Hvala, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću i nadležnima u Ministarstvu spoljnih poslova. Tema svih tema se tiče, svakako, KiM.

Kako je moguće da su vlasti u Beogradu formirale tim koji je poslat u Brisel da pregovara sa predstavnicima tzv. Tačijeve vlade, ogrezle u kriminalu i umešane u trgovinu ljudskim organima, i na taj način faktički prizna nezavisnost KiM? Kako je moguće da Vlada RS učestvuje u faktičkom priznanju KiM i prihvata posredništvo EU i Tačijevu vladu kao ravnopravnog partnera u razgovorima?

Želim da vas podsetim da po međunarodnom pravu priznanje države može da bude de jure i de fakto. De jure, ukoliko se donese deklaracija o priznanju nezavisnosti određene države, i de fakto, ukoliko se faktičkim činom prizna nezavisnost određene teritorije.

Primera u međunarodnom pravu imate puno. Između ostalog, poseta predsednika SAD Niksona Narodnoj Republici Kini 1972. godine je predstavljala faktičko priznanje NR Kine od strane Vašingtona, iako nije usvojena deklaracija o priznanju te nezavisnosti. Takođe, potpisivanje ekonomskih sporazuma pojedinih država sa Sovjetskim Savezom od 1921. do 1924. godine predstavljalo je faktičko priznanje Sovjetskog Saveza od strane tih država.

Pogledajte sada šta vaš predstavnik, glavni pregovarač u tim razgovorima, Borko Stefanović, kaže. On otvoreno kaže da se u razgovorima pregovaralo o CEFTA sporazumu, sporazumu o slobodnoj trgovini. Takođe kaže da se raspravljalo o katastrima, avio-saobraćaju, telekomunikacijama itd. Dakle, upravo je to modus faktičkog priznanja koji je primenjen u slučajevima koje sam nabrojao ranije.

Postavlja se pitanje kako je moguće da predstavnici Vlade RS otvoreno krše Ustav RS i sprovode faktičko priznanje KiM. Da li vi, ljudi, možete da se saberete? Da li možete da shvatite šta radite? Dakle, vi faktički priznajete Tačijeve vlasti na KiM, koje je Dik Marti nedavno žestoko optužio za trgovinu ljudskim organima.

Posebna je priča i postavljam pitanje – kako je srpska strana prihvatila posrednika Roberta Kupera?

Robert Kuper, predstavnik EU, glavni je posrednik u ovim pregovorima. Čovek je poznat po antisrpskim stavovima. Inače, bio je savetnik Tonija Blera. Pogledajte kakvu politiku vi vodite. Robert Kuper je napisao knjigu "Razbijanje nacija (država)". Upravo je u godinama koje prethode ovom sastanku on govorio o razbijanju Srbije. Čovek je davao izjave koje su otvoreno antisrpske. Otvoreno je izjavio da KiM smatra nezavisnom tvorevinom.

Robert Kuper je, inače, duboko nemoralna osoba. Pročitaću vam šta je napisao u svojoj knjizi "Razbijanje nacija (država)". Kaže sledeće: "Izazov za postmoderni svet leži u tome da se prilagođava standardima dvostrukih aršina. Evropljani bi trebalo međusobno da sarađuju na temelju prava i zajedničke sigurnosti, ali izvan EU valjalo bi da primenjuju surovije metode iz prethodnih vremena – silu, preventivne napade, prevaru i šta god je potrebno. Ključ evropske sigurnosti je da se mi, Evropljani, u ophođenju jedni sa drugima držimo zakona, ali da, kada radimo u džungli, moramo da primenimo zakone džungle".

To je napisao Robert Kuper, koji je glavni posrednik u pregovorima između Beograda i Tačijeve kriminalne i terorističke vlasti iz Prištine koji se održavaju u Briselu, koji su počeli 8. marta.

Kako je Vlada Republike Srbije mogla da prihvati takvog čoveka? Kako je uopšte mogla da uđe u te pregovore i da faktički priznaje nezavisnost KiM? Stav EU prema Srbiji, prema Kosovu i Metohiji je jasan kroz posredništvo Roberta Kupera. On tretira Srbiju kao džunglu, a Srbe tretira kao divlje zveri.

Molim vas, sledeći put čitajte neke knjige i informišite se ko su ljudi sa kojima pregovarate. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije. Gospodine Cvetkoviću, postavljam vam direktno pitanje – zbog čega vlasti u Srbiji prikrivaju dokaze o trgovini ljudskim organima? Zbog čega iz vašeg tužilaštva dolaze informacije da istraga nije dovela do Hašima Tačija? Jer, ukoliko je to tačno, vi niste čitali izveštaj Dika Martija, koji, između ostalog, navodi i sledeće.
On se u fusnotama poziva na izveštaj Instituta za evropsku politiku Berlin od 9. januara 2007. godine, pripremljen za nemačko ministarstvo odbrane, koji je klasifikovan kao tajni, međutim, dostupan je na internetu, gde se upravo Hašim Tači navodi kao glavni organizator svih ovih stradanja i zločina. Drugi dokument na koji se poziva Dik Marti u svom izveštaju je izveštaj nemačke tajne službe BND od 22. februara 2005. godine, u kojem se takođe Tači navodi na prvom mestu kao glavni organizator ovih i sličnih zločina, uz njega Ljuhu i Haradinaj. Vaši predstavnici pominju Haradinaja. Da li to radite zato što želite da pregovarate sa Hašimom Tačijem?
Druga grupacija zločina koje prikrivate. Zašto sakrivate informacije da je trgovina ljudskim organima počela i izvršavana od strane paravojnih formacija Tuđmanove Hrvatske? Zašto krijete te podatke? Tokom agresije tzv. hrvatske vojske na Kupres sanitetska ekipa vadila je organe zarobljenih vojnika i kidnapovanih srpskih civila. Posle oslobađanja Kupresa 7. aprila 1992. godine pod komandom (zapamtite ovo) generala Mladića pronađena je kod poginulih vojnika dokumentacija i fotografija o vađenju organa. Vlada Republike Srpske Krajine je uputila nekoliko saopštenja na ovu temu i vama, a i UN.
Pod dva, zašto krijete podatke da je u posedu srpskih službi bezbednosti i srpske vlade razgovor od 15. avgusta 2001. godine između generala Veslija Klarka i Havijera Solane, gde se pominje trgovina organima otetih srpskih civila i vojnika? Pominje se bolnica u Bondstilu koja se, prema ovim stenogramima, bavila odstranjivanjem ljudskih organa, i pominje se Kraljevska bolnica u Londonu. Postavljam pitanje – kako uopšte smete da sakrivate ove činjenice? Za sada, toliko.

Hvala vam. Nisam zadovoljan vašim odgovorima. Naveo sam da su zvaničnici Tužilaštva istakli da istraga vezana za trgovinu organima nije dovela do Tačija. Možda vi istražujete Tačija za ne znam šta, ali ovo su vaši predstavnici izneli.
Sam Marti kaže da se ime kosovskog premijera Hašima Tačija godinama pojavljuje u policijskim izveštajima pre knjige Karle del Ponte. U diplomatskim telegramima, kriminalističkim studijama (znači, nešto što je dostupno akademskoj javnosti), izveštajima stranih obaveštajnih službi. To je činjenica.
Drugo, dokazi koji su dostavljeni Haškom tribunali su uništeni 2006. godine. Kako je to moguće? Kako nije sprovedena istraga po tom pitanju? Kako predstavnici Srbije nisu tražili da se sprovede istraga po tom pitanju?
Vi ste pomenuli, gospođo Malović, jednu knjigu Karle del Ponte. Evo da vam kažem šta je napisala u knjizi Florens Artman i onda će vam biti jasno zbog čega je Haški tribunal uništio dokaze. Florens Artman u svojoj knjizi "Mir i kazna" navodi da su u tužilaštvu Tribunala u Hagu infiltrirani agenti američke obaveštajne službe CIA i britanske obaveštajne službe MI 6. Ona navodi da je Tužilaštvo počelo da funkcioniše tako što su stručnjaci iz CIA i Pentagona, ukupno njih 22, došli i organizovali rad Tribunala u Hagu.
Optužnice pišu ti ljudi. Kako je moguće da sarađujete sa jednom takvom institucijom, kada se zna da ne može za UN da radi onaj koji radi za strane službe? Hvala.

Hvala vam, gospodine Ljajiću. I dalje mislim da Vlada Republike Srbije nema hrabrosti da iznese dokaze koji bi vodili do Veslija Klarka, Havijera Solane, Kušnera, Ričarda Holbruka i drugih koji su umešani u ove mafijaške radnje u trgovini organima. Takođe, nemate hrabrosti da iznesete dokaze koji se tiču uzimanja organa otetih i kidnapovanih Srba od strane paravojnih hrvatskih formacija. To je veliki problem.

Hvala, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kada je u pitanju rebalans budžeta upitao bih gospođu Dragutinović – gde se nalazi stavka 666, kojom bi trebalo da se odobre sredstva Tomislavu Nikoliću i naprednjacima u iznosu od 10 miliona evra za spremnost da uhapse i izruče Ratka Mladića tribunalu u Hagu, sa čijih poternica je ubijeno do sada šesnaest Srba i sedamnaesta gospođa Rada Abazović, koja je bila supruga jednog od osumnjičenih?
Kada su u pitanju silni predlozi zakona koje ste vi objedinili ovde, zaista moram da iznesem čuđenje što ste tako laičko obrazloženje dali za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Dakle, zaista ne znam da li vi mislite da narodni poslanici ne čitaju ništa izvan Srbije, jer verovatno da tako mislite, pošto ste u obrazloženju naveli sledeće – da ste ovaj predlog zakona definisali u potpunosti sa sugestijama Komiteta Manival, koji je nadležan za ova pitanja u okviru EU.
Dakle, navodite njihov izveštaj iz decembra 2009. godine, uvodite novine u ovaj zakon, međutim, najvažnije preporuke Komiteta Manival vi uopšte ne uzimate u obzir.
Njihov izveštaj od 8. decembra 2009. godine, kao najveći problem za Republiku Srbiju, kada je u pitanju pranje novca i finansiranje terorizma, navode sledeće: prvo, odsustvo nacionalnog zakonodavstva sveobuhvatno, zatim nacionalno zakonodavstvo koje uopšte ne tretira neprofitne i nevladine organizacije, što je veoma interesantno, slabu opremljenost i slabu obučenost nadležnih organa i institucija koje postupaju po ovim pitanjima.
Jer, postavlja se pitanje – kako vi mislite da policija i nadležne službe vode računa i o ovim krivičnim delima i uopšte da sprečavaju pranje novca i finansiranje terorizma, ako npr. nemaju novca za nove uniforme, ako nemaju novca za nova odela, ako nemaju novca za obuću i adekvatnu opremu, ako nose kombinezone koji izgledaju kao da su dizajnirani 1942. godine za neke buduće automehaničare, kada nemaju najosnovnija sredstva da bi mogli da uopšte kontrolišu ovu vrstu kriminaliteta i problema sa kojim se suočava Republika Srbija?
Dakle, vi ste se naprosto pozvali na Komitet u okviru EU, u okviru Saveta Evrope. Rekli ste da zakon donosite zbog svega ovoga, a najvažniju stavku koju oni vama zameraju – apsolutno odsustvo regulisanja delovanja neprofitnih organizacija i nevladinih organizacija niste uzeli u obzir.
Sada ćete vi da pitate – kakve to veze ima? Mogu da vam navedem dve velike neprofitne nevladine organizacije koje su finansirale Al Kaidu svojevremeno, to je TVRA i Beneval international, koje su poznate i u izveštajima FBI i u izveštajima u okviru EU itd. Dakle, najosnovnije u predlozima Komiteta "Manival" vi niste uzeli u obzir. Zbog čega? Pa zbog toga što izgleda ovu državu kontrolišu nevladine organizacije. Prema istraživanjima, pazite prema istraživanjima koja su radili vaši prijatelji na zapadu u Srbiji, nevladine organizacije iz budžeta dobijaju 60 miliona evra. Oni imaju negde između 3 i 4 hiljade zaposlenih, to je podatak dakle, finansiranje je radila, tj. dala podršku Ambasada Velike Britanije i stručni tim Zavoda za statistiku koji je radio ove analize.
U 2006. godini ste davali 42 miliona evra, pa ste to vrlo brzo povećali, već 2007. godine to je bilo preko 60 miliona evra. Dobar deo kolača kod ovih nevladinih organizacija otpada na organizacije koje se bave pitanjima homoseksualaca i sličnih, dakle njima dajete više od 60 miliona evra.
Podsetiću vas da samo za Kraljevo hitna pomoć, prema vašim podacima, trebalo je da iznosi 10 miliona evra, a da bi se sanirale posledice kako ste sami rekli 40 miliona evra. Pa eto vam rešenje za Kraljevo odmah.
Isto tako, umesto da dajete novac homoseksualcima i sličnima, mogli ste da povećate iznos za održavanje trudnoće, jer on sad iznosi 65% i dalje, mogli ste da podignete i nove škole i bolnice, mogli ste na stotinu škola i bolnica da podigne, sportskih hala, da pomognete privredu itd.
Ne, vi ste se opredelili da ulažete toliko novca u nevladin sektor, iako je on sam pod sumnjom na osnovu analize Komiteta Manival, pre svega vezano za korupciju, vezano za pranje novca. Ali videćete kasnije nije u pitanju samo islamski terorizam.
Negde oko 3,3 milijarde dinara utrošeno je na plate u ovom nevladinom sektoru, a sve ste to lepo vi finansirali. Da vidimo sada pojedinačno.
Ministarstvo omladine i sporta je spremno za nevladine organizacije da izdvoji čak jednu milijardu i 152 miliona dinara. Dalje, tu se u stvari u tome nevladinom sektoru nalaze ljudi koji direktno ili indirektno kontrolišu rad Vlade Republike Srbije, kao što je famozna gospođa Sonja Liht, koja kontroliše nevladinu organizaciju beogradski Fond za političku izuzetnost.
Naravno, ona je sledbenica gospodina Soroša, koji se bavi mahinacijama širom sveta. Ova nevladina organizacija je samo do 2009. godine od Ministarstva sporta i omladine, sa kojim je zaključila četiri ugovora, inkasirala više od 10 miliona dinara.
Gospođa Sonja Liht sa svojom nevladinom organizacijom može da uradi ono što neki drugi ne mogu da urade, a dobar deo novca koji oni dobijaju iz budžeta Republike Srbije troši se na astronomske plate osoblja. Dakle, još jednom podsećam da je Komitet Manival naveo da se upravo kod neprofitnih organizacija i nevladinih organizacija krije ključ za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Međutim, preko ovih nevladinih organizacija koje kontroliše gospođa Sonja Liht angažuje se i omladina određenih partija, Demokratske stranke, G17, Saveza vojvođanskih Mađara, Bošnjačke liste itd.
Dakle, svi imaju korist, pa nije ni čudo što onda ne pominjete to u ovom zakonu, tj. Predlogu zakona koji se tiče sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Drugi podaci govore da je više od pet milijardi dinara izdvojeno za nevladine organizacije. To piše ''Danas'', da ne kažete sada da navodimo neke izvore kao što je najugledniji srpski mesečnik "Velika Srbija".
Zatim, već sam vam naveo podatke koji se zvanično nalaze na sajtu i u dokumentaciju FBI, koji se nalaze u okviru Interpola, a koji se tiču organizacija kao što je TVRA, Agencija za pomoć muslimanima u trećem svetu, preko koje je delovao islamski terorista Mustafa Cerić, preko koje je finansirana Al Kaida, a takođe organizacija Beneval interanational, i ona je delovala u Bosni i Hercegovini, ali ima nekih koje deluju na Kosovu i Metohiji.
Sada da pređemo na onu vrstu terorizma, pranja novca i finansiranja o čemu vi, naravno, ne smete ništa da kažete.
Dakle, 20. novembra u državi Džordžija u SAD uhapšena je jedna novinarska ekipa ruske televizije, jer su ispred jednog centra za obuku koji ima staro ime – Američka škola ili novo – Institut za bezbednost i saradnju za zapadnu hemisferu, snimali demonstracije građana koji su tražili zatvaranje tog centra. Zbog čega? Zbog toga što se u tom centru već 62 godine obučavaju agenti i specijalci iz Južne Amerike, koji kada se vrate, sprovode torturu i izvršavaju terorističke akte protiv sopstvenog stanovništva.
Građani SAD-a, oni koji imaju hrabrosti nešto da kažu, tu školu nazivaju – školom za ubice.
Dakle, Ruse su uhapsili bez ikakvog obrazloženja, to je ruski kanal Russia Today koji se emituje na engleskom jeziku, i držali su ih u pritvoru više od 32 sata, da bi ih pustili uz kauciju.
Ti podaci ne mogu da se prikupljaju. Inače, taj institut se nalazi preko puta Fort Beninga, američke vojne baze.
Kada je u pitanju delovanje nevladinih organizacija i neprofitnih organizacija, a na šta nam je pažnju skrenuo Komitet Manival u svom izveštaju od 8. decembra 2009. godine koji se tiče Srbije, veoma interesantno delovanje USAID.
Naime, vodeći analitičari u svetu govore da upravo Centralna obaveštajna agencija SAD-a deluje preko organizacije USAID. To je izneo i Alem Vejtem koji je osnivač NED-a (National Endowment for Democracy). On je to izjavio u "Vašington postu" još 1991. godine.
Da vidimo još neke podatke, takođe istoričar Vilijam Blum, koji je napisao knjigu "Ubijanje nade, američka vojska i intervencije Cije nakon Drugog svetskog rata" govori upravo o modelima delovanja Cije preko USAID-a i navodi primer Srbije. Navodi primer kako ste vi došli na vlast.
Pretpostavlja se da je USAID od 2000. godine potrošio za preko 620 programa samo u Venecueli 20 miliona dolara. Smatra se da je ukupno za dve decenije USAID, za ono što neki zovu promovisanje demokratije, a za šta američki stručnjaci koje sam citirao kažu da je prikrivena operacija Cije, potrošio devet milijardi dolara.
Takođe, u ovu strategiju uključeni su i NDI i IRI, Međunarodni republikanski institut koji, povedite računa o ovome, trenutno u Srbiji finansira regionalizaciju. Sve stranke, sve nevladine organizacije koje se bave regionalizacijom i na taj način nastavljaju sa projektom razbijanja Srbije, dobijaju novac od Međunarodnog republikanskog instituta.
On nije jedini koji finansira ove aktivnosti, tu je i nemačka organizacija FUEV, a kako je gospodin Blum rekao, upravo preko tih organizacija deluje američka Cija. Prosto je neverovatno da vi niste ove izveštaje čitali do kraja, jer Evropski parlament je naveo više puta, Cija je, recimo, imala 1245 tajnih letova koji su uključivali kidnapovanje ljudi širom EU.
Između ostalog, u izveštaju Evropskog parlamenta iz 2006. godine navodi se sledeće: istražiteljima iz EU nije dozvoljeno da pristupe zgradama pod kontrolom NATO pakta na Kosovu i Metohiji, pre svega kampu Bondstil, gde su Amerikanci držali kidnapovane građane iz evropskih zemalja. U ovom izveštaju Evropskog parlamenta navodi se da jedino mesto na kugli zemaljskoj gde njima nije odobren pristup, jeste upravo kamp Bondstil na Kosovu i Metohiji.
Dakle, dame i gospodo, postavlja se pitanje, da li ste vi reagovali po ovom pitanju, jer pozivate se na dokumentaciju EU, a evo ga izveštaj Evropskog parlamenta iz 2006. godine koji govori isto o tesnoj povezanosti neprofitnih organizacija, o torturi, o kidnapovanju građana. Dakle, sve su ovo pitanja na koja vi morate da obratite pažnju, a niste obratili pažnju.
Još jednom podsećam da ste u vašem predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma izostavili najvažniji deo koji sadrži izveštaj Komiteta Manival od 8. decembra 2009. godine, iako ste prethodno kao razlog donošenja ovog zakona naveli upravo taj izveštaj. Vi ste u potpunosti ignorisali neprofitni i nevladin sektor koji su važne karike, kako se navodi u samom izveštaju, koje se tiču i odnose na finansiranje terorizma i pranje novca.
Molim vas sledeći put da pročitate do kraja te izveštaje i ako se već pozivate na nešto, onda se pozovite na sve preporuke, pa kažite nešto možemo sad da ispunimo, a nešto ne smemo.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imamo pitanje za Ministarstvo pravde, predstavnike Vlade Republike Srbije.

Kao što znate, prof. dr. Vojislav Šešelj je imao operaciju u Hagu 28. oktobra i urađena je ablacija srca. Međutim, do dana današnjeg on nije dobio izveštaj sa te operacije. Što je još neverovatnije, to je da je on nedavno potpisao pristanak da određeni organi Tribunala u Hagu, uključujući predsednika Tribunala, Pretresno veće III i Sekretarijat, dobiju mogućnost da ostvare uvid...

Nema problema. Dakle, 28. oktobra je izvršena operacija nad profesorom dr. Vojislavom Šešeljem, on do dana današnjeg nije dobio izveštaj sa te operacije, a nedavno je potpisao i pristanak da određeni organi Tribunala u Hagu, uključujući predsednika Tribunala Patrika Robinsona, Sekretarijat i Pretresno veće III, dobiju mogućnost da ostvare uvid u taj njegov medicinskih izveštaj.

Dakle, taj medicinski izveštaj će dobiti predstavnici Tribunala u Hagu, ali ga Vojislav Šešelj do dana današnjeg nije dobio. Želim da vas podsetim da je obaveza naše zemlje da zaštiti svoje građane gde god se oni nalazili, da ta obaveza proizlazi iz odgovarajućih međunarodnih akata, iz Ustava RS i odgovarajućih zakona, i Ministarstvo pravde i Vlada RS moraju da učine napor u tom pravcu.

To što Vojislav Šešelj do dana današnjeg nije informisan o rezultatima operacije predstavlja kršenje nekoliko međunarodnih akata, uključujući i Skup principa za zaštitu svih osoba koje su pritvorene ili zatvorene, koji je donet u okviru UN 1988. godine, Standardna minimalna pravila UN za postupanje sa zatvorenicima, koji su doneti 1955. godine, Evropska zatvorska pravila, koja je doneo Savet ministara Evrope 1973. godine, a koja su revidirana 1987. godine, Opšti komentar Komiteta za ljudska prava i Principe medicinske etike, koje je usvojila Generalna skupština OUN 18. decembra 1982. godine.

Ne postoji primer u svetu da je neko operisan i da mesec dana nakon toga nije obavešten o rezultatima operacije, a da su taj izveštaj sa njegove operacije dobili drugi ljudi, u ovom slučaju predstavnici Tribunala u Hagu, kako sam naveo – predsednik Tribunala Patrik Robinson, Sekretarijat Tribunala u Hagu i Pretresno veće III.

Drugo pitanje je takođe povezano sa ovom temom, a veoma je bitno za celu Srbiju i građane Republike Srbije. Drugog novembra, prilikom Statusne konferencije u predmetu Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu, na njegov zahtev je inicirana istraga o ubijenim Srbima u Haškom tribunalu. Prosto je neverovatno da se u državi ćuti o tome. Navedeno je sedmoro Srba koji su umrli u Haškom tribunalu ili su ubijeni tamo. Predsednik Pretresnog veća III sudija Žan Klod Antoneti je javno izjavio tom prilikom da podržava istragu o umrlim Srbima u Haškom tribunalu.

Nas interesuje – šta je Vlada Republike Srbije preduzela, da li je poslala odgovarajuću dokumentaciju, kako bi ta istraga o ubistvu i smrti Srba u Haškom tribunalu bila nezavisna i potpuna? Kada će da postavi to pitanje pred Savetom bezbednosti, tj. pred UN, bilo preko neke druge države, bilo direktno kao Republika Srbija, i kada će da ispravi svoju evidenciju? Kao što znate, mi smo 20. oktobra dobili odgovor od predstavnika Vlade Republike Srbije u kojem oni navode da je sa poternica Tribunala ubijeno ili umrlo 14 Srba.

Međutim, zaboravili su kao 15. Krstu Mićića, koji je ubijen 5. marta 1999. godine u Ugljeviku, kao 16. Vidoja Tomića, koji je ubijen aprila 1999. godine i kao 17. suprugu jednog od osumnjičenih od strane Tribunala u Hagu, gospođu Radu Abazović, koja je ubijena od strane EUFOR-a, a tom prilikom je ranjeno i 11-godišnje dete. Zahvaljujem.

Najpre bih želeo, u ime SRS, vernicima muslimanske veroispovesti da čestitam Bajram, a pravoslavnim vernicima da čestitam veliki praznik Đurđic.
Kao što znate, dame i gospodo, SRS je sa zakašnjenjem od četiri meseca primila obaveštenje od Tužilaštva za organizovani kriminal, u kojem se vezano za navode koje su izneli Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić o tome da je Vojislav Šešelj planirao ubistvo Tomislava Nikolića kaže da Vojislav Šešelj nema svojstvo okrivljenog u vezi sa napred navedenim, pa stoga da ne postoji ni osnovana sumnja u tom pravcu.
Dakle, Vojislav Šešelj nije okrivljeni, a podsetio bih naprednjake koji pametuju da je ''okrivljeni'' opšti izraz koji se upotrebljava i za osumnjičenog, i za okrivljenog i za optuženog, što mogu da se uvere ukoliko pogledaju ZKP RS.
Međutim, saznali smo da Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić apsolutno lažu po tom pitanju, ali državni organi nisu odgovorili na još jedno važno pitanje koje je pokrenuto i u privatnim tužbama. Vezano je za slične navode Tomislava Nikolića.
Naime, on je u intervjuu za dnevni list "Alo", koji je objavljen 1. jula 2010. godine, pod naslovom "Šešelj naručio jedno ubistvo" izneo sledeću tvrdnju: "Vojislav Šešelj je iz ćelije u Hagu pre dve-tri godine pokušao da naruči ubistvo jednog čoveka''. Zatim je u dnevnim novinama "Blic" od 1. jula 2010. godine, u tekstu pod naslovom "Nikolić: Hoće da me ubije zbog propasti SRS", Tomislav Nikolić naveo sledeće: "Meni je Vučić svojevremeno, kada je došao iz Haga, ispričao da je tako doneo cedulju i da mu je Šešelj rekao – Pročitaj i baci u VC šolju odmah – i Vučić je meni doneo tu informaciju. Rekao mu sam mu tada – Pa nisi valjda lud, taman posla da ja to sprovodim. To tako funkcioniše." Na pitanje novinara šta je pisalo na cedulji Nikolić odgovara: "Ako Vučić bude hteo da priča, on će to da ispriča.''
Čitava medijska hajka koja se sprovodi protiv Vojislava Šešelja, u kojoj očigledno iznose laži i Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, ugrožava ne samo njegovu odbranu i bezbednost, već i život, normalan život njegove porodice. Prosto je neviđeno da u Srbiji postoje ljudi koji mogu jednu takvu kampanju da vode, da maltretiraju porodicu čoveka koji se već osam godina bori za srpske nacionalne interese u Haškom tribunalu.
Ono što je veoma interesantno, to je da je deo ovih informacija plasiran preko teških mafijaša kakvi su Miloš Simović i Kalinić, koji su godinama čuvani od strane hrvatske obaveštajne službe u Hrvatskoj i pripremani, očigledno, za neke akcije u Srbiji. Očigledno je, kako smo mi ranije naveli, da je Vučić uspostavio kontakt sa Simovićevim advokatima ili na drugi način sa Simovićem i da je tako plasirana čitava ta lažna informacija i pokušano da se napravi afera koja je trebalo da uništi SRS i da pogorša položaj Vojislava Šešelja.
Međutim, kao što vidite, Tužilaštvo za organizovani kriminal je napokon, sa četiri meseca zakašnjenja, nakon što je sudija Antoneti, predsedavajući sudskog veća, Pretresnog veća tri, koji predsedava predmetu protiv Vojislava Šešelja, zatražio te informacije, dostavilo podatke u kojima se navodi vrlo precizno da su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić izneli lažne tvrdnje.
Tražimo od Ministarstva pravde i od nadležnih u Vladi Republike Srbije da ispitaju ove tvrdnje koje je naveo Nikolić u listu "Alo", da se dostavi potpuna informacija i o tome, jer oni su očigledno potpuni lažovi povezani sa organizovanim kriminalom u Srbiji i da jednostavno javnost upoznamo sa time što se dešava u Srbiji.
Dakle, ti podaci takođe moraju da budu saopšteni u interesu javnosti, jer niko nema pravo da se igra životom jednog građanina Srbije i njegovom porodicom na ovaj način. To je ono što mi zahtevamo od Vlade Republike Srbije i molimo vas da ne čekate četiri meseca kao što ste čekali do sada.
Želim da podsetim da kada tužilaštvo Tribunala u Hagu traži određene podatke od Vlade Republike Srbije, oni najčešće te informacije dobijaju za 24 sata. Sudija Žan Klod Antoneti, dakle, predsedavajući sudija, znatno viša pozicija od tužilaštva, zatražio je to pre četiri meseca i nadležnima u Republici Srbiji je trebalo četiri meseca da to dostavi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi smo vas do sada nekoliko puta obaveštavali o teškom zdravstvenom stanju prof. dr Vojislava Šešelja, koji se nalazi u pritvorskoj jedinici Tribunala u Hagu.
Njegovo zdravstveno stanje je i dalje teško i ozbiljno. On i nakon svih intervencija koje su sprovedene u Hagu ima problema sa aritmijama, sa tahikardijama, sa krvnim pritiskom. Dakle, nijedna metoda koja je upotrebljena u Hagu da bi se on navodno izlečio nije dala rezultata.
Isto se desilo i sa poslednjom intervencijom, operacijom koja je obavljena 28. oktobra. Do dana današnjeg njegovi rezultati, odnosno rezultati te operacije nisu poznati, niti je Vojislav Šešelj obavešten o tim rezultatima.
Želim da vas podsetim da, prema nalazima stručnjaka lekara iz Srbije, Vojislav Šešelj najkasnije od oktobra 2009. godine u terapiji ima tzv. kardiotoksične lekove, lekove koji izazivaju aritmiju i do dana današnjeg njegova terapija u tom delu nije promenjena. Za nas pravnike to je apsolutna jasna situacija, ukoliko nekome dajete lekove koje izazivaju aritmije, a onda taj čovek sve više i više oboleva i dovodite njegov život u opasnost, onda je na sceni pokušaj ubistva. Ukoliko je na sceni pokušaj ubistva, svi nadležni državni organi, pa i predstavnici ove vladajuće većine u Skupštini moraju da reaguju na pravi način. Međutim, vi ne samo da ne reagujete na pravi način, već predstavnici Vlade RS, oličeni u Draganu Šutanovcu, zabranjuju lekarima iz Srbije da daju svoje stručno mišljenje o zdravstvenom stanju Vojislava Šešelja, kao što je zabranjeno lekaru Zdravku Mijaliloviću da da svoje stručno mišljenje od strane Dragana Šutanovca.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac je takođe zabranio Zdravku Mijalioviću da se pojavi na Odboru za zdravlje kada se raspravljalo o zdravstvenom stanju Vojislava Šešelja.
Nagrada je vrlo brzo stigla i iz američke ambasade, iz ambasade SAD donirano je ministru Šutanovcu prvo 74 hiljade dolara, potpisao je sporazum Miodrag Jevtić, koji je takođe zabranio Zdravku Mijalioviću, kao načelnik VMA, da se pojavi na Odboru za zdravlje i da da svoje stručno mišljenje o zdravlju Vojislava Šešelja.
Da bi pre nekoliko dana iz SAD prema Ministarstvu odbrane bila obećana nova donacija od milion dolara. Eto, toliko košta pomoć u ubijanju Vojislava Šešelja, koja je isplaćena ili treba da bude isplaćena na račun Vlade RS i Ministarstva odbrane.
Što se tiče odgovora koje smo mi dobili od strane Vlade vezano za zdravstveno stanje Vojislava Šešelja oni su bojažljivi, vidi se da Vlada RS ima strah od Haškog tribunala, od Tužilaštva Tribunala u Hagu, iako je Tužilaštvo samo jedna strana u postupku, i vidi se da se iznose neki neistiniti podaci.
Pre svega, mi smo naveli da je do sada ubijeno 16 Srba koje je tražio Tribunal u Hagu. Vlada RS je svojim dopisom iz oktobra, od 20. oktobra 2010. godine, navela brojku od 14 Srba, koja je netačna. Želim da ovde ovom prilikom navedem da su takođe ubijeni kao petnaesti Krsto Mićić, ubijen 15. marta 1999. godine u Ugljeviku, Vidoje Tomić ubijen 3. aprila 1999. godine, kao šesnaesti i kao sedamnaesta stradala je supruga jednog osumnjičenog od strane Tribunala u Hagu, stradala je Rada Abazović. Tom prilikom ranjeno je i jedanaestogodišnje dete.
Podsećam vas da prilikom ubistva Dragana Gagovića u njegovom vozilu su se nalazila deca, petoro dece od 11 do 12 godina. Pored svega toga takvom Haškom tribunalu vi nastavljate da izručujete Srbe. Povećali ste nagradu za generala Ratka Mladića na deset miliona. Evo, prvi se javio Tomislav Nikolić, koji je 10. novembra rekao da je spreman da izruči generala Ratka Mladića Tribunalu i to upravo onom tribunalu u Hagu koji je ubio 17 Srba ili je 17 Srba umrlo sa poternice Tribunala u Hagu, onom tribunalu u Hagu čije je gašenje tražila Ruska Federacija 8. novembra 2010. godine saopštenjem Ministarstva inostranih dela.
Zaista zbog svega ovoga treba da vas bude sramota.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, zaista po svemu sudeći čudan predlog zakona. Samo šest članova, a zaduživanje Republike Srbije kod poslovnih banaka, kod sedam poslovnih banaka u iznosu od 250 miliona evra pod najnepovoljnijim mogućim uslovima, a sve to za finansiranje budžetskih grupa.
Dakle, Vlada RS nema nikakvu ekonomsku politiku, naprosto ona povlači poteze koje može da povlači bilo ko, zaista bilo ko može da se zaduži u inostranstvu ili kod nekih domaćih poslovnih banaka, a kad dođe vreme da otplati te kredite, da vrati te kamate postavlja se pitanje kako će to da uradi. Vi ne postavljate to pitanje iz vladajuće koalicije, vi znate da će građani Republike Srbije to morati da vraćaju i to generacije koje dolaze.
Ali, ono što je veoma interesantno, to je da vi imate problema upravo zbog te vaše ideologije približavanja EU, ideologije koja kaže da EU nema alternativu, koja je napravila jednu novu političku stranku u srpskom parlamentu iako ona nije učestvovala na izborima.
Od jednostrane primene SSP, Republika Srbija ima štetu od preko 300 miliona evra. Time što ste vi ukinuli carinske barijere za robu iz EU, sami ste doveli Republiku Srbiju do ovoga. Podsetiću vas da je svojevremeno i potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio da će gubici Republike Srbije zbog jednostrane primene SSP samo u toku jedne godine biti 150 miliona evra.
Međutim, to je sve bilo na papiru. Vlada Republike Srbije je, da bi popunila tu rupu, prevalila plaćanje dugova na građane Republike Srbije, podigla je akcize na kafu, na pivo, na cigarete, poskupela je obavezu registracije automobila itd.
Dakle, građani Republike Srbije su sada imali dvostruku namet. Jedan namet zbog jedne besmislene ideologije - učinićemo sve da se dodvorimo Briselu, i drugi namet jer je Vlada Republike Srbije našla za shodno da novac koji je poklonila EU izvuče dodatno iz džepa građanima Republike Srbije. Dakle, praveći ovakve gubitke i vođenjem ovakve zaista neverovatne i loše ekonomske politike vi građane Srbije gurate u sve veću i veću bedu.
U isto vreme, monopolisti iz Velike Britanije, koji ovde deluju preko gospodina Beka, kao što je Salford, izazivaju nestašicu mleka. Vi sada ponovo imate u prodavnicama nestašicu mleka i nestašicu ulja. Sećate se, to su bile glavne parole protiv Slobodana Miloševića, svojevremeno.
Posle 10 godina približavanja EU, a napravili ste tu konsenzus, sada imate tu pljačku od strane Brisela i od strane konzorcijuma, koji su pod kontrolom kapitala koji dolazi sa Zapada.
Šta ste uradili vezano za zaduživanje kod ovih sedam poslovnih banaka? Dvesta pedeset miliona evra. Vi ste prihvatili neverovatne kamatne stope. Kamatna stopa najniža, tj. marža 4,25% a najviša 5,30.
Što niste otišli na sajt tih banaka, pa videli njihovu poslovnu ponudu, pa ste mogli videti da oni odobravaju marže od 4%. Dakle, kada je privreda u pitanju, a ovde kada je u pitanju država Srbija koja će svakako vratiti svoj drug, jer će građani vratiti u jednom trenutku taj dug, vi prihvatate ovolike kamatne stope, dakle prosto neverovatno.
Kada ministri uzimaju kredite kod poslovnih banaka, kada predsednici opština uzimaju stambene kredite kod poslovnih banaka, dobijaju kamatu 1,8%. Kako sada država Srbija 5,30 a ministri 1,8? U najmanju ruku treba da imaju istu kamatu. Ne, vi zamajavate narod.
Kažete – 10 miliona evra za generala Ratka Mladića. Zbog čega? Zbog toga što nije dozvolio da Republika Srpska završi kao Republika Srpska Krajina. Odakle ćete da obezbedite taj novac? Niste rekli, ali zato ovim aktom namećete dodatno zaduživanje građana Republike Srbije od 250 miliona.
Do čega dalje dovodi vaša ekonomska politika? Ima veze i sa ovim zato što se građani sve više zadužuju. Kaže da će Srbi 2011. godine potrošiti milijardu evra na kreditnim karticama u inostranstvu. Dakle, imaćete odliv milijarde evra. Zaduživanje u najvećem procentu preko kreditnih kartica, a ne debitnih kartica. Kreditne kartice, na to treba upozoriti građane Republike Srbije, najgori su vid zaduživanja, jer uključuju tzv. rivolving kredit, koji gotovo da ne može da se otplati.
Kamatna stopa na tim kreditnim karticama je preko 25, preko 30%. Građani Republike Srbije, ako želite da upotrebljavate kartice, a trebate da upotrebljavate kartice, koristite isključivo debitne kartice, a nemojte kreditne kartice, osim ako nemate neke specijalne ponude na tim kreditnim karticama. To što vam kažu da neki put imate šest, ili devet ili 12 rata, a da nemate nikakvu kamatu, verujte da vam ne govore istinu, zato što na kreditnim karticama ide kamata na kamatu.
Vaša ekonomska politika dovodi do toga – milijardu evra ćemo poslati Zapadu, koji nas pljačka preko ovakvog zaduživanja, koji nas pljačka preko svojih firmi, poput Salforda i nekih drugih, koji čak izaziva nestašicu, već smo pomenuli, na tržištu Republike Srbije.
Dakle, pozivam vas, sledeći put kada se opredelite za ovu vrstu zaduživanja zaista proverite kakve uslove daju odgovarajuće banke političarima, kakve uslove daju određenim firmama, kako se ponašaju, pošto su to sve, iako su registrovane u Srbiji, većinom su u pitanju strane banke. Strani kapital je u pitanju, a novac iz Srbije upravo završava u njihovim matičnim bankama i centralama.
Raspitajte se kako se ponašaju u drugim državama i onda na osnovu toga izvucite prosek, nađite srednju vrednost, pa vi ponudite te uslove.
Još jedna važna stvar, koju izbegavate, a moje kolege su to pomenule, to je stav SRS, ne može da se priča o ovakvoj vrsti predloga zakona ukoliko pred sobom nemamo ugovor. Kao što znate, ugovori sa poslovnim bankama, a građani Srbije su to osetili na svojoj koži, sadrže brojne skrivene stavke i to stavke koje se tiču marže. Tako su poslovne banke u Republici Srbiji uvele jednu stavku, prema kojoj trgovačku maržu mogu da povećavaju po sopstvenom nahođenju, bez obzira što vrednost euribora, recimo, pada.
Zaista me zanima kakav ste ugovor spremni da potpišete, šta ste inače potpisivali sa poslovnim bankama? Zaista bi bio red na Narodnu skupštinu udostojite time što ćete nam dostaviti primerak ugovora koji zaključujete sa poslovnim bankama, a ne da izvučete samo najosnovnije elemente. Očigledno je da neko u republičkoj Vladi ne zna dobro da čita ove ugovore, a zaista želimo da vidimo koliko će ukupno zaduženje građana Republike Srbije biti.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi smo još pre dve nedelje postavili Vladi Republike Srbije i nadležnim organima jedno veoma važno pitanje koje se tiče zdravstvene zaštite pritvorenih Srba u tribunalu u Hagu.

Kao što smo vas tada informisali, prema podacima stručnjaka Ruske akademije nauka, 16 Srba je stradalo u Haškom kazamatu prilikom hapšenja ili od tretmana koji su dobili u Haškom tribunalu, dok su pojedini svedoci i važni svedoci, u najvažnijim predmetima pred tribunalom u Hagu iz Srbije, dakle, građani Republike Srbije odlazili uredno da svedoče u Haški tribunal, odlazili zdravi, a vraćali se teško oboleli.

Postavili smo pitanje i Ministarstvu zdravlja, ministru zdravlja smo dostavili odgovarajuće medicinske izveštaje. Takođe, postavili smo pitanje i Ministarstvu odbrane. Vlada Republike Srbije nam nije dala odgovore na ova važna pitanja. Umesto toga, Vlada Republike Srbije je sprečila svaku mogućnost da se pomogne pritvorenim Srbima u Haškom tribunalu.

Želim da vas informišem da se tribunal u Hagu izgovara nedostatkom budžetskih sredstava. To je njihov stav, da oni ne mogu da sprovode odgovarajuće intervencije, zato što imaju malo novca. Prema zvaničnim podacima, samo budžet tribunala za ovu godinu iznosi 302.000.000 američkih dolara, plus donacije 33 države, kao nevladinih organizacija, kao što su Sorošev fond, Karnegijeva i Rokfelerova fondacija. Oni imaju ogromnu sumu novca, ali tu sumu novca koristi isključivo tužilaštvo.

Kao što znate, prema izveštajima lekara, dr Vojislavu Šešelju su davali i kardiotoksične lekove, prema izveštajima iz 2009. godine, koji su izazvali aritmije i pogoršali njegovo zdravstveno stanje. On nije jedini takav slučaj, jednom pritvoreniku su dali lekove na koje je on dobio alergiju i kasnije su mu se po koži pojavili plikovi. Teško je oboleo od tog tretmana u Haškom kazamatu.

Želim da vas podsetim da je na statusnoj konferenciji 21. septembra najavljena i hirurška intervencija nad Vojislavom Šešeljom. Hirurška intervencija koja bi trebalo da se obavi u Holandiji.

Međutim, mi svakako strahujemo za njegov život, pre svega zbog odnosa prema pritvorenim Srbima, a i zbog toga što je zvanično Ministarstvo zdravlja Holandije i holandska Vlada objavila jedno istraživanje prema kojem je 16 hiljada Holanđana završilo u bolnici zbog neadekvatnog lečenja, zbog toga što su im lekari prepisivali pogrešne lekove. Dakle, 16 hiljada njih, napravljena je detaljna analiza, detaljan izveštaj koji je objavljen i u sredstvima informisanja u Holandiji, obuhvaćeni su svi tipovi i sve vrste bolnica i medicinskih ustanova.

Mislim da je zaista ovo jedno važno pitanje koje bi trebalo da alarmira sve. Dok Vlada Republike Srbije ćuti, ne želeći da zaštiti život i zdravlje pritvorenih Srba, građana Republike Srbije, u Haškom kazamatu, reagovala je Ruska Federacija.

Poznati institut "Bakunjin" u Rusiji i šef kardiološkog odeljenja prof. Leo Bokerija je takođe izneo svoje mišljenje o zdravstvenom stanju pritvorenih Srba, u ovom slučaju dr Vojislava Šešelja, koje je katastrofalno. Podsećam vas još jednom da lekovi koje dobija Vojislav Šešelj u Haškom kazamatu izazivaju aritmije i dovode ga u stanje opasno po život.

Dakle, Vlada Republike Srbije mora da reaguje, umesto što ćuti, umesto što je sprečila dr Mijailovića, konkretno gospodin Šutanovac iz Ministarstva odbrane i načelnik VMA gospodin Jevtić, sprečili su dr Mijailovića da da savetodavno mišljenje o zdravlju Vojislava Šešelja prošlog meseca, iako je on od oktobra lekar Vojislava Šešelja, tj. pošto ga je pregledao u Haškom kazamatu i napravio izveštaj 16. oktobra, uspostavljen je između njega i Vojislava Šešelja odnos lekara i pacijenta.

On nije imenovan po zahtevu Vojislava Šešelja ili po zahtevu odbrane, on je imenovan po nalogu Pretresnog veća tri, na čelu sa sudijom Žan Klod Antonetijem, a po izboru Sekretarijata tribunala u Hagu.

Dakle, nikakav zahtev ni Vojislav Šešelj, ni tim za odbranu nisu pisali ni 2009. godine, pa nisu ga ni upućivali Ministarstvu odbrane, tako da ni ove godine nije bilo potrebe zaista upućivati bilo kakav zahtev.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, sada se zaista na ovim primerima vidi odnos vladajuće koalicije, kakav je odnos režima prema zločinu genocida, najtežem zločinu posle zločina protiv mira koji postoji u međunarodnom pravu.

Mi smo pre više od sedam meseci podneli Predlog rezolucije o osudi genocida nad jermenskim narodom koji je izvršila Otomanska Turska u periodu od 1915. do 1923. godine, kada je nestalo, slušajte dobro, više od dva miliona i 500 hiljada ljudi.

Vi ste sedam meseci ignorisali predlog ove rezolucije, iako je on usvojen u formi rezolucije ili u formi deklaracije u brojnim državama, uključujući i neke zapadne države i sada ćete ga takođe gurnuti pod tepih.

Kada govorimo o zločinima nad Jermenima, pročitaću vam nešto što je usvojeno kao standard u svetskoj istoriji, inače, to je datum kada se gospodin Tadić ove godine sastao sa predstavnicima Turske i potpisao saradnju, na dan kada se obeležava genocid nad jermenskim narodom svuda u svetu, dakle – dana 24. aprila 1915. godine počeli su stravični progoni jermenskog naroda u Otomanskoj Turskoj. Počeli su tako što su hapsili jermenske intelektualce. Više od 600 jermenskih intelektualaca, po podacima samih Osmanlija, negde oko 2345 Jermena je uhapšeno. Oni su mučeni u zatvorima, polako ubijani, da bi najavili sudbinu celokupnog jermenskog naroda u Otomanskoj Turskoj.

Kada je ambasador SAD u Carigradu Morgentau, kao svedok, uputio pismo ministru unutrašnjih poslova Osmanske imperije Talak-paši, govoreći da će jednog dana snositi odgovornost za izvršeni zločin, Talak-paša je cinično uzvratio – pred kim da snosimo odgovornost kada nema više Jermena? To su reči koje je ujedno Hitler uputio kada su ga upozorili na genocid koji sprovodi protiv Jevreja, on je rekao – ko se danas seća Jevreja?

Vlada Republike Srbije je u obrazloženju zbog čega ne prihvata ovu našu rezoluciju navela da to nije u ekonomskim interesima Republike Srbije, da su odnosi sa Turskom dobri, aktom od 17. juna 2010. godine. Dakle, vi ste ekonomski interes stavili iznad ljudskih prava, iznad utvrđivanja odgovornosti za zločin genocida, što je zaista, dame i gospodo, teška sramota.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama, a i pred vama, dragi građani, jedno parče papira koje, navodno, treba da dovede do osude zločina počinjenih nad srpskim narodom, narodom koji je najviše stradao i tokom 90-ih godina prošlog veka, i tokom Prvog i Drugog svetskog rata, ali to parče papira ostaće mrtvo slovo, jer vlast, režim Borisa Tadića, dodvoravajući se svojim zapadnim mentorima, ne želi iskreno da osudi zločine nad srpskim narodom.
Ovaj sraman predlog ne sadrži nijedan konkretni primer nijednog konkretnog zločina, niti se u njemu navodi ijedan konkretan zločinac. Čak je terminologija toliko ublažena da je besmisleno ovo čitati. Evo kakav je odnos režima i DS prema zločinima nad Srbima.
Hajde da vas podsetim nešto, pošto su i neki drugi ovde podsećali. Godine 1991. u centru Zagreba svirepo je ubijena 12-godišnja srpska devojčica Aleksandra Zec. Prethodno su ubijeni njena majka i njen otac. Niko iz DS ne govori o tome.
Sledeće godine u BiH na obalama Drine ubijen je 12-godišnji srpski dečak Slobodan Stojanović, kod Zvornika. Pronađen je sa šest izbijenih zuba gornje vilice i sa isečenim stomakom u obliku krsta. Utvrdilo se tačno ko je od Muslimana izvršio taj zločin, međutim niko nije odgovarao za to do dana današnjeg.
Ubijen je tako što se 4. juna 1992. godine dete koje je pobeglo iz muslimanskog sela, koje je etnički očišćeno od Srba, vratilo po svoju kucu koja je ostala vezana na lancu. To je rekao poslednjem čoveku Srbinu s kojim je razgovarao dvanaestogodišnji Slobodan Stojanović.
Milica Rakić, trogodišnja srpska devojčica ubijena od strane NATO pakta u agresiji NATO pakta, ne u bombardovanju NATO pakta, u agresiji. Ko ne zna šta je agresija neka pročita Deklaraciju Generalne skupštini Organizacije UN iz 1974. godine, neka otvori knjige o Nirnbergu, pa će videti šta je zločin agresije.
Ova Vlada, Boris Tadić, ne znam ko, Dragan Đilas, pričate o tome da želite da osudite zločine nad srpskom decom, nad Srbima, nad građanima Srbije. Evo vam spomenik pobijenoj deci u NATO agresiji, usred Beograda, u tašmajdanskom parku. Već godinama stoji oskrnavljen, niko ne želi da ga popravi. Vlada Republike Srbije ne želi da ga popravi, gradska vlast ne želi da ga popravi. To je vaš odnos prema zločinima počinjenim nad Srbima. To je vaš odnos. Zašto ne obnovite taj spomenik deci pobijenoj u NATO agresiji? Naprosto to ne možete ničim da branite.
Šta vi promovišete? Koja prava promovišete? Jula 21. u "Medija centru" u Beogradu, holandski aktivista Frank van Dalen, koji se zalaže sa učestvovanje u paradama ponosa širom sveta dece 12 do 16 godina, promovisao je paradu koja je održana u Beogradu 10. oktobra 2010. godine.
Frank van Dalen je osvedočeni pedofil. Na sajtu te vaše Kvirije je bilo zakačeno obraćanje Van Dalena beogradskim vlastima i vi ste pustili pedofila da ovde promoviše te manifestacije, a niste reagovali. Kako vas nije sramota? To je krivično delo, jedno od najtežih krivičnih dela. Pedofiliju promovišete?
(Predsedavajući: Molim vas da to povežete sa tačkom dnevnog reda.)
Kakav je dalje odnos režima Borisa Tadića prema zločinima nad Srbima ili uopšte prema zločinu genocida? Evo, pogledajte ovo, vi samo tražite profit. Akt Vlade Republike Srbije 02-830/10 od 17. juna 2010. godine, kojim Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini da ne prihvati predlog rezolucije, koju je podnela SRS, a tiče se osude genocida počinjenog nad jermenskim narodom, koga su priznale i brojne zapadne države.
Šta se kaže u obrazloženju? "Donošenje rezolucije o osudi genocida počinjenog prema Jermenima nepovoljno bi se odrazilo, pored ostalog, i na bilateralne političke i ekonomske odnose sa Republikom Turskom, koja je važan faktor u regionu i naš zajednički spoljno-politički partner. Odnosi između Srbije i Turske vidno su unapređeni u poslednjih godinu dana. Obnovljen je intenzivni politički dijalog na najvišem nivou i predstoje značajne političke i ekonomske aktivnosti u narednom periodu, što je u interesu Republike Srbije. Sa stanovišta Republike Srbije, usvajanje rezolucije bi bilo kontraproduktivno".
Ljudi, vi kada govorite o genocidu, vi pričate o profitu. Kako je to moguće? Da li vi znate šta je zločin genocida, taj najteži zločin po međunarodnom pravu. Kako je moguće da ovakva obrazloženja dajete, ili je nešto genocid ili nije genocid, to nema veze sa ekonomskim interesom.
Da pređemo konkretno na vaš Predlog deklaracije o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije. Prvi stav: "Narodna skupština Republike Srbije najoštrije osuđuje zločine". Koje zločine? Vi na nekim mestima, kada su u pitanju pripadnici drugih naroda, navodite konkretne zločine i vrste tih zločina, a ovde to ne radite.
Genocid, inače, nigde ne pominjete, pominjete Konvenciju o kažnjavanju i sprečavanju zločina genocida, ali genocid konkretno nigde ne pominjete. Kaže – "dajete punu podršku svojim državnim organima i organima međunarodne zajednice u procesuiranju počinilaca".
Pa koga vi procesuirate, ljudi? Iliju Jurišića, osvedočenog hrvatskog ratnog zločinca ste oslobodili. Oslobodili ste ga svake odgovornosti, a čovek je organizovao napad na tuzlansku kolonu, gde su ubijana deca od 18 godina nenaoružana. Šta vi procesuirate?
Da li procesuirate "žutu kuću" gde su odstranjivani organi kidnapovanih i otetih Srba sa Kosova i Metohije uz pomoć američkih vojnih hirurga, uz pomoć Bondstila i prodavani bogatašima na zapadu? Je li to procesuirate? Je li procesuirate krematorijum u Klečki, gde su spaljivana srpska deca? Ne, to vas ne interesuje.
Dalje, šta kažete, stav dva – "izražavate žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja". Kakvog bombardovanja? Ne smete zločin da nazovete pravim imenom. To je zločin agresije, šire zločin protiv mira. Imate dokument UN, dakle, Deklaracija o agresiji Generalne skupštine Organizacije UN iz 1974. godine. Mi smo članica UN kao država, kao Srbija. Mi ne da imamo samo pravo da se pozivamo na odgovarajuća dokumenta, već i imamo i obavezu, a vi ste kukavica, ne smete zločin da nazovete pravim imenom.
O toj NATO agresiji šta je rekao pilot koji je učestvovao u NATO agresiji? Španski pilot Adolfo Luis Martin de la Hos, pilotirao američkim borbenim avionom F 18 superhornet, za jedan španski list "Artikulo 20".
Kapetan Adolfo Luis de la Hos, prvi oficir NATO koji je progovorio o upotrebi hemijskog, biološkog i radioaktivnog oružja protiv Srbije, kaže sledeće: "Jednom je data šifrovana naredba od strane američke vojske da se bace kasetne bombe na Prištinu i Niš. Naš pukovnik je to odbio i posle nekoliko dana stigla je naredba za njegov premeštaj. Sve ono što sad izjavljujem nije ništa u poređenju sa onim što ću reći kad bude došao trenutak".
Njega su smenili Amerikanci. "Jedini naredbodavci su Amerikanci i niko drugi. Sve misije u kojima smo mi leteli, sve su planirali visoki zvaničnici vojske SAD."
To je vaš NATO pakt u koji vas vodi Dragan Šutanovac. Čovek misli, primili ga u Templare, u Pentagonu, pa da može da radi šta hoće. Kaže: "Mi nikad ništa nismo vodili, a naše misije su se ograničavale na preletanje granice Makedonije, Bosne i Slovenije".
Dalje šta kaže: "Solana je obična igračka koju su Amerikanci postavili kako bi radili ono što im padne na pamet i čovek to radi". Obratite pažnju na sledeće šta kaže španski pilot koji je učestvovao u agresiji na SRJ: "Mi tamo ništa ne značimo, ni reč o strašnim udesima, a što se tiče pogrešnog izbora meta i ponižavanja, savršeno smo znali da ulazimo u jedan sukob protiv koga je većina španskih građana, a što je za nas najvažnije. Nema nijednog novinara koji zna šta se dešava u Jugoslaviji. Uništavaju zemlju. Bombarduju je novim oružjem, otrovnim nervnim gasom, kasetnim bombama, uranijumskim bombama, sterilišućim hemijskim materijalima, otrovima koji truju useve, a o svemu tome još uvek javnost ćuti", upozorava kapetan Martin de la Hos, španski list "Artikulo" objavljeno nakon agresije NATO pakta na SRJ. To su zločini.
Šta vi dalje govorite? Vi pozivate u novom stavu vaše deklaracije sve međunarodne činioce da se uključe u određene aktivnosti i osude zločina nad srpskim narodom. Da li tu mislite na Tribunal u Hagu? Koji je napisao u optužnici protiv Slobodana Miloševića da su Srbi 1389. godine stvarali veliku Srbiju na Kosovu. Koji je ubio sedam Srba. Koji prekraja istoriju, srpsku istoriju!
Da li mislite na tribunal u Hagu, u kome truju Vojislava Šešelja, daju mu kardio-toksične lekove? Vaši predstavnici iz Odbora za zdravlje napuštaju Odbor za zdravlje i pričaju o nekakvim zahtevima, tvrde bio je zahteva za upućivanje lekara 2009. godine. Nikad zahtev nije bio.
Lekar tamo sa VMA dr Mijailović je otišao po nalogu Pretresnog veća, sudije Antonetija, po izboru Sekretarijata Tribunala u Hagu i tog oktobra 2009. godine uspostavljen je odnos pacijenta i lekara, između njega i Vojislava Šešelja, a vaš načelnik sa VMA, kadar DS, Miodrag Jevtić je zabranio da se pruži pomoć dr Vojislavu Šešelju kad mu je trebala i kad smo stupili u kontakt sa njim 20. oktobra ove godine.
To vi radite. Govorite da je neophodno prikupljati dokaze u skladu sa najvišim krivično-pravnim standardima i to vam se nalazi ovde. Pa ljudi, pa vi ste kompletnu državnu arhivu, originale predali Hagu, tj. Tribunalu u Hagu, arhivu BIA, bivšeg Resora državne bezbednosti, kontraobaveštajnih službi i drugih bezbednosnih službi. Oni su vam tražili originale i vi ste im to slali. Sada su originali tamo, dokazi o zločinima počinjenim nad Srbima. Originale ste poslali u Hag. Sad su Amerikanci vlasnici toga. Razmislite dobro šta radite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, vidite da je teško održati red na ovoj sednici. Možda je vreme da se primeni član 112.
Interesantno je kako se nekim poslanicima dozvoljava da govore bez pozivanja na član, a kod drugih se insistira.
Pogledajte ovo, 21. septembra kada je Vojislav Šešelj bio na granici života i smrti zbog elektrošokova koji su mu dati u haškom kazamatu, zbog neadekvatnog lečenja, održana je konferencija u Medija centru organizatora parade koja je bila u nedelju. Među njima je bio i holandski aktivista Van Delen, koji se zalaže za učešće dece od 12 do 16 godina na takvim paradama, dakle koji je pedofil. To je kršenje Ustava, to je kršenje zakona. To je osnov za krivičnu odgovornost. To nema veze sa ljudskim pravima.
Ljudi, promovišete ovde pedofila. To ne smete da radite. Umesto da krenete oštro protiv takvih pojava u društvu, da ih suzbijete do kraja, vi podržavate akcijama BIA, MUP, Vojske i ne znam kakvih bezbednosnih struktura. Naravno, zaustavite ubijanje Šešelja u Hagu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, nadležnim državnim organima, šta su preduzeli da zaštite najosnovnija ljudska prava pritvorenih Srba u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala?

Da bih vam objasnio šta je Haški tribunal, reći ću vam ukratko – 16 Srba je umrlo u Haškom tribunalu ili od posledica nakon puštanja iz Tribunala u Hagu.

Slučaj Milana Kovačevića, upravnika bolnice u Prijedoru, čovek je prilikom hapšenja i deportovanja u Hag doživeo više moždanih udara i infarkta, a nadležni organi su dobili kompletnu dokumentaciju. To uopšte nije bilo dovoljno da on bude zbrinut.

Kako svedoči Duško Tadić, koji je takođe bio pritvoren u Haškom tribunalu, dobro slušajte ovo, on je imao ćeliju pored Kovačevića, "noć pre nego što će umreti upravnik Prijedorske bolnice satima je zapomagao od bolova, išao sam od zida do zida ćelije, odlazio u krevet pokušavajući da zaspim, ali nije išlo", priča Tadić.

"Plač je postojao sve jači i bolniji. Onda sam pritisnuo alarmno dugme koje se nalazilo u svakoj ćeliji, niko se nije odazivao. Ponovo sam pritisnuo i opet ništa, samo se ugasila kontrolna lampica koja je do tada gorela. Bio sam siguran da su i drugi zatvorenici na prvom spratu reagovali kao i ja. Zbog toga su nas posle kraćeg vremena sve isključili", navodi Tadić.

Pod sličnim okolnostima umro je ili je ubijen Slobodan Milošević, zbog neadekvatnog lečenja. Davali su mu lekove koji poništavaju dejstvo jedan drugog. Iz istog razloga Slavko Dokmanović je takođe umro, zatim Milan Babić, koji je zbog pritisaka koji su vršeni na njega izvršio samoubistvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, stručni lekari iz Srbije su još 16. oktobra 2009. godine vrlo precizno nakon pregleda dr Vojislava Šešelja ustanovili da postoji mogućnost pojava aritmija i da postoji mogućnost od naprasne smrti ukoliko ne bude adekvatno lečen. Taj izveštaj je potpisao dr Zdravko Mijailović sa VMA, koji je imenovan od Sekretarijata tribunala u Hagu, dakle, po njihovom izboru. Napravio je izveštaj na 61 strani.

Zatvorski lekari ništa nisu preuzeli. Lečili su Vojislava Šešelja kao i do tada i njemu su se tokom 2010. godine pojavile intenzivne aritmije. On je 17. septembra odveden na tzv. elektro-konverziju. Elektro-konverzija je metoda kada se pacijentu daju elektrošokovi kako bi mu se srce vratilo u normalni sinusni ritam.

Pre toga, dr Paulus Folke, koji je lečio i Slobodana Miloševića, koji je lekar opšte prakse, koji leči Vojislava Šešelja, govorio je da Šešelj nema nikakvih problema.

Pre izveštaja dr Mijailovića, svoj izveštaj su podneli haški lekari, i to dva lekara opšte prakse i jedan gastroenterolog. Oni su na tri strane napisali da Vojislav Šešelj nema zdravstvenih problema.

Nažalost, izveštaj dr Mijailovića i ono što se desilo u haškom kazamatu ih je kasnije demantovao. Sve vreme, bez obzira što se ubijaju Srbi u Haškom tribunalu, bez obzira što je zdravstveno stanje Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu kritično, Vlada Republike Srbije ćuti. Vaši predstavnici napuštaju Odbor za zdravstvo. Vaš tužilac za organizovani kriminal, Miljko Radosavljević, ne želi da dostavi informacije koje mu je tražio predsedavajući Pretresnog veća ili sudija Antoneti.

Kada vam tužilaštvo nešto traži, vi dostavljate u roku od 24 sata. Vlada Republike Srbije ne želi da reaguje, ne želi da reaguje u zaštiti ljudskih prava, iako je na to obavezuju i Ustav i odgovarajuće međunarodne konvencije koje je potpisala.

Predsedavajući Pretresnog veća tri, sudija, Žan Klod Antoneti je 21. septembra na Statusnoj konferenciji upozorio da je zdravstveno stanje Vojislava Šešelja izuzetno ozbiljno.

Ne znam da li imate uši da čujete. To je rekao sudija Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu, da je situacija veoma kritična. Pretresno veće tri je još u julu naredilo da se izvrši medicinska ekspertiza dr Vojislava Šešelja. Do dana današnjeg to nije urađeno.

Njemu se daju lekovi, kako je naveo dr Mijailović, koji izazivaju aritmije i to je dr Mijailović napisao u svom izveštaju 16. oktobra 2009. godine, da od određene vrste lekova može da se dobije aritmija, koji se daju Vojislavu Šešelju. Oni su posle tog izveštaja nastavili da daju te lekove.

Šta Vlada Republike Srbije radi? Šta vi zaista čekate? Morate da reagujete što pre ako se brinete o ljudskim pravima, umesto da se dodvoravate EU i da trpite egzekuciju Srba u Haškom tribunalu. Poštujete Ustav, poštujte Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, poštujete Konvenciju o ljudskim pravima Saveta Evrope, poštujte Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i zaštitite pravo ugroženih Srba u Haškom tribunalu.