Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, DSS je podnela amandman na član 1. Predloga zakona o budžetskom sistemu gde smo, kao što ste već čuli, svi polemisali i amandmani svih kolega iz poslaničkih grupa koji su do sada diskutovali su vrlo slični.
Pošto je kolega već govorio o platama i penzijama, baziraću se na zapošljavanje. Prvo bih htela još jednom da ponovim ministru da ako nije čitao Ustav, morao bi da vidi da u članu 190. stoji da delatnosti kojima opštine treba da se bave da opštine se samostalno bave u skladu sa zakonom budžetom, bave se određenim delatnostima – turizmom, ugostiteljstvom, zaštitom životne sredine, preduzetništvom itd. i mislim da morate na to da obratite pažnju, a na ovaj način potpunom zabranom zapošljavanja do početka 2016. godine nećemo ništa dobiti. Dakle, mene ovaj deo ovog člana najviše brine.
Htela bih takođe da prodiskutujem sa vama - kako to Vlada daje sebi za pravo da remeti na primer taj upravo član Ustava i da nameće lokalnim samoupravama pre svega, naravno, ovde se priča o korisnicima svih javnih sredstava, kako će one da obavljaju određene poslove, da one prosto neće biti u mogućnosti da obavljaju sve ono što im je Ustavom dato kao nadležnosti, čime moraju da se bave bez dovoljnog broja zaposlenih?
Istovremeno koristim priliku da vam postavim pitanje na koje mi prethodni put niste odgovorili – šta će biti sa onim lokalnim samoupravama koje imaju manje zaposlenih od kvote koja je definisana Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih? Dakle, koji nemaju za stalno, na neodređeno vreme zaposlene, na primer referente za javne nabavke, građevinskog inspektora, komunalnog, lokalnu poresku administraciju i one ljude koji bi tamo trebalo da obavljaju rešavanje problema što se tiče prikupljanja poreza na imovinu itd. Takođe me zanima - kako će to Vlada, kako će to neki drugi nadležni organ, kako će ministarstvo davati te predloge? Zanima me, koliko će ljudi biti, na primer, u tom nekom drugom nadležnom organu, kako stoji ovde u jednom od stavova ovog člana 1, koliko će tamo biti ljudi, da samo pročitaju te zahteve za saglasnost svih onih ljudi ih domova zdravlja, Ministarstva unutrašnjih poslova, policije, iz domova kulture, iz sportskih centara, iz lokalnih samouprava, iz vrtića itd? Mislim da je vrlo važno da znamo koliko će tu biti ljudi. Vrlo je važno da znamo i koji je rok za dobijanje tih saglasnosti.
Takođe, pošto ovaj član govori o aktu Vlade koji će bliže urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz stava 35. ovog člana, zanima me šta će taj akt sadržati. Vrlo je važno da i to definišemo.
Znate, da bi jedna lokalna samouprava mogla da funkcioniše, da bi mogla da radi, da privlači investicije i nešto da se dešava, ona mora da radi na primer na uređenju infrastrukture, komunalnom opremanju lokacija, o tome sam već govorila, na izdavanju građevinskih dozvola. O tome ste i vi govorili i više puta ste se obraćali na tu temu. Dakle, mora doći do izmena Zakona o planiranju i izgradnji, izdavanja građevinskih dozvola. Ali, ako nemamo zaposlene na tim mestima trenutno u lokalnim samoupravama, te lokalne samouprave neće moći da rade. Možemo da donesemo kakav god hoćete Zakon o planiranju i izgradnji, ako nemamo ljude da to i sprovedu, od toga svakako neće biti ništa. Tako da, te investicije neće ni moći da se realizuju.
Želela bih takođe da vas pitam - kako ćemo sada na primer rešavati pitanja volontera i pripravnika? U prethodnom periodu, uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje, sprovođeni su određeni postupci, odnosno programi stručne prakse, gde su se svršeni studenti mogli zaposliti, u stvari odraditi taj pripravnički staž ili stručnu praksu, i nekako lokalne samouprave i javna preduzeća su bila odlična mesta za to gde oni steknu iskustvo svojim entuzijazmom, svojim teorijskim znanjem oni mogu da pomognu ljudima koji već od ranije rade u lokalnim samoupravama i dugo su tu zaposleni. Na taj način mi smo njima pomagali da oni dobiju godinu dana ili, u zavisnosti kako je to definisano, šta su završili, koji stepen škole, da steknu to iskustvo, i onda na osnovu toga kasnije mogu da se zaposle u nekom privatnom preduzeću ili na nekom drugom mestu. Ovako svi poslodavci bukvalno traže da se zaposle samo oni radnici koji imaju iskustva, tako da svršeni studenti apsolutno neće imati nikakvu mogućnost.
Ne znam koliko ste u poslednje vreme stigli da čitate i kakvi su stavovi građana, ali morate da znate da ono što građani pričaju upravo o ovim zakonima, kažu da je ovo čista protivustavna diskriminacija obrazovanih ljudi koji čekaju na posao i
postavljaju pitanje – zašto bi studenti uopšte završavali fakultete, ako oni nemaju mogućnost bilo gde da se zaposle? Problem je i to što oni nemaju nikakvog iskustva i ne mogu na druga mesta da se zapošljavaju u ovom trenutku.
Mislim da bi trebalo da razmotrite još jednom da li je ovo mera koja će doprineti da se nešto promeni u ovoj državi. Mislim da menadžerski pristup upravljanja u lokalnim samoupravama, ali isto tako i državom, treba da se primeni, ne ovaj politički, to je već zastarelo, i svako odgovorno i savesno rukovodstvo će sigurno na tome da radi, a mislim da država u svakom slučaju, kroz ovakve zakone, nikako ne donosi korist, već donosi samo štetu. Ušteda u budžetu od nekih 45 miliona evra od ovakve mere je zaista minorna u budžetu u odnosu na štetu koju će naneti lokalnim samoupravama i ostalim korisnicima javnih sredstava.

Hvala.
Zahvaljujem se na odgovorima i zaista bih volela da ovaj vaš entuzijazam, gospodine ministre, pređe i na ostale članove Vlade, jer do sada je Vlada i te kako želela i volela da kadrira i ja se iskreno nadam da to tako u budućnosti neće biti, ukoliko ovo o čemu vi pričate pređe i na ostale, što mislim da je inače vrlo teško.
Ono što ja ne bih volela, to je da država i ministarstva određuje i šta i kako će lokalne samouprave da rade, odnosno zašto ne veruju lokalnim samoupravama i da li uopšte ima smisla organizovati lokalne izbore i birati određene ljude koji vode bilo opštinu, bilo javna preduzeća, direktore, načelnike uprava itd. Mislim da oni zaista, ponavljam još jednom, služe onako tek, ništa ne rade jer ništa ne mogu ni da sprovedu, jer nemaju dovoljno ljudi. Tolika su ograničenja od strane ljudi koja se toliko meša u rad lokalnih samouprava i svodi ih na neki nivo mesnih zajednica.
Svakako da je dobro što će volonteri moći da steknu neko prvo iskustvo kroz stručnu praksu u bilo kojoj lokalnoj samoupravi ili javnom preduzeću, to je za sve one svršene studente jako dobro. A to šta građani kažu, prosto samo ponavljam ono što građani pitaju, što sam čitala kao komentare na društvenim mrežama, kao odgovor na ove zakone, svakako da treba teret da prebacimo i na privatni sektor jer znamo da 55% budžeta odlazi na plate i penzije. Ali, ono što uzimamo od privrede, mi to privredi moramo i da vratimo, a ne samo da uzimamo, a da im ništa ne vraćamo, svakako.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa DSS je podnela amandman koji kaže da će Narodna skupština saglasnost na aktu Vlade razmatrati po hitnom postupku.
U obrazloženju stoji da je neprihvatljivo da Narodna skupština daje saglasnost na ovaj akt. Zaista ne mogu s tim da se složim, jer smo mi narodni poslanici, dakle, predstavnici naroda koji bi trebalo da znaju šta će se u ovom aktu Vlade nalaziti. Dakle, mi moramo to da znamo i da prenesemo svojim građanima.
Još jednom ponavljam pitanje – zašto ne donesemo zakon o zapošljavanju u autonomnim pokrajinama i u lokalnim samoupravama, koji definiše tačno koje struke može da bude onaj koji treba da se zaposli na određenom mestu u lokalnoj samoupravi? To bi svima nama u lokalnoj samoupravi izuzetno pomoglo.
Kažete da mi treba do 1. jula, odnosno da ćete do 1. jula sledeće godine da sve to završite i da ovaj zakon onda neće važiti. Ali, to gospodine ministre nigde ne piše, to vi kažete. Dakle, trebalo je da u ovom zakonu stavite da do 1. jula 2014. godine mora da se donese zakon o lokalnoj samoupravi i o pokrajinama, o zapošljavanju i o platama. Kad tako oročite, sve ostalo je zaista jalova priča.
Mislim da ste pričali o reformi javne uprave, dali ste savet za reformu javne uprave koji je juna 2013. formiran i da li ste vi završili ona pitanja na koja je trebalo da odgovorite, odnosno da uradite taj centralni registar zaposlenih? Takođe, mislim da pored svega toga vi treba da pustite lokalne samouprave da one same odlučuju o ovim pitanjima, jer na ovaj način, tako što ih ograničavate, vi ih ograničavate i u razvoju i u njihovim željama da napreduju.
Još jednom bih vas podsetila da u malim sredinama zaista niko neće hteti da se zaposli. Verujte, da niste postali ministar a da ste se vratili u Srbiju, sigurno da nigde ne bi mogli da nađete posao, ma koje škole završili i ma kakav stručnjak bili. Pitala bih vas da li znate ko će u Novoj Varoši i u Priboju da radi za ovako malu platu u lokalnoj samoupravi sada kada ovo ograničavamo? Svi će ljudi da odu, jer niko više neće moći da se vrati i nećemo moći da radimo ni u malim opštinama ni u lokalnim samoupravama. Znate li kolike su razlike u plati između Beograda i unutrašnjosti? Da li znate da bi trebalo, kada budete donosili zakon o kriterijumima odnosno zakon o zapošljavanju u lokalnim samoupravama i pokrajinama, voditi računa o karakteristika, svojstvenostima i osobenostima svake lokalne samouprave ponaosob, a ne da se donose zakoni da jedini kriterijum bude ispod 50.000 stanovnika? Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, podneli smo amandman na ovaj član, jer zaista ne vidim svrhu same izmene Zakona o PIO, jer on ne daje nikakve efekte u 2014. godini. On ostaje potpuno isti u onom delu koji se odnosi na 2014. godinu. Nula pet posto, 1% povećanje penzija u 2014. godini, kako je to bilo i prethodnim zakonom. Zaista ne vidim svrhu.
Znamo da je prosečna penzija 25.266 dinara, ali ta prosečna penzija će biti povećana u aprilu 126 dinara. Nije neko povećanje, ali možda može nešto da koristi. Ovaj broj od 25 hiljada dobijamo tako što najveću penziju od 115 hiljada dinara, najniža penzija, koju najveći broj penzionera prima, je nešto preko 13 hiljada dinara. Ne bih da pričam o poljoprivrednim penzijama koje su nešto preko 10 hiljada dinara.
Znate, to su zaista veliki problemi, a dolazimo do situacije da ništa od ovih plata, penzija i poreza nećemo uštedeti, niti ćemo imati šta u budžetu dok ne rešimo pitanja „Srbijagasa“, „Galenike“, reforme državne uprave, bankarskog sistema u koje smo morali da upumpamo ogromna sredstva iz budžeta, naravno, niste vi za to krivi, zbog sive ekonomije, utaje poreza itd. Država da bi imala sredstva za penzije i za plate mora to da prikupi od poreza, da bi prikupila od poreza ona mora sve to da uzme iz privrede, iz privatnog sektora. Sada, ukoliko uzmemo od privatnog sektora, te privrede, svakako moramo da im vratimo na neki način kroz povoljan poslovni ambijent, kako bi oni mogli da rade i kako bi mi imali sredstva za te plate i penzije, odnosno mi moramo nekako znati svi zajedno, da li iz realnog sektora, da li iz javnog, za šta se svi žrtvujemo, šta ćemo dobiti na kraju. Dakle, po kojim kriterijumima ćemo znati da nam je bolje i kada, u kom trenutku će početi da nam ide na bolje sa ovakvim merama za koje ne vidim u ovom zakonu da mogu imati efekte u 2014. godini.

Zahvaljujem se na odgovoru, ali bih htela da kažem, svakako, mi ćemo podržati sve reforme koje će da donesu rezultate i koje će da imaju efekta.
Govorila sam da nema efekta u smislu da je za 2014. godinu isto povećanje, 0,5 i 1% se nalaze u prethodnom zakonu. Za to nisam videla, a za 2015. godinu, to možemo da menjamo i naredne godine.
Mislim da mi, ovo što ste govorili za investitore, o čemu smo i danas pričali, da bi pokrenuli privredu, da bi to krenulo nekom uzlaznom putanjom, moramo da se potrudimo da poradimo na nekim drugim zakonima – Zakonu o radu, Zakonu o planiranju i izgradnji i nekim drugim i da se potrudimo da na taj način podstaknemo privredu da radi, da možemo da je oporezujemo. Sve je to jedan cikličan proces, ide u krug. Ali, imam utisak da smo mi sad zamrznuli jednu situaciju gde privreda stoji, ne ide napred. U javnom sektoru ne zapošljavamo one koje treba da zaposlimo, nego onako kako su moje kolege govorile, da iskoristim i citiram – konzerviramo stanje, iako se vi s tim ne slažete.
Bolje da zaposlimo tamo neke ljude, pa i da im damo veće plate, koji će stvarno nešto da rade, jer veća nam je šteta od onih koji sede i ne rade ništa, a primaju platu, samo što sede nam je šteta, a oni npr. koji dobro rade i imaju male plate, oni će uskoro da odu, jer sigurno neće ostati ovde da rade za tako male plate. Moramo da se potrudimo da kroz ove nove sistemske zakone, složićete se, da jednom počnemo sa sistemskim zakonima, a ne ovim ad hok, leks specijalis itd, nego zaista da se potrudimo da uspostavimo jedan sistem. Podržaćemo vas u svakom vašem naporu da uspostavite sistemsko rešenje problema.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ministar je više puta ponovio kako mi u stvari želimo ovde da ulažemo u privatni sektor, da pomognemo malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, što je uostalom izjavljivao i u novinama, priča o promeni poslovnog ambijenta u Srbiji, o usvajanju novih zakona, Zakona o radu, o planiranju i izgradnji, o reformi javnih preduzeća, državne uprave, o promeni modela finansiranja infrastrukturnih projekata poput korišćenja modela javnog privatnog partnerstva, koncesija, kada je to DSS predlagala, to je bilo već davno prošlo vreme, a sve sa ciljem da ogroman deo radova obavljaju domaće firme, da se upošljava domaća radna snaga, da se naši ljudi zapošljavaju, itd. Ali, to uopšte nije tako.
Realna situacija je da PDV raste, da građevinski radovi padaju, da smo mi samo u 2013. godini osetili pad u građevinskim radovima od 41%. Dakle, ti ljudi koji su bili zaposleni u građevinskoj industriji nisu imali nikakve mogućnosti. To pokazuje realna situacija.
Mi sada nastavljamo sa ukidanjem poreskih olakšica. Povećali smo porez na dobit prošle godine, kao što je to ministar i pomenuo, a sada i dalje ukidamo poreske olakšice. Zaista ne razumem kako ćemo da pomognemo privatnom sektoru, tom realnom, od koga živi ova državna uprava i isplaćuje svojih 55% budžeta za plate i penzije, ako mi ne pomognemo upravo toj privredi?
U stvari, onaj zaključak koji se meni nameće, a to je da Vlada zarad instant popunjavanja budžeta u stvari ugrožava ionako slabu i krhku privredu i da tako destimuliše invencije i razvoj u potpunosti.
Ja vas zaista molim da još jednom razmotrite amandmane upravo na ovaj zakon i da vidite da su predstavnici poslaničkih grupa zaista bili složni, doduše opozicionih, u reakciji na ove predloge ovog zakona, jer, uvidećete da su efekti samih izmena u stvari gotovo nevidljivi, ali da je korist od poreskih olakšica izuzetno velika.
Žao mi je što ministar nije ovde. Možda bi on prihvatio ove amandmane pa bi možda ostao ovaj zakon kakav jeste.

Poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, ukidanje poreskih olakšica i povećanje poreza meni se čini nisu svakako podsticajne mere za privredu, preduzetnike, mala i srednja preduzeća. Mi vreme krize treba da iskoristimo, i oni pre svega u tom privrednom sektoru, da iskoriste za ulaganje, za određene investicije tako bi bar trebalo. Sada se nalaze nekako u ćor sokaku i nemaju gde da se okrenu.
Molim vas da prihvatanjem ovih naših amandmana na ovaj zakon vi pustite u stvari privredu da živi, jer kada pogledamo sve u svetlu ovih zakona o kojima smo danas govorili, vi zabranjujete potpuno zapošljavanje u javnom sektoru, a privreda neće moći zbog ovakvih predloga i zbog ovakvih zakona koje ćete verovatno izglasati, neće moći apsolutno da izdržava i ono čime se trenutno bavi i zaposlene koje sada ima, a kamoli da ne pričamo o nekom novom zapošljavanju tih svršenih studenata. Tako da mogu slobodno da kažem, pošto ćete verovatno, pošto vidim da ove iz vladajuće većine ne interesuje baš puno ovo o čemu sada govorim, mogu slobodno da kažem – studenti i omladina i vi možete da se konzervirate i da se zamrznete na dve godine, jer apsolutno nigde nećete moći da radite.

Poštovani ministre, Margaret Tačer, kada je donosila mere, rekla je – moje mere nisu zasnovane na nekoj vanserijskoj ekonomskoj teoriji, već na stvarima, sa kojima sam ja i milioni drugih odrasli.
Pošten rad za poštenu dnevnicu, život u skladu sa mogućnostima, štednja za crne dane, plaćanje računa na vreme.
Mislim da bi o tome trebalo i da razmislimo i da se samo vratimo u te neke osnovne stvari promene svesti naših građana, u pogledu unapređenja ekonomskog stanja. Ono što je već danas dosta puta rečeno, možda ću ja samo na neki način sumirati ono što je rekao Fiskalni savet, uz to da ušteda na platama, penzijama i na povećanju poreza svakako ne može dati željene rezultate, ukoliko se ne pozabavimo kreditom i poslovanjem npr. „Srbijagasa“, troškovima kamata koje su dva puta veće od kapitalnih investicija. Čak imamo preko 10% javnog duga u kamatama na nepovučene kredite, ukoliko se ne pozabavimo reformom javnih preduzeća, penzionom reformom, reformom bankarskog sektora, rešenjem problema utaje poreza, sive ekonomije, poreske nediscipline i poreske amnestije.
Takođe, vi ste rekli nekoliko puta da očekujete u narednom periodu rast zaposlenosti, pre svega u privatnom sektoru, od koga se javni sektor i finansira, i da očekujete takođe da će biti nekakvog profita malo kasnije, u tom istom privatnom sektoru. Zaista bih sada volela da čujem od vas kakav boljitak i pre svega do kada će boljitak doneti uvećan PDV o kojem danas raspravljamo, ukidanje poreskih olakšica, o čemu takođe danas govorimo, kao i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa neke dve izmene. Koliko će to doprineti zaštiti sive ekonomije, odnosno zaštiti ekonomije, odnosno sprečavanju sive ekonomije i kontroli ove sive ekonomije od strane poreske uprave?
Srbija kao investiciona destinacija je sa 87 je pala na 93 mesto, dakle imamo velike probleme na tu temu. Samo želim da znam kako i kada ćemo dobiti rezultate svih ovih reformi? Na primer, ukoliko želimo da povećamo privredni rast, da smanjimo nezaposlenost, da umesto pada domaće tražnje imamo rast te domaće tražnje, ti neki investitori, ljudi, privrednici moraju da dođu u na nekakva mesta. Obično su to opštine ili gradovi, znači na neke mikrolokacije. Na tim mestima hoće eventualno nešto da urade, da ulože, da rade.
Sada, da bi mi povećali prihode u budžetu tim porezima, da bi imali veće poreze, da obezbedili privredni rast, neki građani moraju da se zaposle, mora da se uposli građevina, mora da se razvija trgovina itd, znači da moramo da razvijamo nekakvu proizvodnju i npr. da se grade neki objekti, opet na tim prostorima. Da bi se taj prostor infrastrukturno opremio, dakle da bi oni imali osnovne stvar, bar put, da bi imali struju, da bi imali vodovod, kanalizaciju, da bi mogli da funkcionišu ti privrednici, da bi opet imali taj privredni rast, da bi imali više poreza, da bi imali zapošljavanje, da bi imali porast sredstva u budžetu, moramo da imamo ljude i moramo da imamo sredstva u tim lokalnim samoupravama da bi to i radili.
Ljudi koji rade po lokalnim samoupravama sada dolaze u jedan veliki problem, jer će možda u nekim lokalnim samoupravama, koje imaju određene planove, koji imaju razvojne planove dakako da unaprede i da spreče situaciju i krizu koja se dešava u većini mesta, npr. da bi mogli da urade nešto i da ulože sredstva u određene razvojne projekte, oni nemaju ljudi sa kojima to da rade.
Mi smo imali 2010. godine usvajanje Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru i samo tada smo ograničili da se mogu primati, ne znam četiri zaposlena na 1.000 stanovnika. Nije se pri tom gledalo ni na kakve specifičnosti i osobenosti pojedinih lokalnih samouprava, ne samo prost broj stanovnika, nego koliko je stanovnika ili ljudi dolazi i boravi tu, čime se sve te lokalne samouprave bave itd.
Kako će te lokalne samouprave da funkcionišu? Recite mi kako će lokalne samouprave koje imaju ispod kvote koja im je dozvoljena ovim Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih, da zaposle još neke ljude koji su im potrebni? Potreban im je npr, po zakonu mi moramo da imamo, lokalne samouprave moraju da imaju referenta za javne nabavke, moraju da imaju referenta za boračku i invalidsku zaštitu, moraju da imaju građevinskog inspektora, moraju da imaju matičara, zaposlene u lokalnoj poreskoj administraciji itd. Zaista me zanima način na koji ćete to da rešite? Da li znate član Ustava 190. koji govori o nadležnostima opština? Zaista smatramo da je ovaj Zakona o zabrani zapošljavanja npr. u lokalnim samoupravama protivustavan jer to zaista ograničava da lokalne samouprave obavljaju one delatnosti za koje su Ustavom obavezne da ih rade. Dakle, neće moći to da čine.
Zanima me zbog čega ne razmotrite ono o čemu smo mi danas govorili, znači sam sistem racionalizacije, a ne potpune zabrane? Mislim da je neophodno da te lokalne samouprave ostanu građanima, dakle da opštine i gradove ostavite građanima, a sami građani će reći da li je ta politika kojim te lokalne samouprave, kako oni rade, da li je dobra ili nije. Za šta se biraju rukovodstva opština? Da budu kao dekoracija i neki fikusi, dakle da se ništa ne pitaju, da ništa ne rade. Ne upravo suprotno.
Dakle, vi njima treba da date osnovne minimalne okvire u kojima treba da se kreću, a sa druge strane treba da ih ostavite da oni sami rade. Ukoliko imaju sredstava neka zapošljavaju.
Ukoliko neko ne prima plate, onda to treba kazniti i razmotriti. Isto tako u javnim preduzećima. Samo ne treba davati subvencije, već se treba ograničiti, dakle da se svim lokalnim samoupravama daju kako obaveze, ali isto tako i prava da sami odlučuju šta će i kako će da rade.
Mi se takođe zalažemo i za platne razrede, dakle da nemaju ljudi koji se bavi istim poslovima u različitim lokalnim samoupravama i na različitim preduzećima, različite plate. Takođe, za novi način klasifikacije lokalnih samouprava i gradova, dakle po njihovim određenim osobenostima.
Kao što znate ne postoji zakonska mogućnost da se u lokalnim samoupravama npr. otpuštaju radnici koji već godinama sede tu i koji su stare birokrate i koji ne obavljaju svoj posao dovoljno kvalitetno, znači na to se mora obratiti pažnja i da se napravi jedna mogućnost fleksibilnijeg zapošljavanja. Koliko znam Ministarstvo regionalnog razvoja pripremilo je Nacrt zakona o zapošljavanju u pokrajinama i lokalnim samouprava, gde bi trebalo da se definišu uslovi zaposleni moraju da ispune za svako radno mesto, a isto tako Zakon o platama zaposlenih u lokalnim samoupravama i pokrajinama. To je odlična ideja. To treba da radimo.
Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave je ministarstvo koje treba da se bavi. Zbog čega smo sada došli u situaciju da ove zakone nećemo usvojiti, zato što usvajamo ove zakone o ograničenjima bez ikakvog razmišljanja koje osobenosti i specifičnosti svaka lokalna samouprava, grad, javno preduzeće ima. Dakle, kada ćemo već jednom prestati da budemo centralizovana država, kada ćete već jednom učiniti nešto na decentralizaciji.
Treba da znate da u malim sredinama nikog više nećemo moći da zaposlimo apsolutno, te mlade stručne ljude koji treba da zamene te birokrate koji godinama sede i ne rade skoro ništa. Samo recite, da li je cilj ove Vlade da se mi sada svi preselimo u Beogradu ili u Novi Sad. Ako jeste, recite da mi sad sve naše ljude koji nemaju posla nigde tamo u lokalnim samoupravama, niti će sada moći da se zaposle. Lepo da pošaljemo ljude da dođu u Beograd ili u Novi Sad.
Ni je dan čovek, niti čitav narod, kao što je rekao Tomas Džeferson ne mogu da stvaraju dugove koje za svog trajanja ne mogu da vrate. Zaista mislim gospodine Krstiću, da vi treba, bez obzira ovo što ste pričali, da treba da izađete da pričate sa ljudima, ne sa ljudima na ulici, nego sa predstavnicima opština, gradova, javnih preduzeća itd. i da treba da date rešenja, ne samo iza vrata negde koja će da se direktno tiču onih ljudi koji se nalaze na terenu, znači ljudi u lokalnim samoupravama, rukovodstava, direktora javnih preduzeća itd.
Da vam kažem još jednu stvar, ne može svaki Lazar da bude Lazar Paču. Ali, ja vama iskreno želim da vi to budete.

Hvala na odgovoru, poštovani ministre.
Mi smo upravo i bili, kao poslanički klub DSS, protiv svih tih mera o kojima smo govorili, pre svega o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, ali ono što sada imamo, u ovom trenutku, vi ste pričali o nekim merama šta će da bude i šta ćemo mi za šest meseci, ali me zanima da li sada ovaj zakon koji treba da usvojimo znači da žena, koja na primer ode na trudničko bolovanje, ne može imati zamenu u nekakvom javnom preduzeću, ili u lokalnoj samoupravi, referent za javne nabavke? Znači, da li ćemo mi čekati na tu saglasnost i koliko dugo?
Ja radim u jednoj lokalnoj samoupravi, opština Čajetina, pa me na primer to konkretno interesuje. Da li to znači da ćemo i za penzionera, ili nekakvim prirodnim odlivom ljudi koji umiru, stariji su, itd, da li ćemo i na to morati da čekamo nekakvu saglasnost i od čega će to zavisiti? Znate, do sada je sve zavisilo od političke pripadnosti. Zato ovo i pitam. Ne znam da li će tako biti i u narednom periodu.
Što se tiče sredstava koje prihoduju lokalne samouprave, svakako se slažem da treba napraviti analizu stanja i u lokalnim samoupravama ali i u javnim preduzećima. Mislim da se više troši u tim državnim javnim preduzećima i da tu curi na sve strane i da, ako bi to rešili, možda bismo imali veće uštede. Ali, slažem se da treba da se poštuje i da svaka lokalna samouprava treba da zna na šta se troše sredstva.
Ali, isto tako, ne može ići uravnilovka, o čemu su kolege danas govorile. Dakle, ukoliko neke lokalne samouprave imaju plan kako da izađu iz krize, razvojne projekte na kojima rade, ne treba ih sasecati u korenu, ne treba ih spuštati, nego im treba eventualno pomoći da oni na taj način prevaziđu krizu.
Mislim da ste mi dužni odgovor na ova pitanja – da li znači da ćemo na to tražiti saglasnost, da li će deca u jednom od zlatiborskih sela koja imaju samo jednu učiteljicu, a njih ima tamo četiri, pet, sedeti u učionici ili ići kućama, pošto njihova učiteljica odlazi na trudničko bolovanje ili se, ne daj bože, razboli i da li će oni imati mogućnost za zamenu, ili će ta saglasnost da dođe za koji vremenski period?

Samo kratko.
Dakle, Vlada se pravi na osnovu većine u Narodnoj skupštini koja se sastoji od određenih političkih stranaka koje se nalaze u vladajućoj većini. „Vlada ili neki nadležni organ Vlade“, tako piše, i zaista moram da potvrdim taj svoj strah da će to tako i biti, jer je tako bilo i u prethodnom periodu. Ministre, ja mogu sada da vam verujem na reč, jer mi smo već uputili neke zahteve za prijem određenih neophodnih odnosno onih referenata koji moraju da budu u lokalnim samoupravama a kojih nemamo, a imamo ispod kvote po ovom zakonu o maksimalnom broju zaposlenih, tako da ćemo videti da li će biti po političkoj liniji. Jer, u opštini Čajetina na vlasti je opoziciona stranka DSS.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici.
Ispred poslaničkog kluba DSS podnela sam amandman da se zadrži sudska jedinica u Novoj Varoši, za područje Osnovnog suda u Prijepolju i da se zadrži sudska jedinica u Čajetini, za područje Osnovnog suda u Užicu.
Obzirom da je kolega Mitrović govorio o Novoj Varoši, a ministar to vrlo dobro zna, neću ponavljati. Podržaću taj amandman u svakom slučaju, dakle koji je isti u prvoj polovini kao i amandman DSS.
Što se tiče same racionalnosti postojanja, o tome smo pričali danas ceo dan, ovih sudskih jedinica npr. u Čajetini i Novoj Varoši. Za Čajetinu mogu da kažem da zgrada u kojoj se nalazi sud, tu se nalazi opštinska uprava i nalaze se još neke druge institucije. Opštinska uprava, dakle lokalna samouprava plaća određen deo troškova, tako da tu nema nešto sporno što se tiče održavanja same zgrade.
Što se tiče sredstava, takođe moram da vam kažem, isto sigurno što znate, ali javnosti radi, ako nemamo sada prenos, ali verovatno će neko biti u mogućnosti da čuje, da se najviše overa ugovora radi u samoj Čajetini, dakle u toj sudskoj jedinici. U 2011. godini od 1.820, 1.200 je bilo u Čajetini, a 620 zajedno Užice i Bajina Bašta, 2012. godine 1.240 Čajetina, 585 Užice i Bajina Bašta, 2013. godine, dakle do sada, do trenutka kada sam ja prikupljala ove podatke 1.320 u Čajetini, 410 zajedno Užice i Bajina Bašta.
Kao što znate, taksa za overu nepokretnosti se kreće od 25.000 do 39.000 dinara po jednoj overi. Naravno to sve zavisi od vrednosti te nepokretnosti. Što se tiče nepokretnosti koje su overavaju u opštini Čajetina, obzirom da pokriva Zlatibor kao jedno veliko turističko mesto, uglavnom su sve za ove takse od 39.000 dinara. Čak, mogu da vam kažem pre par godina jedan investitor je čak overio 171 ugovor za tu najvišu taksu. Što se tiče racionalnosti, o tome govorimo. Dakle, velika sredstva se prelivaju upravo iz opštine Čajetina od ovih taksi u državni budžet. Tako da morate i o tome malo da razmislite.
Što se tiče ostalih elemenata i ostalih parnica, vanparničnih postupaka itd, molim vas da još jednom razmislite. Poznato je kakva je situacija, što se tiče konfiguracije terena. Kako će ti ljudi iz Semegnjeva, iz Labjanice, iz Stubla ili Ljubiša da idu u Užice, da rešavaju svoje ostavinske sporove ili da rešavaju sporove po pitanju imovinsko-pravnih odnosa, da li je nečija međa prešla. Toga zaista ima puno. Ili kako će ljudi iz Draglice, Negbine ili Sjeništa da idu u Prijepolje. Kako i na koji način zimi. Da li ima prevoza ili nema. To vi opet bolje znate i ljudi koji tamo žive.
Tako, kada ste vi pričali, ranije na početku mandata, da će sada mnogo da bude bolje i kako će situacija, što se tiče mreže sudova, da se promeni. Građani Čajetine i Nove Varoši nisu znali da će to vaše bolje, njima da budu gore, naravno i meni, zato što tamo živim. Meni je zaista drago što su Topola, Bogatić, Varavrin dobili sudsku jedinicu nakon prihvatanja ovih amandmana, Odbora za pravosuđe. Zaista mislim da to zaslužuju i Čajetina i Nova Varoš.
Vi ste, sećam se u načelnoj raspravi, vrlo zdušno branili ukidanje ovih sudskih jedinica, pa i u Topoli i Bogatiću, Varvarinu i svuda ostalo, i u Čajetini i u Novoj Varoši itd, ali ste na kraju ipak prihvatili. Zato, ne vidim razlog zbog čega ne bi prihvatili amandmane koji dolaze iz nekih drugih lokalnih samouprava i da ostanu sudske jedinice npr, u Čajetini i u Novoj Varoši. Mi iz lokalne samouprave u opštini Čajetina ćemo prihvatiti da potpuno snosimo troškove održavanja čitave zgrade, ako je to potrebno i ako je to jedini problem.
U poslednjih nekoliko godina gase se škole. Znači državna je politika da se iseljavaju ljudi iz seoskih sredina, jer nema dovoljan broj ljudi. Iseljavanjem iz suda, dakle, ne samo kada se radi o ne znam školama, obrazovnom sistemu, o prosvetu, o zdravstvenom sistemu, mi sada ukidamo i ovu sudsku vlast u potpunosti. Znam da će tu ostati, u jednom delu te prijemne kancelarije, ali svakako postojanje sudske jedinice će se vršiti bar jednom nedeljno, određeni poslovi koji se tiču tih suđenja. Mislim da bi bilo vrlo važno da se to uradi. Mislim da je ovo katastrofa, koja je snašla Srbiju, i da ovo svakako neće izaći na dobro ukoliko ostane ovako. Hvala.

Hvala na odgovoru, ministre. Nisam pravnik, dakle ja sam samo običan građanin koji, između ostalog, može da vidi, radeći u lokalnoj samoupravi, sa kakvim se problemima susreću naši građani.
Što se tiče tih nekih činjenica koje ste izneli, da sa nekim mogu da se složim, sa nekim i ne. Mi možda stvari percepiramo, nekome je čaša puna, nekome je do pola prazna, sve zavisi kako ko percepira određene stvari. Jedino što mene ovde brine pored svih tih stvari, jer ja nemam vremena koliko vi imate da govorim, već samo dva minuta.
Htela bih da kažem da, što se tiče notara, odnosno javnih beležnika koji bi trebalo da počnu da rade ove poslove koje bi radile te sudske jedinice, odnosno po usvajanju ovog zakona, prijemne kancelarije, za njih treba opet nekoliko godina radnog iskustva da bi oni počeli da rade. Sve one sudije koje su bile u sudu, odnosno prethodno u sudu, pa sada koji su se zaposlili su se već snašli, znači rade nešto, ne verujem da će neko od njih da to radi, a ovi koji dolaze mladi, oni nemaju radnog iskustva, ne mogu nigde da se zaposle, ne mogu ni da volontiraju, da ne pričam o pripravnicima itd.
Što se tiče tih rubnih delova, da kažem, opada i broj stanovnika, Čajetina nije ništa drugačija od cele Srbije, nema veze što ima jedan od najvećih budžeta po glavi stanovnika u Republici Srbiji, što je jedna od razvijenih opština, to nema nikakve veze, građani odlaze. U poslednjih nekoliko godina malo ih se više vraća, upravo zbog takve situacije i nemogućnosti da se održe u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu itd, pa bolje da se vrate na svoja imanja nešto da rade.
Interesuje me da li to znači da ako se već svi iseljavaju i odlaze, mi onda treba da u potpunosti zatvorimo sve. Dakle, ako nešto odlazi onda sve institucije treba da odu i da zatvorimo te lokalne samouprave, da one odu u stečaj, da ih svedemo na nivoe mesnih zajednica, da žive samo Beograd, Novi Sad i još par većih gradova. Stvarno ne razumem.

Zahvaljujem predsedniče i poštovani ministre.
Kao građanin, svakako očekujem da država stane u nekim slučajevima iza mene kao građanina, odnosno iza svih svojih građana i da pomogne.
Ne možemo da pustimo da se situacija odvija tako kako se odvija, da ljudi odlaze. Ne bih se složila da neće dati rezultat ako se potrudimo da se otvori škola, ili dečji vrtić u nekoj sredini, naravno ukoliko tu ima dece ili mladih bračnih parova.
Ponosna sam na ono što opština Čajetina radi kako bi zadržala mlade ljude na selu. Imamo uspeha i uspeli smo ne da zaustavimo, već svakako da usporimo odlazak tih mladih ljudi sa sela.
Neće sudska jedinica da ih zadrži, dobro ste rekli, ali očekujem da ćemo se mi u nekom narednom periodu svakako ovde ponovo videti i možda oceniti situaciju, da li će biti bolja ili lošija.
Samo mislim da treba gledati sliku celokupno, ne pojedinačno. Vi ste možda malo, ako smem da kažem, iskarikirali da će sudskom jedinicom neko nekoga ostaviti u određenom mestu itd. Mislim da to sigurno neće biti slučaj, ali celokupna slika i vi kao predstavnik, deo Vlade, deo države, deo vlasti, u vlasti je nož i pogača, treba da se potrudite da zajedno sa vašim kolegama uradite nešto. Mi to svakako kao opozicija ne možemo. Možemo samo da vam sugerišemo, a vaše je da poslušate ili ne.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, izgradnja putne infrastrukture za Srbiju je od nemerljivog značaja i zbog nedostatka autoputeva u prethodnom periodu svi važni pravci iz centralne i zapadne Evrope, prosto nas zaobilaze i samim tim preti nam opasnost svakako od zamiranja privrede.
Znamo da je u poslednjih desetak godina izgrađeno negde oko četrdesetak kilometara autoputa i kada ministar saobraćaja pre par dana kaže da se približavamo tom evropskom proseku, da će se graditi 50 do 55 kilometara autoputa godišnje, zaista meni zvuči kao naučna fantastika.
Svakako, pohvalno je što se država konačno okrenula zapadnoj Srbiji. Konačno imamo konkretne aktivnosti na zatvaranju, da kažem ovog infrastrukturnog projekta od Beograda bar do Požege. Dakle, imamo ta četiri dela ovog autoputa. Sada znamo da je na osnovu Sporazuma jednog sa Azerbejdžanom, a preostali deo na osnovu ovog sporazuma, ovaj drugi deo puta na osnovu kredita i Sporazuma sa Kinom u aneksu 2. ovog sporazuma smo govorili pre par dana. On obuhvata pored ove deonice Obrenovac, Ljig puta E763 takođe i puta E761 Ruma-Šabac, kao i drugu fazu rekonstrukcije termoelektrane Kostolac B. Vrlo je značajno, dakle, što je Srbija ušla u izgradnju ovog infrastrukturnog projekta, i kažem na taj način zatvorili ovaj jedan deo autoputa, bar do Požege.
Naravno, ovde danas govorimo o kreditu i finansiranju i kao što svi građani Srbije treba da znaju način na koji se finansira i način na koji se troše u stvari njihova sredstva, njihove pare, moramo znati kako to i funkcioniše. Pa, kako je Srbija, naravno, zemlja koja ima svoje zakone i koje prvo država mora da poštuje, svi državni organi, naravno i svi ostali.
Postavila bih pitanje – da li je na neki način sprovedena javna nabavka za izbor izvođača ovih radova, obzirom da imamo komercijalni ugovor koji su potpisali Koridori Srbije, Ministarstvo urbanizma i građevinarstva i firma „Šandnong haj- spid grup“. Na koji način je izabrana baš ta kompanija koja znam da je državna kineska kompanija.
Isto tako, pošto u samom Predlogu zakona o kreditu stoji da je Srbija obavila sve potrebne procedure kako bi se ugovorene obaveze realizovale, dakle, i sve dozvole i saglasnosti itd. Znači, Srbija je uradila sve ono što treba da se uradi u zemlji koja prima ovaj kredit, odnosno zajam. Mene zanima da li ste tražili saglasnost Uprave za javne nabavke, obzirom da je to potrebno da se ne bi sprovodili postupci javnih nabavki.
Takođe, da li smo u „Eksim“ banku koja daje kredit odabrali upravo putem javne nabavke, obzirom da je to jedna od tri banke koja u Narodnoj Republici Kini sprovodi, odnosno ovlašćena je za sprovođenje određenih državnih poslova iz različitih oblasti, pa i iz oblasti infrastrukture.
Mislim, da je vrlo važno da to znamo kao i da znamo odgovor na pitanje – na koji način je država Srbija regulisala i planirala da uključi građevinsku operativu Srbije u okviru konkretno ovog infrastrukturnog projekta, ali i ostalih svakako infrastrukturnih projekata koje radimo sa drugim zemljama putem kredita, gde oni postavljaju određene uslove?
Kao što znate u članu 2. stav 2.5 ovog predloga zakona stoji da – roba, tehnologija i usluge koje se nabavljaju iz kreditnih sredstava biće kupljene pretežno od Kine u skladu sa komercijalnim ugovorom i aneksom 2. sporazuma o kome sam govorila pre par dana stoji da se neće plaćati PDV upravo na ove robe i usluge. Pa me zanima da li ćemo svu tu opremu, mašine, sve što je potrebno, materijale kupovati i uvoziti iz Kine ili ćemo mi to ovde uvoziti u Srbiji i uzimati i koristiti usluge puteva Ivanjica Jedinstvo Užice ili nekih drugih preduzeća, naprimer iz građevinskih preduzeća iz Novog Pazara, Nove Varoši, Priboja itd?
Mislim, da ako se zatvore vrata građevinskoj industriji i u državnim poslovima, državnim infrastrukturnim poslovima to u svakom slučaju naša zemlja će brže nazadovati, nego što to čini u ovom trenutku.
Govorila sam o tome i nešto pre par dana, da bi naša Vlada trebalo možda da se potrudi da postavi bolju poziciju u pregovaranju za ove kredite, tako da bi i Srbija imala osim, naravno, što je svakako značajno izgradnja tog infrastrukturnog objekta, pre svega ako govorim o autoputu ili bilo kog drugog infrastrukturnog objekta, da opet mora da se potvrdi da postavi poziciju tako da malo više ili sredstava koja se prilivaju u državu ili pomoći npr. građevinskoj industriji ili drugoj vrsti privrede da može da učini i da može na taj način da se naša privreda ide napred, a svakako i da Srbija prihoduje nešto više.
Znam, da ova Vlada ima nameru da na neki način rastereti budžet tako što će u jednom delu za izgradnju ovog autoputa da koristi koncesiju, da potpiše koncesivni sporazum i to za deo autoputa Surčin-Obrenovac i deo od Preljine do Požege. Ako sam dobro razumela prethodnih dana, nešto što sam čitala, dostavljene su, odnosno tražene su ponude od nekoliko kineskih komapnija, pa me interesuje da li je to tačno? Da li su tražene ponude od tih komapnija? Zašto samo od kineskih? Da li smo imali mogućnost da možda tražimo i od nekih drugih kompanija možda bi dobili neke bolje uslove?
Svakako da se država ne zadužuje, a da se radi koncesijom je mnogo bolji model i zaista dobar model. Mislim da to nije sasvim opravdano u ovom trenutku zato što dve deonice puta u dužini od 103 kilometara, jedno sada sa kineskim kreditom, a jedno sredstvima od Vlade Azerbejdžana radimo. Ova dva preostala dela, početni i krajnji do Požege deo autoputa radimo preko koncesije. Mislim da to nije dovoljno opravdano zato što nije dovoljno isplativo. Jedino ceo put ukoliko bi radili koncesiono to bi bilo isplativo za koncesionara, a država opet ako bi dala i ova 103 kilometara da putarinu naplaćuje evenutalno neki koncesuarni. Onda bi došli u situaciju da ne možemo da otplatimo ove kredite koje ćemo otplaćivati u narednih 20-ak godina. Svakako tih putarina država Srbija bi mogla prilično da prihoduje ili da koncesionar plati onoliko koliko bi zadovoljilo da Srbija može da otplati ove kredite.
Tako da se treba pozabaviti ovim pitanjem, a da ne pričam da je hronologija obećanja kada će se autoput Beograd-južni Jadran izgraditi zaista dugačka. Volela bih da sada kada uzimamo ovaj kredit, kažem, i kada imamo negde definisanu neku finansijsku konstrukciju za realizaciju ovog projekta, da oročimo period kada će se ovaj autoput zaista i završiti. Mislim da je to vrlo važno, pre svega za građane zapadne Srbije, a onda sigurno i za sve građane naše zemlje.
Mislim da je vrlo važno da podsetimo naše građane da, a i vi se sigurno sećate kada je prvi put potpisan koncesni ugovor za izgradnju ovog autoputa Beograd-Požega i kada je izabrana kompanija, u stvari dve kompanije da rade ovaj autoput. Verujem da posle 2008. godine da nije bio ovaj ugovor poništen, da bi mi sada imali taj autoput i da bih kući išla svaki dan autoputem, a ne ovako i da bi sve bilo puno bezbednije. Jer, kao što ste malo pre pomenuli preko 18 hiljada ljudi u poslednjih nekoliko godina je stradalo na Ibarskoj magistrali. Verujem zaista da bi taj autoput bio gotov, ali ostaje korak ukus u ustima i žal što to nismo svakako završili i zato sad moramo da zapnemo mnogo više i mnogo brže.
Znam takođe da je Ministarstvo urbanizma i građevinarstva zauzelo stav da put E763 u okviru koga je ova deonica Obrenovac-Ljig ide putem Obrenovac-Surčin. Dakle, da ide levom obalom Save. Htela bih da postavim pitanje, na osnovu određenih pokazatelja koje sam dobila od Srpskog društva za puteve – da li su stručna lica uradila tehničku, ekonomsku analizu zajedno sa kost benefit analizom? Jer, tu imam, a verujem da ste i vi sigurno upoznati sa dopisom Srpskog društva za puteve koje na primer kaže koja je prednost one varijante koja ide Obrenovac-Ostružnica, dakle, desnom obalom Save.
Pročitala bih par tih detalja. Prvi i osnovni je da bi manji troškovi bili za 26%, da bi manji troškovi izgradnje samo auto-puta bili oko 29 miliona evra, a kažem stručna lica iz Društva za puteve, uradili su tehničku i ekonomsku analizu sa kost benefit analizom, to vam čitam na osnovu toga.
Takođe, omogućio bi se kraći put od 9,5 km za preko 60% vozila. Takođe postigli bi se manji troškovi održavanja auto-puta u tridesetogodišnjem periodu za preko 10 miliona evra. U slučaju uvođenja naplate putarine, period povraćaja uloženog kapitala kraći je za osam do deset godina.
Što se tiče indirektnih efekata npr, zaustavio bi se dalji proces klizanja, što omogućava obezbeđenje i sanaciju preko 500 ugroženih objekata, kao i dobijanje oko 200 ha stabilnog terena za dalju građevinsku upotrebu, upravo na ovoj desnoj obali Save. Stvaraju se uslovi za definitivno dovođenje u kvalitetno eksploataciono stanje deonice puta M19 Umka-Obrenovac. Otklanja se opasnost da klizište prekine tok reke Save i izazove poplave ogromnih razmera, da bi se tako verovatno ugrozi i grad Obrenovac.
Ne uništava se za sva vremena preko 120 ha poljoprivrednog zemljišta. Takođe, znam da je samo ministarstvo već odgovorilo i na ovaj dopis i da je zauzelo određeni stav, da na osnovu softvera Svetske banke je određen taj ulaz u Beograd, da to ne ide na ovu stranu kako sam ja rekla, preko Ostružnice, nego da ide na Surčin, ali smatram da bi bilo mnogo bolje kada bi taj ulaz mnogo bliži Beogradu nego na ovaj način.
Svakako kada se mi u ovom trenutku, za naredne infrastrukturne projekte bi svakako morali da razmotrimo te mogućnosti daljih koncesija, odnosno javno-privatnog partnerstva. Zanima me kakav je vaš stav, Ministarstva građevine, mislila sam i Ministarstva finansija, pošto sam očekivala gospodina Krstića danas ovde, ali svakako i Ministarstva građevinarstva, da se radi putem javnih, privatnih partnerstava infrastrukturni projekti.
Mislim da su to dobri modeli, ali pre svega toga, pre izgradnje, mora da se uradi kvalitetna ekonomska i finansijska analiza, da se uradi analiza ekonomske efikasnosti samog projekta, da dobijemo podatke o vrednosti. Svakako je vrlo važno da se podeli rizik između obe strane, kada se radi jedan projekat modelom javnog privatnog partnerstva.
Svakako mora se voditi računa o društvenim efektima, da se izvrši budžetska ocena tog kapitalnog projekta ili bilo kog drugog koji se radi, da se izvrši pravilna analiza svih elemenata koje imamo. Bez toga ne možemo ulaziti u proceduru bilo koncesije, bilo javnog privatnog partnerstva.
Volela bih da mi objasnite na koji način će se raditi ovaj koncesija za ovaj prvi i ovaj poslednji deo auto-puta do Požege. Dakle, mi ne znamo pod kojim uslovima je ta koncesija uzeta.
Pored toga što ovaj auto-put znači izuzetno za zapadnu Srbiju, dakle infrastrukturno, on znači pre svega za razvoj različitih privrednih grana. Znate da u tom kraju tamo i Zlatar, i Zlatibor, Priboj, Prijepolje žive prvenstveno u ovom trenutku od turizma, žive od poljoprivrede. Ostale privredne grane su malo manje zastupljene. Zaista smatram da u ovom trenutku infrastruktura prvo, a zatim promocija i marketing su značajni za razvoj turizma. Bez ovog auto-puta i bez aerodroma, mi u zapadnom delu Srbije ne možemo ništa učiniti.
Takođe dve povezane stvari, pored toga što bi npr. auto-put doprineo svakako razvoju turizma, a samim tim unapređenju investicija u turizam, novog razvoja građevinske industrije, teško da će to moći da se postigne sada kada budemo povećali PDV na hotelske usluge smeštaja sa 8% na 20%, a to su ogromni porezi koji ne postoje nigde u okolini i prosto ćemo doći u situaciju da će se izmeštati sve te kapitalne investicije u turizam, u susedne zemlje, pa to povezujem, naravno i sa građevinskom operativom, sa građevinskom industrijom i korišćenjem naših građevinskih firmi i njihovog ulaganja, isto tako i sa infrastrukturom, jer ako ne povežemo te dve stvari, turizam i ovu infrastrukturu, mi prosto nećemo imati kome u narednom periodu ni da pravimo auto-put ili bilo šta drugo.
Treba znati da je turizam porastao bez nekog posebnog truda, muke i napora, on je porastao, rast je zabeležio od 12% u protekloj godini, dok ostale privredne grane propadaju. O tome se takođe mora voditi računa.
On je sa sedmog mesta dospeo u svetu na treće mesto po učešću BDP, a mi se tako olako odričemo tog turizma, podizanjem poreza, a pre svega, kažem, nedostatka infrastrukture. Svakako bi sa razvojem turizma mogli da unapredimo različite druge privredne grane, pa i trgovinu, transport, saobraćaj, ugostiteljstvo, a svakako da ne pričam o uticaju na razvoj građevinske industrije.
Mislim da sve što radimo, mora da se radi u određenom pravcu, smeru i moramo znati kuda idemo i obuhvatiti više privrednih grana, ali za sve je osnova infrastruktura.
Ono što bih želela da istaknem, to je da bez pokretanja domaće građevinske industrije, nama svakako nema spasa i mislim da na to moramo da obratimo pažnju, a primetila sam takođe u budžetu da kapitalni izdaci za investicije, veći su u odnosu na 2013. godinu sa 33 na 52 milijarde dinara, ali isto sam primetila da u 2013 godini samo 17 posto ovih investicija, sredstava za investicije, iskorišćeni u prvoj polovini godine.
Verovatno se to dešava dok se vidi i dok se sačeka da li će se sva sredstva koja postoje u budžetu za plate i penzije, i druga davanja i tekuću potrošnju, iskoristiti i da li će biti dovoljna, a tek se onda radi na investicajama i u principu ova sredstva za investicije, ne budu iskorišćena.
Mislim da je važno da kažemo da je u budžetu za ovu godinu opredeljeno upravo ovih 10 posto, koje je potrebno da država uloži, ali isto tako bih htela da vam postavim pitanje, pošto sam negde pročitala da će se tih 10 posto, odnosno te 3 milijarde dinara u budžetu koje su upravo kod vašeg ministarstva opredeljene, iskoristiti za plaćanje pravnog finansijskog i tehničkog, čini mi se savetnika za realizaciju ovog kredita, pa me zanima, da li je to tačno ili će se koristiti za neke druge stvari.
Zanima me kada će početi izgradnja ove deonice auto puta Obrenovac – Ljig, zato što sam negde pročitala da ste izjavili da će to biti krajem novembra, početkom decembra, što bi bilo izuzetno dobro, ali me naravno zanima da li mi to možemo da učinimo, bez uplate avansa, dakle, da su sredstva planirana za 2014. godinu, da li možemo da počnemo da radimo ili ćemo ipak morati da čekamo početak 2014. godine kada uplatimo sredstva, da tada i krene da se radi.
Mislim da treba da građani Srbije znaju da se država Srbija svake godine zadužuje sve više i više, pa tako 2013. godine u budžetu zadužili smo oko 90 milijardi dinara, a u ovoj godini već 114 milijardi dinara i treba da se zna, to je dakle, za kamate.
Što se tiče samog zaduženja 2013. godine bilo je 630 milijardi, a sada 662 milijarde za 2014. godinu koliko je planirano.
Znam da ima puno kredita koji se ne koriste, a već smo počeli da plaćamo penale. Tu su neki krediti za železnicu, za klinički centar i zanima me zbog čega ne koristimo te kredite.
Verujem da će odgovor da bude zato što nemamo projekat, ali svakako morate znati da se projekti mogu naručiti, treba unapred da se razmišlja, da se prave planovi i mislim da ti projekti treba što pre da se rade i da rešavamo imovinsko-pravne odnose, da izdajemo dozvole i na taj način sa tim projektima da budemo pripremljeni sutra kada imamo neki ovakav sporazum, da vrlo brzo možemo da reagujemo.
Takođe, samo bih htela da istaknem da je nemerljiv značaj puta E 763 za čitavu Srbiju, naročito za zapadnu Srbiju i da možda još jednom pomenem kako bi to i da istaknem svoje mišljenje i svoje zalaganje grupe DSS da bi ovaj auto-put od Požege trebao da ide preko Zlatibora prema Novoj Varoši, Priboju i Prijepolju, jer je to izuzetno važno.
Prvo je to ekonomski opravdano da ide na taj kraj. Građani ovog kraja, Nove Varoši, Priboja i Prijepolja će prosto oživeti. Ako to ne bude bilo tako, to će da bude potpuni krah za sve ove opštine.
Takođe, ukoliko bude išao na ovu varijantu preko Peštera vrlo verovatno će poremetiti i Rudnik uglja „Štavalj“ što će biti veliki problem, jer dosta građana radi upravo u tom kraju, u tom rudniku, a takođe i održavanje puta zimi preko Peštera neće biti sasvim kvalitetno zbog veoma niskih temperatura.
Takođe, trasom preko Zlatibora vrlo lako i brzo mogu da se naprave delovi auto-puta koji bi išli prema Sjenici i Ivanjici, jer bi bilo mnogo brže u tom slučaju, a da ne pričam kada se krene od Požege prema Užicu i prema Zlatiboru, ide odvajanje prema Republici Srpskoj i taj planirani auto-put koji ide preko Kremana do Višegrada, što mislim da je izuzetno važno i mnogo bliža varijanta spajanja sa Republikom Srpskom, što je takođe jedan od prioriteta naše zemlje.
Svakako, sam opstanak auto-puta prema zapadnoj Srbiji, to je jedini opstanak, ništa drugo za sve građane zapadne Srbije i nadam se da za ovu Vladu, kao što je bilo za prethodnu, se neće završiti auto-put „Srbija u Čačku“, već malo zapadnije.

Zahvaljujem se ministru. Dao je odgovore na većinu pitanja.
Nesporno je da je ovaj autoput izuzetno značajan. To će biti žila kucavica za zapadnu Srbiju. Samo još jednom hoću da vas podsetim da ne ostavljate nikako te ljude koji su tamo u Novoj Varoši, Priboju, Prijepolju, u tom kraju Srbije, bez puta. Zaista će to značiti potpuno iseljavanje tih krajeva. Ionako opada broj stanovnika. Mi smo o tome nešto juče govorili. Molim vas da još jednom razmotrite, ako već toliko košta taj projekat da se ide preko Peštera, verovatno je projekat preko Zlatibora, na Novu Varoš je, nadam se, jeftiniji, tako da možete i to da vidite.
Što se tiče projekata, naravno, nisam mislila da vi treba to sve da uradite, ali kažem za te infrastrukturne projekte, velike, kapitalne, čitava Vlada i ministarstva moraju da se dogovore i da se što pre radi na projektnoj dokumentaciji i onda posle toga rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i, naravno, na izdavanju dozvola.
Ovo što ste rekli za levu i desnu obalu Save, pa mislim da je poenta upravo u tome da se to klizište reši na taj način tako što bi se autoputem to rešilo. Čini mi se da ste se, evo, kao što ste i vi rekli, u stvari i zalagali za tu trasu. Mislim da je prva trasa kako ta desnom obalom Dunava, kako ova trasa koja je takođe išla prva ovog autoputa preko Zlatibora, dakle, ta jedna kompaktna celina je bila trasa koju je struka opredeljivala, a sada ova trasa levom obalom Save i trasa na Pešteri je trasa koju opredeljuje politika.
Vi možda ne možete toliko da utičete, ali u svakom slučaju to je politika i mislim da to jako loše i da treba da se radi na malo drugačiji način u svakom slučaju.
Još jednom apelujem da se potrudimo svakako svi zajedno da srpska građevinska operativa bude uključena na ovim velikim infrastrukturnim projektima za koje pare uzimamo iz kreditnih linija.
Dozvolite mi da pitam konkretno pitanje - da li ćemo na celom putu da damo da se naplaćuje putarina koncesionaru koji bude uzeo pod koncesiju deo Preljina-Požega i Surčin-Obrenovac? Dakle, da li ćemo dati na celom putu da oni naplaćuju putarinu ili samo na ta dva dela?