Hvala. Što se tiče ovog amandmana, smatramo da je verovatno ovaj prethodni amandman, verujemo da je on posledica ovog našeg. Mi ga možda nismo ovde najsrećnije formulisali, ali svakako ideja je bila ono što je i ušlo sada u Predlog o izmenama i dopunama ovog zakona, a to je prosto da napravimo jednu gradaciju u tim  vozilima, odnosno da ne stimulišemo one koji imaju luksuzne automobile. Smatram da je to ovim prethodnim amandmanom koji ste i naveli, koji je usvojen i definisano. Zahvaljujem se na tome. Tako da verujem da su kolege imale samo više vremena da ovaj naš malo bolje razrade, tako da ćemo smatrati da je to i naš uspeh sa jedne strane. Hvala.
Takođe, htela bih da kažem da treba biti vrlo oprezan što se tiče ovih firmarina. Znači, da se ne dozvoli opet priča, ne dozvoli maksimalno uvećavanje firmarina prema nekim kriterijumima koji možda nisu ni jasni, ni precizni. Zaista, ne insistiram na tim terminima, već da imamo ono o čemu je ministar ranije govorio, one kriterijume o socijalnom stanju određenih lokalnih samouprava kojima će ministarstvo dozvoliti da se firmarine za velika preduzeća i za ona preduzeća koja se bave naftnim derivatima, banke, osiguravajuća društva itd, mogu uvećati i više od onoga što je maksimalno propisano zakonom. Dakle, molim vas samo da stranka koja je na vlasti u toj opštini ne bude određivala prema ministarstvu da li će da bude dodatnih sredstava u tom budžetu ili ne.

Poštovani predsedavajući, kolegama narodnim poslanicima kojih ima jedno 12 u sali, ne znam gde je ministar, kojem bih trebala da se obratim u vezi ovog amandmana, a moje vreme će proći verovatno dok on dođe. Ali, dobro u svakom slučaju mislim da je ovaj član 6. u kome je definisano koje su to naknade lokalne samouprave, odnosno koji su to ustupljeni prihodi lokalnoj samoupravi, moraju biti precizno definisani, tako sam već razmatrala i prethodne amandmane, odnosno o njima na tu temu govorila.
Dakle, moramo tačno znati na koja to sredstva lokalne samouprave u svojim budžetima mogu da računaju. Verujem na reč kao što su rekle neke moje kolege, da neće biti nekih problema u smislu prihoda koji će ići u budžet lokalne samouprave, ali smatram da je izuzetno važno da se slučajno ne zaboravi, ne napravi neki propust kada budemo donosili zakon o naknadama i taksama i smatram da možda nije baš najsrećnije to što će samo ministarstva donositi, odnosno određivati koje su to naknade koje će se slivati bilo dobro u državni, bilo u opštinske budžete, do sada su tu mogućnost imale i lokalne samouprave za pojedine naknade.
Takođe, vrlo je važno da znamo da se sredstva lokalne samouprave kroz nekoliko ovih zakona ukidaju u nekom delu, ali i to se nadomeštava ovim porezom na zarade o tome sam već govorila. Takođe treba da znate da se pored ovih taksi koje se ukidaju, a to se može nadomestiti ovim porezom na zarade, mi imamo takođe i prihode, odnosno rashode na temu regionalnih putnih pravaca koje su vraćene na lokalne samouprave, na primer, u oblasti prosvete jubilarne nagrade koje moraju da se isplate iz opštinskog budžeta, zatim imamo primarnu zdravstvenu zaštitu koja se u narednom periodu mora vratiti na opštinski budžet i sve to pokušavamo da nadomestimo tim sredstvima od poreza na zarade. To je dosta problematično.
Znam da je ministar rekao da će deo sredstava biti opredeljen i narednom periodu za, na primer lokalne putne pravce, ali ono što ne znam to je što na Zlatiboru počinje u oktobru pa ne znam šta ćemo raditi za čišćenje preko 60 kilometara, nekada regionalnih sada lokalnih puteva, dok ta sredstva ne budu opredeljena. Mislim da se voditi računa o specifičnosti pojedinih opština, da li su to poljoprivredne, turističke opštine itd. i da se kriterijumi za raspodelu sredstava u pojedinim oblastima moraju na taj način definisati. Smatram da ne mogu kriterijumi biti samo po jednom osnovu, da li je opština do 50 ili preko 50 hiljada stanovnika itd. Jako mi je žao što ministar nije tu da čuje sve ovo. Hvala.

Hvala.
Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe DSS odnosi se na deo u budžetu koji govori o turizmu.
Naime, generalno su povećana izdvajanja za turizam u okviru rebalansa budžeta, u odnosu na originalni budžet. Međutim, ona sredstva npr. koja su u prethodnom periodu bila planirana za unapređenje kvaliteta ugostiteljske ponude fizičkih lica, malih i srednjih preduzeća kroz Fond za razvoj itd. je sa 496 miliona smanjeno samo 10 miliona dinara, pa se ja pitam šta ćemo sa onim projektima koji su započeti u različitim lokalnim samoupravama na početku ove godine koja je, prosto sada, da vidim kako će da se realizuje. Mi imamo na Zlatiboru par projekata, pa me zanima kako će se ti projekti realizovati, od kojih para, pošto smo ugovore potpisali.
Subvencije takođe javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama su povećane sa 784 na milijardu 772 itd, i predlažem, prosto, da se deo tih sredstava opredeli upravo za realizaciju određenih projekata iz oblasti turizma.
Ono što je vrlo važno, a to je da Ministarstvo privrede koje je zaduženo za oblast turizma u narednom periodu malo više povede računa o definisanju tačnih i jasnih kriterijuma za finansiranje lokalnih, odnosno regionalnih projekata, odnosno da se tačno definišu kakvi su to kriterijumi za lokalne, regionalne i nacionalne projekte, ne samo iz oblasti turizma, već pre svega iz oblasti infrastrukture koja je vrlo važan za razvoj turizma, za izgradnju auto-puteva, manjih aerodroma, železnice itd. Veoma je važno da se ti kriterijumi jasno definišu i da se zna u šta ulaže država u svim lokalnim samoupravama. Smatram da u narednom periodu programsko budžetiranje mora doći sve više do izražaja, odnosno da se realizacija, odnosno finansiranje projekata na duži niz godina uzme u obzire, jer prosto, javne nabavke ne mogu da se raspišu ukoliko sredstva nisu opredeljena u budžetu za tu godinu. Mislim da to u narednom periodu mora da bude predmet i ispravki. Nadam se da će se to i promeniti kako bi mogli projekti za koje treba više sredstava i duži niz godina da se realizuju, da bi mogli u lokalnim samoupravama da se i završe. Hvala.

Hvala poštovano predsednišvo, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, narodni poslanici, kao što su kolege iz mog poslaničkog kluba već navele, govorili smo da ovaj rebalans budžeta u stvari, samo predstalja pokušaj da se popravi nešto. Kao što moji Zlatiborci kažu – tu popravke nema, samo praviti nanovo, i mislim da je ovo vreme da razgovaramo i da damo neke predloge i sugestije za budžet za 2013. godinu, jer posle kada nam to dođe na dnevni red, sigurno će već biti i kasno.
Dozvolićete mi, ovde sam među novim poslanicima. Ovo mi je prvi saziv i možda mi je nešto u ovom samom budžetu nedostajalo, odnosno u rebalansu budžeta, a to je uporedne kolone budžeta i rebalansa budžeta. Dosta je bilo teško pratiti sve ovo. Tako radimo mi u lokalnim samoupravama. Mislim da to nije loša praksa, puna su nam usta transparentnosti. Pa, hajde da to ponekad i primenimo. Složila bih se sa onim delom u vezi javnih rasprava, građani koji bu pune budžet Republike Srbije moraju da znaju i opet na neki način da daju svoje predloge, sugestije, kako taj budžet treba i da se troši. Svakako, mislim da će to biti bolje i efikasnije i za predstavnike Vlade i za državu i mislim da bi budžet svakako bio kvalitetniji.
Pre par dana sam diskutovala na temu ovog prethodnog seta zakona i opšti je utisak, kada pogledam sve ovo, da će najveći teret krize u stvari podne male lokalne samouprave, odnosno opštine i mali gradovi. Mislim da ukidanje ovih pojedinih taksi privreda neće bog zna nešto da uštedi. Plaćaće verovatno isto, ali te lokalne samouprave sigurno će imati dosta problema, jer opštine dolaze u situaciju da neće imati sredstava od kojih da žive i da funkcionišu. Vrlo je važno da znate da u vreme ove krize, ne znam koliko možda dolazite do tih podataka, ali vrlo je teško i država ne ulaže, odnosno ministarstva resorna za prosvetu, zdravstvo, itd, ne ulažu uopšte u lokalne samouprave jer nema sredstava, a opština da bi mogla da funkcioniše, ona prosto mora da uloži i u školsku infrastrukturu, u objekte, mora da ulaže u zdravstvo u aparate u tim domovima zdravlja, otvaranje seoskih ambulanti, itd. Prosto, ako mislimo da nam ljudi žive u tim malim sredinama, a to nam je tendencija, idemo ka decentralizaciji, ravnomernom regionalnom razvoju, itd, u stvari, ideja je normalno da se trudimo da u tim mestima održimo školu, održimo dom zdravlja, itd, a sve sopstvenim sredstvima, jer država tih sredstava ne daje.
Slična stvar je i sa vatrogasnim jedinicama, policijskim jedinicama. Ulaže opština, lokalna samouprava, grad, sami, ako misle da se obezbede, da imaju kvalitetnu zaštitu u obnavljanju i policijskih jedinica, pa sve u kupovinu od stolova i stolica do računara, vozila itd, u izgradnju objekata. Isto tako je što se tiče vatrogasnih jedinica, zato što je zaista neophodno. Imali smo u prethodnom periodu požare, gde je požar zahvatio pola Tare, pola Zlatibora. Ako lokalna samouprava ne može da se osloni na svoje lokalne resurse, onda je stvarno veliki problem, a u poslednje vreme zbog krize i već raznih drugih stvari, prosto lokalne samouprave su bile prinuđene same da iz svojih budžeta to finansiraju, a to finansiraju, a opet se ukidaju i neke takse itd, tako da mislim da je zaista veliki problem za lokalne samouprave, za male opštine i manje gradove i molim vas zaista da u budžetu za 2013. godinu planirate, obratite pažnju na ovakve stvari.
Što se tiče same infrastrukture, u rebalansu budžeta, bacila sam pogled samo na one delove gde se pominje, ne znam, železnica, putevi Srbije, veliki krediti koji su uzeti za rekonstrukciju pruga, za kupovinu vagona, itd. Prosto nisam primetila da je naša železnica poboljšana. Situacija je katastrofalna. U svakoj savremenoj zemlji železnica funkcioniše odlično. To je najbolji, najbezbedniji, najefikasniji način prevoza putnika. Mislim da su tolika sredstva potrošena, a nikakav efekat od toga nismo videli.
Slična je stvar i sa putevima, sa aerodromom itd, obzirom da mislim da Vlada mora, ili resorna ministarstva moraju obratiti pažnju na tu infrastrukturu i naravno i na taj vazdušni saobraćaj, a ne samo na Aerodrom "Beograd", nego evo npr. na taj Aerodom "Ponikve", za koji smo mi u zlatiborskom kraju vrlo zainteresovani, da rofunkcioniše kako treba. Sigurno se mora naći kao jedan od prioriteta Vlade, jer izuzetno je važno da u tom delu, kako zbog izvoza, tako zbog razvoja privrede i poljoprivrede, turizma itd, da taj aerodrom profunkcioniše.
Ono što je vrlo važno, to je sistemsko rešavanje problema kroz postavljanje prioriteta prilikom opredeljivanja sredstava u budžetu. Mora se tačno i jasno znači koji su to lokalni, koji su to regionalni, koji su to nacionalni projekti i u šta to država ulaže iz svog budžeta.
U prethodnom periodu svedoci smo da je politička podobnost bila osnovni kriterijum za finansiranje određenih projekata. Dolazili smo u situaciju da male opštine, evo npr. opština Čejetina nije mogla da priviri na rang listu za projekte kod Fonda za zaštitu životne sredine, npr. Agenciju za energetsku efikasnost itd. Sve u svemu, zanimalo bi me, i sad kad smo nekako uspeli da stignemo negde, da nas možda uzmu u obzir za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, zanimalo bi me da znam šta će biti sa tim fondom, odnosno sa tim parama i hoće li se uopšte ti projekti finansirati.
Lajt motiv budućeg budžeta trebalo bi da bude decentralizacija i jačanje lokalne samouprave, jer se mora obratiti pažnja na lokalne samouprave, na one manje jedinice koje čine veliki sistem. Postavljanje jasnih ciljeva i prioriteta prilikom finansiranja projekata je izuzetno važno, ponavljam još jednom. Morate oformiti neku komisiju, stručno telo koje će definisati šta je to od prioriteta za realizaciju.
Što se tiče prethodnog perioda, dešavalo se da se rekonstrukcija lokalnog puta u nekom selu finansira iz para Republike Srbije, a da se npr. ne finansiraju neki ozbiljniji regionalni projekti koji su važni ili dobro napisani samo zbog toga što neka opština nije politički podobna. Tako da, u narednom periodu očekujem da ćete neke od ovih predloga i uvažiti, jer lokalnim samoupravama je važno da mi pustimo one uspešne opštine da rade kako treba, a ministarstvo, Vlada moraju da naprave dobar ambijent i kroz pozitivne zakonske propise i ulaganje pre svega u regionalnu infrastrukturu, da im omoguće da se što bolje i što kvalitetnije razvijaju.
Mislim da moramo da se pozabavimo malo više proizvodnjom, novom industrijalizacijom, podrškom domaćoj privredi kroz izvoznu banku, razvojnu banku, interventni fond za pomoć velikim privrednim sistemima. Predlažem da pogledate malo ekonomski program DSS, gde smo sve to razložili. Samo je potrebno da lokalnim samoupravama ostavimo njihove prihode, da se ulaže u regionalnu infrastrukturu.
(Predsedavajuća: Isteklo vam je vreme.)
Ponavljam još jednom, samo jaka lokalna samouprava predstavlja jaku državu i tek kada to shvatimo, moći ćemo da idemo dalje.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, bila sam vrlo iznenađena u jednom vrlo kratkom trenutku ovom objedinjenom raspravom o ovolikom broju zakona, ali samo zbog toga što je to doneto, odnosno što je sednica zakazana u pet do 12. Materijal smo dobili u pet do 12, a i što sam prolazeći kroz ove zakone, u jedno vrlo kratkom roku utvrdila suštinu o kojoj ću govoriti.

Pre svega, što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave smatram da je bar on zasluživao da ima jednu posebnu raspravu i da se o njemu govori na jedan drugačiji način, počevši od prvog člana u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave gde imamo navedeno da su izborni prihodi lokalne samouprave, između ostalog i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, naknada za uređivanje građevinskog zemljišta. Zaista bih zamolila našeg uvaženog poštovanog ministra da mi odmah posle, ako može odgovori zbog čega se ove dve stavke uopšte ne pominju u izmenama i dopunama zakona, kako je to već stajalo, odnosno kako to već postoji u ovom trenutno važećem Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Izuzetno je važno da ovi prihodi idu u budžet lokalne samouprave. U opštini Čajetina odakle ja dolazim to čini više od trećine budžeta i zaista su vrlo značajni prihodi.

U istom članu imamo i tačku koja se odnosi na samodoprinos. Zaista ne znam samodoprinos da li je uveden uopšte u nekoj opštini. Koliko ja znam nije, jer po trenutno važećem sistemu da se samodoprinos uvede tako što će se izglasati na referendumu. Tako što će na njega izaći 50% plus jedan građanin u toj zajednici. Prosto čini mi se da nije moguće, jer neće ljudi da izađu u iznosu od 50% na izbore, a kamo li da im se odbija neki deo sredstava od njihove plate. Tako da mislim da je to nepotrebno.

Što se tiče člana 3, on je vrlo korektan, uz neke sitne dorade, sve dok nisam videla amandman Vlade, gde stoji da će se u određenim lokalnim samoupravama moći podići firmarine, u stavovima 3 i 4, za velike privrednike i za firme, u stavu 4, ukoliko to resorno ministarstvo dozvoli. Zaista mislim da to nije u redu, ne znam zbog čega bi se uopšte radilo ako već sada ograničavamo i limitiramo firmarine, jer dolazimo u situaciju da se nastavlja ono što je radio i bivši režim, a to je da se računaju, gledaju i opredeljuju sredstva lokalnim samoupravama prema političkoj podobnosti odnosno nepodobnosti i mislim da sigurno ova Vlada ima šansi da ispravi i napravi otklon od ovog bivšeg režima.

Još jedna vrlo važna tačka u ovom zakonu jeste član 6 koji je potpuna nepoznanica. To su ustupljeni prihodi lokalnim samoupravama koji su u ovom delu potpuno nedefinisani u postojećem zakonu, sada trenutno važećem, znači, tačno su navedeni, precizirani svi ustupljeni prihodi lokalnim samoupravama. Međutim u ovom zakonu, odnosno izmenama i dopunama zakona, uopšte nije definisano. Zaista bih zamolila, mi smo uputili amandman na tu temu da se tačno definiše i preciziraju svi ovi ustupljeni prihodi lokalne samouprave, jer lokalna samouprava mora da zna na šta može da računa, koji su to prihodi. Čitav sistem se gradi od maljih delova ka većim, znači od opština, lokalnih samouprava prema velikom sistemu. Ako nam ne funkcionišu te lokalne samouprave ne može da funkcioniše ni država, to je sigurno, a kroz ovaj zakon o finansiranju lokalne samouprave to možemo sigurno da uradimo i možemo da promenimo. Kroz druge zakone, odnosno izmene i dopune zakona koji su ovde definisani može se videti jedna suština, neka sličnost u njima, a to je npr. u izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima. Vidimo da se ukida pet naknada koje mom pažljivom oku ne mogu promaći, išle su u opštinski budžet a sa druge strane podižemo porez na kapitalnu dobit sa 10% na 15%.

Znači, taj porez na plaćaju oni najbogatiji, to plaćaju svi slojevi društv, kada promeću određene nekretnine i slično. Opet imamo u Zakonu o vodama taj prihod od slivne vodne naknade, koja se u iznosu od 50% sliva u opštinski budžet i koristi se za uređenje vodotokova, koristi se za zaštitu od poplava i sada se ukida i ta naknada. Opet, sa druge strane, podiže se PDV i slično.

Kod nas, konkretno u Užičkom kraju, bile su poplave pre dve godine. Opština Čajetina nije dobila dinara iz budžeta. Sve smo sopstvenim sredstvima morali da finansiramo, svu štetu da saniramo, iz razloga jer smo bili politički nepodobni. Nadam se da se ova vlada neće tako ponašati i da neće biti politički podobnih, politički nepodobnih. Zato vas molim da budete vrlo pažljivi prilikom donošenja ovih zakona, odnosno prilikom prihvatanja i određenih amandmana.

Postoje još neke tačke oko ograničavanja firmarine itd. O tome ću nešto više govoriti kada budu bili amandmani. Ali, ono što je vrlo važno i to vidimo i u obrazloženju izmena i dopuna ovog Zakona, to je da se sve kompenzuje prihodima od poreza na zarade. Znači, taj porez jeste uvećan sa 40 na 80%, da ide u opštinski budžet i to je u redu, ali vrate se regionalni putevi na lokalne samouprave, a kaže – imate porez na zarade, pa možete to da kompenzujete. Dobro. Primarna zdravstvena zaštita je planirana da se vrati na lokalni nivo, a da, imate porez na zarade, možete time da kompenzujete. Jubilarne nagrade za prosvetu, koje se isplaćuju iz opštinskog budžeta, e pa da, imate porez na zarade, možete to da uradite.

Sada, neke takse koje više ne idu u opštinski budžet, ukidaju se. Da, sada možete to da kompenzujete porezom na zarade. To je očigledno neki magičan porez, pošto ja, koliko radim u lokalnoj samoupravi, i koliko znam, on bi morao jedno deset puta da se multiplikuje, da bi mi mogli sve ove namete koji se opštini sve više dodaju da isplatimo u odnosu na one prihode koje imamo.

Nezaposlenost je sve veća, prihodi su sve manji, da ne pričam da u manjim opštinama taj prihod na zarade, tu i verovatno nema puno zaposlenih i u princip, što se tiče tih manjih lokalnih samouprava, taj prihod nije nešto značajan. Ali, ovi o kojima sam prethodno pričala vrlo su značajni.

Samo još jednom da kažem. Znači, teret krize podnose male lokalne samouprave, mali gradovi i opštine i u tom pogledu privreda neće plaćati manje, plaćaće isto ili više, a imamo opet dodatna sredstva u republičkom budžetu. Opština mora da planira i investicije u zdravstvo u prosvetu, u policijske stanice u vatrogasne jedinice, jer je kriza, država ne može da na to utiče, ne može da daje sredstva, a opštine moraju same da se snalaze. Kada je požar, moramo da organizujemo dobro vatrogasne jedinice, moramo da ulažemo sredstva u izgradnju novih, u rekonstrukciju, u kupovinu vozila, u kupovinu opreme za zdravstvo, rekonstrukciju školskih objekata. Ako mislimo da nam građani ostanu u lokalnim samoupravama, u selimo, mi moramo da im ostavimo domove zdravlja, moramo da im ostavimo škole, moramo da radimo na tome.

Znači, samo vas molim, nemojte globiti lokalne samouprave. Vodite računa o tome, nemojte ih stavljati u još gori vazalni položaj. Hvala.

Samo sam htela da se zahvalim na odgovoru i da kažem da mislim da je konačno krajnje vreme, ako nije već i prošlo, za sistemsko rešavanje problema, da se pozabavimo na jedan kvalitetan način a ne ad hok rešavanju problema lokalne samouprave. Upravo ono što ste rekli da koliko nameta, da opet u nekom delu vratimo i deo sredstava lokalnim samoupravama da bi one mogle da upravljaju i da bi ceo sistem mogao da funkcioniše. Tu nema neke filozofije, moramo ići ka decentralizaciji i ka jačanju uloge lokalne samouprave. Tu nema ništa da se izmisli ili nešto slično. Postoje savršeni sistemi koji funkcionišu u Evropi. Na primer, u Norveškoj, gde sam bila, to sve zaista odlično funkcioniše i ukoliko se neki zahtevi lokalne samouprave dobro obrazlože kod ministarstava i slično, to sve može da se realizuje.
Još jednom apelujem, nadam se da to tako neće biti ubuduće, da politička podobnost ne bude osnovni kriterijum za organizaciju za davanje sredstava lokalnim samoupravama i da se negde lokalnim samoupravama za izgradnju lokalnih puteva opredeli veliki deo sredstava za neke regionalne projekte zato što opštine nisu politički podobne, nisu u istoj političkoj partiji, kao što je to bio slučaj sa bivšim režimom u prethodnom periodu da nema nijedan dinar sredstava.
Takođe bih se osvrnula i na te transfere, gde je situacija sa transferima lokalnim samoupravama bila kriminalna, u najmanju ruku, u prethodnom periodu i sada je to promenjeno. U svakom slučaju, to je jedini način da se ti transferi regulišu, jeste zakon a ne uredba, kako je to ranije bilo i mislim da će, nadam se da će, po ovim vašim rečima, da će se ovo ubuduće promeniti. Ne treba stati na ovome, nego treba da radimo, a to znači da jačamo lokalnu samoupravu. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe DSS obrazložiću amandman na član 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, ali obzirom da mi je ovo prvi saziv Skupštine, prosto ne mogu da se otmem utisku o načinu rasprave ovde na ovom predmetnom zakonu u ovom parlamentu.

Naime, u jednom malom lokalnom parlamentu opštine Čajetina, odakle dolazim, rasprave o važnim odlukama za život zajednice, za život naše opštine donosi se uz učešće jedne šire javnosti. Pritom ne mislim na medije, mislim na učešće i predstavljanje svih ljudi i aktivnosti koje su doveli do izmena određenih odluka ili predloga da se neke odluke ukinu, a da se donesu druge itd. Prosto sam očekivala da će se i u ovom visokom domu raditi na isti način.

Nije nam jasno zbog čega je potrebno bez rasprave, bez sumnje, o lošem radu guvernera i rukovodstva NBS u prethodnom periodu, raspravljati o izboru novog rukovodstva, jer svakako i meni i svima nama ovde bi bilo mnogo lakše da čujemo koji su to sve problemi bili u radu guvernera, da se iznesu primedbe, predlozi i sugestije svih narodnih poslanika.

Složićete se, narednom rukovodstvu bi svakako bilo mnogo lakše da čuje kako nije valjalo raditi i kako u budućem periodu oni ne treba da rade, kako bi se svakako ovde zadržali na tim mestima čitav mandat.

Predlažemo da se u ovom zakonu član 6. briše, jer u postojećem Zakonu o NBS  član 14. stav 1. tačka 8, dozvolićete da pročitam,  glasi – "izvršni odbor utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, a posebno utvrđuje u tački 8) strategiju politiku upravljanja deviznim rezervama, kao i smernice za upravljanje tim rezervama".

Ovde reč "strategija" podrazumeva da se isključivo Izvršni odbor NBS, bavi deviznim rezervama, njihovim plasiranjem, sigurnosti, intervenisanje na deviznom tržištu, kako će se one kretati i kako će to sve uticati na finansijski bilans i na stabilnost finansijskog sektora.

Davanjem ove nadležnosti jednom eksternom telu se dovodi u opasnost funkcionisanje finansijskog sistema upravljanja deviznim rezervama naše zemlje. Može doći do ugrožavanja makroekonomske stabilnosti zemlje i u tom slučaju. novčana masa ne bi bila adekvatno pokrivena kao izvod, što bi potencijalno dovelo do produbljivanja deficita tekućeg platnog bilansa.

Predlažem vladajućoj većini da ozbiljno razmotri amandmane DSS-a, jer iza nas poslanika stoje glasači, čiji glas kroz nas u ovom parlamentu treba da se čuje i da se uvaži, jer smo mi u prethodnom periodu, za vreme Vlade Vojislava Koštunice, pokazali kako se grade institucije koje se sada, čini nam se, polako razgrađuju. Hvala.