Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, gospodine ministre, vi ste dali neke komentare. Iznad vas, iznad svih nas stoji veliki grb Republike Srbije. Na tom velikom grbu nalazi se dvoglavi beli orao, na njegovim grudima nalazi se štit sa krstom i četiri ocila. Krst sa četiri ocila je simbol koji nose pripadnici Vojske Srbije. Oni ne nose znamenje sa četiri "S", mogu da nose znamenje sa četiri "S", eventualno, ali to je, želim da još jednom istaknem, krst sa četiri ocila.
Da se vratimo na temu – Predlog odluke o učešću profesionalnih pripadnika sanitetske službe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u sastavu norveškog kontingenta u Mirovnoj misiji UN-a u Republici Čad, i to u okviru plemena Zagava, kako se navodi u obrazloženju ove odluke. Pod tačkom 1. Predloga odluke, navodi se da je osnov za razmatranje aranžmana pozivno pismo ministra odbrane Kraljevine Norveške, gospođe Erihsen, dakle, ne UN-a, upućeno ministru odbrane, gospodinu Šutanovcu, da se profesionalni pripadnici sanitetske službe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije angažuju u sastavu norveškog kontingenta u misiji UN-a u Čadu.
U istoj tački Predloga odluke se navodi da Kraljevina Norveška neprekidno pokazuje veliko razumevanje za situaciju u Republici Srbiji. ''Do sada je, kroz donacije u različitim društvenim sektorima, uložila više od 50 miliona evra. Bilateralna vojna saradnja sa Kraljevinom Norveškom je jedna od najrazvijenijih i nikada nije politički uslovljena''.
U istom delu Predloga vaše odluke, navodi se da je ovaj angažman samo deo sveobuhvatne strateške vojnomedicinske saradnje sa Kraljevinom Norveškom i da će njime naše osoblje steći mnogobrojna iskustva koja će biti od koristi za celokupan, pazite sad ovo, odbrambeni, ali i zdravstveni sistem Republike Srbije.
Najpre, čista je laž da Norveška neprekidno pokazuje veliko razumevanje za situaciju u Republici Srbiji, kako se navodi u Predlogu vaše odluke. Norveška je učestvovala u NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Materijalna šteta naneta našoj državi tom prilikom iznosila je 30 milijardi nemačkih maraka. Zemlja je bombardovana osiromašenim uranijumom. U intervjuu koji je dao španski pilot Adolfo Luis de la Os, koji je leteo na F-18 "superhornetu", on kaže da je NATO alijansa upotrebljavala i biološko i hemijsko naoružanje.
Ovih pola miliona dolara koje ste odvojili za slanje ove misije, mogli ste da date domaćim stručnjacima koji su razvili preparat na bazi zeolita, vulkanskog minerala koji može da apsorbuje do 80% osiromašenog uranijuma. Osiromašeni uranijum se samo tako zove, diplitid jurenium (depleted uranium), inače, to je supstanca, tj. element bez gama zračenja, sa alfa i beta zračenjem, koje je najpogubnije za ljude.
Dakle, to ste mogli da potrošite na zeolit, da se zaspu oblasti koje su bombardovane u agresiji NATO pakta, između ostalog, i u okolini Vranja. Reći ću vam da su naši stručnjaci, domaći stručnjaci, napravili te projekte, ali da Vlada Republike Srbije nije htela da izdvoji novac za to. Rekli su da nema para.
Dalje, kako je navela Agencija AFP, 28. 03. 2008. godine, Norveška je priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje je tada saopštilo da se nada da će se na Kosovu i Metohiji poštovati prava manjina, misleći na preostale Srbe koji žive u getima. Dakle, kao što je Hitler trpao Jevreje u geta, tako radi i NATO sa Srbima na KiM-u. Još 20. februara 2008. godine, šef norveške diplomatije, Stere, najavio je da će ova zemlja priznati nezavisnost južne srpske pokrajine. Dakle, plan je postojao odavno.
Kako se ponašaju norveški vojnici i norveška vojska, koju vi ovde veličate? "Nedeljni telegraf", 26. februara 2004. godine, u tekstu pod naslovom "Pripremljen novi scenario za Kosovo", ističe: ''Norveška je ovih dana u šoku. Na tamošnjoj televiziji emitovan je video-zapis divljanja njenih vojnika na Kosovu. Zabeleženo je kako vojnici ubijaju kučiće u selu čije ime nije navedeno. Vidi se, npr, kako pas stoji ispred svoje kućice u dvorištu, maše repom, a zatim ga norveški vojnici hladnokrvno ubijaju iz puške i potom se smeju'', kao vi sada, gospodine Šutanovac. ''Pogotovo o svakodnevnim ubistvima Srba na KiM-u, mediji u ovoj zemlji gotovo da ne izveštavaju, verovatno zbog toga što nema video-zapisa''.
Kako su mediji preneli, 11. marta 2009. godine, norveška policija uhapsila je Srbina osumnjičenog za navodne zločine na KiM-u. Ime uhapšenog u gradu, po Hangeru, nisu objavili tom prilikom. Norveška policija navodi da je uhapšeni Srbin, navodno, isterivao Albance iz njihovih domova, ali da nije optužen za ''direktno nasilje''. NATO i narko-država Kosovo odmah su zatražili izručenje ovog Srbina. To je vaša Norveška.
Postavlja se pitanje, kako režim Borisa Tadića, u Predlogu odluke o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u Čad u okviru norveškog kontingenta, može da tvrdi da Norveška neprestano pruža podršku Srbiji i na taj način svesno obmanjuje građane? Norveška je učestvovala, još jednom podvlačim, u monstruoznoj agresiji NATO pakta na SRJ, među prvima je priznala nezavisnost KiM-a, ona hapsi i drži u zatvorima nedužne Srbe.
Gospodine Šutanovac, vi ste se juče pozvali na Mihajla Pupina. To je tragikomično. Govorili ste kako je on radio u Americi, kako je dao svoj doprinos u Americi. Mogli ste da pratite ono što je pisao Mihajlo Pupin u američkim časopisima.
U američkom "Indipendentu", Mihajlo Pupin, 1914. godine, povodom atentata na Franca Ferdinanda, podržava Gavrila Principa i ističe da su Bosna i Hercegovina dva dragulja u srpskoj kruni. Dakle, izričito smatra teritoriju BiH srpskom teritorijom. U amerikanskom "Srbobranu", povodom oslobođenja KiM-a, Mihajlo Idvorski Pupin, po kome jedna od najvećih laboratorija za fiziku Kolumbija univerziteta nosi ime, gde je školovano sedam nobelovaca, kaže sledeće: "Ovo je najsvetliji dan u istoriji svakog Srbina. Neprijatelj je poražen, a Kosovo osvećeno. Svetlo srpsko oružje je ponovo povratilo svoj sjaj."
Smete li vi tako nešto da kažete, gospodine Šutanovac?
Šta je sa NATO kancelarijom u Ministarstvu odbrane? Koliko kvadratnih metara prostora je ustupljeno na korišćenje NATO organizaciji u prostorijama Ministarstva odbrane i koje prostorije su date na korišćenje NATO kancelariji?
Narodna skupština Republike Srbije je 2008. godine, u okviru Rezolucije o očuvanju suvereniteta države, donela jednu deklaraciju o vojnoj neutralnosti. Kako smo vojno neutralni kada imamo NATO kancelariju u Ministarstvu odbrane? Naš stručnjak Ivan Ninić je postavio ova pitanja tokom 2008. godine, između ostalog, i na koji vremenski period je NATO organizaciji ustupljen na korišćenje prostor koji se nalazi u svojini Ministarstva odbrane? Da li je prilikom ustupanja na korišćenje prostora koji se nalazi u svojini Republike Srbije Ministarstvo odbrane zatražilo i dobilo saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije, a sve u skladu s odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije?
Da li je, osim prostora za NATO organizaciju, NATO-u ustupljeno i korišćenje opreme koja se nalazi u vlasništvu Ministarstva odbrane? Da li je osim prostora, NATO-u ustupljeno i korišćenje inventara koji se nalazi u svojini Ministarstva odbrane? Da li je, prilikom ustupanja na korišćenje opreme i inventara koji se nalaze u svojini Republike Srbije, Ministarstvo odbrane zatražilo i dobilo saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije, a sve u skladu s odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije?
Vaše ministarstvo, Ministarstvo odbrane, 26. maja je donelo rešenje broj 650/2/08 kojim je zahtev SRS-a, koji je podneo Ivan Ninić, naš istraživač, odbijen, uz obrazloženje da se traži prevelik broj informacija. U međuvremenu je uložena žalba na rešenje Ministarstva odbrane, žalbeni postupak pred Poverenikom je u toku, očekuje se odluka Poverenika.
Dakle, ovo krijete, kao što ste krili ugovor SOFA godinu dana. Govorili ste da je on u Ministarstvu inostranih poslova, tj. ne vi, predstavnici Ministarstva odbrane upućivali su naše predstavnike na Ministarstvo inostranih poslova, Vladu Republike Srbije, da biste na kraju odbili naš zahtev. Ako ste već doneli zakon kojim se omogućava uvid u informacije od javnog značaja, zašto sami ne poštujete taj zakon? Kako očekujete od običnih građana da poštuju zakon, ako ga vi ne poštujete? Vi morate da ga poštujete, kao Ministarstvo, pre svega. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predstavnici Vlade Srbije, ko što je već rečeno, pred nama su dva predloga zakona objedinjena u jednoj tački: Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Unicredit bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, kojim se naša država i naši građani zadužuju za dodatnih 75.000.000 evra, kao i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Societe Generale“, Pariz, Francuska, znači, inostrano zaduživanje, po zaduženju JP „Putevi Srbije“, kojim se naša država i naši građani zadužuju za dodatnih 100.000.000 evra.
Samo da vas podsetim, na prethodnoj sednici, dakle, prošle nedelje, vi ste izglasali jedan set zakona kojim su naši građani zaduženi dodatno, a ja ću navesti i koji su to zakoni i koje cifre su u pitanju. Prvi je Zakon o potvrđivanju sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvoj privatnog i finansijskog sektora) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kojim ste zadužili građane Srbije za 34.900.000 evra. Drugi zakon je Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za projekat Klinički centri/B, kojim su građani zaduženi za dodatnih 70.000.000 evra. Dakle, to se dešavalo prošle nedelje. Na kraju, treći zakon je Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke (Zajam za opštu i regionalnu infrastrukturu), kojim su građani zaduženi za 50.000.000 evra.
Čestitam vam, jer ste vi upravo (u negativnom smislu, naravno) prevazišli spoljni dug koji je imala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, Titova. Otprilike, sad je dug prevazišao 30 milijardi dolara, samo što su tada to otplaćivala 22 miliona stanovnika, a sada otplaćuje oko 8 miliona stanovnika, pa vi izračunajte koliki je to teret na grbači naših građana i šta će se sve dešavati. Sećate se i one tri milijarde evra od MMF-a.
Kada su u pitanju ovi predlozi zakona, oni su zaista katastrofalni. Prvo, oni pokazuju jedno nepoštovanje Vlade Srbije prema Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima. Gospođa Dragutinović, koju mi uvažavamo, pročitala je ovde podatke vezane za kamatnu stopu. Znate šta, vi morate nama da dostavite te ugovore. To što ste vi pročitali da je kamata jednomesečni euribor plus četiri i nešto procenata marže, to ne znači ništa. Da vidimo kako se obračunava kamata? Da vidimo koji su dodatni troškovi? Da vidimo da li u ovim ugovorima, tj. u ugovorima koji nam nisu dostavljeni, postoje zelenaške kamatne stope i zelenaške klauzule koje su određene komercijalne banke uvele pri odobravanju kredita stanovništva, o čemu ću kasnije govoriti.
Dakle, komercijalne banke, poslovne banke koje posluju na teritoriji Republike Srbije uvele su u svoje ugovore o odobravanju kredita stanovništvu zelenaške klauzule i zelenaške kamatne stope; kamatnu stopu mogu da povećaju i 100%, i sto puta i dvesta puta, što je protivzakonito. Podsetiću vas da je još u rimskom pravu bilo zabranjeno primenjivati zelenaške kamatne stope.
Hajde da krenemo redom. Dakle, zakon o davanju garancija Republike Srbije u korist Unicredit bank Srbija a.d Beograd, po zaduženju Javnog preduzeća „Putevi Srbije“. Dakle, u pitanju je „Unikredit banka“ koja je registrovana kao akcionarsko društvo u Beogradu. Dakle, uslovno rečeno, srpska banka, kao domaće akcionarsko društvo je registrovana. To kažem zato što je za sledeći zakon vezan „Societe Generale“, radi se o njihovoj centrali u Parizu.
Dakle, ovim predlogom zakona predviđeno je da Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ Beograd, po zaduženju kod Unicredit bank Srbija a.d Beograd, u dinarskoj protivvrednosti od 75.000.000 evra. Nije sporno zbog čega ovde stoji u dinarskoj protivvrednosti – zato što odobrava akcionarsko društvo iz Srbije; vraća se na isti način, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izmirivanja obaveza, uvećanog za iznos ugovorene kamate, naknade i ostalih stvarnih troškova. Koje kamate? Koje naknade? Kojih ostalih stvarnih troškova?
Pominje se kasnije plan otplate. Hoćemo da vidimo plan otplate. U planu otplate tačno stoji kolika je kamata. Dame i gospodo, kada otplaćujete kredit banke prvo otplaćujete kamatu, pa tek onda glavnicu. Hajde da vidimo koji je tačan iznos te kamate.
„Garanciju iz člana 1. ovog zakona Republika Srbija (u daljem tekstu: garant) izdaje u korist Unicredit bank Srbija a.d Beograd, na ime obaveza iz Ugovora o dugoročnom namenskom kreditu br. 0778/09 zaključenog između Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, Beograd, kao dužnika i Unicredit bank Srbija a.d Beograd, kao poverioca, dana 29. maja 2009. godine.“
Hoćemo da vidimo i ovaj ugovor. Ako vi imate ovaj ugovor, gospođo Dragutinović, zamolio bih vas da date stručnim službama da se on kopira i da se dostavi narodnim poslanicima, da ovo bude, kako vi kažete, transparentno, bukvalni prevod te reči bi bio – providno, a mi bismo rekli da bude jasno.
„Otplatu kredita vrši Javno preduzeće „Putevi Srbije“, Beograd (u daljem tekstu: dužnik) na račun Unicredit bank Srbija a.d Beograd, prema planu otplate, u iznosu koji uključuje glavnicu i obračunatu kamatu.“ Dakle, hoćemo da nam dostavite i plan otplate, obavezno. „Sredstva za otplatu kredita obezbediće dužnik iz sopstvenih prihoda.“
Član 4: „Ako po osnovu date garancije garant izvrši obavezu umesto dužnika, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate, naknade i ostalih troškova zaduživanja koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveza, kao i svih drugih troškova koji mogu nastati u vezi sa izvršavanjem obaveza umesto dužnika, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od dužnika naplati obračunatu zakonsku zateznu kamatu.“ Sad će država Srbija da uzima sama od sebe zateznu kamatu. To je odlično rešenje.
„Pravo na povraćaj sredstava iz stava 1. ovog člana garant će ostvariti tako što će inicirati naplatu sa računa dužnika na osnovu ovlašćenja dobijenog od dužnika ili drugih instrumenata obezbeđenja“, hajde da vidimo koji su to instrumenti obezbeđenja, „u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.“ Znači, sve ove elemente, sve bitne elemente ugovora o kreditu morate da nam dostavite. Nije dovoljno samo reći – kamata je jednomesečni euribor plus 4,05, koliko već, procenata.
„Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.“ Uobičajeno je da to bude osmog dana, a vi ovde žurite da „Putevi Srbije“... kojima zaista treba pomoći, to uopšte nije sporno, sramota je što nam je infrastruktura ovakva kakva jeste, treba im pomoći zaista, ali pogledajte koliko vi žurite u ovom predlogu zakona. Ja sam pročitao, vrlo je kratak Predlog zakona, ali vidite, ovih pet članova, oni su potencijalno štetni za Republiku Srbiju i građane, jer ne otkrivaju sve detalje koji su bitni.
Dakle, kad bi neki bankar dobio ovakav dokument, verujte, on bi ga iscepao, ne bi ga uopšte uzeo u razmatranje. Bez bitnih elemenata ne može da se radi.
Obrazloženje, ustavno-pravni osnov za donošenje zakona – Zakon o javnom dugu, Ustav Republike Srbije. Pa upravo se u tim zakonima, u relevantnim zakonima navodi da vi morate sve detalje vezane za kredit banke da precizirate, dostavite, tu mora sve da bude jasno. Jednostavno, onaj ko prihvata nečiji dug, ko daje garanciju za nečiji dug ili onaj ko se zadužuje mora tačno da zna koliki je iznos tog duga, tu nema nikakvog spora. To je odvajkada tako, vekovima.
Razlozi za donošenje zakona – ovde opet navodite taj ugovor od 29. maja 2009. godine, Ugovor o kreditu. Mi tražimo da nam dostavite taj ugovor.
Vi kažete: „Izdavanje garancija Republike Srbije poslovnim bankama u iznosu od 75.000.000 evra za refinansiranje dospelih obaveza“ – ovde upotrebljavate reč refinansiranje – „Javnog preduzeća Putevi Srbije“.
Na kraju, u 6. tački vi se ponovo pozivate na taj ugovor između dužnika i „Unikredit banke“, a mi nemamo taj ugovor pred sobom.
Još jednom vam kažem, zaista morate da nam dostavite taj ugovor, to su neka pravila koja su definisana zakonom i sa tim ne možete da se igrate, posebno ne u Narodnoj skupštini, posebno ne kada zadužujete građane Srbije.
Sledeći je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Societe Generale“, Pariz, Francuska, po zaduženju JP „Putevi Srbije“. Republika Srbija preuzima obavezu, po članu 1, da kao garant izmiri obaveze JP „Putevi Srbije“, Beograd, po zaduženju kod „Societe Generale“, Pariz, Francuska, u iznosu od sto miliona evra, uvećanom za iznos ugovorene kamate, naknade i ostalih stvarnih troškova.
Ovde se zadužujete kod francuske banke „Societe Generale“, a ne kod „Societe Generale“ a. d. Beograd. Zato i dobijate evre, zato i vraćate evre. Da li ćete vi da pretvarate posle tu kuvajtske dinare u evre ili nešto drugo, pa da vraćate i kako ćete da vraćate, to njih ne interesuje, njih interesuje da im vratite ovo. Nas interesuje kolika je kamata tačno izražena, kolike su naknade, ostali troškovi i plan otplate, takođe, da se dostavi, jer se ovde za sto miliona evra zadužuje naša država i građani.
„Garanciju iz člana 1. ovog zakona Republika Srbija (u daljem tekstu: garant) izdaje u korist „Societe Generale“, Pariz, Francuska, na ime obaveza iz Ugovora o kreditu broj 126/09 zaključenog između JP „Putevi Srbije“, Beograd, kao dužnika, „Societe Generale“, Pariz, Francuska, kao poverioca...“ – ovde vam fali veznik „i“, ali nema veze, dakle, hoćemo taj Ugovor o kreditu broj 126/09 – „... i „Societe Generale banka Srbija“ a. d. Beograd, kao zastupnika poverioca.“
„Otplatu kredita vrši JP „Putevi Srbije“, Beograd (u daljem tekstu: dužnik) na račun „Societe Generale“, Pariz, Francuska.“ Dakle, opet ide u Francusku direktno. „Sredstva za otplatu kredita obezbediće dužnik iz sopstvenih prihoda. Dužnik je dužan da sredstva za otplatu kredita obezbeđuje prema planu otplate, u iznosu koji uključuje glavnicu i obračunatu kamatu.“ Imamo glavnicu sto miliona evra, hajde da vidimo kolika je kamata.
Evo sad opet onog člana 4: „Ako po osnovu date garancije garant izvrši obavezu umesto dužnika, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate, naknade i ostalih troškova zaduživanja koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveza, kao i svih drugih troškova koji mogu nastati u vezi sa izvršavanjem obaveza umesto dužnika, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od dužnika naplati obračunatu zakonsku zateznu kamatu.“ Opet Republika Srbija od Republike Srbije, praktično. „Pravo na povraćaj sredstava iz stava 1. ovog člana garant će ostvariti tako što će inicirati naplatu sa računa dužnika na osnovu ovlašćenja dobijenog od dužnika ili drugih instrumenata obezbeđenja, u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.“
Takođe, po članu 5, ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Dakle, i ovde se žuri. Ne vidim zašto. U prethodnom zakonu se navodi da sredstva od kredita dospevaju tek u novembru, za ovaj se navodi – u junu.
Ali, hajdemo dalje. Znači, opet navodite ustavno-pravni osnov. U prethodnom slučaju sam ukazao da zakoni koje citirate upravo regulišu takve elemente ugovora i propisuju da svi elementi ugovora moraju jasno i precizno da budu navedeni. Naravno, onome ko daje garanciju u interesu je da ispred sebe ima ugovor, da vidi ugovor o kreditu, ugovor o refinansiranju, ugovor o reprogramiranju, šta god da je u pitanju, dakle, da vidi tačno i precizno o čemu se radi, posebno mi narodni poslanici, jer imamo odgovornost prema građanima Srbije. Oni se zadužuju, oni će ovo da plaćaju.
Razlog za donošenje zakona – opet se navodi ovaj ugovor zaključen 18. maja 2009. godine. Molim vas da nam dostavite primerak tog ugovora. Isto navodite u poslednjem stavu 2. tačke: „Izdavanje garancije Republike Srbije poslovnim bankama u iznosu od 100.000.000 evra za refinansiranje dospelih obaveza JP „Putevi Srbije“ predviđeno je članom 3. Zakona o budžetu.“
Imate ovde objašnjenje osnovnih pravnih instituta: „Odredbom člana 1. Predloga zakona propisuje se preuzimanje obaveze Republike Srbije da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ po zaduženju kod „Societe Generale“, Pariz, Francuska, u iznosu od sto miliona evra.“ To je ono što smo precizirali, da je u pitanju strana banka sa sedištem u Parizu. Znači, identični su razlozi za oba predloga zakona, pa nema potrebe da ih ponovo čitam.
Vidite šta je sad problem, gospođo Dragutinović: mi nemamo ugovor o kreditu ispred sebe. Dakle, ne mogu da vidim šta sve stoji u tom ugovoru. Zahvaljujem vam se što ste nam izdiktirali, otprilike, koliko iznosi kamata, u smislu jednomesečni euribor plus marža. Pazite šta se dešava sa klauzulama ugovora o kreditima koji se odobravaju stanovništvu u Srbiji – vi ste primetili, a mediji su pisali, da su određene banke, bez obzira na to što je euribor kao referentna kamatna stopa pao, povećale rate za kredite. Sada se postavlja pitanje po kom osnovu su povećane, jer nema zakonskog utemeljenja za tako nešto. Novinari to nisu obradili do kraja, verovatno nisu imali prilike, obradiće. Oni su došli do zaključka da prodavci - bankari povećavaju maržu.
Međutim, postavlja se pitanje po kom osnovu povećavaju maržu i da li i u ovom kreditu može da se poveća marža na isti način, jer su određene poslovne banke u ugovore o kreditima koji se odobravaju stanovništvu ubacili klauzule koje im upravo to omogućuju, da podignu maržu plus beskonačno.
Hajde da vidimo šta kažu mediji. „Blic“ je 27. naveo da je osam banaka povećalo marže na kredite u otplati zbog reputacionog rizika banaka. Neću da čitam koje su to banke, nije ni bitno. Interesantno je da je NBS počela da anketira, možda je preuzela ulogu Cesida, da anketira banke. „Narodna banka Srbije je od oktobra 2008. do aprila 2009. godine sprovela tri ankete u kojima je tražila od banaka da je obaveste da li će na kredite u korišćenju i otplati povećati svoju maržu“. Narodna banka Srbije kontroliše rad poslovnih komercijalnih banaka koje deluju na teritoriji Srbije. Ako te banke povećavaju protivzakonito maržu, onda NBS mora da primeni mere. Ako NBS to neće da uradi, onda morate vi, kao Vlada Republike Srbije, da preduzmete neke mere.
Zašto? Zato što građaninu koji plaća ratu 100 evra sutra može da se desi da mu ta rata iznosi 110, 120 ili 150 evra. Dakle, dolazi do određenih problema koji nisu vezani za promenljivi deo kamatne stope euribor ili libor. Libor je vezan za švajcarski franak i određuje ga pet vodećih londonskih banaka, takođe referentna kamatna stopa.
U ovom tekstu koji je „Blic“ objavio dalje se kaže: „Narodna banka Srbije je najavila da će takve ankete banaka sprovoditi najmanje jedanput u šest meseci i o rezultatima će obaveštavati javnost, kako bi građani imali uvid u to u kojoj meri se banke, upravo u vreme finansijske krize koja je dovela do značajnih promena u ceni novca i kapitala, pridržavaju dobrih poslovnih običaja“. Dakle, umesto da štiti interese građana, korisnika kredita, Narodna banka Srbije će da vrši ankete.
Drugo, NBS je odgovorna za to što je dinar oslabio. Onog trenutka kada je oslobođeno 50% obaveznih rezervi banaka, sve banke koje imaju centrale u inostranstvu su prenele te oslobođene devize za saniranje krize na zapadu, i, naravno, dinar je oslabio.
Obratite pažnju, NBS veoma manipuliše kursom. Ima tu mogućnost. Pozvao bih vas na iskustvo koje ima sistem federalnih rezervi, centralna banka SAD, koja je privatna institucija. O tome šta oni rade imate analize vodećih svetskih ekonomista, uključujući i one koji su dobili Nobelovu nagradu.
Takođe je i „Glas javnosti“ preneo da euribor pada, a rate su sve veće. Kaže: „Od oktobra prošle godine, kada je euribor imao rekordnu vrednost, kamata je pala za čak 72,72%. Ovo bi trebalo da bude dobra vest za klijente banaka, međutim, pošto su zajmodavci mahom odlučili da jeftiniji kapital pretvore u veći profit, građani i dalje otplaćuju jednako visoke mesečne rate.“ Kasnije se dodaje da su neke rate čak i povećane. Dakle, ako je pao euribor, morala je da padne i rata za kredit. Ako je prepolovljen euribor, morala je da bude prepolovljena u tom delu i rata za kredit.
Šta su, u stvari, uradile komercijalne banke, pa da vi možete to da prenesete guverneru Jelašiću, gde on da traži?
Mada, pošto imamo stručne inspektore NBS, mislim da su oni to utvrdili.
Međutim, guverner Jelašić ima diskreciona ovlašćenja da postupi po izveštaju inspektora NBS – on može da izabere da primeni mere koje inspektor predlaže ili da ne primeni, a ne bi smelo da bude tako, posebno kada je u pitanju kršenje zakona.
Nije bitno koja je banka u pitanju. Neću da narušavam reputacioni rizik bilo koje banke, tim pre što banke zapošljavaju veliki broj naših građana. Naša želja je da bude što više zaposlenih ljudi u Srbiji, a ne da ljudi dobijaju otkaze bezveze. Naravno, i da to zaposlenje bude definisano u skladu za Zakonom o radu.
Banke su u svoje ugovore o kreditu ubacile, između ostalog, i sledeću klauzulu: banka XY zadržava pravo promene kamatne stope, to jest banka može, do konačnog izmirenja svih obaveza korisnika kredita po ovom ugovoru, bez zaključenja posebnog aneksa menjati visinu kamatne stope iz prethodnog stava u skladu sa aktima posebne politike banke koji regulišu visinu i način obračuna kamate.
Da prevedemo na srpski jezik, oni ovde govore o marži, pošto euribor ne mogu da menjaju, euribor se određuje na drugom mestu, kao i libor.
Euribor, dakle referentna kamatna stopa na pozajmicu u evrima, među prvoklasnim bankama je dana 1. januara 1999. godine zamenio nacionalne referentne kamatne stope. Građani imaju mogućnost da prate stanje euribora na internet adresi www.euribor.org, mogu da se informišu tačno i precizno…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, 20 minuta. Vreme koje vam je kao ovlašćenom predstavniku na raspolaganju iskorišćeno je.)
Da li mogu još neki minut, ako nema nikog posle mene?
(Predsedavajuća: Još jedan minut, izvolite.)
Još jedan minut. Hvala. Libor – kamatna stopa na kratkoročnom međubankarskom tržištu u Londonu po kojoj banke jedna drugoj nude novac. Libor je referentna kamatna stopa i, kao što sam rekao, definiše ga pet glavnih londonskih banaka. Građani mogu da prate stanje libora na www.bba.org.uk; sajt je u Ujedinjenom Kraljevstvu, to jest u Engleskoj.
Hteo sam da napomenem i da istaknem ove važne detalje koji su vezani za kamatnu stopu.
Zato vas molim, prvo, da nam dostavite te ugovore o kreditu, a drugo, da proverite šta se dešava sa NBS, vezano za ove zelenaške klauzule. Hvala.

Hvala, gospodine Novakoviću. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predstavnici Vlade, samo bih na početku želeo da rezimiram, vezano za ono što sam govorio pre nekih sat vremena.
Na dnevnom redu su Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Unikredit banke Srbija a.d. Beograd, po zaduženju Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, kojim se država i građani zadužuju za 75.000.000 evra, kao i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Societe Generale“, Pariz, Francuska, po zaduženju Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, kojim se država i građani zadužuju za 100.000.000 evra.
Podsetio bih da su prethodne nedelje takođe usvojena tri zakona kojima su građani Srbije zaduženi za 155.000.000 evra, a danas ili sutra, kada bude bio izglasan zakon ove nedelje, mi ćemo ih zadužiti za novih 175.000.000 evra.
Takođe bih želeo da podsetim da je Srpska radikalna stranka došla do veoma važnih podataka, da su nam se obraćali građani, već sam govorio o tome, vezano za klauzule u ugovorima o kreditima stanovništva. Izrazio sam eventualnu sumnju da možda takva klauzula postoji i u ovim ugovorima, ali ministarka Dragutinović je rekla da će nam dostaviti ugovor pa ćemo mi to sve proveriti. Dakle, reč je o klauzulama koje se intenzivno uvode u ugovore o kreditima stanovništva od prošle godine, kojim se komercijalnim poslovnim bankama koje deluju na teritoriji Srbije omogućava da podižu onaj fiksni deo kamatne stope koji je vezan za maržu plus beskonačno. Dakle, reč je o zelenaškim kamatnim stopama.
Već sam govorio o tome da se najčešće, kada su krediti indeksirani u stranoj valuti, u evrima ili u švajcarskim francima, primenjuje promenljivi deo kamatne stope koji je vezan za euribor i libor i ovaj fiksni deo kamatne stope, tako da predlažem građanima koji su podigli kredite da uzmu svoje ugovore o kreditima i da provere, eventualno, u delu kojim se određuje, definiše obračun kamate, da potraže sledeće konstrukcije, kao što su ove.
Dakle, ja neću reći naziv banke, jer ne želimo da narušimo reputacionu vrednost banke, tj. ne želimo da ugrozimo njihov reputacioni rizik. Dakle, „banka zadržava pravo promene kamatne stope tj. banka može, do konačnog izmirenja svih obaveza korisnika kredita po ugovoru, bez zaključenja posebnog aneksa menjati visinu kamatne stope iz prethodnog stava, u skladu sa aktima poslovne politike banke koji regulišu visinu i način obračuna kamate“.
Dakle, ovo je klauzula koju... Naravno, građani ne mogu da pročitaju sve u svojim ugovorima o kreditu, posebno one delove koji su pisani manjim fontom, petitom; niko ne može da stigne da pročita deset, dvadeset, trideset strana na licu mesta, mada bi trebalo to da rade i da ne potpisuju ugovore o kreditu dok sve ne prouče. Ali, ona se obično umeće između nekih stavova koji nisu direktno vezani za kamatnu stopu, a ovakva klauzula omogućuje poslovnoj banci da podigne maržu plus beskonačno, što je protivzakonito, jer su u pitanju zelenaške kamatne stope.
Sad bih prešao na jednu novu temu, a tiče se zaduživanja Srbije. Znam da se ministarka Dragutinović, koju mi izuzetno cenimo, ne slaže sa našim analizama vezanim za poređenje argentinskog scenarija, tj. Argentine i Srbije. Postoje izvesne razlike, Argetinci su vezali svoju valutu za dolar, mi smo za evro. Pročitaću, da ne bude zabune, to je analiza objavljena u francuskom „Mondu“ i u časopisu „Mond diplomatik“. Korišćeni su izvodi iz tih analiza iz 2002. godine i nadalje.
Dakle, u vreme vojne diktature u Argentini spoljni dug te zemlje povećao se 5,5 puta. Međunarodni monetarni fond je planski podržavao i savetovao generale, znači, diktatorski režim; čak je jedan visoki funkcioner ove organizacije, Dante Simon, bio postavljen pri argentinskoj centralnoj banci. Dakle, eto kako MMF sarađuje sa totalitarnim režimom.
Tada je u Argentini na sceni bio totalitarni, autoritarni režim. Dakle, po međunarodnom pravu, dug koji napravi jedan totalitarni, diktatorski režim smatra se sumnjivim potraživanjem. Ne postoji obaveza vraćanja tog duga. Naravno, kasnije, kada se uspostavi demokratski režim, da tako kažemo, država može da se obaveže i da vrati taj dug, ali po međunarodnom pravu ona to ne mora da učini. Sad vidite na šta ciljam, slična stvar se dešava Srbiji.
Još malo o Argentini. Po uspostavljanju demokratije u Argentini 1985. godine, MMF je vršio pritisak na predsednika Alfonsa da prizna dug. Iako je predsednik imao pravni osnov da odbije zahtev Fonda, on je prihvatio njihov uslov. Ugovorom je priznat umanjeni dug, kao i u slučaju Srbije.
Dakle, možemo da obratimo pažnju na sličnost sa Srbijom i reči koje su svojevremeno uputili funkcioneri DOS-a iz Pariza kada su reprogramirani oni dugovi. Pariski klub država poverilaca otpisao je, tj. odobrio je otpis 66% duga Jugoslavije Srbiji. Reč je o 2001. godini, znači, početak vladavine DOS-a, DOS-ovog režima. Jugoslavija (Srbija) je dobila 22 godine za otplatu 1,8 milijardi dolara, sa grejs-periodom od šest godina, dok je uz 4,562 milijarde dolara dugoročnog duga Pariski klub reprogramirao i 648 miliona kratkoročnog duga. Slični pregovori su vođeni sa Londonskim klubom, koji čini grupacija od preko 600 komercijalnih banaka, kao što znate, banaka poverilaca, kojima je naša država dugovala 2,2 milijarde dolara.
Predstavnici Vlade Srbije su tada zaboravili da pomenu da su oni, u stvari, ovim činom priznali 34% dubioznog potraživanja duga koji je najvećim delom nastao u vreme Tita. Koliko ja znam, predstavnici Demokratske stranke su se izjasnili da je Titov režim bio diktatorski. Ako je bio diktatorski, a bio je, onda naša država nema obavezu vraćanja dugova koje je on napravio, po međunarodnom pravu. Dakle, danas građani Srbije plaćaju nešto što nisu morali da plate.
Spoljni dug Srbije je prevazišao iznos od trideset milijardi dolara. Mogli smo da primetimo, prvo aranžman sa MMF-om (tri milijarde), zatim ovi zakoni koje sam pobrojao ovde. Još jednom ću da navedem podatak da je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija imala oko 22 miliona stanovnika koji su dugovali oko trideset milijardi dolara, a da Srbija ima otprilike osam miliona stanovnika i građani Srbije duguju više od trideset milijardi dolara. Dakle, prosto neverovatno!
Dakle, spoljni dug je prevazišao taj iznos od 30 milijardi dolara, iako je 2003. godine iznosio 12,3 milijarde i bilo je projektovano da će 2010. godine iznositi 10,5 milijardi dolara. Pogledajte sada tu grešku u proračunu! Upravo zato smatram da pri ministarstvu ili pri Vladi, tj. SRS smatra, mora da se formira određena uprava za upravljanje rizicima, sektor, odeljenje koje će da procenjuje rizike u plasiranju novca, korišćenju budžetskih sredstava itd. Znači, kao što postoji kod komercijalnih banaka. Sektor za upravljanje rizicima zasniva se, tj. trebalo bi da se zasniva na koncepciji utvrđenoj Bazelom 1, Bazelom 2, možda sada nekim novim Bazelom 3, videćemo, ali, u svakom slučaju, treba te metode primeniti.
Građani Srbije su krajem avgusta prošle godine bili kreditno zaduženi 311,9 milijardi dinara, što znači da je zaduženje građana poraslo za 5,8% u odnosu na kraj prošle godine. To su pokazatelji Udruženja banaka Srbije itd.
Do čega dovodi nekontrolisano zaduživanje najbolje možemo da vidimo na primeru Južne Amerike i čuvene argentinske krize, dakle, ovo je analiza „Monda“ i „Mond diplomatika“. Kreditori MMF-a i Svetske banke su u nekim državama, kao što su Haiti, Peru, Dominikanska Republika, obezbedili sebi pravo da ubiru takse i poreze. Naravno, kad država više ne može da otplaćuje svoje dugove, onda se to tako radi. U drugim slučajevima (Meksiko) eksploatisali su glavne izvozne resurse, gde je prihod od nafte išao preko njujorških bankovnih računa koje su kontrolisale federalne rezerve. Dakle, još jednom, sistem federalnih rezervi je centralna banka SAD, i ona je privatna. Postala je privatna aktom o federalnim rezervama iz 1913. godine.
Kreditori su često nametali svoju pravnu nadležnost u rešavanju sporova, a nisu prezali ni od vojne intervencije kako bi realizovali svoja potraživanja. Od 1980. godine do 2000. godine privatni kreditori su od Latinske Amerike naplatili 192 milijarde dolara više od iznosa koji su pozajmili. Godine 1999. i 2000. godine latinoameričke zemlje su isplatile 86,2 milijarde dolara više nego što su pozajmile.
Međunarodni monetarni fond je Argentini u periodu od 1980. do 2000. godine stavio na raspolaganje 71,3 milijarde dolara, dok im je ona vratila 86,7 milijardi dolara. Zarada je bila 15,4 milijarde.
Od 1982. godine do 2000. godine Latinska Amerika je isplatila svim kreditorima neverovatnu sumu od 1.450 milijardi dolara, što je četiri puta više od njenog duga iz 1982. godine. Dakle, vidite sada šta je lihvarska politika i do čega, u stvari, dovodi nekontrolisano zaduživanje.
Argentinski spoljni dug je 2004. godine bio 130 milijardi dolara, iako je Argentina u periodu od 25 godina isplatila više od 200 milijardi dolara. Jula 2000. godine nadležni argentinski sud je u presudi obrazloženoj na 195 strana razotkrio nelegitimnu prirodu duga i krivicu MMF-a i sistema federalnih rezervi SAD zbog siromašenja zemlje.
Veliku pomoć u ovom procesu MMF i sistem federalnih rezervi su dobili od novokomponovanih argentinskih kapitalista, tajkuna, oligarha, kako god hoćete. Dakle, velika je sličnost sa situacijom u Srbiji.
Kako navodi direktor lista „Mond diplomatik“ Injasio Ramon, MMF, Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija neguju kult profita, izazivajući ekološko pustošenje raznih delova planete.
Sada bih citirao delove intervjua bivšeg službenika Svetske banke, Amerikanca Džona Perkinsa, koji je objavio knjigu „Priznanje jednog plaćenog ekonomskog ubice“. Prevod na srpski jezik je nezgodan; na engleskom jeziku to je „economic hitman“, adekvatan termin ne postoji u srpskom jeziku, ali približan je ovom. Znači, „Priznanje jednog plaćenog ekonomskog ubice“. Intervju sa njim je objavila „Geopolitika“, naš poznati srpski časopis, 19. 2. 2008. godine.
Evo šta kaže Džon Perkins, kao bivši službenik Svetske banke i MMF-a: „Najvažniji zadatak za ekonomskog plaćenog ubicu je da otkrije sve one zemlje trećeg sveta koje imaju resurse za koje su zainteresovane američke korporacije; uzmimo primer nafte. Zatim tim zemljama Svetska banka ili njoj slične institucije dozvoljavaju ogromne pozajmice, ali novac ne ide direktno u tu zemlju, on pre ide američkim kompanijama koje grade moćne fabrike i industrijske komplekse ili preduzimaju druge grandiozne infrastrukturne projekte u toj zemlji. Zemlja, naravno, završava tako što upada u ogroman dug koji ne može da izmiri. Tada mi“, to priča Džon Perkins, „ekonomske plaćene ubice idemo nazad u tu zemlju i kažemo – s obzirom na to da ne možete da platite svoje dugove, dajte nam ono od čega živite, prodajte vašu naftu po niskim cenama našim naftnim kompanijama, ili druge prirodne resurse.
U nekim situacijama u kojima mi nismo imali uspeha, agenti“, on ih ovde naziva šakali, takođe nema adekvatan prevod na srpski jezik, reč je o plaćenim ubicama, „su poslati da sruše tu vladu ili da eliminišu one lidere koje ekonomske ubice nisu uspele da podmite.
To se meni dogodilo“, govori Džon Perkins, „u Panami i Omar Torios je ubijen kao rezultat toga. Ako bi i šakali podbacili“, dakle, plaćene ubice, „onda ide američka vojska, kao što je slučaj sa Irakom.“
Dakle, da ne bude neke zabune, Džon Perkins je bivši službenik Svetske banke. Završio je studije za rukovodioce, za menadžment na Univerzitetu u Bostonu i brzo je postao zanimljiv kao odgovarajući potencijal političko-privrednim strukturama i bezbednosnim strukturama, kao što su Nacionalna agencija za bezbednost SAD i MAIN, mala kompanija koja je bila konsultant Svetske banke u okviru investicionog programa za zemlje trećeg sveta. Dakle, ovde i mi ulazimo.
Kako se dalje navodi, on je preko noći postao plaćeni ekonomski ubica. Pozivam građane da nabave „Geopolitiku“ ili vide na njihovom sajtu, to je broj od 19. 2. 2008. godine, i pročitaju ceo intervju.
Međutim, šta se dešava sa zaduženjem, možemo da vidimo iz primera SAD. U SAD se desilo nešto neverovatno. Svojevremeno je Mark Tven, čuveni književnik, izjavio da SAD imaju najbolji kongres, tj. parlament koji novac može da kupi, ali i ti kongresmeni i ti senatori su pokazali nešto novo. Sećate se, kada je izbila velika ekonomska kriza u SAD, u okviru koje je Džordž Soroš, jedan od retkih, zaradio 1,5 milijardi dolara, dakle, profitirao je od te krize, verovatno je znao šta će da se desi, da su brojne banke, kao i automobilska industrija, osiromašile i preko noći su nacionalizovane.
Privatne banke su ultimativno zahtevale od Senata i Kongresa da odobre veliki tzv. „bank bailout bill“, koji će bankama koje je najviše pogodila kriza u SAD omogućiti da dobiju oko 700 milijardi dolara. Evo šta su govorili kongresmeni, dakle, njihovi parlamentarci, tada u Kongresu. Prolazili su gori dril nego da je u pitanju, kao predsedavajući, uvažena gospođa Čomić. Kongresmen iz Kalifornije Bred Šerman je u svojoj izjavi naveo da su pojedinim parlamentarcima, poslanicima u privatnim razgovorima pretili uvođenjem vanrednog stanja ukoliko ne usvoje ovaj bailout bill.
Još 23. septembra 2008. bankari su tražili blanko ček, dakle, privatne banke, uključujući i sistem federalnih rezervi, da ne bude zabune, pošto se na čelu svih privatnih banaka u Americi nalazi sistem federalnih rezervi, kao privatna banka koju država ne može da kontroliše, čak Kongres ne može da je kontroliše. Dakle, još 23. septembra 2008. godine privatni bankari su tražili blanko ček i pretili recesijom, ali su tada senatori odbili da potvrde ovaj zakon.
Zatim je berza doživela krah, rekordni pad, ali ni tada senatori nisu hteli da popuste. Nakon toga počinju pretnje uvođenjem vanrednog stanja. Dakle, predstavnici privatnih bankara, sistema federalnih rezervi otvoreno prete poslanicima u SAD, članovima Kongresa, da će uvesti vanredno stanje.
Konačnu verziju bailout bill-a poslanici su dobili tek par minuta pre glasanja 3. oktobra 2008. godine. Zakon nije samo dao bankama 700 milijardi dolara, već je to bio blanko ček, zaista. Zašto? Zato što je do februara 2009. godine iz njihovog budžeta izbijeno 9,7 triliona dolara.
Kao što vidite i na primeru Argentine i na primeru SAD, ekstremno zaduživanje dovodi do problema. Ono urušava osnovne demokratske principe, ono narušava demokratiju. Privatne banke, posebno moćne banke, kao što je sistem federalnih rezervi, ne rade po principu demokratije. Tamo se zna ko je gazda, ko odlučuje. Oni kojima se to ne sviđa mogu da napuste banku. Njihovi predstavnici su otvoreno govorili, predstavnici sistema federalnih rezervi, da njima u posao ne sme da se meša ni izvršna vlast, dakle administracija, ni zakonodavna vlast.
To je model za ceo svet, to je model koji promovišu megakapitalisti, vlasnici krupnog kapitala. Naveo sam vam primer Džordža Soroša, koji je zaradio u krizi; kad su svi izgubili, kada je američka autoindustrija izgubila, kada su najmoćnije banke izgubile, Džordž Soroš je zaradio 1,5 milijardi dolara. Dakle, oni žele takav model da primene i na druge zemlje, na ceo svet.
Postavlja se pitanje da li su, eventualno, banke kod nas znale da dolazi velika svetska ekonomska kriza? Ne bih rekao da su znale, ali neke komercijalne poslovne banke su uradile ono što su morale; one su godinama unazad pripremale strategiju u slučaju sistemske krize nastale na međunarodnom tržištu ili tržištu EU, kao i na regionalnom tržištu, lokalnom tržištu itd. Smatram da je i naša država morala da pripremi nešto slično, tj. da mora već sada da pripremi. Dakle, tu bi moglo štošta da se nauči od poslovnih banaka. One su imale spreman scenario za nastupanje krize na međunarodnom tržištu ili na tržištu EU, tako da mislim da su to neki saveti koji će moći da se iskoriste u budućnosti.

Samo ukratko, pošto nisam imao prilike da se obratim po prethodnim amandmanima. Želeo bih da istaknem nekoliko neprirodnosti koje donosi ovaj zakon.
U Predlogu zakona navodite, između ostalog, da ćete zabraniti propagiranje haških optuženika. Podsetio bih vas da je Haški tribunal, između ostalog, optužio Grubana Malića, izmišljenu književnu ličnost, dakle čoveka koji nikada nije postojao. Optužio ga je za učestvovanje u masovnim zločinima silovanja u BiH. Ispostavilo se da je to književna ličnost iz romana Miodraga Bulatovića.
Postavlja se pitanje da li ćete zabraniti ili možda spaljivati knjige Miodraga Bulatovića, kako je to činio Hitler. To je jedno od pitanja.
Drugo pitanje. Mislim da predstavnici predlagača promovišu fašističku i nacističku ideologiju.
Evo jednog dokaza. Profesor Enriko Josif, koji je preživeo holokaust, povodom propagande protiv srpskog naroda koja je započeta devedesetih godina, a ovaj predlog zakona predstavlja nastavak te propagande, izjavio je sledeće u jednom intervjuu: ''I ponavljam, izvršen je nad Srbima pravi pravcati medijski genocid, medijski Aušvic. Pretvorili su Srbe u nakaze, kako su nas unakazivali kroz vekove, a posebno preko Gebelsa i njegove propagande''. Dakle, gospodo iz Lige, to govori čovek koji je preživeo holokaust.
Dalje, da ste se bavili malo uporednim pravom, našli biste jedan presedan u američkoj pravnoj praksi - Brandenburg protiv Ohaja. Reč je o pripadniku Kju kluks klana, koji je direktno pozivao na ubistvo crnaca i Jevreja, koji je osuđen po jednom zakonu države Ohajo. Američki vrhovni sud je preinačio presudu, smanjio mu kaznu, ukinuo taj zakon države Ohajo jer je smatrao da je njemu povređeno pravo garantovano Prvim i Četrnaestim amandmanom Ustava SAD koji garantuju slobodu govora. To je kamen temeljac govora mržnje u američkoj pravnoj praksi. Razmislite malo o tome. Mogli ste da čitate nešto što dolazi sa Zapada, našli biste ovaj presedan. Hvala.

Dame i gospodo, amandman je podnet na član 3. Vrlo je kratak. Kaže se da se u članu 3. stav 2. briše. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
O čemu se radi? Dakle, u članu 3. Predloga zakona o izmenama dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu navodi se između ostalog i sledeće: U članu 5. stav 2. reči - za teritoriju autonomne pokrajine, za teritoriju opštine, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: "poljoprivredna osnova jedinice lokalne samouprave) zamenjuju se rečima "i za teritoriju autonomne pokrajine". Stav 4. se menja i glasi: "Poljoprivreda osnova autonomne pokrajine mora biti u skladu sa Poljoprivrednom osnovom Republike".
Kao što vidite, u obrazloženju samog zakona ste naveli nekoliko razloga, za vas argumenata, u stvari Vlada, zbog kojih treba prihvatiti ovaj zakon. Između ostalog, navodi se niz detalja koji će navodno popraviti situaciju u kojoj se nalaze naši poljoprivrednici. Praktično na osnovu ovog obrazloženja mi možemo da zaključimo da će građanima Republike Srbije koji se bave poljoprivredom početi da cvetaju ruže.
Međutim, istina je drugačija. Znate i sami da jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju najviše gubi naša poljoprivreda, naši poljoprivredni proizvođači. Znate da je sama ministarka Dragutinović izjavila da će gubici Srbije, samih građana Republike Srbije, od jednostrane primene SSP-a biti negde oko 267 miliona evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, podnet je amandman na član 2, kao što je rekao predsedavajući. Predlog je da se član 2. tačka 7) alineja 2. brišu. Zbog čega?
Vidimo da je ovde Vlada pokušala da petlja sa zakonodavstvom koje štiti intelektualnu svojinu i nije uradila dobar posao, jer član 7. definiše šta je to oplemenjivač, pa se u alineji 2. kaže: "poslodavac lica koje je u radnom odnosu stvorilo, otkrilo i razvilo novu sortu ili lica koje je po njegovom ovlašćenju obavilo posao, smatra se oplemenjivačem".
Prvo bih želeo da vas podsetim da ste nepotrebno uvodili ovde definicije vezano za intelektualnu svojinu. Vidim da vi u obrazloženju zašto se odbija amandman navodite podatke vezane za intelektualnu svojinu. Intelektualna svojina je regulisana znatno preciznije drugim zakonima. Ovo što ste vi naveli ovde nije dovoljno. U odgovarajućim normama našeg zakonodavstva navode se tačni procenti i uslovi pod kojima neko može da bude nosilac prava intelektualne svojine. Vi se ovde ponovo pozivate na konvenciju UPOV. Reč je o Međunarodnoj uniji za zaštitu novih biljnih sorti.
Govorite da je razlog donošenja ovog zakona, između ostalog, da mi pristupimo ovoj organizaciji, da pristupimo Svetskoj trgovinskoj organizaciji i da pristupimo EU. Pazite, svaki zakon koji predlažete, vi navodite da je to uslov bez koga ne možemo da pristupimo EU.
Već sam naveo, još jednom ću to ponoviti, jer je informacija vama bitna, a vezana je, pre svega, za poljoprivredne proizvođače, vaša odluka - jednostrana primena SSP izbija iz džepa građana Republike Srbije, po vašim podacima, prema ministarki Dragutinović, 267 miliona evra. Ta cifra …

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo poslanici, najpre bih hteo da se zahvalim gospodinu Omeroviću koji je jedini ispred vladajuće koalicije izneo veoma važne podatke vezane za Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom.
To je jedna važna tema, kojoj bismo morali da posvetimo posebnu tačku dnevnog reda. Umesto toga, ona je umetnuta među ovih 37 predloga zakona. Mislim da je to neprimereno. Međutim, takođe bih želeo da istaknem da ozbiljan problem vezan za prava osoba sa invaliditetom svakako predstavlja primena zakonskih propisa. Složićete se da mi i danas imamo zakonske propise koji štite prava osoba sa invaliditetom, ali nažalost, dobrim delom oni se ne primenjuju. Oni se ne primenjuju, između ostalog, ni u Narodnoj skupštini, što je zaista sramota za ovo zdanje i za ovu instituciju. Navešću vam primer da su pojedinci parkirali svoja vozila na mesta koja su jasno obeležena za osobe sa invaliditetom. To se više puta dešavalo. Takođe, ako prođete gradom moći ćete da vidite da su mnoga "besna" kola parkirana na mestima koja su obeležena za osobe sa invaliditetom, tj. koja su rezervisana za invalide.
Kada predstavnike MUP-a, dakle obične policajce koji nisu krivi ni za šta, pitaju zbog čega ne uklanjaju ta vozila kada su u pitanju javni funkcioneri, oni novinarima izjavljuju da njima niko ništa ne može. Smatram da je, pre svega, problem sa primenom propisa. Vratićemo se na ovu važnu temu i Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom kasnije.
Dakle, pred nama se nalazi tačka dnevnog reda sa 38 predloga zakona. Ovim radom režim verovatno želi da istakne svoju kandidaturu za Ginisovu knjigu rekorda i da ozbiljne državne poslove pretvori u petparačke priče, jer je nemoguće obrazložiti, predstaviti ili kritikovati toliki broj predloga zakona za ovako kratko vreme koje je na raspolaganju narodnim poslanicima po novom poslovniku. To smo videli i po tome što niko od predstavnika Vlade nije izašao i nije rekao ni jednu jedinu reč o ovim predlozima, iako su to mogli da učine.
Republička vlada je u ovoj tački dnevnog reda izmiksovala oblasti i teme koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Tako su se na istom mestu našli pomešani patenti i žigovi sa pravima radnika i veoma važnom socijalnom poveljom, i to u trenutku kada je sve više radnika na ulici, kada se čak i žene koje se vraćaju sa porodiljskog odsustva radi nege deteta otpuštaju, posebno u "Delta holdingu" i firmama pod vlasništvom Miroslava Miškovića.
Zatim ste pomešali arheološko nasleđe sa izbegavanjem dvostrukog oporezivanja, industrijski dizajn sa privilegijama i imunitetima Organizacije za zabranu hemijskog oružja, Statut Međunarodne organizacije rada sa zaštitom ratnih grobova, trgovinske sporazume sa pravima invalida, sukcesiju bilateralnih sporazuma sa oglednim aktivnostima EU, organske zagađujuće supstance sa otvaranjem graničnih prelaza, akte Svetskog poštanskog saveza sa zabranom upotrebe otrovnih gasova u ratu. Dakle, svi možemo da zaključimo da nema nikakve logike u koncipiranju ovakve tačke dnevnog reda na ovakav način.
Postavlja se pitanje zbog čega je Republička vlada povukla jedan ovakav nelogičan i neprimeren potez kojim omalovažava građane Srbije i Narodnu skupštinu?
U našem narodu je odavno poznata poslovica prema kojoj je drvo najbolje i najuspešnije sakriti u šumi. Upravo zbog toga moramo da postavimo pitanje šta to režim Borisa Tadića krije od građana Srbije i zbog čega?
Ukoliko pažljivo pogledamo ove predloge zakona, primetićemo da se u njima kriju i rešenja koja podrazumevaju dodatno zaduživanje Republike Srbije i svih njenih građana kod međunarodnih finansijskih institucija i organizacija, kao i ona pogubna rešenja kojima se dodatno ograničava suverenitet Republike Srbije.
Predlogom zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke (Zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu) građani se zadužuju za novih pedeset miliona evra.
Predlogom zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B građani se zadužuju za novih sedamdeset miliona evra. Svakako je sramota da Republička vlada nije u stanju da obezbedi dovoljno novca za Klinički centar, ali zato režim može da pokloni Milanu Beku i Miroslavu Miškoviću 2,5 milijarde evra, kolika je vrednost zemljišta Luke Beograd.
Inače, Klinički centar kuburi sa osnovnim sredstvima, a imaju problema i sa neokrečenim prostorijama. Takođe, pominje se privatizacija Kliničkog centra tj. instituta, osim Instituta za plućne bolesti, u okviru Kliničkog centra, pa bi svi ostali instituti trebalo da budu prebačeni u onu centralnu zgradu Kliničkog centra.
Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvoj privatnog i finansijskog sektora) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj građani Srbije se dodatno zadužuju za novih 34.900.000 evra. Ovaj poslednji predlog zakona je u sklopu strategije međunarodnih finansijskih organizacija i institucija koje, prema pisanju "Fajnenšel tajmsa", pokušavaju da zaštite ulaganja zapadnih banaka u istočnoj i centralnoj Evropi. Oni ovde upotrebljavaju izraz istočna Evropa, ali podrazumevaju istočnu i centralnu Evropu.
Prema "Fajnenšel tajmsu", banke iz zapadne Evrope, među kojima prednjače austrijske i nemačke, u istočnu Evropu plasirale su 1,7 triliona evra. Ta investicija mora da bude zaštićena po svaku cenu, zbog kamata koje povlače za sobom i zbog kapitala koji se izvlači u centrale ovih banaka.
"Fajnenšel tajms" dalje navodi da su međunarodne finansijske institucije u prvoj tranši pomoći zapadnim bankama predvidele 24 milijarde evra. Međutim, samo je Mađarska za potrebe saniranja krize tražila 240 milijardi evra. Cilj ovog predloga zakona je zaštita plasmana zapadnih banaka u istočnoj Evropi koje svojim kreditima sa neverovatno visokim kamatama zadužuju i privredu i stanovništvo. Postavlja se pitanje ko će ove dugove da vraća?
Upravo oni ljudi koje režim i dalje danas izbacuje na ulicu, čije firme zatvara ili prodaje budzašto, kao i oni građani kojima smanjujete zarade i čiju egzistenciju ugrožavate svojom nepromišljenom politikom. Sirotinja i osiromašeni srednji sloj su ipak najbolje platiše, pa tu činjenicu verovatno pokušava da iskoristi Republička vlada. Da li je do ovog novog zaduživanja moralo da dođe? Naravno da nije. U budžetu Srbije ne bi bilo minusa, niti bi kriza imala tolike posledice po građane da režim nije bezuslovno poklanjao državno vlasništvo svojim tajkunima.
Pomenutih 220 hektara zemljišta Luke Beograd poklonjeno je Milanu Beku i njegovoj fantomskoj firmi za četrdeset miliona evra, iako ono vredi bar dve i po milijarde evra. Dame i gospodo, napojnice u ovakvoj razmeri nisu ostavljali nikada ni Rokfeler ni Rotšild. Ipak, šta je za Vladu Mirka Cvetkovića 2.460.000.000 evra kada sve to ide na teret građana Republike Srbije.
U aferi Poslovni centar "Ušće" režim Borisa Tadića je poklonio četrdeset miliona evra. Stručni ljudi grada Beograda navodno nisu znali da podzemna garaža koja se prostire na dve parcele čini sastavni deo predmeta ugovora. Niko ne veruje u to. To je prosto neverovatna mogućnost! Jednostrana primena SSP sa EU, prema podacima same ministarke gospođe Dragutinović, koštaće Srbiju 267.000.000 evra. Dakle, novih 267.000.000 evra se izbija iz budžeta Republike Srbije. Po mišljenju drugih stručnjaka, teret na leđima građana Srbije u vezi sa jednostranom primenom SSP od strane Srbije biće još veći i iznosiće 350.000.000 evra. Šta je to za ovu vladu koja, izgleda, krade siromašnima da bi dala bogatima? Vi ste, u stvari, dokazali da je ova teza iz stripa "Alan Ford" ostvarljiva.
Naravno, režim gotovo sve ove predloga zakona obrazlaže neophodnošću pristupanja EU. Pridruživanje EU ste pretvorili u novu ideologiju. Crvenu zvezdu i crveni pentagram zamenjujete žutim ili belim, u zavisnosti od toga da li je u pitanju EU ili NATO pakt. Pozivnice za proslavu Dana pobede 9. maja obojili ste u plavo-žutu boju. Dakle, ovo je zvanična pozivnica Vlade Republike Srbije. Tog dana Republička vlada je pozivnice povodom obeležavanja Dana pobede dopunila i pozivom za obeležavanje Dana Evrope i Šumanove deklaracije iz 1950. godine.
Kakve veze Šumanova deklaracija iz 1950. godine ima sa Danom pobede nad fašizmom? Kakve veze ima? Znači, 1950. godine vladao je mir.
Dame i gospodo, da nije bilo ruske armije u Drugom svetskom ratu, ne bi bilo Evrope. Oni su pobedili nacizam i oslobodili Evropu. Međutim, bilo bi sjedinjenih država Evrope, jer je upravo povelja SS odreda ustanovljavala tu obavezu. Dakle, reč je o njihovoj poslednjoj povelji pred kraj rata. Da je vaša ideologija zastranila pokazali ste, prosto neverovatno, i na Veliki petak ove godine. Tog dana, uoči najvećeg hrišćanskog praznika, Vaskrsa, Demokratska stranka je delila građanima farbu za uskršnja jaja u kesicama plavo-žuto boje sa oznakama EU, dakle, žutim zvezdicama, bez i jednog jedinog hrišćanskog simbola!
Dame i gospodo, Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, a Božić je najradosniji. Da li iko ozbiljan i dobronameran uoči i povodom Vaskrsa može da deli poklone sa simbolima Evropske unije, upravo one tvorevine birokrata iz Brisela koji su odbili da u ustav Evrope uvrste hrišćanstvo kao jednu od najvažnijih osobina i tekovina evropske civilizacije, iako je u knjigama svih istoričara civilizacije potvrđeno da Evrope ne bi bilo bez hrišćanstva.
Kao što je poznato, postoje tri glavne, osnovne karakteristike evropske civilizacije, a to su: grčka kultura, rimsko pravo i hrišćanstvo, a kod Romeja ili Vizantinaca i njihovih naslednika, u koje mi spadamo, pravoslavlje. Ove tekovine, ove osobine su dovele kasnije do uspostavljanja demokratije, razvoja ljudskih prava itd.
Dame i gospodo, iz ovih podataka možete da vidite da Evropa i Evropska unija nisu isto. Evropska unija je jedna atlantistička tvorevina, suprotstavljena tradicionalnim evropskim vrednostima, za koje se naš narod oduvek borio i uvek će se boriti.
Evo, navešću još jedan primer šta radi režim. Režim maturante beogradskih gimnazija primorava na neki novi slet ili manifestaciju poput proslave Titovog rođendana uvodeći "Ples Evrope". Titoizam, izgleda, zamenjujete ideologijom Evropske unije.
Evo šta radi ta Evropska unija: na zvaničnom sajtu EU možete da vidite mapu Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Ako primetite ovo belo polje ovde (pokazuje papir), to je Kosovo i Metohija; između ostatka Srbije i Kosova i Metohije granice su iste kao i između Srbije i Mađarske. To svako može da vidi. To je zvanični sajt EU. Pokazaću vam i veću mapu koju smo uveličali, tu nema nikakve greške. Ovde se navode podaci vezani za Srbiju: politički sistem – republika; glavni grad – Beograd; populacija – osam miliona; valuta – srpski dinar. Nalazi se na delu sajta koji je posvećen drugim evropskim zemljama. Zvanični sajt EU je u pitanju.
Mislim da je ovo skandalozno i postavljam pitanje Vladi i tražim da neko ispred Vlade izađe i prokomentariše ovaj dokaz da je EU na svom zvaničnom sajtu priznala nezavisno Kosovo i Metohiju i obeležila državnim granicama granice između Srbije i Kosova i Metohije.
Dalje, vezano za simboliku i za to kako se vi odnosite prema našoj tradiciji, prema evropskoj tradiciji, pre svega. Dana 15. septembra 2008. godine, na dan proboja Solunskog fronta, baš u ovom zdanju proslavili ste Dan demokratije. Pri tom, ni jednom jedinom rečju niste pomenuli da taj datum iz slavne srpske istorije predstavlja ujedno i proboj Solunskog fronta. Da nije bilo proboja Solunskog fronta, ne bi bilo ni naše države pa ni demokratije. Država je ta koja garantuje ljudska prava, koja garantuje demokratiju, ako ste zaboravili.
Tog dana u ovoj zgradi bili su prisutni predsednik Tadić, premijer Cvetković i ministri u Vladi. Tačno iznad njih, gore na galeriji mogli ste da vidite jednog do drugog američkog i engleskog ambasadora, i sve je zaista ličilo na lutkarsko pozorište, kao da ta dvojica ambasadora povlače nevidljive konce iznad glava predstavnika režima. Ni predsednik Tadić ni premijer Cvetković nijednom rečju nisu pomenuli proboj Solunskog fronta, doprinos srpske vojske slomu zločinačke Austrougarske, već su kao mantru ponavljali svoju obavezu poštovanja pravila koja su ustanovile SAD i Engleska, a vezano za Srbiju.
Da li je tu kraj? Očigledno nije. Simbolika igra važnu ulogu u politici, tako da 27. januara 2009. godine, na dan Svetog Save, predstavnici vladajuće većine u parlamentu ni jednom jedinom rečju ne pominju utemeljitelja srpske države i crkve, najvećeg srpskog diplomatu, jednog od najvećih evropskih diplomata i zakonodavaca, zakonodavca koji je, za informaciju svima, Zakonopravilom, Nomokanonom predvideo jednu vrstu ombudsmana tj. zaštitnika građana još početkom 13. veka. Reč je o određenom broju sveštenika, mrsnicima, koji su imali obavezu da štite siromašne pred državnom vlašću od samovolje bogatih. Dakle, koreni ombudsmana u Srbiji vode poreklo iz 13. veka. Zakonopravilo svetog Save je vršnjak engleske Magna carta libertatum, samo je veće od nje jedno 58 puta.
Umesto odgovornog odnosa prema državi, ispirate građanima mozak pričom o EU i zadužujete državu pred evropskim bankama. Evropska unija je prošle godine uložila u Srbiju dvesta miliona evra. Nasuprot nje, srpska emigracija svake godine šalje u Srbiju pet milijardi evra – 2,3 kroz zvanične bankarske transakcije i nešto manje od tri milijarde nezvaničnim kanalima, prenese se avionom, autobusom, kako već. Evropskoj uniji režim u medijima posvećuje 98% vremena, dok srpskoj emigraciji posvećujete svega 2%. Gde je tu logika? Nema nikakve logike. Dodatno, srpska emigracija za dat novac ne traži ništa, dok Brisel zahteva kamate, političke i ekonomske ustupke.
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, postavljam vam pitanje – da li Srbiji više vredi emigracija koja svake godine šalje pet milijardi evra bez ikakvih uslova ili Evropska unija koja ulaže dvesta miliona evra, ali uzima mnogo više? Evo primera: kad je prepametni guverner Jelašić smanjio obavezne rezerve banaka, istog trenutka strane banke su oslobođene devize prebacile u svoju centralu, istog trenutka, i fantastičnu količinu novca, deviza su izvukle iz Srbije.
Dodao bih još nekoliko podataka vezanih za Brisel. Evropski parlament ne može samostalno da donosi zakone, što ukazuje na njegovu nedemokratsku prirodu. Kakvo je to zakonodavno telo koje ne može da donosi zakon? Nije zakonodavno telo. Komesari u EU se kooptiraju, što ukazuje na njihovu nedemokratsku prirodu.
Poslednji sporazum u EU, Lisabonski sporazum, čini trista strana amandmana koje je nemoguće pročitati, jer se ne zna na šta se odnose, što jasno ukazuje na njegovu nedemokratsku prirodu. Naime, kada je Odbor za konstitutivna pitanja evropskog parlamenta zatražio od briselskih birokrata da objave celokupan tekst Lisabonskog sporazuma, tj. uz amandmane i delove prethodnih sporazuma na koje se oni odnose, kako bi građani Evropske unije mogli da razumeju njihovo tačno značenje, birokrate iz Brisela su to glatko odbile. Da li ima potrebe da još jednom kažem da je i to nedemokratski?
Posebnu grupu u okviru današnje tačke dnevnog reda čine predlozi zakona vezani za potvrđivanje sporazuma sa famoznim Sjedinjenim Američkim Državama, kojima se ukida suverenitet Republike Srbije i kojima se, dragi građani, daje ovlašćenje vojnicima SAD da ubiju bilo kog čoveka na teritoriji naše države i da za to ne odgovaraju. Dakle, daje im se dozvola za ubijanje. Sjedinjene Američke Države ovim sporazumom dobijaju ono što su tražile u Rambujeu, a što nisu dobile, uz velike žrtve naše vojske, policije i građana.
Na kraju, ako budem imao vremena, uporediću te podatke sa podacima koje je izneo general Pjer Mari Galoa, jedan od vodećih geopolitičara u svetu, a tiču se Rambujea.
Tu je najpre Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Crne Gore i Vlade SAD o saradnji u oblasti sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje i unapređenje odbrambenih i vojnih odnosa.
Pazite, potpisujemo sporazum sa Amerikancima o zabrani širenja oružja za masovno uništenje, a oni su otrovali našu zemlju municijom sa osiromašenim uranijumom! Kada se kaže osiromašeni uranijum ili, kako oni kažu, depleted uranium, treba podsetiti da je u pitanju radioaktivna municija koja i dalje poseduje alfa i beta zračenje, jedino nema gama zračenje. Alfa i beta zračenje je najpogubnije po zdravlje ljudi.
Pomenuti ugovor u članu 7. oslobađa osoblje i vojnike SAD krivične odgovornosti. Kako se izričito navodi u ovom članu, i odgovornosti za slučaj smrti, tj. ubistva. Dakle, ako neki pijani Amerikanac u borbenom vozilu zgazi neko dete na teritoriji Srbije, neće krivično odgovarati. Da li to želite da uvedete u ovu zemlju? Da li je to vaš odnos i približavanje Evropi? Da li je to put u budućnost? Da li je to 21. vek, okupacija Srbije od strane SAD? Dajete im ono što su tražili u Rambujeu i nisu dobili.
Članom 10. ovog sporazuma predviđeno je da oprema SAD koja se uvozi ili izvozi, unosi ili iznosi, neće biti predmet carine ili bilo kakve druge kontrole. Znači, "Ujka Sem" može u Srbiju da unese šta želi, uključujući i nuklearno, hemijsko i biološko oružje, bez ikakve provere. Da li ovo želite, dragi građani Republike Srbije? E, pa upravo to vam vladajuća većina i Vlada Mirka Cvetkovića i Boris Tadić spremaju. Ko njima može da veruje da neće u Srbiju da unose hemijsko i biološko oružje? Zašto su potpisali neke konvencije?
Džejms Bejker je svojevremeno Gorbačovu rekao da se posle pada Berlinskog zida NATO pakt neće širiti prema granicama Rusije, državni sekretar Džejms Bejker. Šta se desilo? Gde je sada NATO pakt? Gruzija, Ukrajina, opkoljava Rusiju. Dakle, oni očigledno lažu.
Miloševiću su 1995. godine obećali da će skinuti sankcije ako potpiše Dejtonski sporazum. Potpisao je, i šta se desilo? Izmislili su spoljni zid sankcija, nešto nepojmljivo u međunarodnom pravu i međunarodnim odnosima. Lažu! Ne postoji ni jedan jedini čovek u Srbiji koji je sledio američku politiku, a koji je dobro prošao. Sve su pustili niz vodu, sve, sve do jednog. Pogledajte Perišića, pogledajte Biljanu Plavšić, bilo koga. Da li, dragi građani, želite hemijske, biološke i radioaktivne bombe u svom dvorištu? Srpska radikalna stranka smatra da ne želite.
Članom 11. navedenog sporazuma daje se pravo SAD da grade objekte na teritoriji Srbije u skladu sa propisima SAD. Ako niste dobro čuli, reći ću još jednom – članom 11. navedenog sporazuma daje se pravo SAD da grade objekte na teritoriji Srbije u skladu sa propisima SAD! Verovatno je u pitanju urbanistički plan Vašingtona, Pentagona ili tako nešto. Naravno, Srbija nema pravo da oporezuje ništa što nabavljaju Amerikanci. Kad kažem objekte, oni mogu da grade vojne baze ovde, da se razumemo. Da li je ovde neko pomislio na vojne baze?
Kao što je poznato, prvi je britanski nedeljnik "Sandej tajms" objavio podatak da su SAD i NATO zatražili od Beograda da im ustupi lokacije za vojne baze. Među potencijalnim mestima koje navodi engleski list pominje se i Jugovićevo na Detelinari u Novom Sadu. Na ovom mestu se nalaze podaci o bazi SAD na severu Srbije, tj. u Vojvodini. Možda u funkciji otcepljenja severne srpske pokrajine.
Sa druge strane, jedan od osnovnih uslova EU za izgradnju postrojenja za preradu opasnog otrova je da se to postrojenje nalazi u centralnoj Srbiji, dakle, nikako u Vojvodini.
General Pjer Mari Galoa, tvorac francuske strateške doktrine odvraćanja, prijatelj generala De Gola i jedan od vodećih svetskih geopolitičara, u svojoj knjizi "Stradanje naroda koji je uvek rekao ne", posvećenoj Srbima, ističe da je odvajanje Vojvodine od ostatka Srbije cilj kojem teži angloamerička osovina, kao i SR Nemačka, putem projekta Volks grupe, evropskih etničkih grupa i putem povampirenog projekta Mitteleuropa, srednja Evropa.
Još početkom devedesetih godina, kako navodi prof. Smilja Avramov u svojoj knjizi "Postherojski rat zapada protiv Jugoslavije", državni sekretar Džejms Bejker se zalagao za svođenje Srbije na pretkumanovske granice i granice pre Prvog svetskog rata. Dakle, zalagao se za otcepljenje Vojvodine. Džejms Beker je i dan-danas veoma aktivan u američkoj spoljnoj politici kao neka vrsta savetnika, a možete misliti, za vreme života su napravili institut koji nosi njegovo ime. Prosto neverovatno!
Ambasador Nemačke u Beogradu Andreas Cobel je aprila 2007. godine izjavio da bi problem Kosova trebalo rešiti što pre, u smislu nadzirane nezavisnosti, jer bi u suprotnom mogli da budu otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku. Ovo je citat Cobela: "Insistiranje na Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo bi Srbiju i onda bi moglo da bude otvoreno pitanje Vojvodine, koja je nova u Srbiji. To nije pretnja, to je analiza." Završen citat.
To je rekao, mrtav ladan, Cobel na sastanku Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji. Dakle, opet Evropski pokret, koji finansira Evropska unija i brojne organizacije iz zapadne Evrope.
Cobel je tom prilikom napomenuo da nije tačno da je Kosovo oduvek bilo u Srbiji, jer je postalo deo Srbije 1912. godine, posle dugo vremena, i podsetio da je Vojvodina ušla u sastav Srbije 1918. godine, dodavši da bi ako Srbija bude destabilizovana Mađarska mogla da insistira na Vojvodini. Uklapa se u nemački projekat "Volks grupe" etničkih grupa.
Na ove reči Cobela naša vlada je imala obavezu da ga podseti da su se nemačke marke, bezbrojne nemačke marke, ujedinile tek 1871. godine, a da su tek negde krajem 19. veka počele da funkcionišu kao iole civilizovana država, tako da do tada Nemačka gotovo da nije ni postojala. Ako primenimo onaj Cobelov argument, šta bi to značilo, da bismo mogli sutra da dezintegrišemo Nemačku po nemačkim markama, kako je to bilo pre 1871. i pre nego što ih je Bizmark ujedinio?
Januara 2005. godine tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić je za vreme posete Londonu izjavio da bi kopnene snage NATO i SAD mogle da budu stacionirane na teritoriji Srbije, izdvojivši posebno radarsku stanicu na Kopaoniku. Dakle, u priči o bazama SAD u Srbiji britanski "Sandej tajms" nije bio usamljen.
Povrh svega, u drugom predlogu zakona, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o snabdevanju i uzajamnim uslugama između Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva odbrane SAD, koji je na dnevnom redu, u članu 2. (obeležen je rimskim brojem dva) definiše se smeštaj trupa SAD u Srbiji. Ovim sporazumom Srbija se obavezuje da pruži logističku podršku Sjedinjenim Američkim Državama tj. njihovoj vojsci. Za šta? Gde to idu Amerikanci da im mi pružamo logističku podršku? Naravno, odgovor je jasan – za vojne baze i za novi pohod na istok.
Poput Hitlera nekad, Vašington nastoji da zagospodari prirodnim resursima Rusije, da kontroliše evroazijski masiv, o kome je čuveni engleski geopolitičar Makinder početkom 20. veka, 1904. godine, govorio označavajući Srbiju i vardarsko-moravsku dolinu kao ključnu tačku kontrole rubova evroazijskog masiva.
Upravo je zbog toga Zbignjev Bžežinski, siva eminencija SAD, u svojoj knjizi "Velika šahovska tabla" i u nizu članaka napisanih za potrebe Saveta za spoljne odnose predložio podelu Rusije na tri dela i eksploataciju njenih resursa. Otimanje resursa Rusima podržala je i Madlen Olbrajt u javnosti i to više puta, između ostalog izjavom da Rusi ne smeju da budu sebični i da svoje prirodne resurse zadrže za sebe. Prosto neverovatno!
Da li građani Srbije zaista žele da pruže logističku podršku Vašingtonu koji sistemom vojnih baza opkoljava Rusiju? Srpska radikalna stranka je uverena da to ne žele građani Srbije. Naprotiv, mi smatramo da će se naš narod odlučno suprotstaviti toj nameri i da će smeniti režim koji propagira ovakve užasne ideje. Da li iko ko razmišlja svojom glavom u Srbiji može da se zalaže za ustupanje naše teritorije vojsci SAD?
Vašington je bio predvodnik kampanje razbijanja SFRJ i kampanje priznanja nezavisnog Kosova i Metohije. Akademik Milorad Ekmečić je u nekoliko navrata pisao i govorio o tajnom sporazumu iz 1982. godine između Ronalda Regana i pape Jovana Pavla Drugog, koji je s jedne strane predviđao odustanak Vatikana od teologije oslobođenja u Južnoj Americi, a sa druge strane, kao ustupak Vatikanu, razbijanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i etnički čistu katoličku naciju u Sloveniji i Hrvatskoj.
Pentagon je naoružavao i obučavao slovenačke, hrvatske, muslimanske i šiptarske paravojne i terorističke formacije.
Te podatke imate, između ostalog, u knjizi generala Dušana Vilića i generala Boška Todorovića "Terorizmom i novi svetski poredak" i u drugim knjigama. Oni su, inače, pomagali odbranu pokojnog predsednika Slobodana Miloševića.
Dakle, ko Amerikancima može da veruje? Izvršili su brutalnu agresiju na SRJ 1999. godine, u kojoj su upotrebljavali i uranijumsku municiju. Ubijali su decu, žene, koga su stigli. Prekršili su Povelju Ujedinjenih nacija, Helsinški završni akt itd.
Sa druge strane, Rusija je čvrsto protiv nezavisnog Kosova i Metohije. Moskva je spremna, iako je njen kapital bio blokiran više od osam godina u Srbiji... Podsetiću vas da je prva ruska banka uspela da uđe u Srbiju prošle godine, to je Moskovska banka, da se još uvek čeka ulazak Gasprom banke, koja ima takav kapital koji može da finansira kompletnu privredu. Oni su već izgradili projekte kojima mogu da refinansiraju kredite privrede pod povoljnijim uslovima. Dakle, manje kamate za našu privredu, a manje kamate i za naše stanovništvo. Rusija je spremna da izgradi gasovod "Južni tok" kroz Srbiju i time potpuno obezbedi energetsku stabilnost naše države u narednih 50 i više godina, kao i da sačuva Vojvodinu u Srbiji.
Da bismo vas podsetili šta je energetska stabilnost mogu da vas pozovem da posetite, recimo, sajt Saveta za spoljne odnose i da tamo potražite stavku energetska sigurnost, tj. bezbednost i videćete koliko oni dokumenata posvećuju tom važnom projektu, naročito važnom u 21. veku. Što se tiče čuvanja Vojvodine u sastavu Srbije, jasno je da "Južni tok" svojim prolazom kroz centralnu Srbiju, ali i severnu Srbiju, dakle Vojvodinu, čuva Vojvodinu u Srbiji. Između ostalog, zbog toga su konkurenti iz projekta "Nabuko", među kojima su austrijski i mađarski "Mol" i "OMV", koji su u direktoratu izgradnje projekta "Nabuko", pokušali da spreče ulazak kapitala Rusije u Srbiju, uz pomoć gospodina Mlađana Dinkića pre svega, ali i nekih drugih.
Dame i gospodo, prava koja dajete SAD mora da ima i Ruska Federacija u Srbiji, i više od toga, jer je prijateljski nastrojena prema nama i može da nam pomogne da ograničimo moć Vašingtona na Balkanu. Podsetiću vas da je ovo ujedno i jedna od osnovnih demokratskih tekovina. Načelo podele vlasti je to koje garantuje demokratiju u jednoj državi, gde tri grane vlasti, izvršna, sudska i zakonodavna, putem sistema kočnica i ravnoteže razvijenog u Ujedinjenom Kraljevstvu ("checks and balances"), ograničavaju jedna drugu i čine jedna drugu nezavisnom.
Dakle, da bismo ograničili moć Vašingtona koji radi to što radi, mi moramo da potražimo pomoć Rusije. Umesto toga, režim Borisa Tadića daje nove baze Sjedinjenim Američkim Državama u Srbiji, daje dozvolu američkim vojnicima da slobodno prolaze kroz teritoriju Srbije, da ubiju koga žele, a da za to ne odgovaraju.
Vlast u našoj državi devet godina je govorila, igrala kako su Vašington i Brisel svirali. Otimaju nam Kosovo i Metohiju, a režim Borisa Tadića, sa navedena dva predloga i sa SOFA sporazumom kojim se rešava status američkih trupa, rekao bih, okupacionih trupa u Srbiji, koji je takođe na dnevnom redu ovog zasedanja, rešava pozitivno status trupa SAD na našoj teritoriji, američke ubice oslobađa krivične odgovornosti i daje im mogućnost koju je u prošlosti imao samo okupator, da grade baze i objekte gde god požele u Srbiji, i to bez ikakvih poreza i carina i da unose i iznose sa naše teritorije šta god požele, bez ikakve kontrole. Dame i gospodo, to je okupacija.
Ako vi budete glasali za ovakav predlog zakona, svi vi, vi tu okupaciju podržavate. Vi ćete omogućiti vojnicima SAD da nekažnjeno ubijaju, maltretiraju građane u Srbiji. Kasnije nećete imati čime da se pravdate. Pomislite na svoje porodice, komšije, prijatelje pre nego što učinite tako nešto.
Totalitarna priroda angloameričke civilizacije je odavno poznata. Nju je odlično definisao i čuveni književnik i disident Aleksandar Zinovjev u svojoj knjizi "Zapad". Mogu jedan svež primer da vam navedem. Američki predsednik Barak Obama je u januaru doneo jedan zakon koji otežava zapošljavanje emigrantima u SAD, dakle, jedan ksenofobični zakon; emigrantima je sada teško, skoro nemoguće da se zaposle u američkim državnim preduzećima i firmama. Dakle, da je to postojalo ranije, probleme bi imao i sam Obama, imao bi problem i sam Švarceneger kao emigrant.
Nemojte da date prava trupama SAD u Srbiji koja su rezervisana za okupatora! Biti okupiran, a ne priznati, to je mnogo gore od obznanjene okupacije, jer potezi okupatora nemaju nikakvu pravnu snagu, oni su apsolutno ništavni.
Da vas podsetim, reč je o međunarodnom javnom pravu. Reč je o kongentnim normama, jus cogens, međunarodnog prava, koje su apsolutne i njihovo kršenje povlači apsolutnu ništavost akata koji proizilaze iz tog čina, iz tog dela, iz takvog dela.
Uostalom, ovi sporazumi sa Vašingtonom krše Platformu o neutralnosti naše države, usvojenu u Skupštini Srbije. Kada prihvatite ova tri sporazuma, vi ste pod kapom SAD, pod kapom vojnoindustrijskog lobija, pod kapom vojske SAD.
Pogledajte samo ovaj spomenik pobijenoj deci u Tašmajdanskom parku. Neko je pre više godina iščupao kip Milice Rakić, devojčice sa tog spomenika, i dan-danas stoje samo krila. Znači, niko nije našao za shodno da to obnovi. Možda biste se potrudili da to uradite sada, ako niste to uradili u međuvremenu. To je vaš odnos prema pobijenoj deci u NATO agresiji.
Tu su i albanska deca takođe, da ne bude zabune, jer su, recimo, mnogi ljudi pobijeni u mestima kao što su Šeh Mahala itd. na jugu Kosova i Metohije.
Naša država i naš narod nisu izgubili suprotstavljajući se unipolarnom svetu tj. dobroćudnom hegemonizmu, što je oksimoron koji upotrebljava Zbignjev Bžežinski u knjizi "Velika šahovska tabla" – on kaže da je američki hegemonizam dobroćudan, što je svojevrsni politički oksimoron. Srbi su zaustavili njihov pohod na istok i time su doprineli rađanju multipolarnog sveta, demokratskog sveta. Naša vojska je, to treba otvoreno reći, zaustavila NATO pakt 1999. godine, tačnije, mi smo ih zaustavili nekih deset godina.
U Drugom svetskom ratu smo uspeli Hitlera da zaustavimo za dve nedelje, što je bilo sasvim dovoljno da nacisti zakasne sa izlaskom na Volokolamski drum, da se ruska Crvena armija oporavi i na kraju oslobodi Evropu i porazi nacizam.
Vojska SAD nije uspela da okupira celu teritoriju naše države. Simbolično, oboren je F-117 A, ali oboren je i B2, "duh Misurija", strategijski bombarder i najskuplji avion na svetu. Ovo je javno izjavio u intervjuu "Svedoku" Zoltan Dani, koji je prvi oborio jedan stelt bombarder, ovaj što je pao u Buđanovcima.
Dakle, stvar je veoma jasna. Uloga našeg naroda je značajna i biće zabeležena u istoriji. Otpor nije bio uzaludan. (Aplauz u sali.) Dakle, uloga našeg naroda će biti zabeležena u istoriji kao doprinos borbi za slobodu i demokratiju, upravo za one ideale koje je američki predsednik Vudro Vilson nakon Prvog svetskog rata u svojoj pisanoj poruci naveo kao srpske ideale. Dobar deo tog govora je posvetio Srbiji i Srbima, pravdajući odbranu Srbije i njihovu pobedu, naravno, odnosno suprotstavljanje Austrougarskoj u Prvom svetskom ratu.
Dame i gospodo, SOFA sporazum, koji smo do sada samo spomenuli, predstavlja čin potpune okupacije naše države. Simbolično, njegov primerak na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu predsednik Republike Boris Tadić je, verovatno dodvoravajući se Kondolizi Rajs, potpisao na latinici, iako je sav propagandni materijal Demokratske stranke na ćirilici, naravno pred izbore.
Doći do tog sporazuma, potpisanog u Vašingtonu 7. septembra 2006. godine, bio je pravi podvig. Ministarstvo odbrane krilo je taj sporazum, godinu dana nisu hteli da ga obznane. Vlada Republike Srbije je krila taj sporazum godinu dana. Zašto, šta ste krili? Evo, sada ćemo mi da pokažemo šta ste vi krili. Taj podvig, dakle, otkriće tog sporazuma, obelodanjivanje podataka vezanih za taj sporazum ostvario je mladi stručnjak SRS za borbu protiv korupcije Ivan Minić, koji je ujedno i prvi čovek u Srbiji koji je napisao potpunu analizu ovog sporazuma i ja mu se ovom prilikom zahvaljujem.
Kao što je poznato, u članu 51. Ustava Srbije i u članu 5. Zakona o dostupnosti informacija svakom državljaninu Srbije zagarantovano je pravo na pristup informacijama od javnog značaja. Međutim, to pravo u vezi sa SOFA sporazumom bilo je uzurpirano više godina.
Iz kabineta predsednika Republike Borisa Tadića upućivali su nas da SOFA sporazum zatražimo od Vlade Republike Srbije, uz obrazloženje da kabinet predsednika Srbije ne poseduje isti. Sekretar Vlade Srbije je tvrdio da ni Vlada ne poseduje SOFA sporazum. Znači, situacija za Nušića. Podneli smo zahtev Ministarstvu spoljnih poslova, ali smo od tog organa dobili obaveštenje u kome nas upućuju na Ministarstvo odbrane. Poslušali smo generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova, pa smo podneli zahtev Ministarstvu odbrane, ali nikakvog odgovora na taj zahtev Ivana Minića nije bilo.
Pošto se niko iz Ministarstva odbrane nije udostojio da u zakonskom roku od 15 dana pozitivno ili negativno odgovori na zahtev, koristeći svoje zakonom zagarantovano pravo 7. decembra 2006. godine izjavili smo žalbu republičkom povereniku za informisanje. Budući da nam je bila sumnjiva tvrdnja ministarstva inostranih poslova da ni oni nemaju traženi SOFA sporazum, kojim se rešava status američkih okupacionih trupa u Srbiji, pored izjavljene žalbe na ćutanje administracije Ministarstva odbrane izjavili smo žalbu i na sumnjiv odgovor Ministarstva spoljnih poslova.
Dakle, od 7. decembra 2006. godine smo čekali konačno rešenje Poverenika, ali je i tu očigledno došlo do nekakvog zastoja. Ministarstvo odbrane se tek 18. septembra 2007. godine udostojilo da Povereniku dostavi izjašnjenje na našu žalbu. Naravno, odgovor je bio negativan, nisu hteli da daju Sporazum. U izjašnjenju Ministarstva odbrane se navodi da je Ministarstvo spoljnih poslova nosilac postupka potvrđivanja međunarodnih ugovora, što je besmisleno objašnjenje, te da se, u skladu sa zakonom, SOFA sporazum nalazi na evidentiranju i čuvanju u Ministarstvu spoljnih poslova. Znači, oni su ga evidentirali godinu dana. Dalje u izjašnjenju stoji kako je započet postupak potvrđivanja navedenog sporazuma, ali da isti nije okončan. S obzirom na to, Ministarstvo odbrane je mišljenja da u ovoj fazi postupka nije moguće odgovoriti na zahtev tražioca te sporazum učiniti dostupnim.
Ova konfuzija je ponovo naišla na zastoj u kabinetu Poverenika za informisanje. Na insistiranje predstavnika SRS Ivana Minića, tri meseca nakon izjašnjenja Ministarstva odbrane, a posle ukupno godinu dana vođenja upravnog postupka, postupak je najzad okončan. Da, postupak jeste okončan, ali je dilema ostala – ko zapravo poseduje SOFA sporazum. To nije znao ni sam Poverenik.
Poverenik je zbog toga 14. decembra 2007. godine doneo konačno rešenje, tačnije, zbog specifične situacije doneo je dva rešenja, postupajući u dva predmeta koja su vezana za isti slučaj - SOFA sporazum: jedno rešenje se odnosi na Ministarstvo odbrane, a drugo na Ministarstvo spoljnih poslova. Poverenik je ovim organima naložio da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema rešenja, našem predstavniku dostave kopiju Sporazuma o statusu trupa SAD u Srbiji, tzv. SOFA sporazum.
Pošto su žute maske u Srbiji ovoga puta pale, a pravda pobedila, ovlašćeno lice Ministarstva odbrane Republike Srbije izvršilo je rešenje Poverenika. Tako nam je posle više od godinu dana borbe SOFA sporazum konačno dostupan.
Naravno, ne treba zaboraviti da je sekretar Ministarstva odbrane Dušan Radulović izneo grubu neistinu kada je tvrdio da se SOFA sporazum nalazi u Ministarstvu spoljnih poslova i da Ministarstvo odbrane nije nadležno za postupanje po zahtevu tražioca informacije. Dakle, neistina.
Pun naziv ovog, po suverenitet naše zemlje tragičnog, dokumenta glasi: Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o zaštiti statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji. U preambuli se navodi da se Sporazum zaključuje, kao želja obe strane da unaprede odbrambenu saradnju.
To je, znači, ona saradnja: oni nas bombarduju, a mi trpimo. Dalje se navodi da je ta saradnja zasnovana na potpunom poštovanju suvereniteta obe strane i ciljeva Povelje UN. Međutim, imajući u vidu celokupan Sporazum, to jest sadržinu Sporazuma, ova tvrdnja se i te kako dovodi u pitanje.
Kako dalje u preambuli stoji, Sporazum se zaključuje imajući u vidu želju obe strane da podele odgovornost za podršku oružanim snagama SAD koje bi mogle da borave u Republici Srbiji. Zašto da borave u Republici Srbiji? Gde idu? Na vojne vežbe, očigledno je, prema Ruskoj Federaciji.
Na kraju teksta preambule stoji da se Sporazum zaključuje imajući u vidu potrebu za unapređenjem zajedničke bezbednosti, doprinos međunarodnom miru i izgradnju tesnije saradnje. Nameće se pitanje, kakvog mira i kakve saradnje? Možda je reč o miru na Kosovu i Metohiji i pitanju saradnje koja rezultira nezavisnošću ove južne pokrajine.
Mogu da vam dokažem na konkretnom primeru da Vašington nikad neće hteti da sarađuje sa Srbijom. Naime, prost primer, kada je direktno bilo pobijeno 5.000 američkih građana, teroristički napad 11. septembra.
Dvojica glavnih organizatora terorističkih napada, Muhamed Ata i Halid Šeik Muhamed, i treći, famozni Safet Ćatović, alijas Abu Mali, boravili su na teritoriji Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije, gde su učestvovali u borbama protiv Srba. Muhamed Ata je bio u drugom avionu koji je udario u Svetski trgovinski centar.
Te podatke su Amerikanci imali. Imali su i podatke da je iz misije Bosne i Hercegovine pri UN gde je boravio Safet Ćatović, tj. Abu Mali, organizovan deo terorističkih napada na SAD, da je odatle organizovan džihad kamp u Pensilvaniji. Naši stručnjaci su obavestili Amerikance o tome, iz Republike Srpske i iz Srbije. Amerikanci ćute o tome, ćuti i Vlada Republike Srbije, što je prosto neverovatno jer ima apsolutni argument u svojim rukama da odbije svaki napad SAD prema našoj zemlji, jer mi smo se konkretno suprotstavljali teroristima koji su izvršili napade na SAD 11. septembra.
U izveštaju komisije formirane da ispita činjenice i okolnosti vezane za 11. septembar, tzv. Komisije 911, znači zvanične komisije SAD, čak se navodi da su Muhamed Ata i Halid Šeik Muhamed učestvovali u borbama protiv Srba i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i Bosni i Hercegovini. Na primeru gde bi morala, u interesu američkih građana, da postoji saradnja sa državom Srbijom, nema te saradnje, a vi nama sada plasirate ove sporazume.
Idemo dalje na SOFA sporazum. Pod oružanim snagama SAD podrazumeva se entitet koji čini osoblje SAD i sva imovina, oprema i sredstva oružanih snaga SAD koje se nalaze na teritoriji Srbije, a koje bi mogle privremeno da borave na teritoriji Republike Srbije u vezi sa aktivnostima koje proizilaze iz ovog sporazuma. Privremeno se ne definiše.
Isto tako, na teritoriji Srbije mogu da borave i pravna i fizička lica pod ugovorom sa SAD, kompanije i firme i njihovi zaposleni koji nisu državljani Srbije.
Dakle, ovo je stara američka doktrina: prvo izbombarduju jednu zemlju, a onda – pošalji građevinske firme da malo rade po njoj i da uzimaju pare od pobijenog, razrušenog naroda i države. To bi bila odlična prilika za Dika Čejnija, Ričarda Holbruka i druge predstavnike vojnoindustrijskog lobija SAD da uzmu dodatan novac iz države Srbije od građana Republike Srbije.
Pod nadležnim organima koji su definisani ovim sporazumom podrazumevaju se Ministarstvo odbrane Srbije i Ministarstvo odbrane SAD.
Definisani ciljevi sporazuma SOFA potvrđuju da je reč o cepanju suvereniteta države, koja sve svoje resurse besplatno ustupa neprijateljima koji su bestijalno bombardovali našu zemlju 78 dana.
Citiram: "Srbija će omogući SAD pristup i korišćenje onih objekata koji bi mogli biti bitni za sprovođenje programa međudržavnog partnerstva i drugih aktivnosti o kojima strane postignu saglasnost, uključujući, između ostalog, objekte vezane za prevoz, skladištenje i obuku", navodi se u članu 2. ovog sporazuma. U stavu 2. člana 2. stoji da pristup i korišćenje ovih objekata mora da bude omogućeno bez naknade.
U članu 4. se daje sloboda kretanja osoblju iz SAD, vojnicima i drugim licima zaposlenim u vojsci SAD na teritoriji Republike Srbije, i to ulazak i izlazak iz zemlje samo sa ličnim dokumentima izdatim od strane SAD! Znači, mogao bi i Hašim Tači tako da uđe, on je njihov saveznik.
Srbija se obavezuje da osoblju SAD prihvati kao punovažna sva dokumenta, vozačke dozvole, profesionalne dozvole i uverenja, bez obaveze plaćanja taksi. "Status osoblja SAD biće ekvivalentan statusu administrativnog i tehničkog osoblja ambasade SAD, u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine", navodi se u članu 5. ovog sporazuma.
Odredbe iz člana 6. SOFA sporazuma predviđaju da je osoblje SAD ovlašćeno da nosi uniformu i oružje sve dok je na dužnosti, a biće non-stop na dužnosti, ukoliko je to predviđeno naredbom, a uvek će imati naredbu. Takođe je predviđeno da će strane sarađivati u preduzimanju neophodnih mera o osiguravanju osoblja, imovine SAD u Republici Srbiji.
Dragi građani Republike Srbije, da li zaista želite da vam se američki vojnici šetaju sa oružjem po teritoriji Republike Srbije, pored obdaništa u koja idu vaša deca, pored osnovnih škola, da regulišu saobraćaj u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, a to će uraditi? Kada budu prolazili njihovi konvoji saobraćajna policija će morati da zaustavi saobraćaj, htela to ili ne, ili će to oni sami uraditi, jer imaju apsolutni imunitet. Takav imunitet nema ni predsednik Tadić u Srbiji.
Još jedno poniženje u nizu poniženja i bezakonja se ogleda u odredbi člana 7. ovog ugovora. Oružane snage i osoblje SAD su oslobođeni od plaćanja poreza i drugih sličnih dažbina koje se primenjuju u Republici Srbiji, navodi se u tački 1) člana 7. sporazuma SOFA.
Dalje se predviđa da oružane snage i osoblje SAD mogu da uvoze i izvoze i koriste u Republici Srbiji predmete za ličnu upotrebu, opremu, sredstva, materijal, tehnologiju, obuku i usluge radi izvršenja ovog sporazuma. Takav uvoz, izvoz i korišćenje biće izuzeti od postupka inspekcije, dozvola, drugih ograničenja, plaćanja carine, poreza i drugih dažbina koje se primenjuju u Republici Srbiji. Dakle, slično, gotovo identično, sa ovim prvim sporazumom sa SAD, vezano za zabranu širenja oružja za masovno uništenje. Dakle, mogu bez inspekcije da unesu i iznesu iz Srbije šta god žele.
Da agresor ima sve gratis aranžmane potvrđuju i odredbe iz tačke 2) člana 7. sporazuma SOFA. Plovila i vazduhoplovi koji su u vlasništvu, ili kojima upravljaju ili koji služe isključivo za potrebe oružanih snaga SAD biće oslobođeni od plaćanja aerodromskih i lučkih taksi, taksi za parkiranje, naknada za lučku pilotažu i usluge lučkih remorkera i drugih lučkih i sličnih taksi kada su u Srbiji. Dalje se precizira da vazduhoplovi koji su u vlasništvu, ili kojima upravljaju ili koji služe isključivo za potrebe oružanih snaga SAD ne podležu plaćanju taksi za navigaciju, prelet, korišćenje terminala ili sličnih taksi kada su u Republici Srbiji. Dakle, moći će slobodno da krstare srpskim nebom.
To neće biti naročito strašno, budući da je ova vlada privatizovala Agenciju za kontrolu letenja; ona je sada društvo sa ograničenom odgovornošću čiji direktor ima platu 16.000 evra, i vrlo brzo će biti integrisana u NATO sistem vazdušne odbrane, dakle ovaj antiraketni štit. Oružane snage SAD samo će platiti odgovarajuće naknade za traženje i pružanje usluga po tarifama koje plaća Vojska Srbije. Status nedodirljivih proizilazi iz ove odredbe koja stoji u članu 7 – vazduhoplovi, vozila i plovila SAD će biti izuzeti od postupka inspekcije.
Odredbe iz tačke od 1) do 3) člana 8. sporazuma SOFA dalje definišu bezakonje i odobravaju gratis aranžmane oružanim snagama SAD. U ovim odredbama se navodi da oružane snage SAD mogu da zaključe ugovore koji se odnose na isporuku materijala, sredstava i opreme, kao i pružanje usluga, uključujući izgradnju u Republici Srbiji, bez ograničenja u pogledu izbora partnera, dobavljača ili lica koja obezbeđuju robu ili pružaju usluge u skladu sa propisima SAD. Dakle, opet grade po propisima SAD, mogu da grade šta žele, koliko žele, a naša država ne sme da ima uvid u to. Čak se zabranjuje i nadzor iz vazduha! Dakle, očigledno je da nešto kriju. Šta kriju? Logično je, vojne baze i slične centre.
Nabavka roba i usluga u Republici Srbiji od strane ili u ime SAD ne podležu oporezivanju, plaćanju carina i sličnih dažbina. Isti tretman imaju pravna i fizička lica pod ugovorom sa SAD, koja će biti izuzeta od plaćanja poreza ili sličnih dažbina. I uvoz i izvoz ovih lica takođe će biti izuzet od postupka odobravanja drugih ograničenja plaćanja carina. Dakle, opet velika šteta za srpski budžet, ali pre svega ogromna šteta za suverenitet Srbije i za naše građane koji će biti u smrtnoj opasnosti od vojske SAD. Vi znate šta oni rade. Presečena je svojevremeno žičara u Italiji. Mnogi ljudi su pobijeni. Pobijeni su ljudi od strane američke vojske u Okinavi i na drugim mestima širom sveta. Najbolje o tome svedoče građani koji su blizu vojnih baza SAD, ne mogu jednostavno američke vojnike očima da vide.
Vrhunac poniženja građana naše zemlje predstavlja član 9. sporazuma SOFA. U ovoj odredbi stoji da će se, osim zahteva za naknadu štete po ugovoru, strane odreći prava da traže jedna od druge bilo kakvu naknadu za štetu, gubitak ili uništenje imovine, povredu ili smrt osoblja bilo koje strane do kojih je došlo tokom izvršenja njihovih zvaničnih dužnosti po ugovoru SOFA. Sad mogu i vojnike, pripadnike MUP-a da ubijaju kad im se ćefne, a da ne odgovaraju za to.
Dalje se navodi da zahteve trećih strana za naknadu štete ili gubitka uzrokovanih od strane osoblja SAD rešavaju SAD u skladu sa zakonima i propisima SAD.
Znači, vi nemate zakonodavstvo Srbije, vi imate zakonodavstvo SAD. Nije ugovoreno zakonodavstvo neke treće zemlje, nisu ugovorene međunarodne norme, ništa od međunarodnog prava. Prosto je neverovatno, mi ćemo primenjivati zakonodavstvo SAD, suprotno Ustavu, suprotno našem pravnom poretku, suprotno zdravorazumskom saznanju! Možda želite da proglasite Srbiju 51. američkom državom? Bilo bi vam lakše.
Član 10. definiše korišćenje vode, struje i komunalnih usluga od strane oružanih snaga SAD po cenama koje važe za Vojsku Srbije.
Dalje, u tački 2) člana 10. stoji da Srbija prihvata da će možda biti potrebno da oružane snage SAD koriste radiofrekventni spektar, dakle, telekomunikacije, po sopstvenoj potrebi. Pogodite ko će da ima prioritet, da li naša vojska, MUP ili vojska SAD? Pa naravno, vojska SAD.
Šta će se desiti ako ta vojska bude pokrivala neke kriminalce, teroriste sa kojima… Oni sarađuju sa Hašimom Tačijem i sa šiptarskim teroristima dole, šta ako ih budu prikrivali ovde na teritoriji Srbije, šta ako budu obezbeđivali njihove aktivnosti ovde? Hašim Tači, Ramuš Haradinaj – to su njihovi partneri, saradnici. Oni su demokrate za njih, budućnost Balkana, budućnost 21. veka.
Odredbe člana 11. i člana 12. sporazuma SOFA predviđaju mogućnost da države zaključe detaljnije tehničke aranžmane radi sprovođenja SOFA sporazuma, kao i mogućnost izmene SOFA sporazuma uz obostranu saglasnost.
Tumačenje ovog sporazuma je predviđeno članom 13. u kome se navodi da će strane međusobnim konsultacijama, uključujući, ukoliko je to potrebno, diplomatske kanale, za koje je ministar Jeremić prepodne izjavio da ne postoje... Čovek je mrtav hladan u prepodnevnom zasedanju izjavio kako naše ambasadore, diplomate niko od ministara u zemljama u kojima su oni na dužnosti neće da primi. To je prosto neverovatno. Dakle, nemamo diplomatiju i spoljne poslove. Oni će rešiti bilo kakva neslaganja.
Vezano za primenu i sprovođenje SOFA sporazuma i tehničkih aranžmana, strane se obavezuju da neslaganja neće rešavati pred bilo kakvim sudovima – ko još rešava probleme pred sudovima, Amerikanci rešavaju svoje probleme u Gvantanamu i tajnim zatvorima CIA, o kojima postoji izveštaj UN – odnosno neće se upućivati trećim stranama na rešavanje, sve će da reši Vašington, sve će da reši Pentagon. Neprijatelj je sebe osigurao u dalekoj budućnosti tačkom 2) člana 13. sporazuma SOFA i to na sledeći način: u slučaju da obe strane u budućnosti postanu potpisnice sličnih sporazuma koji sadrže odredbe koje su u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma, primenjivaće se odredbe ovog sporazuma. Šta oni hoće ovim članom? Oni ovim članom žele da spreče jednaku saradnju države Srbije sa Ruskom Federacijom.
Kao što sam već napomenuo, jedino Ruska Federacija može da ograniči američki totalitarizam ovde na Balkanu, jedino ona to može, EU to ne može da uradi, nema svoj sistem bezbednosti. Bezbednost Evropskoj uniji pruža NATO pakt, pruža Vašington, pruža Pentagon. Dakle, Evropska unija nije zaokruženi subjekt međunarodnih odnosa i međunarodnog prava jer nije sposobna da vodi računa o svojoj bezbednosti. Evo šta je smisao ove tačke 2) člana 13.
Konačno, na kraju član 14. Kako je malo članova, a toliko štetnih stvari za Republiku Srbiju i za naše građane! Član 14. predviđa stupanje na snagu, trajanje i prestanak važenja SOFA sporazuma. SOFA sporazum stupa na snagu danom potpisivanja i primenjivaće se u roku od godinu dana. Nakon isteka navedenog perioda ovaj sporazum će nastaviti da se primenjuje, osim ako ga bilo koja strana ne otkaže diplomatskim putem. U ovom slučaju sporazum prestaje da važi nakon 180 dana od dana prijema pisanog obaveštenja o nameri otkaza.
Na kraju SOFA sporazuma se navodi da se isti potpisuje po ovlašćenju vlada, i to u dva istovetna primerka, na službenom jeziku Srbije i engleskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednaka, autentična. Po ovlašćenju srpske vlade, istorijsku odgovornost za potpuno potčinjavanje Srbije vojsci SAD na sebe je preuzeo lično predsednik Boris Tadić, a za Vladu SAD sporazum je parafirala američki državni sekretar Kondoliza Rajs. Za sada toliko. Zahvaljujem.

Sada bih skrenuo pažnju na već pomenute zakone koji podrazumevaju dodatna zaduživanja Republike Srbije i naših građana. Kao što sam rekao, tu je najpre Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke (Zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu), gde je dodatno zaduživanje naših građana pedeset miliona evra. Nakon toga, tu je zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B, gde se naši građani zadužuju za dodatnih sedamdeset miliona evra. Na kraju, tu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvoj privatnog i finansijskog sektora) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kojim se naši građani zadužuju za dodatnih 34.900.000 evra.
Želeo bih na konkretnom primeru da vam pokažem šta znači za jednu zemlju kada se zaduži preko određene granice, preko određene racionalne mere. Naš spoljni dug je danas prevazišao iznos od trideset milijardi evra.
Videćemo kako je prošla Argentina. U vreme vojne diktature u Argentini spoljni dug te zemlje se povećao 5,5 puta. Kao što znate, diktatorske režime u Latinskoj Americi su podržavale i organizovale Sjedinjene Američke Države. Međunarodni monetarni fond je planski podržavao i savetovao generale, čak je jedan visoki funkcioner ove organizacije, gospodin Dante Simon, bio postavljen pri argentinskoj centralnoj banci.
Po međunarodnom pravu, dug koji napravi neki diktatorski režim smatra se dubioznim, sumnjivim potraživanjem, a država nije u obavezi da ga vrati. Rizik ulaganja u zemlju koja ima autokratski režim ili koja ima diktatorski režim snosi onaj koji ulaže. Ipak, po uspostavljanju demokratije u Argentini 1985. godine, MMF je vršio pritiske na predsednika Raula Alfonsa da prizna dug. Iako je predsednik imao pravni osnov da odbije zahtev Fonda, on je prihvatio njihov uslov. Ugovorom je priznat umanjeni dug.
Nešto slično se desilo sa priznanjem starog duga stare Jugoslavije, po pitanju Srbije i Jugoslavije. U pitanju su Londonski i Pariski klub.
Dakle, pričali ste, režim je pričao da je otpisao 35% duga, a on je u stvari priznao veći deo tog duga, dve trećine duga, iako nije morao da ga vrati po međunarodnom pravu, jer je napravljen u vreme diktatorskog režima, a na zapadu i dalje važi pravilo da je komunizam bio jedna vrsta totalitarnog sistema i diktature.
Danas građani Republike Srbije plaćaju dugove za koje, po međunarodnom pravu, ne bi morali da plate ni dinara.
Kao što sam rekao, spoljni dug Srbije prevazišao je iznos od 30 milijardi dolara, iako je 2003. godine iznosio 12,3 milijardi dolara, a bilo je projektovano da će 2010. godine iznositi 10,5 milijardi dolara. U takvim uslovima dodatno se zadužujemo kod međunarodnih finansijskih institucija, koje u stvari tako koncipiraju kredite da država koja je ciljana na kraju ne može ni da ih vrati. Videćemo to i na konkretnom primeru u, da kažem, ispovestima ljudi koji su radili za Svetsku banku i MMF.
Građani Srbije su, primera radi, avgusta prošle godine bili zaduženi 311,9 milijardi dinara, što znači da je zaduženost građana porasla za 5,8% u odnosu na kraj prošle godine. To su pokazatelji Udruženja banaka Srbije.
Do čega dovodi nekontrolisano zaduživanje najbolje se može videti na primeru Južne Amerike i čuvene argentinske krize iz 2001. godine. Kreditori MMF-a i Svetske banke su u nekim državama, kao što su Haiti, Peru, Dominikanska Republika, obezbedili sebi pravo da ubiru takse i poreze, naravno, kad te države više nisu mogle da vraćaju kredite, da vraćaju kamate. U drugim slučajevima (Meksiko) eksploatisali su glavne izvozne resurse, gde je prihod od nafte išao preko njujorških bankarskih računa koje su kontrolisale federalne rezerve SAD.
Ne znam da li vam je poznato, ali sistem federalnih rezervi je centralna banka SAD i ona je privatna. Ona je privatizovana 1913. tzv. Zakonom o federalnim rezervama, a prema konkretnim podacima, američka država je 1933. godine bankrotirala. Bila je prinuđena da određene prihode od poreza preusmeri na sistem federalnih rezervi. Danas je sistem federalnih rezervi privatna institucija, koja po sopstvenoj volji kreira monetarnu politiku u SAD, i to su činjenice.
Kreditori ovih međunarodnih finansijskih institucija su često nametali svoju pravnu nadležnost u rešavanju sporova, a nisu prezali ni od vojne intervencije kako bi realizovali svoja potraživanja. Od 1980. godine do 2000. godine privatni kreditori su od Latinske Amerike naplatili 192 milijarde dolara više od iznosa koji su joj pozajmili. Godine 1999. i 2000. latinoameričke zemlje su isplatile 86,2 milijarde dolara više nego što su pozajmile. Ovo su analize iz francuskih listova "Mond" i "Mond diplomatik".
Međunarodni monetarni fond je Argentini u periodu od 1980. do 2000. godine stavio na raspolaganje 71,3 milijarde dolara, dok mu je ona vratila 86,7 milijardi dolara. Dakle, MMF je ostvario zaradu od 15,4 milijardi. Od 1982. do 2000. godine Latinska Amerika je isplatila svim kreditorima neverovatnu sumu od 1.450 milijardi dolara, što je četiri puta više od njenog duga iz 1982. godine! Argentinski spoljni dug je 2004. godine bio 130 milijardi dolara, iako je Argentina u periodu od 25 godina isplatila više od 200 milijardi dolara.
Jula 2000. godine nadležni argentinski sud je u presudi obrazloženoj na 195 strana razotkrio nelegitimnu prirodu duga i krivicu MMF-a i sistema federalnih rezervi SAD zbog siromašenja zemlje. Veliku pomoć u ovom procesu MMF i sistem federalnih rezervi SAD su dobili od novokomponovanih argentinskih kapitalista, tajkuna. Slična je situacija danas i kod nas, kao što vidimo.
Neke od južnoameričkih zemalja su uspele da očuvaju svoju ekonomiju. Postavlja se pitanje kako? Tokom tridesetih godina prošlog veka 14 zemalja je obustavilo otplate dugova na duži rok ovim međunarodnim finansijskim institucijama, na primer MMF-u. Među velikim dužnicima samo je Argentina otplaćivala dugove bez prekida. Sledeći bespogovorno savete MMF-a, svoju valutu je vezala za dolar. Ova rešenja su Argentinu ubrzo dovela do prosjačkog štapa i poznate velike ekonomske krize, dok su zemlje poput Brazila i Meksika, koje su prekinule otplatu inostranim poveriocima i svetskim finansijskim organizacijama, prošle znatno bolje.
Nije čudno što zbog toga direktor lista "Le mond diplomatik" Injasio Ramon zaključuje da su MMF, Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija organizacije koje nameću kult profita izazivajući ekološko pustošenje raznih delova planete.
Sada bih skrenuo pažnju na jedan intervju koji je objavljen u poznatom srpskom listu "Geopolitika" 19. 2. 2008. godine. Reč je o bivšem ekspertu Svetske banke, koji je napisao knjigu "Priznanje jednog ekonomskog plaćenog ubice". Videćete, on iznosi neke prosto neverovatne stvari. Mislim da će biti zanimljivo i za građane i za predstavnike Vlade i za naše poslanike u Narodnoj skupštini da čuju ovo.
Nekadašnji najuspešniji "ekonomski ubica", "economic hitman", odnosno Džon Perkins sumirao je svoje bogato profesionalno iskustvo 2004. godine objavivši fascinantnu knjigu "Priznanje jednog ekonomskog plaćenog ubice", koja i dan-danas uzbuđuje javnost. Džon Perkins je završio studije za rukovodioca, menadžera kompanije na Univerzitetu u Bostonu i vrlo brzo je postao zanimljiv kao odgovarajući potencijal izvesnim političko-privrednim i bezbednosnim strukturama, kao što je Nacionalna agencija bezbednosti.
Inače, kada je u pitanju sistem bezbednosti u SAD, valja pomenuti da, prema njihovim zvaničnim podacima, od onih 60 milijardi, koliko pripada iz budžeta američkim bezbednosnim službama, 80% otpada na vojne bezbednosne službe.
Dakle, izvesna kompanija "Majn", mala kompanija koja je bila konsultant Svetske banke, rešila je da zaposli gospodina Perkinsa. Preko noći, postao je neka vrsta tajnog agenta ex officio, ekonomski plaćeni ubica, koji je odlično pokazao da zna da radi svoj posao, jer je dugo godina opstao u srži sofisticiranih privrednih manipulacija na međunarodnom nivou. Radilo se na stvaranju niza država ekonomski zavisnih od SAD, čime bi ta ista Amerika sebi obezbedila regularan put do eksploatacije resursa. Radilo se o milijardama dolara koje su kružile i koje su za jedne značile početak, a za druge kraj.
Perkins u svojoj knjizi primećuje sledeće: "U zemljama kao što su Ekvador i Nigerija ili Indonezija oblačimo se kao učitelji ili vlasnici radnji, u Vašingtonu i Parizu izgledamo kao vladini službenici ili bankari, delujemo skromno i prosečno, posećujemo projekte i obilazimo osiromašena sela, propovedamo altruizam, čovekoljublje i govorimo za lokalne novine o dobrobiti koje će doneti naši humanitarni projekti". Dakle, govori kao ekspert Svetske banke.
"Konferencijske stolove i vladine odbore prekrivamo tabelama i visokim proračunima, a na harvardskoj školi za ekonomiju držimo predavanja o čudesnim čudesima makroekonomije. Mi smo stalno prisutni i radimo otvoreno. Ipak, u najmanju ruku, tako se predstavljamo i takvi smo prihvaćeni. Tako funkcioniše ovaj svet".
Taj njegov svet uključuje MMF i Svetsku banku, koji su i te kako odigrali značajnu ulogu u novom ekonomskom problemu sveta i zato Džon Perkins veruje da samo jedinstven odgovor ugroženih zemalja u razvoju može razbiti obruč te nove svetske imperije bez milosti.
Nekadašnji "ekonomski ubica" Džon Perkins, bez straha od revanšizma "šakala", to su plaćene ubice koje su u službi privredne mafije, sa zadovoljstvom budi savest i otvoreno govori o tim problemima. Dakle, on kaže sledeće: "Regrutovala me je Nacionalna agencija za bezbednost NSA, a završio sam radeći kao rukovodeći ekonomista u privatnoj konsultantskoj firmi, gde sam bio obučavan kao ekonomski plaćeni "ubica". Danas "ekonomske ubice" i "šakali", plaćene ubice, obično rade za privatne kompanije, a ne direktno za Nacionalno bezbednosnu agenciju ili CIA. Već sam pomenuo na koji način Svetska banka i njene sestrinske organizacije funkcionišu u čitavoj ovoj priči, ali treba dodati da jednom kada se zemlja zaduži, MMF im nudi dodatnu finansijsku pomoć; u izvesnom smislu to je smanjenje dugovanja, ali tek onda kada se država ili države slože da prodaju svoja dobra i druge resurse stranim kompanijama i da privatizuju javni sektor.
Posledica toga je da te države potpadaju pod svetsku imperiju, tj. pod dominaciju SAD".
Dakle, gospodin Džon Perkins je izričito u svojoj knjizi iz 2004. godine "Priznanje jednog ekonomskog ubice", kao službenik Svetske banke, MMF-a, pomenuo da je zadatak eksperata ovih međunarodnih finansijskih institucija bio da plasiraju kredite u zemlje trećeg sveta pre svega, sa izuzetno visokim kamatnim stopama, da te zemlje dovedu do toga da ne mogu da vraćaju te kredite i da na kraju od njih preuzmu prirodne resurse ili da određene prihode iz budžeta plasiraju direktno prema MMF-u i Svetskoj banci.
Prema nekim podacima, nakon zaduženja koje je sama američka država ostvarila, negativnog zaduženja prema sistemu federalnih rezervi, 1933. godine, 30% prihoda iz budžeta je plasirano u zemlje trećeg sveta i za te plasmane uzimane su ogromne kamatne stope, tako da smatram da zaista treba pažljivo raditi sa MMF-om, sa Svetskom bankom. Predstavnici Vlade bi trebalo da prouče ovo i trebalo bi svakako da pročitaju ovu knjigu, jer to je pisao čovek koji je bio visoki funkcioner ekspertskog tima Svetske banke i MMF-a, i da shvate do kojih problema može da dovede dodatno zaduženje naših građana. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, najpre žao mi je što ministar nije ovde, iako je počela sednica, iako je to njegova obaveza. Nastaviću vezano za amandman na član 4. stav 1. Predložio sam da se on promeni i glasi: "Organi javne vlasti su dužni da svima obezbede istovetnu zaštitu prava, bez obzira na različita lična svojstva".
Najpre bih želeo da vam skrenem pažnju na jednu polemiku koja se ovde pojavila. Više ljudi koji su izašli da brane ovaj zakon je istaklo da Ustav ne dozvoljava homoseksualne brakove.
Međutim, sama definicija u Ustavu da je brak zajednica muškarca i žene postojala je, na primer, i u zakonodavstvu i Ustavu samih SAD.
Pogledajte šta se desilo u njihovoj pravnoj praksi. Gej lobiji, koji imaju izuzetno velike finansije, finansirali su duge sudske postupke, u kojima su dokazivali da je ta definicija zastarela i da podrazumeva osobe koje se po rodu drugačije izjašnjavaju. Tako su sudovi u Americi počeli da zaključuju, u određenim državama, homoseksualne brakove.
Iz tog razloga su građani tri države u SAD, Arizone, Kalifornije i Floride, izglasali ustavne amandmane u kojima precizno definišu brak. Dakle, sam argument da naš Ustav zabranjuje homoseksualne brakove možda nije dovoljno jak i snažan, jer će se postaviti pitanje upravo uvođenjem ovog zakona, a na osnovu prakse koju su doživeli ljudi u SAD, počev od 1970. godine i čuvenog izjašnjavanja američkog udruženja psihijatara, pa do danas. Dakle, pozivam vas da još jednom razmotrite ovaj zakon i prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, podneo sam amandman na član 5, simboličan amandman. Predložio sam da se on menja i glasi: "Vrste diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije itd..." Prvo bih želeo da istaknem da je ovaj amandman simboličan i da istaknem prednost člana 21. Ustava Republike Srbije koji je znatno potpuniji. Citiraću ga kada budem izlazio po sledećem amandmanu, da sada ne bih trošio vreme.
Takođe bih želeo da se osvrnem na jednu pojavu predstavnika vladajuće koalicije, koji su ovde izlazili i pozivali se na uzore na zapadu u vezi donošenja ovog zakona. Pogledajte sledeće činjenice. U Americi je 2009. donet zakon koji promoviše ksenofobiju. Oni su doneli zakon kojim se otežava zapošljavanje imigranata u preduzećima sa većinskim državnim vlasništvom. To je doneo Barak Obama i Demokratska stranka SAD. Dakle, to je taj uzor na zapadu.
Druga odluka koju su doneli, da se produže represivne mere u vojnom logoru Gvantanamo, gde se zatvorenici ispituju na jedan krajnje užasavajući način primenom represivnih mera. Povrh svega, izjavio je čovek – da je Amerika država koja je izmislila automobil, iako su to uradili Nemci 1885. godine, 1886. godine.
Dakle, nemate pravi uzor na zapadu, vezano za donošenje ovog akta. Na zapadu se trenutno preko antiterorističkog zakonodavstva, ukidaju se ljudska prava ograničavaju se ljudska prava i videli ste da se promoviše čak i ksenofobija, konkretno u SAD, a naveo sam kojim zakonom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na naslov iznad člana 6. i član 6. Predložio sam da se oni brišu. O čemu se radi?
Ovde je u Predlogu zakona navedeno sledeće: Oblici neposredne diskriminacije. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupe lica zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljni položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Ovo "ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljni položaj" nije dovoljno obrazloženo.
Drugo, vi ovde isključivo insistirate na ličnom svojstvu. Pogledajte sada koliko je potpuniji Ustav Republike Srbije, koliko to lepše zvuči.
Član 21. Ustava Republike Srbije: Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Dakle, neuporedivo je potpunija i bolja odredba Ustava. Mogli ste barem da je prepišete, ako niste znali šta ćete.
Pogledajte dalje šta se radi, kakva je vaša praksa. Vlada Srbije maltene je izdala nalog sudstvu, onoj grani vlasti koja se konstituiše po profesionalnim kriterijumima i funkcioniše po profesionalnim kriterijumima, kako Monteskje kaže – neutralna politička vlast, nalog o tome da se prekinu radni sporovi protiv poslodavaca.
Na ovaj način vi diskriminišete radnike. Vi uzimate od siromašnih da biste dali bogatima. To je ona priča iz Alana Forda o Superhiku, on uzima siromašnima da bi dao bogatima. Upravo to vi radite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prvo moram da razočaram predstavnike koji podržavaju ovaj zakon, jer njihovo pozivanje na zapadne tekovine nije adekvatno, pre svega zato što je najmodernija tendencija na zapadu uskraćivanje ljudskih prava, pre svega kroz tzv. antiterorističko zakonodavstvo.
Mogu da navedem primer Gvantanama, mogu da navedem primer istraga koje su vođene u Evropskom parlamentu, koje se tiču tajnih zatvora Cije, koji su ustanovili, pre nego što su prekinuti, a da nisu završene do kraja, da su kidnapovani građani država članica EU i odvođeni u nepoznatom pravcu, između ostalog u Gvantanamo i na druga mesta.
Čak je jedan engleski mislilac izjavio da najnovijim antiterorističkim zakonodavstvom u Velikoj Britaniji ukida se Habeas Corpus Act i Magna Charta libertatum. Magna Charta libertatum je dokument sa početka 13. veka, iz 1215. godine. Kao što znate, u svom common law sistemu Englezi se često pozivaju na njega.
Dakle, to je prvo što sam hteo da istaknem.
Druga stvar, koja je po meni veoma bitna, a vezana je za gospodina ministra, koji je danas tu sa nama, mislim da je gospodin ministar Svetozar Čiplić svojevremeno prisustvovao dodeli nagrade za borbu protiv diskriminacije za 2008. godinu, koja je dodeljena izvesnom Dinku Gruhonjiću, koji se javno zalagao za nezavisnu Vojvodinu i borbu protiv "srpskog zla". Ovde se otvoreno postavlja pitanje da li taj čovek poziva na nacionalnu i versku mržnju. Umesto toga, on je dobio nagradu Vlade Srbije.
Ministar Čiplić je, takođe, iste 2008. godine pohvalio i nagradio "Žene u crnom", koje su u svom saopštenju, recimo od 25. septembra 2000. godine, optužile Srbiju za agresiju na BiH. Mogu sada da pitam gospodina ministra da li on zna kojim aktima organizacije UN je definisana agresija kao pojam. U pitanju je jedna rezolucija.
"Žene u crnom" su 13. septembra optužile Srbiju, kao državu, za organizaciju zločina. One dobijaju nagradu, dobijaju pomoć države Srbije. Ista organizacija je 4. avgusta, povodom godišnjice zločinačke "Oluje", umesto Tuđmanovog režima, optužila za taj zločin Miloševićev režim i njegove krajiške satelite, kao i srpsku intelektualnu elitu. Takve ljude je pohvalilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Dakle, oni su istrebljenje srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini, koja je bila UNPA zona (United Nations protect aider), zona pod zaštitom UN, optužili da su sami krivi zato što su etnički očišćeni, zato što su preživeli genocid. Nije teško dokazati dolus specialis, nadam se da ministar zna o čemu govorim, citiram jedan deo Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine.
Šta dalje rade "Žene u crnom"? Njihova predstavnica Staša Zajović, koju je pohvalio gospodin ministar, izjavljuje sledeće, a ovo bi morao da čuje i Slađan Mijaljević: "Pravoslavni hrišćani smeju ubijati one koji nisu Srbi. Zapovest "ne ubij" odnosi se isključivo na Srbe, a ne na druge". Zamislite ovakvu morbidnost. Znači, osoba koja daje ovakve besmislene, idiotske izjave, dobija pohvalu od Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
Gospodine ministre, bilo bi bolje da povedete računa kako se troše budžetska sredstva kroz Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i da li dobijate račune od svih korisnika budžetskih sredstava, koji dobijaju sredstva preko Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
Kada je u pitanju praksa u SAD vezana za homoseksualne brakove i uopšte homoseksualizam, da istaknem par najnovijih detalja. Vezano je za član 21. zakona, 4. novembra 2008. godine, na istim onim izborima na kojima se birao predsednik SAD, građani saveznih država Arizone, Kalifornije i Floride izglasali su ustavne amandmane kojima su zabranili homoseksualne brakove.
Kampanju u Kaliforniji, snažnom uporištu homoseksualizma, pokrenula je skromna porodica Paterson, isprovocirana agresivnom homoseksualnom propagandom. Homoseksualni lobi je čak tražio da se iz bukvara i udžbenika izbace pojmovi kao što su "majka i otac", "mama i tata" i da se umesto njih isključivo koriste nazovikorektniji pojmovi "partner" ili "partneri".
Verovatno nam je poznato da u tzv. gej marševima, marševima ponosa, gej lobisti nose slike hrišćanskih svetinja, ispod kojih pišu da su ovi ili oni svetitelji homoseksualci, a ove ili one svetiteljke lezbijke. To će i nama da se dešava, gospodo, to je iskustvo iz Amerike.
Iako Demokratska stranka SAD prednjači u zaštiti homoseksualnih prava, Obamini birači su zauzeli stav da je homoseksualizam zabava bogataša.
I zaista, prema istraživanjima iz SAD, prosečan dohodak homoseksualnog domaćinstva iznosi 55.000 dolara, a prosečnog heteroseksualnog domaćinstva 36.000 dolara. Prava pozadina ove priče je da je to jedna velika industrija.
Procenjuje se da je ukupna kupovna moć homoseksualaca u SAD 600 milijardi dolara, a u Velikoj Britaniji 25 milijardi. Samo na putovanja homoseksualaca, homoseksualne zajednice koju oni organizuju u SAD, godišnje se potroše 54 milijarde dolara. Zbog svega toga homoseksualci imaju snažan uticaj na kongres, ali i holivudsku industriju.
Dame i gospodo narodni poslanici, Nikola Tesla je davno rekao: "Ako želite da porobite jedan narod, dovoljno je samo da mu zamenite paradigmu". Ovaj zakon predstavlja propagiranje jedne nove ideologije, new age ideologije. Ovaj zakon predstavlja promociju kvazihomoseksualizma i kvazitranseksualizma. Ovaj zakon brane najnestručniji ljudi.
Državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava je, gostujući u emisiji "Utisak nedelje", mrtav hladan izjavio da je u SPC nemoguće zaključiti brak između rimokatoličkog bračnog druga i pravoslavnog bračnog druga, ukoliko rimokatolički bračni drug ne pređe u pravoslavlje. To je idiotizam svoje vrste.
Onaj ko je bacio pogled na knjigu iz veronauke u osnovnoj školi zna da SPC ne traži od rimokatolika da pređu u pravoslavlje da bi se zaključio brak u pravoslavnoj crkvi. Eto koliko ste vi informisani i eto koliko ste vi uopšte i konsultovali ministra vera. Dakle, to je prvi dokaz nestručnosti.
Dalje, vi mešate homoseksualce i transseksualce braneći ovaj zakon. Da li vi uopšte znate koja je razlika između homoseksualaca i transeksualaca?
Transeksualci su po svojoj prirodi heteroseksualci. Upravo zbog toga oni teže promeni pola, zato što su im homoseksualni odnosi nepodnošljivi.
Dalje, niste uopšte naveli da mi imamo izuzetne stručnjake kada je u pitanju transeksualizam, i među psiholozima, i među endokrinolozima, i među hirurzima, da je naučnom metodom dokazano šta je to transeksualizam, ali šta je to kvazitranseksualizam, šta je to kvazihomoseksusalizam. Nauka je to dokazala. Postoje određeni prenatalni poremećaji, ali procena takvih ljudi je gotovo zanemarljiv, do 2%. Ovi ostali su tzv. kvazitranseksualci, kvazihomoseksualci, homoseksualci iz pomodarstva.
Novi dokaz nestručnosti je famozni član 13. Predloga zakona. Ljudi božiji, vi ste kao teške oblike diskriminacije predvideli zločin genocida, etničko čišćenje i aparthejd. Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju genocida je donesena 1948. godine. Šta mislite zašto, gospodine ministre?
Zato što su svetske nacije ili ta koalicija UN, koja je formirana 1942. godine kao antifašistička koalicija, shvatile šta je zločin genocida. Shvatile su kolike nacije, kolike države on pogađa, shvatile su njegovu pogubnost. On nije najteži zločin. Najteži zločin je zločin koji režim Borisa Tadića nikada neće pomenuti, a to je zločin protiv mira, jer iz njega proizilaze svi drugi zločini, ali je jedan od najtežih, drugi po redu.
Dakle, oni su se sastali, napravili su tu konvenciju, upravo da bi na međunarodnom nivou, na najvišem mogućem nivou predvideli genocid i njegovo kažnjavanje kao najteži vid krivičnog dela.
Vi ovo predviđate kao teški oblik diskriminacije, nema nikakvog osnova, vi predviđate prekršajno kažnjavanje, vi ovim kršite ljudska prava, vi ovim kršite Konvenciju o genocidu koju smo potpisali 1948. godine.
Vi ste ovde uvrstili zločin aparthejd. Da li znate šta je aparthejd uopšte? Kolega Martinović je pričao da je vezan za Južnu Afriku, za nasilje koje je sprovodila bela manjina nad crnačkom većinom. Da li znate koja je to vrsta zločina? Ne znate.
Aparthejd je zločin protiv čovečnosti, Konvencijom o kažnjavanju i sprečavanju zločina aparthejda UN su svrstale aparthejd u zločin protiv čovečnosti. Kao što znate, našim krivičnim zakonodavstvom i genocid i aparthejd su predviđeni kao krivično delo.
Takođe, podsetio bih vas da je naša država osnivač UN, potpisala je i Konvenciju o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije koja je doneta 1965. godine. Mi smo je ratifikovali još 1967. godine, davno.
Kada govorimo o članu 21. moram da vas podsetim da prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti ICD 9, to je starija verzija, da ne bude zabune, neću sakrivati podatke, homoseksualizam je definisan kao poremećaj, pa ako uzmete engleski medicinski rečnik videćete da između poremećaja i bolesti nema neke razlike.
Po najnovijoj klasifikaciji iz 2008. godine ICD 10 ,homoseksualizam je izostavljen, nije naveden kao poremećaj, a svima je jasno da je homoseksualni lobi odradio svoje.
Sada dolazimo do nekog vrhunca, vi napadate SPC. SPC krši ljudska prava, krši ovo, krši ono. Ljudi, SPC još u 13. veku svojim Zakonopravilom, Zakonopravilom Svetog Save je uvela ombudsmana. Da li ste vi svesni toga?
Poseban vid, poseban red sveštenika, tzv. mrsnici su imali obavezu prema Zakonopravilu Svetog Save da zastupaju pred vlastima, pred državnim vlastima siromašne i ugnjetene ljude. Imali su obavezu da ih štite od nasilja bogatih, od nasilja moćnih, od nasilja aristokratije, to je tekovina našeg pravoslavlja, to je tekovina SPC.
Zakonopravilo se uzgred zove u ruskom narodu Krmčija, zato što upravlja, rukovodi državom. Prvi elementi ustavnosti se tu pojavljuju, a kasnije se potvrđuju Dušanovim zakonikom. Dušanov zakonik, koji garantuje sudijama pravo da sude slobodno. Vi ste to ukinuli Zakonom o sudijama, predvideli ste reizbor, i to uz obrazloženje da je sudstvo neefikasno, da ne hapsi narkodilere.
Kako da hapsi narkodilere kada je najveći narkodiler vaš zaštićeni svedok. Kako je uopšte to moguće, kada može da radi šta god hoće i ima policijsku pratnju, na direktnoj vezi je sa kolumbijskom mafijom.
Vi ne dozvoljavate sudstvu da odradi svoj posao. Uostalom, ko je politička grana vlasti, izvršna vlast da procenjuje rad sudske grane vlasti. Po pravnoj teoriji samo stručnjaci mogu da procenjuju rad sudije, samo sudije mogu da procenjuju rad sudija. Ko ste vi ljudi? Ko je izvršna vlast, ne možete da se mešate u rad sudske grane vlasti.
Izvršna i zakonodavna grana vlasti su političke grane vlasti. Sudska grana vlasti je jedina stručna grana vlasti. Ne možete da se mešate u rad sudija. Mešajući se u rad sudija, zakonodavnog tela, vi stavljate pod kontrolu zakonodavnu i sudsku granu vlasti. Stvarate izopačenu vlast, uvodite totalitarizam. Vašu ideologiju, između ostalog i ovu, promovišete svuda. Ne obraćate pažnju o diskriminaciji žena.
Govorite o homofobiji. Šta je sa mržnjom prema ženama? Vi govorite o pravima homoseksualaca. Pogledajte ovo, koliko se žena vratilo sa porodiljskog odsustva i dobilo otkaz. Recimo, u "Delta holdingu", koliko je žena dobilo otkaz.
Desilo se da je jednoj ženi usred Beograda bandera pala na leđa, a ona je u naručju držala tek rođeno dete. Sreća je bila, pale su u blato, pa su preživele. Telekom, na čijem je čelu DS, da ne navodim ime tog čoveka, nije hteo da plati odštetu. Umalo nije poginula majka koja je u naručju držala dete. Eto, tako vi štitite prava žena.
Imate pravo da štitite žene od diskriminacije po Zakonu o radu. Nemojte da izmišljate da vam treba novi zakon da bi štitili prava žena. Na održavanje trudnoće idu žene čija je trudnoća rizična. Uveli ste da dobijaju za održavanje trudnoće 65% od plate, Đilas je sada to popravio u Beogradu, mada je bilo najavljeno za polovinu prošle godine. On je početkom ove godine to uradio. Šta je sa ostalim delom Srbije?
Koliko je ljudi zaposleno po ugovoru o delu, za poslove za koje firma ima stalnu potrebu? Zašto inspekcija ne radi svoj posao? Inspekcija ne sme da uđe u velike firme. Plašite se Miškovića, plašite se Beka, plašite se i Benk of Amerika. To je jedna agrikulturna banka, tako je zovem, koja je kupila Meri Linč. Meri Linč ima 25% učešća u jednoj našoj firmi. Da li znate kako se ti Amerikanci ophode prema zaposlenima u toj firmi? Psuju ih, uskraćuju im sva prava, nemaju pravo da pisnu, nemaju pravo da odu na odmor. Prekovremene sate im niko ne računa. Da li ste vi poveli računa o tome? Balkan investments je u pitanju.
Specijalni sud za ratne zločine, izvor diskriminacije i rasizma. Doskoro isključivo je progonio Srbe, to je normalno za vas, isključivo Srbe. Izađe Vladimir Vukčević i kaže, nismo identifikovali zločince koji su počinili zločine nad Srbima. A na sajtu Vlade Srbije stoji Bela knjiga, još 2003. godine objavljena, u kojoj su identifikovani svi izvršioci tih zločina o kojima on priča. Tek sada pod pritiskom medija on pokreće neke istrage za zločine nad Srbima, iako znamo da su Srbi najviše stradali. Da ne govorim primer male Aleksandre Zec, dvanaestogodišnje devojčice koja je prva ubijena u Zagrebu, svirepo ubijena sa majkom i ocem, 1991. godine usred Zagreba.
O torturi bi pričao u Bondstilu, jer su se tu najverovatnije obavljale operacije vađenja organa, nemam vremena, želim mojim kolegama da ostavim mogućnost da i oni govore. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, reč je o amandmanu na član 47. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Predložio sam da se taj član briše. Zašto? Zato što je ova materija već definisana u glavama 32 i 33 Zakonika o krivičnom postupku. Na ovaj način bismo uveli haos, uveli bismo još jedan izvor prava, zbunili bismo građane, zbunili bismo državne organe. Nema potrebe to da se radi, nema potrebe da ovu materiju, koja treba da ostane u Zakoniku o krivičnom postupku, vadimo iz nje i premeštamo negde drugde.
Moram da se složim s predstavnicima Vlade da je ovo zaista po najvišim standardima EU; nije po najvišim standardima Evrope, ali jeste EU.
Podsetio bih vas na Lisabonski sporazum i događaje koji su se tada odvijali. Naime, u pitanju je Sporazum EU koji, kada je sastavljen, dobijena je verzija od osam i po hiljada reči više. Po nalogu Sarkozija, oni su morali da smanje toliki broj strana i, zamislite čuda, smanjili su font. Nije bio problem što niko nije mogao da pročita taj sporazum, koji je smanjen za neke 62 strane, problem je bio u tome što su nakon toga odlučili da integralna verzija Lisabonskog sporazuma nikada ne bude objavljena.
Lisabonski sporazum čini oko 300 strana amandmana na 3.000 stranica prethodnog sporazuma. Taj sporazum niko živ ne može da pročita. O čemu se radi? Vi možete da pročitate amandman, ali ne možete da pročitate ono na šta se on odnosi.
U Evropskom parlamentu, Komitet za konstitutivna pitanja je doneo odluku da se objavi integralna verzija. To nikada nisu učinili.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, reč je o članu 69. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, a predlog je da se taj član briše. On se, pre svega, odnosi na sporni član 62, koji dozvoljava prepisivanje delova stranih presuda, presuda stranih sudova i njihovo uključivanje u presude domaćih sudova. Zašto je to sporno, već sam govorio. Sada ću još jednom pojasniti.
Pre svega, mislim da je sporno iz ugla saradnje režima Borisa Tadića s režimom Republike Hrvatske. Verovatno vam je poznato, a nekima izgleda i nije, da je Županijski sud, to je Okružni sud u Gospiću, osudio povratnika Svetozara Karana, Srbina, na 13 godina zbog nekog učestvovanja u tuči, s obrazloženjem da je 500 godina, zajedno sa precima, bio na grbači Hrvata.
Ovo ljudi ne mogu da veruju, tako da ću predsedniku Skupštine da dostavim ovu presudu, koja je fotokopirana, pa će moći da se uveri da je ovo istina.
Dakle, Županijski sud, Okružni sud u Gospiću je naveo da je Svetozar Karan došao u Republiku Hrvatsku s namerom da proširi granice Republike Srbije, do one poznate granice – Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, ali da je kriv zbog toga što je bio 500 godina, zajedno sa svojim precima, na grbači Hrvata; da je zajedno s osmanlijama došao u Hrvatsku. Kada je otišao iz Hrvatske, on je odneo sve što ima, a sada se vratio da naplati štetu.
Dakle, ako imate imalo mozga u glavi, nikada vam neće pasti na pamet da primenjujete, tj. da uključujete delove ovakvih presuda u presude sudova Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, smisao amandmana na član 2. jeste da se identifikuju najopasnije terorističke organizacije po bezbednost i interes Republike Srbije i svih građana Republike Srbije.
Dakle, u ovom predlogu zakona, Vlada nije našla za shodno da imenuje neke od najopasnijih terorističkih organizacija sa KiM-a, pre svega, tzv. Oslobodilačku vojsku Kosova, tzv. Oslobodilačku vojsku Preševa, Bujanovca, Medveđe, koja deluje i na Kosovu i na jugu centralne Srbije, kao i druge terorističke organizacije. Da ironija bude veća, 2003. godine, na sajtu Vlade Srbije objavljen je spisak terorističkih organizacija koji sadrži i ove organizacije. O čemu se radi?
Vlada Srbije je rekla, u svom obrazloženju zbog čega je odbila amandman, da, budući da je zakon opšti akt, oni, jednostavno, ne mogu da pobroje sve terorističke organizacije.
Niko od vas nije tražio da pobrojite sve terorističke organizacije, već samo one najopasnije terorističke organizacije, koje su pobile najveći broj građana Republike Srbije, koje i dan-danas ugrožavaju bezbednost Republike Srbije.
Ako ne verujete nama, pogledajte izveštaje Džozefa Bodanskog, koji je bio prvi čovek američkog Kongresa za borbu protiv terorizma, nekonvencionalno ratovanje, u periodu od 1998. godine, pa nadalje. On vas je upozorio i u oktobru 2003. godine da se sprema 17. mart. Najavio je te terorističke akcije, koje će terorističke organizacije šiptarskih terorista da preduzmu, a vi ništa povodom toga niste preduzeli.
Međutim, da bih pokazao koliko je kontradiktorno ovo obrazloženje, pozvaću se na član 73, obrazloženje Vlade Srbije vezano za taj član.
U ovom članu, tj. u obrazloženju zbog čega odbijaju jedan od amandmana na taj član, oni kažu – jedan od najvažnijih faktora rizika u tom smislu, vezano za terorizam, jeste tzv. geografski rizik, tj. rizik koji proističe iz činjenice da određeni klijent kod obveznika dolazi sa teritorije koja je poznata po visokoj stopi kriminala i po terorističkim aktivnostima.
Dakle, zbog čega niste posebnu pažnju obratili na KiM i terorističke organizacije koje tamo deluju? Hvala.