Hvala lepo.
Poštovane kolege, mi smo ispred poslaničke grupe DSS na član 3. podneli amandman gde smo predložili da se doda iza tačke 28. tačka 29, a taj član odnosi se na značenje određenih izraza u javnim nabavkama i da to bude neuobičajeno niska cena, to je ponuđena cena koja značajno odstupa u odnosu na tržišnu uporedivu cenu i izaziva sumnju i mogućnost izvršenja javne nabavke u skladu sa ponuđenim uslovima.
Smatramo da na osnovu dosadašnjeg iskustva koje smo imali da se ovaj termin neuobičajeno niska cena, mora jasno i precizno definisati bez obzira što u članu 92. stoji ovaj termin. Ali, svakako i ovaj član 3. postoji i tako je naveden i svi ovi termini koji se koriste u proceduri javnih nabavki su navedeni te smo smatrali da je vrlo važno da i ovde to uradimo. Jer ako je predlagač hteo da napravi bolje, jasnije i preciznije i kriterijume i sve što se tiče procesa i procedura u javnim nabavkama, smatrali smo da ovo nije smeo da izostavi.
Ranije smo imali velikih problema sa damping cenama stranih firmi, na različitim tenderima gde tokom postupka dobijamo i do dva, tri puta nižu cenu. Imali smo primer "Alpine" gde je procenjena vrednost bila 33,3 miliona evra za radove, a oni su je dobili za 17,3. Neposredno posle toga uz različite anekse ugovora i podnete odštetne zahteve isplaćeno im je 44 miliona evra, znači najniža cena, nije i najpovoljnija za državu.
Dakle, dešava se vrlo često suprotno, tako da stvarno smatramo da je neophodno da se ovaj termin definiše u okviru člana 3. Molim predstavnika predlagača da to uzme u obzir u cilju boljeg i preciznijeg Zakona o javnim nabavkama.

U principu, ja sam bar razumela da mi Zakon o javnim nabavkama, kao i druge zakone donosimo da bi precizirali i jasnije definisali sve procedure i postupke, evo konkretno u procedurama u sprovođenju javnih nabavki.
U članu 3. definisani su svi termini koji se pojavljuju u Zakonu o javnim nabavkama, pregovarački postupak, kvalifikacioni, konkurentni dijalog, okvirni sporazum, a onda mi ponovo dalje u članovima 35, 36, 37, 38, 39. itd, pojašnjavamo, odnosno predstavnik predlagača pojašnjava te termine. Zaista ne smatram da je to neko opterećenje za sam zakon, to što bi trebalo možda da se pojasni, pošto termin neuobičajeno niska cena je nešto sa čime smo se susretali poslednjih godina, vrlo su se koristili na jedan nezgodan način i dešavalo se da ta cena koja je najniža, ne bude najpovoljnija za državu, već kroz aneks ugovora, kroz neke odštete i zahteve, država plati mnogo više, a u nekom drugom slučaju, možda bi dobili neku povoljniju, da smo u startu uzeli neku cenu koja nije neuobičajeno niska u odnosu na procenjenu vrednost.
Malo sam se u svojoj opštini gde radim i bavila tim javnim nabavkama, pa sam videla i na primeru lokalne samouprave, a već i na primeru gde su države cifre mnogo veće, svakako je to dosta ozbiljnije, a ovo što je moj kolega Dejan Mihajlov rekao, naš je cilj da mi pomognemo da ovaj zakon bude što bolji i što kvalitetniji.
I za nas je neki narod glasao i oni takođe očekuju da mi pomognemo u cilju donošenja jednog zakona o javnim nabavkama, koji je dobar, kvalitetan, koji će sprečavati korupciju i koji će doprineti uspehu i radu svih izvođača radova, ali i naručilaca posla. Mi samo hoćemo da pomognemo.

Mi smo predložili da se iz zakona briše član 37. koji se odnosi na institut konkurentnog dijaloga, koji je ovde uveden zato što je dat predlog kroz direktive EU i neke zemlje EU su uvele ovaj institut, poput Slovenije.
Rezultati su negativni, nemaju baš ni povoljna mišljenja o samom ovom postupku i smatramo da nije potrebno definisati i ubacivati u Zakon o javnim nabavkama ovaj termin konkurentnog dijaloga, s obzirom da postoje drugi termini o kojima smo malopre govorili u članu 3. na primer, otvoreni postupak, restriktivni postupak itd, koji bi mogli da budu mnogo transparentniji i mnogo bolje i jasnije definisani, kako bi svi mogli što bolje i što kvalitetnije da koriste ovaj zakon o javnim nabavkama.
Tu pre svega, mislim da primer na one službenike za javne nabavke koji rade po javnim preduzećima, po lokalnim samoupravama itd, koji su sada u proteklom periodu išli na obuke za korišćenje tog zakona, tih odredbi, za pravilno implementiranje odredbi Zakona o javnim nabavkama, jer sada znači kada uvodimo nove termine sada treba ponovo da šaljemo te referente za javne nabavke na edukacije, da slušaju nešto novo, da se upoznaju sa novim terminima itd. To znači da ono što su do sada učili i pare koje su lokalne samouprave i javna preduzeća davala određenim institucijama, da edukuju te njihove referente, sada su značajne pa moramo ponovo da ih edukujemo, konkretno za ovaj dijalog itd.
Meni nekako sve ovo izgleda i podseća kao kada je Bugarska trebala da uđe u EU pa su usvajali zakone na engleskom jeziku, samo da ih usvoje i da uđu, te tako i mi, ako je rekla EU, obavezno treba to da ubacimo, iako meni uopšte nije jasno šta znači taj konkurentni dijalog, pa bih volela ako imate neki primer da mi date prilikom biranja izvođača radova, na primer, ili pružanja nekih usluga, kako bi se iskoristio ovaj, na primer, institut konkurentnog dijaloga. Hvala.

Hvala. Dobro, u principu, to što ste rekli vidim kao primer pregovaračkog postupka koji može da se koristi i ne znam kako smo do sada radili. Ako postoji konsultant koji bi možda mogao da da neku tehničku specifikaciju za određenu računarsku aplikaciju i slično, ne znam zbog čega u tom slučaju moramo da biramo i zbog čega bi to moralo da bude drugačije u odnosu na ovaj konkretni dijalog.? Kako ćemo da znamo da je neko od tih pet, koje izaberemo, bolji ili lošiji, ako do sada nismo imali jasno definisano šta je to predmet javne nabavke?
Samo hoćemo, to sam i malo pre rekla, poštovana predsedavajuća jedino meni nije dala da završim svoju misao i da repliciram da bi skratili vreme rasprave. Ovde se pričalo o koje čemu itd, a to je da smo mi iz DSS svojim amandmanima želeli da unapredimo Zakon o javnim nabavkama i da možda detaljnije i preciznije definišemo neke stvari. Ponovo vam ponavljam, da ne ulazimo u neke stvari gde ćemo morati da potrošimo više novca za edukaciju referenata za javne nabavke. Možda smo mogli ovim postojećim rešenjima, koja ćemo malo preciznije i detaljnije da definišemo, da obuhvatimo sve, pa i ove javne nabavke koje ne mogu na neki način da se definišu kroz tehničku specifikaciju itd.
Samo imamo želju da pomognemo. Hvala vama na tom objašnjenju, ali sam i dalje stanovišta da taj konkurentni dijalog može da se zameni, odnosno izbriše, a da ga zamenimo, na primer, pregovaračkim postupkom, bar zbog referenata za javne nabavke u lokalnim samoupravama u javnim preduzećima.

Hvala.
Poštovani ministre, poštovani kolege poslanici, ja nisam u ovoj materiji tako da ne znam baš da li imam pravo o nekim diskusijama danas da govorim, ali svakako sam razgovarala sa nekim lekarima, pa smo, eto, došli do nekog mogućeg predloga, koji bi eventualno možda mogao da se ugradi u ovaj zakon o zdravstvenom osiguranju.
Naime, mi smo podneli amandman da se u članu 4, u predloženom članu 43v, broj 180 dana koji je potreban da se neki lek stavi ili skine sa liste, zameni sa brojem 90, a odnosi se na original lekove, znači lekove sa zaštićenim međunarodnim nazivom. U odnosu na lekove koji postoje, a koji su generički nezaštićenog naziva, generalno su jeftiniji u prodaji i najčešće se nalaze na ovim listama lekova koje propisuje Fond zdravstvenog osiguranja.
Smatramo, prosto, da je rok koji je ovde ostavljen na 90 dana za stavljanje ili skidanje ovog leka sa liste, treba da se eventualno izjednači, ako već niste prihvatili da se ovaj rok od 180 dana smanji, jer sigurno da bi bilo mnogo svrsishodnije, bolje i jeftinije, bolje pre svega za pacijente, a verovatno i za Republički zavod zdravstvenog osiguranja, da jednim boljim kvalitetnijim lekom koji ćemo ispitati, koji ćemo staviti na listu lekova, lečimo pacijente koji boluju od određenih bolesti, a ne da im eventualno tri, četiri ili pet puta, lekari prepisuju ove druge lekove koji se nalaze na ovoj listi Fonda.
Znači, mi smo tražili da se ovih 180 dana smanji na 90, ili eventualno, ako to ne možete da prihvatite, da se taj rok prosto izjednači. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice poslanici, ministar Dinkić je pre neki dan rekao da je on čovek koji voli kritiku i ne želi da rasprava u parlamentu o ovom setu ekonomskih zakona bude dosadna, pa se nadam da ministarka neće imati ništa protiv.
Mi iz DSS smatramo da je veoma važno vratiti likvidnost u privredu, ali moramo se pozabaviti nekim detaljima, konkretno u ovim zakonima, kako bi to moglo da se desi na pravi način.
Pre svega, reći ću nešto o Predlogu zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza o komercijalnim transakcijama, kako bi možda razjasnili par nekih delova. Ono što mene zanima u startu, idemo redom, od člana 3. od kada se računa taj rok kada je obaveza plaćanja u smislu tačke 3) gde kaže da pregled predmeta obaveze može da traje 30 dana, ukoliko se tako govori. Da li je to period kada je nadzor dužan da definiše da li je ta usluga izvršena, da li je neka roba primljena itd, ili je to nešto drugo?
Takođe, smatram da je ipak ugovorima između dve strane, između partnera bilo potrebno dati slobodu tim subjektima da se sami dogovore o svim stvarima u ugovoru, a isto tako i o plaćanju, dok država ovde, što se tiče nekih rata daje maksimalno dve rate i to 50% mora biti jedna rata i sve da se izmiri u roku od 90 dana. Ugovor je jedan dogovor između dve strane i smatram da možda tu nije bilo potrebe da se država upliće, pogotovo što se ovim članom 6. definiše da će one odredbe ugovora koje nisu u skladu sa zakonom, biti ništavne, pre svega u smislu ovih plaćanja.
Kaznena politika, čuli smo u jučerašnjoj raspravi je možda malo više drakonska, te kazne su dosta velike, a mene zanima, između ostalog, kako ćemo mi odlučiti, kako će organi koji o tome odlučuju, odlučiti ko će biti kažnjen sa 100.000, a ko sa dva miliona i od čega to zavisi, od visine neisplaćenog duga ili možda od nečeg drugog.
Svesni smo, naravno, o tome smo juče govorili da postoji dosta trenutnih dugovanja kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, a ministar je nešto govorio o tome kako i na koji način će se to regulisati, ali smatram da svi ti dugovi neće moći da se reše, da se isplate u periodu do 31. marta, pa ćemo ući u taj period kada ćemo imati tih zaostalih dugovanja, pa moramo razmisliti kako i to da se reši. Svesni smo da u proteklim godinama, bilo je dosta lokalnih samouprava koje nisu plaćale komunalije, struju i zanima me da li ovim zakonom, nigde nisam našla, ali možda postoji negde, biće rešena i ta dugovanja, odnosno da li će se poštovati rokovi plaćanja od tih 45, 60 dana između državnih institucija prema EPS, "Srbijagasu" itd.
Ono što mi iz DSS smatramo jeste da bi se vratila likvidnost u privredu i da bi se pokrenula ova preduzeća, pre svega moramo da se pozabavimo različitim granama privrede. Dakle, nije isto svuda. Znamo da u obrazloženju piše da je 134 dana neki okvirni, odnosno prosečni rok kada se ta sredstva uplaćuju za izvršene obaveze.
Smatramo da je, na primer, u građevinarstvu, preko 220 dana taj neki prosečan rok za isplatu, možda treba gradacijski da napravimo neke grupe tih privrednih grana, gde će se vraćati, odnosno gde će rokovi otplate biti nešto duži, kao što ste ovde u Predlogu zakona predložili, na primer, za Republički fond za zdravstveno osiguranje, tako je moglo da se izdefiniše za različite druge grane privrede, jer je situacija dosta teška.
Mi povećavamo, kao Vlada, kao država, poreze, PDV, porez na dobit pravnih lica, na kapitalnu dobit, ograničavamo rokove plaćanja, a tražimo da bude privreda likvidna i da se sve to zavrti brzo. Smatram da para i sredstava svakako nema i da samo treba, da je namera svakako dobra, kao što je naš ovlašćeni predstavnik i rekao, ali da mora malo ozbiljnije, malo bolje i malo dugoročnije da se uradi, jer je dosta više instant i nekih ad hok zakona, treba da rešimo neke stvari sistemski.
Što se tiče Zakona o javnim preduzećima, o ovom zakonu se dosta govorilo. O tome ću nešto govoriti i po amandmanima. Ono što možda treba istaći da mislim da je nedovoljan broj članova nadzornog odbora za javna preduzeća pri lokalnim samoupravama. Dolazim iz lokalne samouprave, pa je to ono što me najviše zanimalo.
U članu 18. su definisane svih 14 aktivnosti kojima treba da se bave ti članovi nadzornog odbora. Oni moraju da ostave sve druge stvari, samo da bi se bavili tim javnim preduzećem, koje, na primer u svom sastavu i u delatnostima imaju i parking, i groblje i vodovod, i kanalizaciju, i zelenilo, i građevinsku operativu itd. i vrlo je teško da se o svemu tome vodi računa, pa smo predložili amandman da se taj broj, eventualno, uveća.
Sami kriterijumi za predstavnike nadzornih odbora, odnosno članova nadzornim odborima, za nezavisnog člana, za direktora su možda malo, po mom mišljenju rigidni, u smislu da je u malim lokalnim samoupravama vrlo teško naći ljude koji će za nezavisnog predstavnika nadzornog odbora moći da nađu čoveka koji je eksperte, koji je kvalitetan, koji nije bio angažovan u vršenju revizija, finansijskih izveštaja, itd, i da još nije član političke partije. Mi se svi u tim lokalnim samoupravama, sa tih 10, 15, 20 hiljada stanovnika trudimo da one najkvalitetnije ljude, najbolje, najstručnije, uvek privučemo da budu u našim redovima. Smatram da je ovo dosta problematično i mislim da ne može da se ispuni i da neće moći da se realizuje. Prosto, zakon neće moći da bude primenjiv.
Slično je i sa ostalim članovima nadzornog odbora, gde smo predložili da se umanje, na primer, ove godine radnog iskustva u tačkama 4. i 5. Treba voditi računa da se ostvare ciljevi koje želite da postignete ovim zakonom, ali svakako da to bude realno i da može da se, u okviru manjih lokalnih samouprava kojih je najviše u Srbiji, i da se realizuje.
Nije mi jasna uloga izvršnog odbora, u smislu da li se članovi izvršnog odbora zapošljavaju nanovo. Da li to znači u javnim preduzećima novo zapošljavanje i da li te njihove naknade predstavljaju neke nove troškove za ova javna preduzeća?
Što se tiče imenovanja direktora, kasnije sam videla da se to definiše prema Zakonu o radu. Mislim da je to bolje i, naravno, ne mogu se odjednom ispuniti ovi kriterijumi, kao što su za državna preduzeća, što svakako treba da bude.
Treba da damo što više šanse mladim ljudima. Školujemo ogroman broj menadžera. Od 5.142 menadžera koja su u 2010. godini diplomirala, osam ih je našlo posao. Mislim da moramo i na tome da radimo i da možda smanjimo ove kriterijume da mlađe ljude malo ranije ubacimo, bar u tim lokalnim javnim preduzećima da rade i da se bave stvarima upravljanja, zašta su svakako i konkurisali.
Mislim da i ovi usvojeni programi lokalnih javnih preduzeća ne treba da se šalju u nekih pet ministarstava, naročito ako je to pisanim putem, odnosno pisani izveštaj. Smatram da je to ogromna birokratija, bacanje papira, da ne pričamo o drvetu koje se uništi, isto tako, i oko realizacije tih usvojenih programa, pa svakako računamo da ta lokalna Skupština, da ti nadzorni odbori koji postoje, da određeni organi koji vrše reviziju finansijskih izveštaja, da su valjda sasvim dovoljni da odluče da se taj program u lokalnim javnim preduzećima dovoljno dobro realizuje. Prosto, nema potreba da ga šaljemo dalje. Dosta je više sa centralizacijom, hajde da decentralizaciju sprovedemo u delo.
Isto mi je nejasno zbog čega bismo kažnjavali lokalne samouprave odbijanjem transfera, ukoliko ne poštuju javna preduzeća određene predmete odnosno ne poštuju tu politiku zarada i zapošljavanja u javnim preduzećima, pa sada izaberemo nekog tamo koji možda namerno, da bi lokalnoj samoupravi smanjili te transfere ili ih presekli, da urade tako nešto.
Srbija se nalazi na 149 mestu u oblasti poreskih obaveza…
(Predsedavajući: Gospođice Božanić, vreme vaše poslaničke grupe je isteklo.)
Htela sam da kažem nešto o Zakonu o privatizaciji…
(Predsedavajući: Molim vas, završite misao.)
Htela sam samo da kažem da je Srbija na 149 mestu u oblasti poreskih obaveza, od 185 zemalja i da 34% prihoda preduzeća daju na poreze, tako da moramo da se pozabavimo da zaista dovedemo likvidnost u privredu, da pokrenemo stvar. To ne može ovako brzim podizanjem i ograničenjem rokova, podizanjem različitih poreza, a da ne radimo ništa na drugu stranu. Ostalo mi je ovo o Zakonu o privatizaciji, koji bi se nadovezao na ovo, ali će valjda biti prilike. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, mi smo predložili da se u članu 12. izbrišu stavovi 2, 3. i 4, koji u stvari regulišu sankcionisanje budžetskih korisnika u slučaju ukoliko oni ne izvrše plaćanje za stalne troškove, troškove tekućih popravki, održavanje i materijal.
Smatramo da se pozivanjem na jedan zakon, koji će tek biti u proceduri, o kome ćemo govoriti, možda ćemo ga usvojiti, možda nećemo, treba da vodimo računa da će ako ga usvojimo, taj zakon regulisati ove odredbe i smatramo da ovde nema mesta u Predlogu zakona o budžetu, da nema mesta za ove odredbe.
Takođe, treba da kažemo da bez usvojenog zakona o ograničenju rokova plaćanja, ovi stavovi u ovom članu 12. neće imati pravnu snagu, a kad se on usvoji ovi članovi su nepotrebni.
Predlog zakona o budžetu RS za 2013. godinu je dosta obiman i sve one nepotrebne stvari bi svakako trebalo da se izbace. Kad smo već kod ovih stalnih troškova popravki i održavanja, mislim da bi stvarno bilo krajnje vreme da obratimo pažnju na ovaj ulazni deo ovde i da se bar deo ovih sredstava, koja su za to planirana, da se ove ploče ovde malo srede, da se sredi ovaj asfalt, jer stvarno je sramota da ljudi kada dolaze ovde, u svakom trenutku i mi ovde, nemamo jednu lepu sliku i lep prilaz ovoj našoj zgradi, koja je ovde ovako uređena.

Nadovezaću se na prethodni amandman u članu 16. smo predložili da se briše član 16. zato što smatramo da određene nepotrebne stvari ne treba da budu u jednom ovako ozbiljnom zakonu o budžetu Republike Srbije.
Pre svega ovaj član se odnosi na korišćenje prostorija državnih institucija, odnosno korisnika budžeta, direktnih i indirektnih između sebe i oni regulišu kako će plaćati korišćenje tih prostorija, naravno koliko se ugovorom to definiše, možda plaćaju i druge troškove.
Međutim smatramo da bi to Zakonom o javnoj svojini bilo bolje regulisati. Znamo da ima dosta takvih prostora koji se iznajmljuju i čak trenutno dosta budžetskih prostora koji se i ne koriste. To je veliki problem i nalaze se na dobrim lokacijama. U zadnje vreme sam čitala, to je problem kasarne u Kragujevcu, itd.
Smatram da treba bolje da se pozabavimo tim prostorima i korišćenjem tih prostora koji su na atraktivnoj lokaciji, a koji bi svakako mogli da se iskoriste za unapređenje razvoja pojedinih lokalnih samouprava. Hvala.

Hvala lepo.
Što se tiče amandmana na član 29. predložili smo da se iznos za lokalne samouprave za transfere poveća za pet milijardi.
Htela bih da istaknem da sam pročitala preporuku Fiskalnog saveta i s ve ono što piše u obrazloženju, ali i da kažem da su u vreme vlade Vojislava Koštunice sredstva izdvajanja za lokalne samouprave za transfera sredstva bila dosta veća nego sada, i ako je budžet sada u svakom slučaju veći. Mislim da može da dođe do velikih problema. Pričali smo o tome više puta, o finansiranju lokalnih samouprava.
Mislim da je veoma važno da, obzirom da je prethodna vlada samo pričala i ostala na rečima što se tiče decentralizacije da sada moramo više da povedemo računa o tome i da zaista dovedemo do neke fiskalne decentralizacije.
Ono što smo dobijali u prethodnom periodu i što čini mi se i sada se dešava to je da imamo decentralizaciju, ali samo u smislu nadležnosti, u smislu obaveza, ali nikako i u smislu sredstava. To ćemo videti u narednom periodu i kod ovog zakona o zdravstvu itd.
Naravno, preporuka Fiskalnog saveta, da se umanje transferi, da se sve to ukine za lokalne samouprave, da im nije jasno zašto se finansiraju državni putevi koji su prešli sada na lokalni nivo, potpuno se slažem da to treba tako da bude, ali samo u slučaju kada sve prihode ili najveći deo prihoda vratimo lokalnim samoupravama, odnosno da vratimo na teritoriju tamo gde se i ubiru. To je PDV i porez na nasleđe i poklon, porez na prenos apsolutnih prava itd, koji su ustupljeni prihodi lokalnih samouprava. Znači, prosto ukoliko želimo da lokalne samouprave funkcionišu, moramo im ostaviti sredstva koja se ubiraju na njihovoj teritoriji, a ne mogu se vraćati samo obaveze, a ne i novac. Dolazimo u situaciju da se vraćaju lokalni putevi na upravljanje opštinama, mogućnost lekara da ih finansiraju opštine, škole, vrtići i druge republičke ustanove, jubilarne nagrade za škole. Takođe, amandman Vlade je bio da se zaposleni u ustanovama kulture i zaposleni u ustanovama socijalne zaštite nagrade za Božić. Ako se to ne uradi, da se obustave transferi. Zaista moramo povesti računa o suštinskoj decentralizaciji, fiskalnoj decentralizaciji, da bi lokalne samouprave mogle da žive.

Hvala gospodinu ministru.
Sa zadovoljstvom bih u ime svoje lokalne samouprave prihvatila ovaj vaš predlog, tako da bi zaista bilo dobro kada bi opština Čajetina bila domaćin jednog ovakvog skupa, gde bi mogli zajednički da predstavimo sve ono o čemu smo sada govorili. Sigurno ste vi upoznati sa svim tim problemima, ali porez na zarade, odnosno ono o čemu smo i ranije polemisali, kada je bio rebalans budžeta u pitanju, tih 80% poreza na zarade, koji sada idu u lokalne samouprave, svakako imaju efekta tamo gde ima zaposlenih, a u onim lokalnim samoupravama gde nema toliko, to je dosta problematično, jer 80% od ništa dođe onda ništa.
U svakom slučaju, nadam se da ćemo u narednom periodu uspeti da dođemo do nekih kvalitetnih rešenja i da će zaista fiskalna decentralizacija konačno doći i da će lokalne samouprave profunkcionisati na pravi način. Ono što sam već i odavno volela da kažem, a to je da osnovna jedinica, ta lokalna samouprava i Srbija ne mogu da budu funkcionalne i da dobro rade ukoliko ne rade dobro opštine i gradovi. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, DSS podnela je amandman na član 1. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, koji se odnosi na deo oko sredstava koji se ubiraju od akciza na derivate nafte, odnosno duvanske prerađevine. Smatramo da treba umanjiti sredstva za akcize na derivate nafte za tri miliona dinara, a uvećati kod ovog dela za duvanske prerađevine.
Naravno, pročitala sam i obrazloženje koje je Vlada dala i svakako jeste da se na drugi način regulišu visine akciza. U svakom slučaju, molim vas da obratite pažnju na ove stvari, jer Srbija ima najveće akcize na derivate nafte u okruženju, a samim tim, i cene derivata, tako da nas svi prevoznici zaobilaze, zaobilaze naše puteve i neophodno je da obratimo pažnju da, na primer, u onom delu koji se odnosi na akcize na duvanske prerađevine, obzirom da su nam te prerađevine najjeftinije, da imamo najveći broj pušača u Evropi, umanjimo, odnosno da ih povećamo, a da umanjimo broj ljudi koji će se odlučiti da puše i da na taj način očuvamo zdravlje ljudi i na ovaj način bi vratili ljude na naše puteve, prevoznike iz inostranstva, a svakako bi povećali brigu o zdravlju.
Takođe, treba obratiti pažnju da uvećanjem poreza i akciza možemo još više da ugrozimo građevinsku industriju i sva ova preduzeća koja su na ivici rentabilnosti, jer znamo da u određenim elementima građevinske industrije – crep, cigla, cement, itd. i energenti poput gasa, učestvuju oko 50%. Tako da, molim Vladu da u narednom periodu bude mnogo pažljivija. Hvala.

Hvala.
Poslanička grupa DSS je podnela amandman na član 2. gde planira da se doda stav 7. koji kaže – Zaduživanje i davanje garancija iz stava 1 ovog člana vrši se u skladu sa postupkom koji je uređen Zakonom o javnom dugu.
Naravno, da sam pročitala obrazloženje Vlade i da se sve to uređuje Zakonom o javnom dugu, ali svakako treba istaći na čemu su moje kolege iz poslaničke grupe ranije govorile, a to je da je prethodna vlada izuzetno zadužila državu, vrlo neodgovorno radeći sa finansijama i uzimanjem određenih kredita i raznih stvari od kojih mi nismo imali prilike baš da vidimo realizaciju. Videla sam toliko uzetih kredita za železnicu i slično, ali nisam primetila uopšte da je unapređena naša železnica ili da je poboljšan prevoz ili da su mnogo bolji vozovi itd.
Istakla bih ono što su već moje kolege govorile, a to je da je vrlo važno pomenuti da kada je Vojislav Koštunica bio predsednik Vlade, ta vlada je donela odluku da se vrati dug MMF od preko milijardu dolara. Ta odluka je realizovana, što je vrlo važno. Mi smo tada postali zemlja koja ima relativno nizak spoljni dug. Međutim, u narednom periodu, krajem septembra ove godine mi smo dostigli nekih 16 milijardi evra javnog duga i premašena je granica, ta zakonska granica od 45% BDP.
Zatim, imamo brojna druga dugovanja koja nisu evidentirana kao javni dug.
To su dugovanja lokalnih samouprava koja nisu garantovana od strane države. Zatim, NBS koja duguje negde oko 1,7 milijardi evra. Skupština Srbije je ratifikovala negde oko tri milijarde evra različitih kredita koji još uvek nisu u proceduri, obzirom da nije gotova projektna dokumentacija. Sve ove stvari i još neka dugovanja u stvari nisu uopšte bila korišćena za razvoj, za investicije, već isključivo za pokrivanje deficita što u stvari predstavlja ugrožavanje javnog interesa.
Istaći ću još jednom on o što su i moje kolege rekle, neophodna je veća kontrola prilikom zaduživanja Srbije. Mi moramo mnogo više da ulažemo u privredu, u nešto što će nam vratiti ta određena sredstva kako bi mogli dalje da ih koristimo i da generišemo i nova radna mesta i mogućnosti razvoja privrede. Hvala.

Što se tiče ovog amandmana na član 7, predložili smo da se u delu koji se odnosi na dotacije međunarodnim organizacijama smanji iznos 20 miliona a poveća na dotacije nevladinim organizacijama koje podrazumevaju, između ostalog, razvoj omladinskog preduzetništva.       
Smatram da je veoma važno da se što više stimulišu mladi ljudi kako bi se bavili preduzetništvom. Ako ste slušali u poslednje vreme, bilo je nekoliko anketa koje kažu da se mladi ljudi uglavnom opredeljuju, ukoliko osnivaju svoj biznis, za usluge. Dakle, ne za proizvodnju.
Smatram da moramo negde jasno definisati i precizirati da dajemo određene stimulanse i velike podsticaje za pokretanje preduzeća koja bi se bavila proizvodnjom, jer jedino, na taj način, uključivanjem mladih u proizvodnu privredu možemo da ih uposlimo. Posla nema u javnim preduzećima. Dosta je teško. Ovako možemo i njima da pomognemo, a sa druge strane da unapredimo privredu, jer svih ovih dana, prilikom donošenja predloga zakona o budžetu, slušamo o razvoju privrede i unapređenju malih i srednjih preduzeća itd. Smatram da moramo da vodimo računa, da ulažemo, ono što sam već danas rekla, u one grane privrede koje će nam se vratiti, koje će pokrenuti proizvodnju i odakle će nam dolaziti sredstva, a i da se vraćaju i da generišu nova radna mesta.
Smatram da je omladinsko preduzetništo i, pre svega, podsticaj u oblasti proizvodne privrede za mlade do 30 godina izuzetno važno, kao i ulaganje u one privredne grane koje će ta sredstva vratiti kako bi se izvukli iz ovih dugova u kojima se sada nalaze.

Hvala. Poštovani predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege, o ovome smo već razgovarali. Što se tiče ovog Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, smatramo da je izuzetno važno da lokalne samouprave tačno znaju na koja sredstva mogu da računaju i da se prosto definišu sredstva i naknade za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta i naknade za zaštitu životne sredine, da one idu direktno u budžet lokalne samouprave.
Naravno da sam razumela obrazloženje ministra prošli put, da će se to naći u Zakonu o budžetskom sistemu i posebno Zakonu o taksama i naknadama, ali želim još jednom da naglasim da je vrlo važno da se jasno i tačno definiše, i da se slučajno ne propusti definisanje ovakvih naknada, jer punjenje budžeta lokalnih samouprava zavisi od ovih naknada. Moramo biti pažljivi da se neka od ovih naknada slučajno neizostavi i da se ne definiše, jer ukoliko vraćamo nadležnost lokalnim samoupravama moramo vratiti i sredstva. Ne može se sve nadomestiti tim uvećanjem sredstava od poreza na zarade.
Svi oni nameti koji su došli na lokalne samouprave i ukidanjem ovih nekoliko naknada kroz Zakona o javnim putevima, Zakon o vodama itd, koji su se slivali u opštinske budžete, jako je važno da se o tome dobro razmisli, da se definišu jasni kriterijumi i da ove naknade vrlo pažljivo budu definisane, jer samo jake opštine, jake lokalne samouprave mogu da nam čine jaku državu. Hvala.

Poštovani građani Srbije, samo bih htela da vam kažem da mi je jako žao i volela bih da možete da vidite koliko poslanika, narodnih predstavnika zanima ovaj zakon o finansiranju lokalne samouprave i koliko ih prati i uključuju se ovde u ovu diskusiju.
Što se tiče nas, DSS, sada, po jednoj tačci, pitamo šta će biti sa prihodima lokalne samouprave, a po drugoj, šta se dešava, odnosno tražimo da se ukinu ova sredstva samodoprinosa. Naime, nije reč o tome da se ukinu neki izvorni prihodi lokalne samouprave, nego je u stvari suština u načinu donošenja odluke o uvođenju samodoprinosa. Dosadašnjim pravilima, odnosno po zakonu, samodoprinos se može uvesti samo ukoliko na referendum izađe preko 50% građana. Međutim, to je zaista jako teško i vrlo retko. Verovatno u jedan ili dva procenta lokalnih samouprava i mesnih zajednica može da se uvede ovaj samodoprinos.
Smatram da ovaj deo treba mnogo bolje da se definiše. Možda bi bilo bolje da za uvođenje samodoprinosa glasa 50% plus jedan od proste većine od onih
izašlih na taj referendum. To je inače odličan izvor prihoda za mesne zajednice i za realizaciju dela nekih infrastrukturnih projekata u mesnim zajednicama, opštinama, itd.
U svetlu ove prethodne priče, mi samo moramo dobro da definišimo i opredelimo sredstva lokalnih samouprava, da lokalne samouprave znaju na šta mogu da računaju u svojim budžetima. Naravno, ono o čemu smo i pre neki dan pričali, za vrlo dobar sistem kontrole trošenja tih sredstava lokalne samouprave, jer u prethodnom periodu, moram da vam kažem – koga je zmija ujela i guštera se plaši – imali smo velikih problema sa političkom podobnosti odnosno nepodobonosti određenih lokalnih samouprava.
Dakle, zato smatram da je izuzetno važno da se kriterijumi o donošenju određenih naknada i definisanje tih sredstava u svim zakonima koja idu u budžete lokalnih samouprava jasno definišu i da takođe isti taj sistem kontrole trošenja tih sredstava bude oštar, strog ali pravedan, a ne po tome da li su neke lokalne samouprave politički podobne ili nepodobne.