekovina EU, to je evropska vrednost, a sa druge strane traži povećavanje nadležnosti AP Vojvodine.
Pored povećanja nadležnosti, povećaće se i administracija, stvoriće se 12 novih ustanova i dok građani koji rade u državnoj administraciji u drugim delovima Republike Srbije budu dobijali otkaze, u AP Vojvodini će biti zapošljavani.
Isto tako, AP Vojvodina će imati pravo da osniva predstavništva u inostranstvu i imaće pravo da potpisuje međunarodne ugovore. Dakle, očigledno je da se osnova za separatizam u Vojvodini postavlja ovim zakonom, kao i statutom AP Vojvodine.

Mislim da jednostavno predstavnici vladajuće koalicije, pre svega DS-a, treba otvoreno da kažu ko stoji iza ovoga predloga statuta Vojvodine.
Neki analitičari vaši su rekli otvoreno na televiziji da je to zahtev EU, da ne može Srbija da uđe u EU ukoliko ne prihvati statut Vojvodine. Međutim, činjenica je da iza ovog zahteva stoji Nemačka.
Kako Nemačka? Kao što znate, jedna od organizacija koje deluju, koja je stvorena u stvari u Republici Nemačkoj, Federalna unija evropskih etničkih grupa, već godinama u Srbiji promoviše separatističke težnje, a pre svega u Vojvodini. Oni su imali niz sastanaka u Vojvodini sa predstavnicima vladajućih stranaka, pre svega DS-a, ali i sa predstavnicima nacionalnih zajednica. Šta je problem sa Federalnom unijom evropskih etničkih grupa? Problem je što po tvrdnjama francuskih stručnjaka, ali i nekih nemačkih stručnjaka, između ostalog, generala Pjer Mari Galoa, oni sprovode staru politiku Adolfa Hitlera zasnovanu na tzv. ''Folks grupen''.
Štaviše, u svom časopisu u kome promovišu separatizam Vojvodine, oni hvale neke od najpoznatijih antisemita i nacista iz Drugog svetskog rata. Više od toga, Federalnu uniju evropskih etničkih grupa su osnovali Hitlerovi nacisti koji su u Čehoslovačkoj radili na pripitomljavanju, kako su oni govorili, nacionalnih manjina i razbijanju te države.
Ovi dokazi i dokumenti izneti su u zbirci dokumenata ''Iz rata u rat'', predgovor za tu knjigu u izdanju „Jasena“ uradio je čuveni francuski general Pjer Mari Galoa, koji je, između ostalog, u svojoj knjizi ''Narod koji je uvek rekao ne'' najavio još pre 10 godina da će se postaviti pitanje nezavisnosti Vojvodine. Evo vam sada ta realizacija, evo vam politika Nemačke. Obratite pažnju šta rade u Češkoj, zbog čega Vaclav Klaus nije hteo da potpiše Lisabonski sporazum? Upravo zbog prava nemačke nacionalne zajednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ministri nestali u akciji, pred nama je Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i odmah moram da razočaram predstavnike DS koji su pričali o lokalnoj samoupravi, ovaj predlog zakona nema nikakve veze sa lokalnom samoupravom. Ovde se radi o teritorijalnoj autonomiji.
Onom kome nije jasno šta je to, a posebno pravnicima iz DS, predlažem da otvore knjigu iz ustavnog prava i prouče šta je lokalna samouprava, šta je teritorijalna autonomija, šta je AP Vojvodina, šta je AP Kosovo i Metohija.
Najpre, Vlada Republike Srbije prilikom stvaranja ovog predloga zakona nije uzela u obzir stavove najznačajnijih pravnika u našoj zemlji, pre svega akademika Koste Čavoškog, profesora Smilje Avramov, profesora Ratka Markovića, profesora Vojislava Šešelja i drugih.
Postavlja se pitanje zbog čega se donosi ovaj zakon? Jedan predstavnik vladajuće koalicije je izneo jedan zadivljujući biser danas, izjavio je da Vojvodina treba da ima investicionu banku, pa čak i Šumadija treba da ima investicionu banku.
Šta je problem u celoj ovoj priči? Republika Srbija nema investicionu banku. Sve investicione banke Republike Srbije uništio je ministar Mlađan Dinkić kada je došao na vlast. Sad vi predviđate investicionu banku Vojvodine ovim zakonom i dalje predlažete stvaranje investicione banke Šumadije, a Republika Srbija nema jednu takvu instituciju. Dakle, sve je jasno.
Kada je u pitanju donošenje ovog zakona, prvo bih želeo da istaknem da je apsolutno nemoguće bez donošenja ovog zakona usvojiti protivustavni statut Vojvodine. On, naime, predviđa 166 novih nadležnosti Vojvodine koje Ustav Republike Srbije u svom članu 183. nigde ne pominje.
Predviđa stvaranje već pomenute investicione banke, uticanje na izbore, izbore sudija, stvaranje mreže sudova.
Vojvodini se poverava upravni i inspekcijski nadzor, rešavanje u drugom stepenu, rešavanje po žalbi. Stvaraju se i nova pokrajinska preduzeća, ustanove i na ovaj način se povećava administracija u Vojvodini.
Nedavno je Vlada Republike Srbije proklamovala strategije uštede u Republici Srbiji. Najavili ste otpuštanje više hiljada radnika iz državne uprave, a sada ovim zakonom predviđate stvaranje novih javnih preduzeća, novih ustanova u AP Vojvodini i naravno povećavanje administracije republike Vojvodine.
Dakle, u drugim delovima Srbije pokušavate da uštedite otpuštanjima, a u Vojvodini zapošljavate nove ljude u državnoj upravi i na taj način diskriminišete druge građane Republike Srbije.
Očigledno da će ovim zakonom kao i statutom deca koja su rođena u Novom Sadu i Subotici imati više prava od dece koja su rođena u Pirotu, Vranju, Loznici, Nišu, Kraljevu, Beogradu itd, drugim delovima Republike Srbije.
Prema ovom zakonu Vojvodina će imati pravo da zaključuje međunarodne ugovore i imaće svoja predstavništva u inostranstvu. Primera radi, regioni u Mađarskoj i Hrvatskoj nemaju ova prava, a vi polako stvarate jednu tvorevinu sličnu tvorevini koja je postojala ranije na teritoriji srpskih zemalja, koja je bila poznata pod nazivom – Banovina Hrvatska.
Očigledno je da EU stoji iza pritisaka i zahteva da se usvoji ovaj nakaradni zakon i da se usvoji nakaradni statut Vojvodine, a pre svega u okviru EU ujedinjena velika Nemačka. Dakle, to je vrlo jasno. Kasnije ću obrazložiti sve to i daću vam konkretne podatke.
Simbolično Banovina Hrvatska stvorena je sporazumom Cvetković-Maček, sporazumom premijera Cvetkovića, a danas se tvorevina slična Banovini Hrvatskoj stvara dok je premijer, predsednik Vlade takođe Cvetković. Banovina Hrvatska stvorena 1939. godine najavila je nova stradanja, sukobe, razaranja, masovna ubistva, genocid nad Srbima, koncentracione logore itd.
Druga simbolika jeste da se DS vraća na svoje izvorne tekovine, tekovine Josipa Broza Tita i na njegov Ustav iz 1974. godine, koji je podelio Srbiju na tri dela. Upravo povratak na ovaj ustav otvoreno su zahtevali Vašington i Brisel od Republike Srbije i očigledno da Boris Tadić sada ispunjava njihove želje u nadi da će doći do famozne EU.
Sramota je, evo još malo simbolike, da Vojvodstvo Srbije i Tamiški Banat, kako je nekad bilo poznato, kao simbol i Pijemont srpstva u Austriji i Austrougarskoj, sada postaje simbol nečeg drugog, da krst sa četiri ocila i dvoglavog belog orla zamenjuju novi simboli Vojvodine, tri žuta sektaška pentagrama. Dakle, kakva ironija.
Međutim, postavlja se pitanje zaista zbog čega se donosi ovaj zakon? Srpska radikalna stranka raspolaže konkretnim podacima da su određene institucije iz EU i organizacije tražile da se upravo donese ovakav zakon, koji bi otvorio mogućnost da se donese statut Vojvodine, a takođe da rešenja predviđena u statutu budu takva kakva jesu, kakve ih je predvidela Vlada Republike Srbije.
Pre svega, vodeću ulogu u ovoj akciji igra Nemačka i njena organizacija koja se zove Federalna unija evropskih etničkih grupa. Federalna unija evropskih etničkih grupa primenjuje stari princip „Volks grupen“ koji je primenjivan u Drugom svetskom radu.
Oni su održali niz sastanaka u Subotici, Novom Sadu, a njihovi zvanični bilteni su već odavno objavili rešenja koja su predviđena ovim predlogom zakona i Predlogom statuta Vojvodina, koji dolazi na skupštinsku raspravu sutra. Njihov zvanični bilten FUEN–Aktuelno na engleskom jeziku, postoji i na nemačkom naravno, predviđa stvaranje regiona i osovinu Subotica-Novi Sad-Zagreb-Vukovar-Osijek. Dakle, to se vidi jasno na ovim kartama i to je nesporno.
Oni su sa predstavnicima vojvođanskih institucija, kao i nekih manjinskih partija, održali niz sastanaka. Dakle, predstavnici Federalne unije evropskih etničkih grupa, da ne bude zabune, njih sponzoriše nemačko ministarstvo spoljnih poslova, a prema tvrdnjama francuskog stručnjaka generala Pjer Mari Galoa, i nemačka služba bezbednosti BND.
Oni su u drugom broju svog časopisa FUEN-Aktuelno predviđali određena rešenja za Kosovo i Metohiju, a takođe i Vojvodinu. Na svojim kartama, kao što može da se vidi, oni Vojvodinu od ostatka Srbije odvajaju međudržavnim granicama, isto kao i KiM, ovde je i Crna Gora bila.
Dakle, veoma je jasno. Jedan od sastanaka, prvi u nizu na teritoriji Republike Srbije, održan je novembra 2000. godine i tom sastanku u Subotici 17. i 18. novembra 2000. godine prisustvovali su predstavnici Federalne unije evropskih etničkih grupa, između ostalog predstavnici manjinskih stranaka iz Vojvodine i predstavnici institucija iz Vojvodine. Tu je bilo takođe nemačko društvo „Dunav“, asocijacija udruženje nemačke manjine itd.
Međutim, nemački stručnjaci u saradnji sa francuskim stručnjacima objavili su jednu zbirku dokumenata u kojoj se govori o federalnoj uniji evropskih etničkih grupa. Još jednom podvlačim da su oni u svojim časopisima predvideli rešenja koja vi predviđate ovim zakonom i statutom Vojvodine.
Ta zbirka dokumenata je objavljena u ediciji izdavačke kuće ''Jasen''. Autori su Vlater fon Geldendah i Hans Ridiger Minov, a predgovor je napisao general Pjer Mari Galoa.
U ovoj knjizi objavljen je niz dokumenata, između ostalog, nepobitnih dokaza, da su federalnu uniju evropskih etničkih grupa, čija rešenja vi danas primenjujete u Vojvodini, stvorili stručnjaci za manjine koji su delovali još u vreme Drugog svetskog rata u Čehoslovačkoj, za interese sudetskih Nemaca, direktno protiv Čeha.
Između ostalog, u ovoj knjizi se navodi sledeće – listovi FUEN-a ''Evropa etnika'' i FUEN – Aktuelno, to je ovaj časopis koji sam vam pokazao, evo ga još jednom ovde, posvetili su brojne hvalospeve sećanju na antisemitu i nacional-socijalističkog rasistu Teodora Fajtera. Bio je bliski saradnik FUEN-a. Tom prilikom, FUEN je hvalio glavno antisemitsko Fajterovo delo „Nacional autonomija“ iz 1938. godine. U njoj se propagira nacional-socijalističko narodno mišljenje.
Dame i gospodo, ovo su nepobitni dokazi. Ovde imamo i faksimile. Ovo je ta zbirka dokumenata. Objavili su je nemački i francuski stručnjaci, a upravo danas ta rešenja vi primenjujete, protiv Republike Srbije, a u Vojvodini.
Ceo projekat je postao jasan i kada je vaš Boris Tadić otišo u posetu Nemcima, kada je otišo u posetu Italiji, kada se sastao sa Silvijom Berluskonijem. On je potpisao sporazume, zamislite sa kime, sa Lombardijom. Ne sa Republikom Italijom, već sa Lombardijom.
To je taj sever Italije koji je razvijeniji od juga Italije. Nije samo slučaj u Srbiji da je sever zemlje ili deo tog severa razvijeniji od juga neke države. To je opštepoznata činjenica. Postoji, evo i u Italiji.
Italija, pre svega Lombardija, treba da uputi Vojvodinu kako da se dalje osamostali od Republike Srbije, a naravno, Nemačka …

Hvala, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, čuli ste, pred nama je Predlog zakona o tajnosti podataka. Meni je veoma žao što je ministarka izašla malopre, jer mislim da imamo neke važne primedbe da joj saopštimo ovde i smatram da može da popravi još uvek ovaj predlog zakona, koji je zaista tragikomičan.
Skrenuo bih pažnju na niz nelogičnosti koje se navode u ovom zakonu. Oni koji su pisali zakon nisu obratili dovoljno pažnje, tako da su ostavili mogućnost da, na primer, lica koja služe u stranim vojskama, kao i lica koja su bila u stranim paravojnim formacijama, imaju pristup dokumentima koji su klasifikovani kao „poverljivo“ ili kao „interno“. Više od toga, u ovom zakonu licima koja deluju suprotno interesima Republike Srbije je dozvoljen uvid u dokumentaciju koja je klasifikovana kao „strogo poverljivo“, „poverljivo“ ili „interno“. Dakle, jedino im se ne dozvoljava pristup dokumentima koji imaju oznaku „državna tajna“. Prosto neverovatno! Kasnije ću to, ako budem imao vremena, da obrazložim.
Tačno je da se ovim zakonom faktički uvodi „super šef“ obaveštajnih službi. Dakle, krenuli ste jednim principom kojim je krenuo Džordž Buš nakon terorističkih napada 11. septembra. Faktički, čoveku koji će biti šef kancelarije Saveta se daju ovlašćenja direktora BIA, pa i šire. Prosto neverovatno! Dakle, to je veoma loše za sistem bezbednosti u Republici Srbiji, imaćemo duplikat u službama bezbednosti i veliki problem, ali jačaće izvršna vlast, jačaće partijska policija koju vi stvarate ovim zakonom, a građani Srbije će imati sve veće i veće probleme. Ovim amandmanom Vlade koji ste naveli i rekli da brišete član 40. niste nimalo popravili ovaj predlog zakona, samo ste zamazali oči.
Da vidimo, dakle, u konkretnim stvarima. Kada je u pitanju stepen tajnosti, vi ste predvideli, kao što sam rekao, da se dokumenti klasifikuju kao „državna tajna“, „strogo poverljivo“, „poverljivo“ i „interno“. Preuzeli ste, takođe, određenu klasifikaciju iz inostranstva, koja je karakteristična isključivo za Republiku Albaniju i za SAD. To vam je član 15. Ovde imam spisak klasifikacije poverljivih dokumenata većine evropskih zemalja, koji je javno objavljen, i ova klasifikacija se jedino primenjuje u Albaniji i u SAD; dakle, obrađuje i druge zapadne zemlje.
Kada je u pitanju član 16, vi predviđate trajnost dokumenata koji su označeni državnom tajnom. Na primer, predvideli ste 30 godina. Navešću vam prost primer iz prakse: kada je profesor dr Smilja Avramov svojevremeno tražila određenu dokumentaciju o jednoj istorijskoj ličnosti u arhivu Londona i arhivu Rima, državnim arhivima, njoj su rekli da su ti podaci pod zabranom objavljivanja sto godina.
Ta istorijska ličnost je bio Josip Broz Tito, a šef državnog arhiva u Rimu joj je rekao da bi, ukoliko bi dao te podatke, bio kriv za razbijanje Jugoslavije.
Tada još uvek nije izbio rat. Po razbijanju Jugoslavije, prof. dr Smilja Avramov se vratila u rimski arhiv, međutim ni tada nije uspela da dobije tu dokumentaciju.
Ovo ste morali mnogo bolje da definišete.
Član 32 – pod brojem 10) vi pominjete mere kripto-zaštite, dakle, bez ikakvih detalja.
Ovo je zaista čudno, s obzirom na to da u nekim stranim državama postoje čitavi instituti koji se bave kripto-zaštitom. To kod nas nije ni u povoju. Mi smo praktično u kamenom dobu, što se tiče kripto-zaštite. Možete da pogledate knjige profesora Trifonija na tu temu, slobodno.
Čuveni član 40, pazite šta ste vi predvideli u članu 40 – vi ste predvideli da direktor kancelarije Saveta nema uvid u određenu dokumentaciju, ali ste izostavili njegovog zamenika, tako da ispada da zamenik direktora ima pravo uvida u dokumentaciju, koju ne može da vidi, da pregleda ni sam direktor Kancelarije. To je dokaz da su nestručni ljudi učestvovali u sastavljanju ovog zakona.
Šta je dalje problem? Problem je, u članu 42. i drugim članovima koji tretiraju stranu dokumentaciju, u sledećem: naša država je svojim zvaničnim odlukama, tj. Vlada, omogućila tribunalu u Hagu da ima direktan, neposredan i opšti uvid u sve državne arhive Republike Srbije. Takva ovlašćenja nema Vlada Republike Srbije.
Čak ste nam dostavili dokument u kome ste to precizirali. Vi stvarno ne gledate šta radite. Vlada Republike Srbije je narodnim poslanicima dostavila informaciju o realizaciji Nacionalnog programa integracija - NPI Srbija u EU, još 10. oktobra 2008. godine.
U njemu se, između ostalog, navodi sledeće: „Tužilaštvu tribunala u Hagu je do sada obezbeđeno na stotine hiljada dokumenata“, ovde kao da je reč o kamenju, bez preciznog podatka, ili krompiru, „uključujući poverljive dokumente sa sednica Vrhovnog saveta odbrane, Ministarstva odbrane, državnih bezbednosnih agencija, MUP-a i drugih organa.
Od sredine 2006. godine tužilaštvo tribunala ima opšti i direktan uvid u sve arhive državnih organa Republike Srbije.“
Džaba vam zakon o tajnosti podataka kada tužilaštvo tribunala može da ima apsolutan uvid u sve državne arhive Republike Srbije, Vlade, parlamenta, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije, bilo koje druge.
Šta se dalje kaže u istom dokumentu?
„Vlada Republike Srbije je do sada oslobodila čuvanja državne, službene i vojne tajne preko 500 pripadnika vojske, policije i drugih svedoka.
U ovoj oblasti saradnje Srbija pruža efikasnu pomoć tužilaštvu tribunala u pronalaženju i uzimanju izjava od svedoka i osumnjičenih.“
Ovde takođe kršite pravilo o jednakosti oružja, pravilo o ravnopravnosti stranaka u krivičnom postupku, jer ako ove podatke i ove mogućnosti ostavljate tužilaštvu tribunala u Hagu, postavlja se pitanje zašto na te stvari ne može da računa i odbrana?
Vi direktno priznajete da ovim kršite Ustav Republike Srbije, da kršite međunarodne konvencije, da kršite pravo na pravično suđenje.
Dakle, stranci u ovoj državi mogu da imaju opšti i potpuni uvid u sve državne arhive, ali zato za građane Srbije uvodite odgovarajuće restrikcije.
Oni moraju da prođu bezbednosne provere. U redu što moraju da prođu bezbednosne provere, ali pazite, za posebnu bezbednosnu proveru vi ste predvideli, kao dodatni element, da se proverava da li lice koje traži uvid u dokumentaciju dela suprotno interesima Republike Srbije. To niste predvideli za dokumentaciju označenu pod „strogo poverljivo“, „interno“ i „poverljivo“. To vam je član 54.

Dobro, Hvala.

Hvala. Ovde u članu 4. možemo da primetimo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, da predstavnici Ministarstva odbrane ne čitaju Ustav Republike Srbije, jer da čitaju Ustav Republike Srbije nikad ne bi napisali ovakvu glupost. U članu 4. stav 1. kažu: "Obaveze koje Republika Srbija preuzima zaključenim međunarodnim ugovorima"...
Ustav Republike Srbije govori o potvrđenim međunarodnim ugovorima ili ratifikovanim međunarodnim ugovorima. Dakle, ugovori međunarodni koji nisu ratifikovani – nisu obavezujući. Koja razlika može da bude između zaključenog i ratifikovanog ugovora? Razlika, neki put, gospodo iz Ministarstva odbrane, može da bude rat.
Godine 1992. u Lisabonu je prihvaćen takozvani ''Kutiljerov plan''. Prihvatali su ga dr Radovan Karadžić, Mate Boban i Alija Izetbegović. Kada se Alija Izetbegović vratio u Sarajevo, posle sastanka sa američkim ambasadorom Cimermanom, on je povukao potpis sa tog dokumenta. Naredio je opštu mobilizaciju i izbio je rat u BiH. To je bio zločin protiv mira, a organizovao ga je Izetbegović, sa ambasadorom SAD.
Ona pljuvačina od juče po vojvodi Mišiću – kako vas nije sramota? Vojvoda Živojin Mišić je nosilac, između ostalog, odlikovanja ''svetog Đorđa'' i ''svetog arhanđela Mihajla'', najvišeg vojnog odlikovanja Velike Britanije. To vojno odlikovanje daje pravo nosiocu odlikovanja, prilikom stupanja na teritoriju Velike Britanije da mu najviši službenik na toj teritoriji raportira. Dakle, Britanci su vojvodi Živojinu Mišiću raportirali, a gospodin Šutanovac, gospodin Tadić i drugi idu po američkim i engleskim ambasadama, idu u London, idu u Vašington da oni raportiraju.
Razmislite malo o tome i nemojte više da blatite slavne vojvode iz Prvog svetskog rata – vojvodu Živojina Mišića, vojvodu Ratomira Putnika. Ako ne znate značenje naše tradicije, obnovite ga u našim istorijskim knjigama. Hvala. (Aplauz.)

Hvala, gospođo Čomić.
Podneo sam amandman na član 3. stav 5, o stav 5. u Predlogu glasi – ''U svom radu VBA i VOA su politički i ideološki interesno neutralne.'' A u našem amandmanu stav 5. glasi ovako – ''U svom radu VBA i VOA su nezavisne i slobodne od formalnih i neformalnih uticaja bilo koje političke partije u Republici Srbiji i inostranstvu.'' Vidite šta je ovde problem. Ako kažemo da su one neutralne i nezavisne od bilo kog ideološkog koncepta, u redu je ako je u pitanju stranačka ideologija.
Međutim, patriotizam je, takođe, ideologija. Ministar je prošli put izašao i govorio da je partija nešto drugo, drugačije od nacije itd. U osnovi reči patriotizam jeste grčka reč – patris, koja znači otac. Ako prevodite to na engleski jezik biće "fadrlend". Dakle, patrija otadžbina naših očeva. Nemojte to da smetnete sa uma.
Pripadnici VBA i VOA moraju da imaju razvijenu patriotsku svest, da se ne bi desilo ovo, gospodine ministre, pogledajte šta rade članice Vlade Republike Srbije. Na jednom propagandnom materijalu kojim promovišu NATO pakt, one su na srpski grb stavili zvezdu NATO pakta, izbacili su krst, zadržali su četiri ocila, stavili su zvezdu NATO pakta.
To je ta ideologija u koju nas vodi Vlada Republike Srbije. To je odricanje od naših tradicionalnih vrednosti. Mislim da bi i Srpska pravoslavna crkva trebalo da se izjasni po ovom pitanju.
Ovo je svojevrsno promocija paganizma, da vi izbacujete tradicionalni srpski simbol – krst, ubacujete zvezdu NATO pakta, zadržavate četiri ocila i vodite nas u Evropu, vodite nas u NATO pakt. Zbog ovoga treba da vas bude sramota! (Aplauz.)

Hvala, gospođo Čomić.
Mi tražimo da se u članu 12. stav 2. reči "ministar odbrane" zamene rečju "Vlada". O čemu se ovde radi? Dakle, u članu 12. pobrojani su posebni postupci i mere tajnog prikupljanja podataka iz nadležnosti VBA, uključujući i tajni nadzor u osam, devet varijanti i neki operativni prodor u organizaciji, i tako dalje, nebitno.
U svakom slučaju, taj stav 2. koji mi tražimo da se menja glasi: "Primenu posebnih postupaka i mera iz stava 1. ovog člana uređuje ministar odbrane".
Mi tu tražimo da se ove reči zamene rečju "Vlada". Zbog čega? Pazite, sam ministar odbrane je pre neki dan pokazao neophodnost ovakve promene. Ako se sećate kada je polemisao sa narodnim poslanikom SRS, gospodinom Škrbićem, gospodin Škrbić je pomenuo da su aktivisti naše stranke došli i predali neku peticiju Ministarstvu odbrane, a ministar odbrane je zatim rekao da je proveravao podatke o tim ljudima i da je ustanovio da neki od njih nisu služili vojsku i ne znam šta još.
Dakle, faktički je ministar odbrane, da je ovo neka pravna i demokratska država, podneo ostavku ovim rečima, zato što je to zloupotreba službenog položaja. Vi ne možete da proveravate podatke o ličnosti, kao što znate, podaci o ličnosti su ustavna kategorija, njihova zaštita je garantovana Ustavom Republike Srbije. Ne možete da ih proveravate i koristite za uskopartijske interese, dakle, da vi polemišete sa nekim poslanikom SRS ili sa bilo kojim drugim političarem. To je problem. Vi zloupotrebljavate položaj. Vi koristite svoj položaj da biste proverili te podatke i iskoristili ih za potrebe vaše partije. Eto, toliko. Hvala. (Aplauz.)

Hvala, gospođo Čomić. Kao što ste rekli, amandman je na član 27. stav 2. Pročitaću taj stav: „Posebni postupci i mere iz stava 1. ovog člana preduzimaju se na osnovu naloga direktora VOA ili lica koje on ovlasti“. Mi smo predložili da se posle ove poslednje reči izbriše tačka, doda zapeta i navede – „uz prethodnu saglasnost Vlade“. Dakle, ovo je bitno i zbog civilne kontrole. Vi ste se zaklinjali u civilnu kontrolu, demokratsku kontrolu, funkcionisanje pravne države, vladavine prava itd.
Pošto ne mogu da vas ubedim pravničkom terminologijom, gospodine ministre, pokušaću da vas ubedim primerima iz prakse. Šta se dešavalo drugim službama bezbednosti kada su se zloupotrebljavala određena ovlašćenja? Pogledajte, 1956. godine, 18. aprila, u poseti Ujedinjenom Kraljevstvu bio je prvi čovek, šef Sovjetskog Saveza. Jedan od agenata engleske obaveštajne službe MI6, koji je poslužio kao uzor za stvaranje Džems Bonda, Lionel Baster Krab počeo je, na svoju roku ili po nečijem naređenju, da proverava, ispituje, vrši tajni nadzor nad brodom kojim je doputovao Hruščov. Pazite, on je ronio i ronio, ali nikada nije izronio. To je problem. Dakle, njegova porodica je tvrdila da je on imao naređenje za tako nešto, agenti MI6 su govorili da nije imao naređenje za tako nešto itd.
Da se ne bi to dešavalo kod nas, najbolje je da vi prihvatite ovaj amandman, da se Vlada uključi, da i ona nešto radi. Hvala. (Aplauz.)

Hvala, gospođo Čomić. Član 47. glasi: "Lice koje prilikom tajne saradnje sa VBA ili VOA pretrpi određene posledice ima određene probleme, ima prava po tom osnovu kao pripadnik VBA odnosno VOA".
Pazite sad, mi smo predvideli da se u članu 47. stav 1. reč "tajne" briše. Postoji mogućnost da neko ko ne sarađuje tajno, recimo, ko vidi da se određena grupa terorista mota oko nekog vojnog objekta, pa ode, upozori oficira za bezbednost i kaže mu – izvinite, imate teroriste na toj i toj lokaciji, pa, ne daj bože, doživi određene posledice. Šta će biti sa takvim licem? On neće imati nikakva prava. To je problem.
Kao da ste navikli na tu tajnu saradnju. Znam da ste vi završili kurs FBI, ali problem sa FBI je u tome što je dugo vremena njihov direktor bio Edgard Huver, čovek koji je odgovoran za likvidaciju stotine ljudi na tlu SAD. Ko je optuživao da su komunisti, ovako onako.
Pazite, njegova desna ruka je Mark Felt, čovek koji je namestio aferu Votergejt, čovek koji je nadzirao američkog predsednika Niksona, dakle, odakle FBI podaci šta su radili najbliži saradnici predsednika Niksona. To su opet primeri iz prakse. Vidite kako se zloupotrebljava službeni položaj. E, to je radio Mark Felt. Onda je instruisao novinare u SAD koji su napravili aferu Votergejt i Nikson je posle toga eliminisan.
A vi razmislite ko je došao posle njega. Hvala. (Aplauz.)

Gospođo Čomić, veoma kratko, predlog je da se rok smanji sa 90 dana na 60 dana. Amandman je na stav 1. člana 63 –propisi za izvršenje ovog zakona doneće se u roku od 60 dana od dana njegovog stupanja na snagu. Smatramo da je to rešenje prikladnije od rešenja od 90 dana, što je predloženo od Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane.
Na kraju bih samo mogao da kažem da je, na žalost svih onih koji mrze Srbiju, Mihajlo Pupin bio jedan od osnivača NAKA, koje je kasnije prerasla u NASA, a kao što znate, NASA je prva poslala čoveka na mesec. Tako da, eto, Srbi su se i u tom procesu umešali. Inače, Mihajlo Pupin je bio veliki rodoljub. Hvala. (Aplauz.)

Hvala, gospodine Novakoviću. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, gospođo Dragutinović, evo, pred nama je jedan iz serijala brzih zakona Vlade Srbije, dakle, svega sedam članova, ali zaduženje, javni dug sve veći i veći. Naravno, povećava se za stotine miliona dolara.
Najpre da razjasnimo da li je u pitanju potencijalno zaduživanje, ovaj predlog zakona nosi naziv ''Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih rezolucijama odbora guvernera broj 64-3 broj 52-4.'' Kada se pročita ništa ne znači.
Međutim, ovaj predlog zakona je veoma štetan jer podrazumeva dodatno zaduživanje. Čak i sama Vlada, predlagač priznaje to u tekstu zakona (član 3.): ''Sredstva iz člana 1. ovog zakona koristiće se za potrebe finansiranja budžetskog deficita i refinansiranja duga Republike Srbije.'' Ona će biti obezbeđena u budžetu za tekuću godinu, dakle, vezano je za otplatu ovog aranžmana.
U obrazloženju u Drugoj glavi kaže se: "S obzirom da korišćenje alociranih sredstava podrazumeva poseban vid zaduživanja Republike Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje javni dug, na ovaj način nastaje nova finansijska obaveza kod Fonda i povećavaju se javne dugoročne finansijske obaveze prema inostranstvu". Rekli ste da je kamata 0,26%, ali da vidimo o čemu se, u stvari, ovde radi?
Kao što je poznato, stara Jugoslavija je članstvo u Fondu otpočela sa kvotom od 60 miliona dolara. To je činilo negde od 0,75% zbira svih kvota.
Poslednja kvota SFRJ, nakon njihove opšte revizije, bila je 918 miliona specijalnih prava vučenja ili oko 1,2 milijarde dolara. Prema tome, bila je tri puta veća od sadašnje kvote kojom mi raspolažemo. Naravno, tada je obračun bio nešto drugačiji, što je iznosilo 0,68% zbira svih kvota u Fondu. Po ključu koji je usvojio MMF, u decembru 1992. godine SRJ, njoj je pripalo 335 miliona specijalnih prava vučenja, što je iznosilo oko 0,33% zbira svih kvota. SFRJ je zaključila ukupno 12 stend-baj aranžmana do kraja 1990. godine, povukla je ukupno oko 3,9 milijardi specijalnih prava vučenja ili oko pet milijardi dolara. Tada je zaduživanje bilo visoko.
Međutim, vi ste postavili rekord. Zašto? Zato što je trenutno spoljni dug Srbije veći od spoljnjeg duga SFRJ. On je prešao iznos od 30 milijardi dolara. Prema zvaničnim procenama Narodne banke Srbije prešao je iznos od 21 milijardu 977 miliona evra. Šta je tu problem? Problem je što je stara Jugoslavija imala više od 20 miliona stanovnika, a Srbija ima osam miliona stanovnika. Prema tome, mi sada treba da otplaćujemo znatno veću sumu, a tri puta nas je manje. Kome će ostati ti dugovi? Ti dugovi će ostati budućim generacijama koje dolaze, bez obzira na povoljnu kamatnu stopu i bilo šta drugo, zaduživanje u ovom smislu je veoma loše i veoma negativno. Dakle, spoljni dug je sve veći i veći! Vidimo da postoji određeni sukob kada je u pitanju Vlada. Guverner Jelašić je izjavio da je potrebno izbeći zaduživanje kod MMF. U ponedeljak, 7. septembra, prenele su novinske agencije, preneli su brojni mediji, guverner Jelašić je otvoreno izjavio da po svaku cenu treba izbegavati zaduživanje kod MMF. Zbog čega? Otkrićemo kasnije.
Nešto što niko nije pomenuo – na zvaničnom sajtu MMF postavljeni su podaci o specijalnim pravima vučenja. Takođe, predstavljena je određena tabela. Tu su procenti, tu su kvote. Zamislite, na ovoj strani se nalazi Kosovo. Tu je Kosovo kao član MMF, to znamo svi. Za njih su predvideli određenu količinu specijalnih prava vučenja. Iza Kosova sledi Srbija!
Zašto mi sarađujemo sa institucijom koja smatra da je Kosovo i Metohija nezavisna država? Zašto to radimo? Da li smo možda mogli nekako da ubedimo Ruse, Kineze ili bilo koga drugog, da nam daju povoljni kredit, ako već moramo da se zadužujemo? Umesto toga, šta je uradila Vlada Republike Srbije? Prodala je NIS Rusima i napravila dug od 700 miliona dolara, dakle, u pauzi, od prodaje do onog trenutka kada su Rusi ušli u Upravni odbor. Namerno su otpisivani dugovi državnim preduzećima, namerno su podizani krediti sa besmislenim kamatnim stopama, opterećenje NIS da bi se naškodilo Rusiji, bilo je sve veće i veće i sada je, negde, oko, 700 miliona dolara. Prosto neverovatno! To je jedna vrsta obmane, prevare koja je neprihvatljiva u međunarodnim odnosima.
Da se vratimo na specijalna prava vučenja, jer pretpostavljam da ljudima uopšte nije jasno šta je to. To je dekretni novac, svojevrsna ''pul valuta'', to je instrument finansijskog uništenja, slično onom finansijskom derivatu CMO, koji je i započeo krizu na Zapadu i SAD.
Šta je bila svrha uvođenja? Svrha uvođenja specijalnih prava vučenja je bila povećanje finansijskog potencijala fonda. Zbog povećanja obima svetske trgovine, izražene likvidnosti većeg broja zemalja, nedostatka zlata u monetarnim rezervama, pretila je opasnost zemljama u razvoju, je l' tako, i MMF je morao nešto da preduzme. To je bajkovita priča. Oni su, u stvari želeli da zamene zlatnu podlogu i zato specijalna prava vučenja neki teoretičari nazivaju ''papirnim zlatom''. Koliko je to ''papirno zlato'', videćete da je on jedan od osnovnih instrumenata izazivanja inflacije svetskih razmera. Dakle, u pitanju je fiktivni novac.
Kada sam rekao da je u pitanju svojevrsna ''pul valuta'', o čemu se radi? Od 1981. do 2010. godine specijalna prava vučenja se sastoje od američkog dolara, svojevremeno je bila nemačka marka, sada je evro, japanski jen, funta sterlinga, znači Velike Britanije i bio je francuski franak, u periodu od 1996. do 2000. godine. Sada su tu američki dolar, evro, japanski jen i funta sterlinga.
Procenat učešća dolara je ubedljivo najveći – 45%, evro od 2001. do 2005. godine – 29%, japanski jen – 15%, funta sterlinga – 11%. Od 2006. do 2010. godine, američki dolar, aktuelno – 44%, evro – 34%, jen – 11%, funta sterlinga – 11%. Zašto podvlačim ovo da je najveće učešće dolara u ovoj svojevrsnoj ''pul valuti''? Verovatno ste čuli da postoji opasnost da dolar nestane sa svetske pozornice, kao svojevrsna planetarna valuta. Zbog čega? Zato što su države koje koriste dolar u međusobnoj trgovini, vezano za kupovinu i prodaju nafte, stavile predlog, između ostalog Kina, Brazil, Rusija, pa čak i zalivske zemlje, da se dolar izbaci iz ovih transakcija.
Šta bi to značilo? To bi značilo da bi i SAD i dolar bili u velikim problemima, da bi praktično dolar nestao sa svetske pozornice. Ovde se javlja jedna velika opasnost, a učešće dolara je najveća, kao što sam rekao, skoro 50% u specijalnim pravima.
Dakle, SAD su sa svoje strane zapretile da bi to moglo da pogorša političke odnose u okviru međunarodnih odnosa između država koje prete da će preći na neku drugu rezervnu valutu, između ostalog pominje se i ruska rublja, ali i druge monete, tako da se stručnjaci slažu da bi uvođenje novih valuta samo pospešile trgovinu, a neki, boga mi, optužuju dolar za izazivanje svetske krize. Stigle su vrlo jasne poruke i iz Ruske Federacije i iz Kine.
Kakve dalje probleme imamo kada su u pitanju specijalna prava o učenju? Imamo primere iz američke prakse.
Recimo, kongresmen Ron Paul otvoreno kritikuje i uvođenje specijalnih prava vučenja, koja su uvedene daleke 1969. godine. Smatra da to što je nedavni samit država članica G20 doneo zaključke da se poveća fond specijalnih prava vučenja veoma pogrešno i veoma loše, kao i da takva praksa može da dovede do inflacije svetskih razmera i do još veće svetske ekonomske krize. O zaduživanju smo pričali mnogo puta i kod MMF i kod Svetske banke. Vrlo jasno i precizno smo naveli zbog čega je pogrešno zaduživati se kod tih institucija, ali mislim da nismo do kraja razobličili ulogu MMF i Svetske banke.
Bivši službenik Svetske banke Džon Perkins, koji je svojevremeno obavljao poslove i za MMF, napisao je jednu knjigu koja se zove „Ispovest ekonomskog plaćenog ubice“. U toj knjizi do detalja opisuje kojim metodama se koristi Svetska banka, koji je osnovni cilj njihovog delovanja pre svega u državama koje su bogate prirodnim resursima.
Njegov zadatak je bio, kao službenika Svetske banke, da ciljanu zemlju, recimo, Meksiko, Panamu i tako dalje učini maksimalno zavisnom od međunarodnih finansijskih institucija. Dakle, treba im davati što veće kredite, ali omogućiti stvaranje situacije u kojoj oni te kredite neće moći da otplaćuju. Nešto slično što se radi sa kreditnim karticama u svim zemljama, pa i kod nas. Verovatno građani koji imaju iskustva sa kreditnim karticama znaju vrlo dobro da teško mogu da otplate te dugove, čak neki podižu kredite kako bi otplatili dug na kreditnoj kartici, što je prosto neverovatno.
Džon Perkins je vrlo detaljno opisao metodu rada Svetske banke, a zatim je naveo nekoliko podataka da ukoliko te ekonomske plaćene ubice ne uspeju da zaduže dovoljno zemlju, ne uspeju da nagovore njihovo rukovodstvo, pošto nema više novca da otplaćuje dugove, da ustupi svoje prirodne resurse, e, posle ekonomskih plaćenih ubica na scenu stupaju prave plaćene ubice. Naveo je dva primera, jedan je Ekvator, drugi je Panama, gde su lideri tih zemalja ubijeni. Džon Perkins je radio tamo u korist i u interesu Svetske banke. Kada njegova operacija nije uspela dvojica lidera su ubijena, kako navodi u svojoj knjizi, od strane američke CIA. Nije bilo nikakvog dvoumljenja o čemu se tu radilo.
Pošto se ovde naveliko i naširoko pričalo o trenutnoj ekonomskoj krizi, pošto vidim da su mnogi naveli podatke o tome da, uključujući i jednog ministra u Vladi, ekonomska kriza polako prestaje, bilo bi možda dobro da se podsetimo šta su najpoznatiji teoretičari u svetu govorili o svemu tome.
''Ekonomska kriza'', pisao je 1902. godine, senator Ričard Barton u njegovom tekstu „Finansijska kriza i period industrijske i komercijalne depresije“ – ''nastaje najčešće tamo gde je kredit u najvećoj upotrebi. Kredit kao poverenje je uvek pitanje vere i predstavlja najveći vid dugovanja.''
Dakle, mislim da je ova rečenica veoma jasna. Ako to nije jasno možemo da pojasnimo na još jednom primeru. Pomenuo sam finansijski derivat CMO. O čemu se radi? Prepametna Bušova vlada da bi sebi obezbedila pobedu na određenim izborima napravila je 2004. godine svojevrsni državni plan, koji je trebalo da omogući svim građanima SAD da kupe kuću ili stan, da kupe automobil i tako dalje, dakle, ispunjenje američkog sna. Šta je bio problem? Problem je što su građani bili previše zaduženi, što neki nisu imali istoriju otplate kredita i banke jednostavno nisu želele da im pozajmljuju kredite. U tom trenutku vlada je primorala određene banke u kojima ima uticaj da započnu sa izdavanjem novog finansijskog derivata – da dele kredite plus beskonačno, a navodno država bi stajala iza svega toga.
Do čega su SAD došle? Došle su do finansijskog kolapsa, samo iz jednog jedinog razloga – zbog pohlepe. Jednog od funkcionera vodećih banaka u SAD, njegov zaposleni službenik nije mogao da odvoji od kockarskog stola u Detroitu, gde je ovaj trošio silan novac, kako bi ga obavestio da njegova banka propada. Jednostavno, ljudi nisu želeli da veruju. Cilj ove navedene Bušove politike i osnovna ideja zbog kojih su uvodili finansijske derivate i omogućili dodatno zaduživanje svojih građana bio je da oko 40 hiljada „manjina“, koji nisu naklonjeni Republikanskoj stranci, obezbede sebi krov nad glavom. I on je ponudio nekih 2,4 miliona dolara u poreskim kreditima.
Da vidimo šta se desilo sa najvećom američkom bankom „City bank“. „City bank“ je u jednom trenutku na jedan dolar kapitala, stvarnog, ove banke imao 11 dolara u zajmovima. To je bilo 2003. godine. Međutim, isti taj dolar je 2008. godine imao 56 dolara u zajmovima. Šta se desilo? Na kraju 2008. godine samo 2% pada vrednosti kapitala „City bank“, a ne 20% kao 2003. godine, bio je dovoljan da ovu banku dovede do bankrotstva.
Šta se desilo sa „Liman braders“ , to svi znamo, kako su oni propali. Još jedan zanimljiv podatak, takođe. Najčešće kada su u pitanju izvorišta raznoraznih finansijskih derivata, bankarskih izmišljotina i tako dalje, ''hedž fondova'' pominju se poreski rajevi, Kanarska ostrva itd. Međutim, prava istina je da su tri najveća sedišta najznačajnijih ''hedž fondova'' u svetu britanski krunski posedi, između ostalog, ostrvo Man i još dva ostrva koji su krunski posed. Dakle, nisu formalno faktički teritorija Ujedinjenog Kraljevstva, već su pod direktnom upravom britanske krune, dakle, britanske kraljevske porodice. E, tu su smešteni najveći fondovi koji su doprineli izazivanju svetske ekonomske krize.
Bilo kako bilo, zaduživanje nije dobro, a pogotovo ne ovoliko zaduživanje. Prosečna srpska porodica trenutno duguje 15.000 dolara. Ti dugovi će se uvećavati, kamate će pristizati, bez obzira da li je u pitanju povoljan aranžman, kako vi kažete, sa kamatnom stopom od 0,26%. To je, takođe, novo zaduživanje.
Postavlja se pitanje – kada građani gube posao, od čega će oni da vraćaju taj dug?! Zaduženi su prema privatnim bankama, da bi mogli da kupe automobil, uzeli su lizing ili su podigli kredit, da bi mogli da kupe stan ili kuću opet su podigli kredit. To treba da se vraća 30 godina. To su ozbiljna dugovanja.
Mislim da bi država morala da se opameti, da shvati da je bolje dugovati manje nego više. Ako neće predstavnici Vlade da razmišljaju o sebi ili o nama, neka razmišljaju o budućim generacijama koje dolaze, jer to će biti njihova obaveze, uvećane za tu kamatnu stopu. Mislim da nije dobro i da Vlada Republike Srbije, bez obzira na tešku situaciju, mora malo da pogleda proizvodnju, da vidi kako da oživi proizvodnju, da imamo neku realnu vrednost, a ne da uzimamo samo kredite. Krediti su prednost na jednom kratkom putu, a kasnije su jedna teškoća koju čovek ne može lako da realizuje i da otplati. Hvala. (Aplauz.)

Hvala, gospođo Čomić.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pošto smo posebno u prepodnevnom delu mogli da čujemo hvalospeve na račun NATO pakta, a evo i sad, gospodinu ministru Šutanovcu bih predložio da pokrene jednu inicijativu u Vladi Republike Srbije da se obnovi spomenik pobijenoj deci u NATO agresiji, koji stoji oskrnavljen u Tašmajdanskom parku u Beogradu, već pet godina. Među tom decom su i albanska deca. Kip sa tog spomenika je ukraden, isečen i uništen pre više godina, tako da mislim da bi bio pravi trenutak da obnovite to. Zaista ružno izgleda, ako nije kompletan. Dakle, to je prva stvar.
Kada je u pitanju sama Strategija nacionalne bezbednosti, kao i Strategija odbrane, moram da kažem da je ovde došlo do brkanja opštih pojmova.
Gospodine ministre, vi ovde pokušavate da pomirite dva nepomirljiva koncepta. Prvi koncept je koncept ljudske bezbednosti ili takozvani ''Hjumen sekjuriti koncept''. On je promovisan u UN od strane Kofi Anana 2003. godine, ali pod snažnim uticajem i pritiskom SAD. Pre toga je promovisan od strane niz nevladinih organizacija u SAD, pre svega Saveta za spoljne odnose, za koga mnogi autori veruju da je neformalni centar moći u SAD, a takođe, i Američkog instituta za mir.
Oni su promovisali koncepciju u saradnji sa jednom kanadskom organizacijom "Responsibl to protekt", a takođe, i "Preventing dženosajd", dakle, odgovorni da zaštite i sprečavanje genocida. Ta njihova teorija zasniva se na rezultatima agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Oni su rekli sledeće: ''Doba suverenosti države je završeno, dolazi novo doba, mi ćemo sada umesto država u prvi plan da stavimo individue!''
Međutim, kao što ćete videti, to je jedan zastareli koncept koji je postojao još u četvrtom veku i kasnije u srednjem veku. Dakle, ništa novo.
Po tom konceptu ljudske bezbednosti trupe NATO pakta, trupe SAD mogu da intervenišu bilo gde u svetu da bi sprečile klimatske promene, da bi sprečile pandemije, da bi sprečile ugrožavanje ljudskih prava, naravno, onako kako oni tumače ljudska prava, a kako ih tumače to smo dobro videli na sopstvenom primeru kada su prekršili Povelju Organizacije Ujedinjenih nacija i izvršili agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, bacali osiromašeni uranijum itd. Ima primera širom sveta.
Dakle, to je koncept ljudske bezbednosti. On se direktno suprotstavlja konceptu suverenih država, koji je definisan još dalekim Vestfalskim mirom 1648. godine. Taj mir je proklamovao suverenitet država i prihvaćen je u Evropi, između ostalog, Rusija je jedna od potpisnica tog mira.
On je ostao na snazi, praktično, kroz različite varijante, između ostalog je prihvaćen i kroz Povelju OUN, sve do 1999. godine kada su ovi momci sa Zapada počeli da razvijaju koncept ljudske bezbednosti i tako dalje i tako bliže.
Sada neko može da pomisli da je koncept ljudske bezbednosti nešto novo. Kao što sam rekao – nije. Da bi što lakše mogli da potamane muslimane u krstaškim pohodima, izmislili su svojevremeno jedan koncept satanizacije islama, koji je promovisan od strane Tome Akvinskog i drugih.
Promovisan je ranije, u četvrtom veku. Tada je odbegla vera bio islam i na osnovu tog koncepta pokrenuti su krstaški ratovi. Kasnije Amerika promoviše Koncept o odbeglim nacijama – Rouge Nations (''neposlušne zemlje'') koji se zasniva na istom principu. On se svodi na teoriju pravednog rata.
Dakle, rat može da se vodi ako je pravedan. Sjedinjene Američke Države mogu da napadnu bilo koju državu na ovom svetu ako imaju opravdani razlog. Toma Akvinski i sveti Avgustin su definisali neke od tih razloga u dalekoj prošlosti.
Dakle, Amerikanci su se Konceptom ljudske bezbednosti vratili u daleku prošlost. Kao što sam rekao, taj koncept je poguban. On je u prošlosti doveo do teških i ozbiljnih ratova. On danas dovodi do podrivanja i uništavanja koncepta UN, koncepta koji je razvijen nakon stravičnog Drugog svetskog rata, po kojem su sve države ravnopravne, po kojem su sve nacije ravnopravne, bez obzira da li su male ili velike. Sila može da se primeni, ali u skladu sa Glavom 7. Povelje OUN.
Vi ste u Strategiji nacionalne bezbednosti pobrkali ova dva koncepta. S jedne strane, hoćete saradnju sa NATO paktom, SAD i EU, a sa druge strane, hoćete da očuvate teritorijalni integritet Srbije. E, pa, ne može, ne može zato što su NATO pakt, SAD pa i EU, a predstaviću malo kasnije dokumentaciju u vezi sa tim, otvoreno protiv teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Oni Kosovo i Metohiju ne tretiraju kao teritoriju Srbije. Imate čak na zvaničnom sajtu EU i mapu Srbije, gde su granice između Kosova i Metohije i ostatka Srbije postavljene kao državne. I to ću, takođe, da vam dam.
Da vidimo neke druge koncepte. Kao što vam je poznato, trebalo bi da vam bude poznato, ruski predsednik Dmitri Medvedev promovisao je 15. maja jedan novi koncept evropske bezbednosti. Šta je suština tog koncepta? Suština tog koncepta je da SAD ne dominiraju evropskom bezbednošću. Kao što vi znate, gospodine Šutanovac, i vaši saradnici, saradnja između NATO pakta i EU je definisana kroz pravila "Berlin plus", gde je evropski sistem bezbednosti uključen u NATO sistem bezbednosti. Oni imaju određenu autonomiju, ali u okviru NATO sistema bezbednosti, pri tome moraju da se poštuju neka osnovna pravila, ne smeju da se dupliraju resursi, ne sme da se duplira lanac komanda. Vrlo je jasno da evropsku bezbednost kontroliše NATO pakt, tj. SAD.
Dakle, ruski predsednik je predstavio ovaj koncept, novi koncept evropske bezbednosti, vrlo detaljno. On je veoma dobar, za razliku od vaše strategije odbrane, koja se zasniva na evroatlantskim principima, ovaj koncept se zasniva na kontinentalnoj Evropi, onoj Evropi o kojoj je govorio, recimo, De Gol, o kojoj govori general Pjer-Mari Galoa. To je Evropa koja uključuje Rusiju. Evropa bez Rusije nije Evropa, ali,, naravno sa Rusijom jeste Evroazija.
Dakle, taj koncept je veoma bitan i on bi obezbedio mir u budućem periodu. Kao što vidite, NATO pakt polako ide prema izvorima energije, širi se prema Rusiji, imate američke analitičare koji vrlo precizno govore o tome i priznaju da oni opkoljavaju Rusiju sistemom vojnih baza. NATO pakt se ne sprema za uspostavljanje mira, on se sprema za budući rat sa Rusijom, za kontrolu Evroazijskog masiva, za kontrolu Evroazijskih resursa, a oni su najveći na svetu. To nije ništa novo, to su radili i u prošlosti, to je "Drang nach Osten" ili pohod na Istok, više puta se desio, obijen im je o glavu.
Zašto je važan ovaj predlog ruskog predsednika, gospodine ministre, za nas kao državu? Zato što smo mi upravo novi sistem evropske bezbednosti mogli da promovišemo na našoj teritoriji, jer se on zasniva na suverenosti država. Kao što znate, Ruska Federacija smatra da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo Republike Srbije. Upravo uz pomoć ovog koncepta možemo da izvršimo do kraja Rezoluciju 1244, to je Rezolucija Saveta bezbednosti OUN i da vratimo našu Vojsku i policiju na Kosovo i Metohiju.
Naravno, vi o tome ne smete da govorite.
S druge strane, šta kaže Ričard Has, koji je predsednik Saveta za spoljne odnose, u svom tekstu od 24. septembra 2009. godine, tačnije intervjuu – mi smo verovatno u eri u kojoj će međunarodni sporazumi i konvencije pre predstavljati izuzetak nego pravilo. On vrlo jasno govori o tome da SAD neće poštovati međunarodno pravo i međunarodne konvencije, bez ikakvih problema. A već sam vam objasnio uticaj Saveta za spoljne odnose na američku politiku, između ostalog njihovi kadrovi su Madlen Olbrajt, Ričard Holbruk, predsednik Obama je često učestvovao na njihovim slušanjima itd, a pre njega i Džordž Buš, takođe, i mnogi drugi.
Vi pominjete u Strategiji nacionalne bezbednosti NATO pakt isključivo, ne pominjete nijednu drugu organizaciju koja se bavi pitanjima bezbednosti. Imate, takođe, Organizaciju Ugovora o zajedničkoj bezbednosti, koju čine Rusija, Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgistan, Belorusija i Jermenija, koja se polako širi.
Za nju Amerikanci, SAD, tvrde da je protivteža NATO paktu i već imaju nekoliko analitičkih tekstova na tu temu, gde govore o tome da Rusija militarizuje tu organizaciju. Naravno, shvatili su da ona treba da se suprotstavi širenju NATO pakta na Istok ili tom čuvenom ''pohodu na Istok''.
Pored toga, postoji i Šangajska organizacija za bezbednost. Više od toga, pogledajte, i drugi kontinenti se bude. Niko ne želi da bude u NATO paktu, niko ne želi da sarađuje sa NATO paktom zato što znaju da je NATO pakt ''čelična pesnica'' SAD.
Nedavno su Hugo Čavez i Gadafi predstavili ''projekat bezbednosne saradnje'' između Afrike i Južne Amerike, koji treba da bude protivteža NATO paktu.
Dakle, sve države, svi narodi koji razmišljaju o svojoj slobodi beže od NATO pakta.
Kasnije ću vam pružiti dokaze i podatke iz italijanskih izvora o tome da je NATO pakt organizacija koja promoviše terorizam, ne samo što promoviše terorizam, nego i organizuje terorističke grupe širom Evrope. Naravno, pošto smo deo Evrope, i kod nas su organizovane.
Da vidimo kako izgledaju strategije nacionalnih bezbednosti drugih država. Biće i američka, da ne brinete.
Prvo, ruska Strategija nacionalne bezbednosti, mogli ste da pogodite da ću prvo nju da citiram, do 2020. godine. Po njima, međunarodno pravo ima primat.
Multipolarni svet je nezamenjiv i planeta ne može više da se vrati u vreme unipolarnog sveta, kojim su dominirale SAD. Rusija smatra da je prioritet zaštita Rusa, gde god se nalazili. Takođe, zauzima stav da ima posebne interese u određenim regionima sveta. Pogađate da je jedan od tih regiona Balkan, tj. Srbija, ali to nije ništa novo, čuveni engleski geopolitičar Makindar je govorio o značajnoj ulozi istočne Evrope u kontroli Evroazije, evroazijskog masiva i to još na početku 20. veka, ako se ne varam, 1903. godina.
Evo sada vaša omiljena Strategija nacionalnih bezbednosti SAD, koju je promovisao Džordž Buš. Zaista je obimna, ali suština je sledeća: SAD zadržavaju pravo da spreče pojavu konkurenta njenoj moći u bilo kom delu sveta.
Mislim da je ova rečenica sasvim dovoljna. Jasno vam je šta to znači. Oni ovde promovišu koncept ljudske bezbednosti, u stvari intervencionističku politiku. To je suština njihove priče.
Tu je njihova strategija odbrane iz 2008. godine, koja je veoma zanimljiva zato što potvrđuje iste principe. Dakle, teško da ćete moći da pomirite ova dva sistema, ova dva koncepta. Oni tu promovišu pobedu u dugotrajnom ratu, odbranu države, promociju sigurnosti u celoj planeti i, kao što sam rekao, sprečavanje da se pojavi na planeti bilo kakva konkurencija njihovoj moći.
Gospodine ministre, NATO pakt koji se ovde promoviše, italijanski profesor Danijel Ganzer je objavio knjigu pod naslovom „Tajne NATO armije“.
Ganzer objašnjava da su te oružane formacije, dakle, tajne NATO armije, stvorene u celoj zapadnoj Evropi, u Francuskoj, u Belgiji, Holandiji, Norveškoj, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Španiji, Portugalu, Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Luksemburgu, Turskoj itd.
Prema tvrdnjama ovog uglednog italijanskog profesora, organizaciju i opremu o ovim tajnim armijama, faktički terorističkim grupama, obezbedili su Centralna obaveštajna agencija SAD, britanska obaveštajna služba MI-6 i, naravno, NATO pakt.
Osnovne metode ovih paravojski, tj. terorističkih grupacija, jeste tzv. strategija zategnutosti i terorističke akcije, lažne zastave ili false flags. Šta to znači? To je pijaca Markale, gde su Muslimani postavili bombu i kasnije optužili Srbe za to. To su isto uradile ove terorističke grupacije pod kontrolom NATO pakta. Sprovodi se i dan-danas u drugim delovima sveta.
Genzer u svojoj knjizi otkriva da je NATO bio jezgro te terorističke mreže. Navodi da su tajni komitet za planiranje i saveznički tajni komitet bili temelji tajnih armija širom zapadne Evrope. Možemo da podsetimo da je Đulio Andreoti, predsednik Saveta ministara, 1990. godine priznao postojanje ''Gladija''. Vama će to biti zanimljivo zato što su oni učestvovali u ubistvu Alda Mora. Priznao je i njegove očigledne veze sa pomenutim organizacijama, između ostalog i NATO paktom. Takođe, Vičence Vincigera, pripadnik „Ordine Nuovo“ je otvoreno govorio pred italijanskim sudovima o povezanosti ovih tajnih grupacija sa NATO paktom.
Govoreći o ''Gladiju'', potvrdio je da je ta paravojska kontrolisana od strane NATO. Oni su izvršavali niz atentata širom Italije i zapadne Evrope. Na primer, 1985. godine u Bolonji, kada je stradalo 85 ljudi, osnovni cilj ovih akcija je bio da se optuži Moskva za te terorističke napade. U Nemačkoj 1990. godine predstavnici Socijalističke partije došli su do podataka o postojanju tajne NATO armije u njihovoj zemlji, što je bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom i u suprotnosti sa ustavom Nemačke. Kada su zapretili da će sve javno da objave, uključujući i veze paravojnih formacija sa Demohrišćanskom partijom CDU zapušena su im usta podacima o umešanosti Vilija Branta u celu operaciju.
Takođe, 1990. godine u Evropskom parlamentu pokrenuta je zvanična inicijativa za raskrinkavanje uloge NATO, CIA i MI-6 u stvaranju nekih drugih terorističkih grupacija. Imate te zvanične podatke u EU. Čak je i upućeno pismo predsedniku SAD, Džordžu Bušu. Međutim, SAD i većina evropskih zemalja su ostale neme, samo su u Italiji, Švajcarskoj i Belgiji sprovedene delimične istrage.
Da ne idemo dalje, da vidimo šta nam je poručio predstavnik ambasade SAD, Debora R. Menuti, šef političkog odeljenja ambasade SAD. Ona je vas pohvalila, prilikom jednog susreta na kojem je govorila, u Novom Sadu, 30. juna 2009. godine. Ona prvo opisuje vašu uspešnu saradnju sa NATO paktom, šta je trebalo u stvari da vi uradite, a uradili ste, i kaže sledeće: „Ova saradnja sa NATO i međunarodnim partnerima, kao što su SAD, bila je jedan od faktora uspeha reformi u sistemu odbrane koji je Srbija postigla do danas. Vojska Srbije je svedena na 30 hiljada vojnika.“ To je ono najvažnije što je istakla predstavnica ambasade SAD u Srbiji i otvoreno je rekla koja je bila vaša uloga ovde.
Što se tiče dokumenata koje sam vam obećao, zvanični dokument EU koji govori o putu Kosova ka članstvu u EU, evo ga, ovde su zvanični pečati Euleksa, Evropske komisije i EU. Dakle, šta Kosovo treba da uradi da bi postalo član EU? Očigledno, tretiraju Kosovo i Metohiju kao nezavisnu teritoriju.
Na zvaničnom sajtu EU je i ova karta Srbije, gde su granice Kosova i Metohije i Srbije obeležene kao međudržavne granice. (Aplauz.)

Gospodine ministre, taman sam pomislio da neću imati prilike da vam odgovorim, da ćete vi već da odete svojim poslom.
Što se tiče spomenika, na tom spomeniku je bila Milica Rakić koju je ubio NATO pakt 1999. godine. Rekao sam da je on uništen pre više godina, pre više od pet godina. Ja kao narodni poslanik mogu da pokrenem tu inicijativu, a vi ste predstavnik izvršne vlasti. Nemojte da nas zamajavate ovde i da tako pričate sa narodnim poslanicima. Na vama je inicijativa da se nešto uradi, vi imate te mogućnosti mnogo brže od zakonodavnog tela. Ako ne znate koje su nadležnosti zakonodavnog tela, uzmite, otvorite Ustav Republike Srbije.
Što se tiče navijačkih grupa, kojih navijačkih grupa?! Te navijačke grupe koje vi provlačite po novinama danas, one sve imaju američku simboliku na sebi. Što vaša policija ne sme da pohapsi onaj deo navijačkih grupa koji diluje drogu, koji prave te izgrede?
– Optužujete patriotske organizacije, rodoljubive organizacije! Kako vas nije sramota?!
Ti dileri droge rade to! A ko drži dilere droge, to svi znamo. Kokain u ovoj zemlji i u drugim zemljama rasturaju Amerikanci, a heroin Englezi i to je javna tajna. Nemojte da se zamajavamo.
Koga optužujete? Optužujete "Obraz" da napada strance!

Hvala, hvala...