Pošto je i DSS podnela na član 4, o čemu sam već govorila, amandman, npr. jedno od rešenja bi moglo da bude i ovo koje su kolege
predložile. Zato se javljam na ovu temu jer, prosto, ovde je rešenje definisano na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji i imamo mogućnost da rešimo ovaj problem na jedan drugi način, bez uplitanja ovog zakona. Alternativa lošem zakonu nisu ispravke zakona, već dobar zakon, u svakom slučaju.
Mi treba da iskoristimo postojeća zakonska rešenja koja kažu da postoji zemljište za redovnu upotrebu i može se definisati zemljište za redovnu upotrebu i postupkom u okviru Zakona o planiranju i izgradnji. Naravno, tu se plaća tržišna cena, tako da mi imamo prosto definisane te elemente da ne moramo da uvodimo neke nove komplikacije.
Smatram da naročito u ovom članu postoji dosta slobodno tumačenje, dosta širok prostor za slobodno tumačenje svih onih zaposlenih koji se budu bavili i primenjivali ovaj zakon.
Tako da zaista treba vrlo precizno da se odgovori na sva pitanja koja poslanici postavljaju kako bi dobili najbolja moguća rešenja u određenim podzakonskim aktima. A neko je rekao i htela bih da postavim pitanje da će biti podzakonskih akata nakon ovog zakona, a u obrazloženju samog zakona citiram – posebno naglašavamo da za primenu ovog zakona nije predviđeno donošenje podzakonskih akata. Bilo bi dobro ili da se to izmeni, ili prosto da znamo šta od toga bi trebalo da se donese, jer ćemo imati zaista velikih problema. U jednom delu verovatno ovaj amandman doprinosi možda nekoj maloj promeni, ali ponovila bih da alternativa nisu svakako ispravke, već zaista dobar zakon.

Hvala poštovana predsedavajuća, htela bih da se nadovežem na ovaj član 8. malo sam zakasnila, ali se amandman odnosi isto na definisanje zapisnika o tehničkom predlogu, zapisnika o izvršenom uviđaju gde smo i predložili da se stavi zapisnik o tehničkom predlogu objekta i umesto tačke 1. "snima objekta" itd, da to bude katastarsko topografski plan, snimak objekta na terenu iz razloga što ako je li pričamo da je potrebno da ne dupliramo troškove građanima, odnosno da oni imaju što manje troškova, logično je da iskoristimo već neke od postojećih elemenata koje koristimo na primer u Zakonu o planiranju i izgradnji.
Sa tim u vezi, da ne bi oni duplo plaćali i izradu ovog snimka, objekta itd, ako su na primer u legalizaciji, a čuli smo da je većina u legalizaciji, onda zašto bi dodatno plaćali i ovaj situacioni plan i ovaj neki novi snimak objekta, već predložili smo da to bude isto. Zaista predlažem da još jednom zakonopisac obrati pažnju, pogleda, i da uzme u obzir našu želju i naš cilj, da svi imaju podjednaka pravila za gradnju u zavisnosti gde i šta grade.
Naravno, to sam već pomenula da li su to poslovni objekti ili su to stambeni objekti. Smatrali smo zapisnik o izvršenom uviđaju nije dovoljno definisan kako i na koji način se vrši. Da li će to vršiti geodetski biroi, da li oni imaju dovoljno osposobljenih lica za to, smatramo da je to vrlo važno da se definiše i u ovom zakonu ili eventualnom podzakonskom aktu i da li će jednu i drugu stvar raditi ovi geodetski biroi. Naš zajednički cilj treba da bude da sprečimo upravo bespravnu gradnju, da ne bi dolazili u ovu mogućnost da radimo na nekim leks specijalis zakonima.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Dok sam čitala ovaj nacrt zakona prvo što mi je upalo u oči to je bio upravo ovaj član 10. i reč može u skladu sa zakonom platiti komunalno opremanje, tako da ga nazovemo, odnosno naknadu za uređenje građevinskog zemljišta.
Mi smo predložili da se tu izmeni i stavi: "mora do kraja važenja ovog zakona uplatiti ovu naknadu". Zašto? Zato što DSS se zalaže za jednaka prava za sve, u zavisnosti u kojoj zoni se gradi i koji objekat, tako da nije uvek svuda isto, nije sve uniformno i jednobrazno. U poslovno-turističkim zonama svakako je i uređenje građevinskog zemljišta skuplje i zemlja je skuplja itd, a sve zavisi od specifičnosti regiona lokalnih samouprava itd.
Što se cena tiče i nekog omogućavanja siromašnijim slojevima da za stambenu gradnju dobiju povoljnije uslove, svakako svaka jedinica lokalne samouprave ima mogućnost kroz svoju odluku o uređenju građevinskog zemljišta da definiše te cene, pa tako može i da uradi. Složićete se da u lokalnim samoupravama ljudi opet najbolje znaju kakvi su problemi i sa kakvim se situacijama susreću i šta je za njihove građane najbolje.
Htela bih da kažem da plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta i ostavljanje opcije i mogućnosti pribavljanja upotrebne dozvole za mene zaista nije opcija, već je to obaveza, poput plaćanja, na primer, poreza ili bilo koje druge dažbine. To je neka građanska dužnost da izvadimo upotrebnu dozvolu za bilo koji objekat.
Imali smo Zakon o finansiranju lokalne samouprave, pa bih u nekom delu povezala ovo sa izmenama tog zakona, gde se ukida naknada kao izvorni prihod lokalne samouprave, naknada za uređenje građevinskog zemljišta, a uvodi se jedan opšti termin "naknada" itd. Plašim se da ćemo mi lokalnim samoupravama da ukinemo izvorne prihode od kojih zaista veliki deo opština ubira prihode tamo gde se dosta gradi.
Iskoristila bih priliku da postavim, na osnovu ovog amandmana, pitanje da li će objekti koji upišu pravo svojine, a nisu u postupku legalizacije, moći da se priključe na struju, na elektroenergetske objekte i da li će lokalna samouprava, za one objekte koji nisu podneli zahtev za legalizaciju, a upišu pravo svojine na objektu, imati obavezu da za te parcele izvrši komunalno opremanje, da uradi put, plansku dokumentaciju itd, što je u obavezi da uradi, ako do sada oni nisu podneli te zahteve za legalizaciju i ne može to tako da se učini. U protivnom, ako oni ne mogu ništa da iskoriste od priključenja na komunalnu infrastrukturu, koji je cilj upisa prava svojine, a da ne završe postupak legalizacije? Zaista molim zakonopisca da obrati pažnju na ovaj amandman, još jednom da preispita i da uvrstite ovaj naš amandman u amandmane koji ste prihvatili.

Zahvaljujem.
Mi smo podneli amandman da se član 13. postojećeg Predloga zakona izbriše. Smatramo da se moraju dati, i to sam već ponavljala, jer to je osnovni deo čime smo se mi vodili dok smo čitali zakon i podnosili amandmane, da se jednake mogućnosti moraju dati za sve, pa ne vidim razlog zbog čega to ne bi bilo i ovde? Dakle, mora se postaviti pitanje onim ljudima koji su podneli zahtev za legalizaciju da li žele da upišu pravo svojine na objektima i da se prebace ti njihovi zahtevi u katastar iz opštinskih uprava?
Verujem da postoje ljudi u većini poslovno-turističkih zona, kakav je npr. Zlatibor ili Vrnjačka Banja ili Sokobanja itd, da ljudi žele da dođu do upotrebnih dozvola, jer je to osnovna stvar koju svako treba da ima ako ima neki objekat radi efikasnijeg prometa nekretnina, uzimanja kredita itd. Ovim bi prekinuli postupak legalizacije i time možemo da uđemo u jedan veliki problem.
Moje mišljenje na osnovu iskustva koja imam u opštini Čajetina, sa mesta gde sam još zaposlena, geodetski zavod ili katastar ne može da obradi sve ove zahteve na najbolji mogući način. Neko od kolega je već govorio da oni nemaju dovoljno kapaciteta. Potrebno im je po par meseci da izvade običnu potvrdu o upisu, ili da uknjiže objekat.
Tako da, sad sa dodatnim ovim, da kažem, poslovima, njima će biti jako teško, pa bi trebalo videti na koji način i to da se reši, da ne bi stali tekući poslovi. Dakle, zaista se mora obratiti pažnja kako će katastar to da radi, kažem, da ne bi došlo do nekakvog zakrčenja i mislim da stvarno katastar je mogao do sada u saradnji sa lokalnim samoupravama da ima određene ingerencije i da zajedno odradi potpis ovih objekata.
Samo sam još htela da kažem, pošto se više neću javljati za reč, da svoj posao zaista shvatam vrlo ozbiljno i vrlo profesionalno i trudila sam se da radim na kritici samog zakona, a nikako ministra. Zaista ne vidim nikakav razlog da bilo ko od zakonopisaca shvata nešto loše ili kritično, jer ono što je bio cilj mene i Demokratske stranke Srbije, jeste svakako da dođemo do najboljeg mogućeg rešenja, koje smatramo da se može doneti jednim dobrim zakonom.
Mogu da pozovem ministra da dođe u opštinu Čajetina, da vidi sa kakvim se mi to problemima suočavamo, da zajednički možda pokušamo nešto da rešimo, jer mnogo je lakše kada vidite neke probleme iz prakse, konkretno kod nas. Možda ste se sa nekim susreli ili možda niste.
To da li postoje neke prijave, kako ko radi u lokalnim samoupravama, da li radi više poslova, pa ako neko radi više poslova i sve funkcioniše kako treba, to bih nazvala sposobnošću, svakako, a ne nikako neuspehom i da svako može da postigne ono što radi na više frontova. Mislim da ono što govori možda o nekoj efikasnosti i o poslovima, o bilo čemu u jednoj lokalnoj samoupravi, to mogu samo rezultati izbora u svakom slučaju, a to možete da vidite iz podrške preko 50% građana Demokratskoj stranci Srbije u opštini Čajetina. Hvala.

Ukazala bih da je povređen član 107. Predsedavajući u petak na sednici nije reagovao na povredu dostojanstva ove narodne skupštine i to ću vam pojasniti, zato što je ministar kada je odgovarao na diskusije poslanika izneo je neke neistine ovde, konkretno što se tiče opštine Čajetina i određenih izjava i smena koje su se izvršile dok je on bio ministar. To je pitanje dostojanstva ove narodne skupštine, te iznete neistine. Lično sam se osetila uvređeno kao predstavnik opštine Čajetina u ovom parlamentu i zato ovom prilikom molim ministra da kaže zbog kog je to objekta na Zlatiboru, javnog parka ili slično smenio čitavo ministarstvo na čelu sa državnim sekretarom, pomoćnicima itd. Ko je vlasnik tog objekta i kada se to desilo, javnosti radi, ovih ljudi ovde radi, da svi znamo o čemu se radi, jer iznositi neistine u ovom visokom domu ne priliči ni nama poslanicima, a ni predstavnicima ministarstva. Ono što mi radimo konkretno u opštini Čajetina na temu bespravne gradnje zaista je vrlo značajno. Podneli smo preko sto krivičnih prijava na temu bespravne gradnje po kojima niko nije reagovao, a birokratija i troma administracija se najviše nalaze u ministarstvima, a ne u lokalnim samoupravama, jer upravo planska dokumenta na usvajanju stoje u ministarstvima i čeka se već nekoliko godina da prestanemo sa zamenimo teza.
Kao što se čulo jutros u medijima, ovo nije zakon o legalizaciji, pa smo mi iz opozicije ružni i zli i nećemo da dozvolimo tim nekim sirotim ljudima da legalizuju objekte, već je o upisu prava svojine na objektima, odnosno ovo je otimanje zemljišta od različitih ljudi. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, Srbiji je svakako neophodna saradnja sa svim zemljama koje imaju svež kapital i žele da ulože u Srbiju, pa je takva i ova država Ujedinjeni Arapski Emirati. Čuli smo nešto o samoj zemlji, da ima jedan od najvećih BDP u svetu od nekoliko stotina milijardi, blizu 50.000 dolara po glavi stanovnika BDP. To je zemlja u kojoj je visok standard života i u kojoj su mogućnosti zapošljavanja, što je izuzetno značajno za nas. Oni recimo traže dosta mašinske inženjere, arhitekte, stjuarte, stjuardese itd. Bave se proizvodnjom nafte i još nekim oblastima. Jako vode računa o svojoj kulturi, tradiciji i neguju simbole svoje vere islama, tako da iz ove oblasti kulture možemo naučiti nešto od njih o negovanju kulture i tradicije.
Što se tiče sporazuma, najvažniji je ovaj sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji se odnosi na generalnu saradnju između Vlade RS i Ujedinjenih Arapskih Emirata u 13 oblasti i pre svega ekonomsko i političko partnerstvo je vrlo značajno za Srbiju zbog tog svežeg kapitala koji Ujedinjeni Arapski Emirati mogu da donesu Srbiji.
Ovo što smo danas čuli i ono što se govorilo u medijima u poslednje vreme je da je najviše interesovanja pobudio ovaj deo koji se odnosi na poljoprivredu. Ono što smo čuli, da ne ponavljamo, je da je to prodaja dela imovine ovih poljoprivrednih kombinata koji su nakon propale privatizacije podržavljeni, ali isto tako je jedan deo u zakupu, ad rugi kroz poslovno-tehničku saradnju. Mi iz DSS smatramo da je najvažnije da se resursi ne prodaju već da se zemlja što više uzima u zakup, odnosno da se zemlja daje u zakup. Sam primer te poslovno-tehničke saradnje koja će biti sprovedena verovatno je dobar primer gde će 20% prinosa ići Vojnoj ustanovi "Karađorđevo". To je dobar primer jedne vrste partnerstva.
Ono što mi je bilo zanimljivo je da 30 miliona evra imaju ovi kombinati, kako je ministar malo pre rekao, ali isto tako ti kombinati prilikom ulaska u tu novu firmu imaju obavezu da vrate sve dugove i da skinu hipoteke. Da li će oni to sami morati da vrate ili će ta nova kompanija to da radi, nije mi jasno. Uglavnom, ti kombinati se kupuju bez dugova, ako sam najbolje razumela.
Istakla bih vrlo važnu saradnju ulaganja u oblasti vazdušnog saobraćaja. Mislim da je to važno zbog raznolikosti turističke ponude u Srbiji, jer mislim da pored učešća Ujedinjenih Arapskih Emirata, odnosno mogućeg učešća u JAT-u, takođe je vrlo važno da možda ponudimo ulaganja u određene aerodrome ne samo ovde u Beogradu nego u celoj Srbiji, jer bi na taj način možda mogli da privučemo turiste iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da dođu u sve krajeve Srbije, ne samo u Beograd, i eventualno možda neka mogućnost saradnje na temu aerodromskih kapaciteta.
Deo koji se odnosi na oblast nekretnina nije mi baš najjasniji. Da li to znači da će građani Ujedinjenih Arapskih Emirata biti vlasnici imovine u Srbiji?
Ono što je meni bilo zanimljivo, a to je saradnja u oblasti životne sredine, odnosno saradnja u oblasti izgradnje zelenih gradova. Već sam videla da su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima izgrađeni neki gradovi koji se nazivaju zelenim, odnosno gradovi bez zagađenja i korišćenja potpuno alternativnih izvora energije, što je jako značajno. Mislim da mi u Srbiji moramo da se malo više posvetimo zaštiti životne sredine, obnovljivim izvorima energije, a svakako možda možemo da prenesemo neka iskustva iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja imaju, a to smo čuli i mogli smo da pročitamo na internetu da oni pretvaraju morsku vodu u pijaću vodu, da ljudi koji su pretvorili pustinju u Egiptu u oazu mogu nešto da nam pomognu i da nam prenesu neka svoja iskustva, barem u oblasti obnovljivih izvora energije i da sve to povežemo sa ekonomijom.
U svakom slučaju, jedno od pitanja koje se nameće, a to je da li, npr, u tom osnovnom preduzeću odnos od 80-20%, prodaja kapitala, dela kapitala ili kompletnog, npr, pre kraja tih deset godina i slično, na koji način će se izvršiti, da li oni mogu da prodaju te kompanije bilo kome i na koji način? Možda bi to bilo zanimljivo da čujemo, pošto to nigde nisam videla u sporazumu.
Situacija u poljoprivredi kod nas je takva kakva jeste i loša privatizacija poljoprivrednih kombinata je dovela do ovakvog stanja u poljoprivredi i do poljoprivrednih kombinata koji su u postupku privatizacije propali, u potpunosti devastirane opreme sa otpuštenim radnicima, koji su zatim podržavljane, ali svakako to nije moglo da se vrati na neki normalan nivo. Smatram, kao što su i moji prethodnici govorili, odnosno kolega Popović da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sporazum koji može samo dodatno da pokopa tu srpsku privredu zato što preko 95% poljoprivrednih proizvoda, od 1. januara 2014. godine, imaće liberalizovan uvoz, bez carina ovde u Srbiji. Smatram da će to biti pogubno za srpsku privredu i mi u tom smislu moramo da se pozabavimo podizanjem produktivnosti naših poljoprivrednih proizvoda, jer naša poljoprivreda, pa i industrija će se naći na jednoj vetrometini, u konkurenciji sa tržištima koja su mnogo stabilnija, jača i ozbiljnija tržišta EU, nego što je to naše.
Smatram da bi trebalo da uputimo neku inicijativu kako bi saradnja sa lokalnim proizvođačima hrane od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata i njihovih kompanija koje bi nakon potpisivanja ovog sporazuma došle u Srbiju trebala da ide u tom pravcu. U svakom slučaju, ideje koje DSS propagira i koje se nalaze u programu razvoja Srbije 2012-2017. godine u velikom delu se poklapaju sa ovim delovima sporazuma koji se odnose na poljoprivredu, odnosno na predugovore o kojima smo već čuli u medijima, a to je da svakako mora ulagati u opremu i mehanizaciju, da se mora ulagati u sisteme za navodnjavanje. Smatramo da moraju da se poboljšaju uslovi za grinfild investicije u poljoprivredi i da se poboljša izvoz krajnjih proizvoda, da se ne izvoze onako sirovi proizvodi, jer nebrendirani proizvodi i oni koji nemaju visok kvalitet ne mogu da dovedu do visoke zarade. Minimalno bi bilo ulaganje u tu tehnologiju, kao i u novu opremu i mehanizaciju.
Ono što treba da uradimo u budućem periodu u oblasti poljoprivrede jeste da napravimo kompletan katastar poljoprivrednog zemljišta i da se pozabavimo ukrupnjavanjem poseda. Važno je da iskoristimo situaciju kada je organska proizvodnja u Srbiji moguća i kada je velika potražnja za organskim proizvodima u Evropi. U svakom slučaju, da zaključim, da bi privukli investitore, da bi privukli ulaganja, svež kapital u Srbiju, moramo donositi pozitivna zakonska rešenja, da imamo efikasnu administraciju i da obezbedimo pravnu sigurnost i na taj način neće izostati ulaganje, ali pre svega strane investicije koje će dovesti do unapređenja domaće privrede, jer nama domaća privreda i domaća proizvodnja, mora da bude iznad bilo kakvog stranog investitora. Važno je da istaknemo diverzifikaciju tržišta. Znači da EU nije jedino tržište sa kojim Srbija može da sarađuje. To smo videli, to nam je drago, kroz saradnju sa Rusijom, ali i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Još jednom da pomenem, ne treba da prodajemo resurse. To je neka zadnja stvar sa kojom treba da se pozabavimo, već možda više da dajemo u zakup, da radimo na podizanju tehničko-tehnološke opremljenosti, da kroz ovakav vid diplomatije što više napredujemo, jer vidimo da EU ima alternativu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, diskusija na temu ovog zakona bi mogla s jedne strane da se svede na puko postavljanje pitanje ovde za apsolutno svaku odredbu u ovom zakonu koja je nejasna i može individualno da se tumači, svako na svoj način. Neko misli da je ovo, neko misli da je ono. Može i da se svede na to da vam prenesem osećaj izbezumljenosti koji me je obuzeo kada sam prvi put još u nacrtu predloga ovog zakona pročitala šta to sve može da se desi ukoliko ovaj zakon stupi na snagu.
Zato predlažem da, gospodine ministre, povučete na vreme ovaj zakon. Nije greh pogrešiti, ali je greh kada mi tu grešku ne spoznamo u datom trenutku, odnosno kada je spoznamo, a ne želimo da je promenimo. Mislim da je krajnje vreme da se čitav zakon povuče. Verujem da ćete vi sigurno uvažiti te naše sugestije, pošto znate kakva je situacija.
Na primer, mi smo mogli, kao što je govorio moj kolega Radojko Obradović, izmenama sistemskih zakona da dođemo do rešenja ovog problema upisa prava svojine. U naslovu stoji "na objektima", a u stvari, suština upisa prava svojine je na zemljištu, a to nigde u naslovu zakona ne stoji. Ko ga malo bolje pročita, može to i da zna. Mada, moram iskrena da budem, možda bi ponešto i razumela da nisam pročitala obrazloženje zakona. Na primer, možemo izmeniti članove 96, 97. i 98. Zakona o državnom premeru i katastru, koji govori o upisu prava svojine na zemljištu, objektima i delovima objekata, te na taj način rešiti ovaj problem uz doradu Zakona o planiranju i izgradnju.
Sigurno mogu da vam malo to bliže objasnim. Neki od kolega su i govorili na osnovu članova. Polazim od člana 1. gde već definišemo objekte potpuno nejasno. Koji su to stambeni objekti? Koji su to stambeno poslovni? Kakve su to stambene zgrade? Koje su to kuće za odmor? Koji su to hoteli? Kolike vikendice? Čini mi se da kroz čitavo ovo obrazloženje prolazi dalje osnovna ideja zakona - pravna sigurnost, u cilju prometa nekretnina i u cilju podizanja određenih kredita koji imaju hipoteku na te objekte u zalogu.
Postavljam pitanje – ako mi ovo za nekog tamo sirotog čoveka, koji na obodu nekog grada pravi svoju kuću nelegalno, zašto bi on tu svoju, s mukom stečenu kuću, svoj pomoćni ili ekonomski projekat uopšte prodavao? Uopšte ne razumem zbog čega? Njega ne interesuje uopšte da upiše pravo svojine na tom svom objektu i na zemljištu, njemu je bitno da on ima krov nad glavom.
Zato postavljamo pitanje – kome i zbog čega donosimo ovaj zakon? Verovatno za 2%-3% onih ljudi koji su uzurpirali tuđe zemljište. Za njih se verovatno, odnosno oni će imati korist od ovog zakona.
Takođe, u članu 1. pominjete odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na legalizaciju. Odredbe ovog zakona i odredbe koje pominjete o legalizaciji su slične jedino u tome što su neustavne i jedne i druge.
Što se tiče člana 3, mi smo ovo mogli i do sada, kolege su već govorile, mogli smo da upišemo ukoliko neko ima prava svojine nad zemljom, on je mogao da upiše taj svoj nelegalni objekat, da ga uknjiži u katastru. Ukoliko je, takođe, bio korisnik na tom zemljištu, on je isto mogao da se upiše kao držalac i mogao je taj svoj nelegalni objekat, naravno sa zabeleškom, upiše u katastar. To nije ništa novo. Prosto nema potrebe ni da to postoji. Da ne pričam o članu 4. Najskandalozniji član. Čak sam videla da je prvobitni predlog bio da se uopšte ne isplaćuje naknada za uzurpirano tuđe zemljište. Molim vas lepo, ko je to samo mogao da smisli? To mi stvarno nije jasno.
Kada stoji u katastru, kada postoji zabeleška da je neki objekat nelegalan, odnosno da je on izgrađen bez uplaćenog komunalnog opremanja, na tuđoj zemlji, da nisu regulisani imovinsko-pravni odnosi i tako dalje. I najvećem laiku je potpuno jasno da je to nelegalni objekat. Koja banka će da da kredit na taj objekat? Meni to stvarno nije jasno. One banke koje su to dosada radile, pa one će to i od sada, njima ne treba da neko upiše pravo svojine na objektu u tom slučaju.
Takođe, koji su to objekti za porodično stanovanje u članu 4? Koji dokazi dokazuju da je to objekat za porodično stanovanje? Na primer, šta ako se objekat nalazi na dve parcele? Koje je rešenje tog problema?
Takođe bih postavila pitanje da ako je objekat izgrađen na poljoprivrednom zemljištu, da li će ono automatski da pređe u građevinsko zemljište? Da li se podnosi zahtev za promenu namene zemljišta? Da li će ta osoba koja bi se upisala tu sa pravom svojine da plati promenu namene tog zemljišta koja je izuzetno skupa? To su problemi koje mi treba da rešavamo, a ne ovo.
Što se tiče ovih dokaza, koji objekat je izgrađen u određenom periodu i potpada pod ovaj zakon, pa isto tako, čas nađemo u mesnoj zajednici potvrdu, podnet zahtev za legalizaciju. To verovatno možete da istražite, ili ovi borci protiv korupcije mogu malo bolje da se pozabave time – za koliko se prodaju zahtevi za legalizaciju, do onog tamo datuma 10. marta 2010. godine,kojih ima dosta jer investitor takođe podnosi zahtev i vlasnik, pa onda podnesu zahteve, na primer, svi članovi porodice itd. To se stalno dešava.
Sudski procesi u kojima bi vi pokušali da tu zemlju isplatite u odgovarajućoj naknadi su dugotrajni, mukotrpni i finansijski iscrpljujući. Zaista nema nikakvog efekta o tome da upiše neko pravo svojine na objektu i na zemljištu, a da posle uđemo u sudski proces, od toga vam svakako nema ništa. Zakon se donosi samo zbog zemljišta.
Juče smo čuli od gospođe pomoćnika, koja kaže – to su uglavnom objekti na obodu naselja. To su uglavnom objekti koji se nalaze na sopstvenom vlasništvu, na vlasništvu vlasnika i tog objekta. Znate, to malo devojci sreću kvari, uglavnom. Ali, ima 2%-3%, opet ponavljam, tih objekata koji su na tuđem zemljištu. To je suština.
Evo vam primer u opštini Čajetina, odakle dolazim. U srcu Zlatibora, u centru najluksuznije, najskuplje zemljište sa jezerom koje je simbol Zlatibora je uzurpirano. Ovim zakonom će ono trajno da se otme od građana, od svih građana, od turista. Svi ste dolazili na Zlatibor i znate kako izgleda. Oni su se upisali kao korisnici, ti neki izvesni, pre nekoliko desetina godina, upisali se kao korisnici na to zemljište u samom srcu Zlatibora i sada će lepo da se upišu kao vlasnici i šta ih briga.
Mi već tri četiri godine vodimo spor sa njima i ne možemo to da rešimo. Ogromni su problemi. Tu je kriminal neviđenih razmera. Razumete? Taj problem sada nećemo duplirati, nego ćemo udesetostručiti. Oni će da budu sto kilometara ispred opštine, ispred lokalne samouprave u ovom procesu da to zemljište vratimo. Sudski proces apsolutno neće ništa da nam pomogne.
Zato treba uz ove dokaze koji ovde postoje, koji su tako irelevantni, znači, oni će uspeti na bilo koji jednostavan način da se tamo upišu i da reše taj svoj problem i da trajno završe, da trajno otmu zemljište vrednosti više desetina miliona evra, bez ikakve naknade, bez ikakvih sankcija.
Postavljam vam pitanje – ako se ovo donosi iz javnog interesa, kakav je javni interes bespravna gradnja? Kakav je javni interes uzurpiranje tuđeg zemljišta? To apsolutno nije nikakav javni interes.
Sami u obrazloženju kažete – štitimo one koji bespravno grade. Molim vas lepo, koga štitite? Ima da se radi po zakonu i tačka. Nema tu – nisam mogao. Jer, ti siroti ljudi koji su gradili bez dozvola tamo, oni se neće sada ni upisivati. Njih ne interesuje da upišu pravo svojine.
Treba da se pozabavimo pitanjima konverzije i promene namene zemljišta. Oni ljudi, na primer, imam tamo jednu učiteljicu iz Ljubiša, koja je došla na Zlatibor i žena hoće da za svoju decu obezbedi plac koji je kupila pre 20 godina, pa sada nema para da plati, nema para da plati gradnju, nije izgradila objekat i treba da plati konverziju 50% od tržišne vrednosti te parcele na Zlatiboru. Znate li vi koja je to cena? To je katastrofa. Tim problemima treba da se pozabavimo.
Republički geodetski zavod treba da pošalje te svoje kapacitete, fenomenalne, kako stoji u obrazloženju, na teren, pa uz rešenje o porezu na imovinu iz lokalnih poreskih administracija, pa zajedno sa tim sredstvima koje su dobili za izradu katastra nepokretnosti, sa orto-foto snimcima iz donacija, da naprave jednu kvalitetnu analizu stanja i, kaže – da napravimo jednu prostu svojinsku evidenciju. To kaže gospođa pomoćnik juče, tako bi to i dobili. Što bolja analiza stanja, to bolja zakonska rešenja. Normalno je da je ovakvo zakonsko rešenje kada je jedini ulazni parametar bio milion i 300 hiljada nelegalnih objekata, uopšte ne znam po kom principu.
Htela sam samo da dodam još jednu stvar. Moramo da shvatimo, kolege, da smo ovde zbog građana a ne iz ličnih interesa. Radimo za građane i treba da činimo da zakonska rešenja za građane budu kvalitetna. To ne treba nikada da zaboravimo, a postali smo "leks specialis" zemlja. Zemlja sive zone. Zemlja u kojoj je najbolje biti nelegalan, neregistrovan, van sistema itd. Tu ćemo sigurno najbolje proći.
Gospodine ministre, ovde popravke nema, što bi rekli moji Zlatiborci, samo praviti nanovo. Ne pomaže ništa drugo. Nije greh pogrešiti. Ko radi taj i greši. Poslušajte glas razuma i hajde da ovaj zakon povučemo i da radimo nešto novo. Hvala.

Poštovana gospođo ministar, predstavnici Vlade, poštovani predsedniče i kolege i koleginice narodni poslanici, projekat "Južni tok" je od strateškog značaja za našu zemlju i svakako da nosi karakter projekta od nacionalnog značaja i u skladu je sa onim o čemu govori DSS.
Zakon koji je danas na dnevnom redu govori o tehničkim stvarima za ubrzavanje realizacije projekta "Južni tok" kroz Srbiju. U osnovnim podacima o samom gasovodu "Južni tok" čuli smo toliko toga, o nekoliko desetina hiljada parcela preko kojih prolazi, preko 30.000 hektara zemljišta koje će biti eksproprisano, od dinamike kada bi trebalo ta prva faza da se završi i kada bi do Južne Evrope stiglo preko 30 milijardi kubnih metara gasa u prvoj fazi itd. U svakom slučaju, treba istaći da je izrada prostornog plana područja posebne namene za deo preko koga prelazi gasovod "Južni tok" pripremljen i završen, i osnova je bio taj prostorni plan za pripremu ovog zakona koji se nalazi pred nama.
"Južni tok" je svakako jedan od najvećih investicionih projekata u poslednjih nekoliko decenija ovde u Srbiji i DSS snažno podržava realizaciju ovog projekta, a pre svega mogu da kažem da mi je srce puno u tom smislu što je Vlada na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica u stvari započela ovaj projekat i postavila temelje za ovo što mi danas radimo kroz ovaj tzv. gasni sporazum između Srbije i Ruske Federacije.
Izgradnjom "Južnog toka" Srbija postaje energetska sila, gde jačamo svoj politički i geostrateški položaj. O dobrobitima realizacije ovog projekta čuli smo toliko toga, od stotina miliona evra tranzitnih taksi za ovaj gasovod kroz Srbiju, do smanjenja energetske zavisnosti RS u odnosu na taj jedan dotok gasa koji trenutno imamo, preko nekoliko hiljada ljudi koji će biti uposleni na ovom projektu, korišćenje odnosno upošljavanje domaće građevinske operative, a treba istaći i ekološku dimenziju prirodnog gasa kojim ćemo na ovaj način, čuli smo danas, verovatno u nekom delu smanjenjem cene uspeti da se ovaj gas što više koristi, da zamenimo mazut i ugalj koji umnogome zagađuju našu životnu sredinu. Treba reći da kroz ulaganja "Gasproma", kroz NIS dolazimo do razvoja domaće privrede, odnosno podsticanja razvoja malih i srednjih preduzeća koja su naslonjena na NIS.
Postojanje ovog gasovoda "Južni tok" obezbeđuje se stabilan i dugoročan razvoj privrede, pre svega proizvodne industrije, što je važno za RS kako bi pokrenuli i nastavili pravac za koje je DSS postavila temelje.
Glavni akcionari "Južnog toka" su "Gasprom" u iznosu od 50%, italijanska kompanija 20% i po 15% nemačka i francuska kompanija. Iza njih stoje vlade njihovih zemalja. Važno je da istaknemo da Srbija u svakom slučaju sarađuje i sa tim zemljama EU iako nismo članica EU, što je jako dobro. Srbiji su potrebni strani investitori, ovakvi kao što je "Gasprom". Izuzetno velike svetski renomirane kompanije koje svoj svež kapital mogu da donesu u Srbiju i ulože u nove projekte u Srbiji i isto tako da ulože taj novac koji eventualno vrlo lako pod povoljnim uslovima na svetskom finansijskom tržištu mogu da preuzmu, da ulože u Srbiju i budu motor razvoja naše privrede. Isto tako je važno da kroz stabilne institucije i jasne dogovore ispoštujemo te investitore, da se poštuju uslovi koji su dati kada su ti investitori došli u zemlju. Osvrćem se na ovaj gasni sporazum i temelje koji su njime postavljeni.
Ne sumnjajući ni jednog trenutka, odnosno podržavajući u potpunosti projekat "Južni tok", koji je izuzetno važan za Srbiju, možda bih postavila pitanje – zbog čega u ovom periodu, odnosno na ovaj način donošenjem jednog "leks specijalis" zakona pokušavamo nešto da ubrzamo? U potpunosti se DSS zalaže da se realizacija "Južnog toka" reši na najbrži mogući način, ali je svakako potrebno da donosimo neke sistemske zakone, da postavimo zakonske okvire u odnosu na Zakon o državnom premeru i katastru i Zakon o eksproprijaciji, Zakon o planiranju i izgradnji, a ne svaki put kada je potrebno za pojedine kapitalne projekte da donosimo posebne zakone. Ministarka je u uvodnom delu rekla da je nekoliko meseci bilo potrebno da se pripremi ovaj zakon. I tu negde kasnimo. Verujem da imamo kvalitetan zakonski okvir i sistemske zakone koje sam pomenula i kada bi ih izmenili u tom smislu sigurno bi mnogo lakše donosili ovakve zakone koji bi u delu prepoznavali javni interes.
Isto tako, ako smo definisali neke kapitalne projekte, ako znamo šta nam je cilj i ideja onda svakako moramo da u celom procesu gasifikacije utvrdimo javni interes. Kada smo radili prethodni cevovod, to sam čula na odboru, utvrđen je javni interes za deo od Niša do Vranja, ali kada smo radili i preko Zlatibora, odakle ja dolazim, između Užica i Nove Varoši imali smo velikih problema u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa i nismo mogli dugo da izađemo sa tim na kraj. Verujem da bi svakako za neke kapitalne projekte, poput kompletne gasifikacije, zašta se zalažemo, kao što je ministarka rekla, trebalo da utvrdimo javni interes.
Pregovore o realizaciji "Južnog toka" započela je DSS, kao što je rekao moj kolega uspeli smo da dogovorimo da gasovod "Južni tok" ide preko Srbije. Iz toga je proizašao dolazak "Gasproma" i povećanje investicija u Srbiji. Izdejstvovali smo krak koji će ići ka Republici Srpskoj i u tom delu ekonomski i energetski ojačati Republiku Srpsku, što je u interesu RS, razvoj sektora malih i srednjih preduzeća koji su vezani za NIS. Tu je i to skladište Banatski Dvor, gde bi mogli da skladištimo te neke dodatne količine gasa leti i u nekom narednom periodu mogla bi da se postigne veća cena pa da ga prodajemo. Obezbeđujemo stabilno snabdevanje gasom čitave Srbije. Ovo je strateški projekat ne samo za Srbiju već i za Evropu i alternativa u onom delu s obzirom da dolazi do problema između Rusije i Ukrajine oko prolaza transporta gasa preko Ukrajine, tako da je ovo alternativa i vrlo je značajno. Jača ekonomski i politički uticaj, o čemu je jedan od mojih kolega govorio. Postajemo deo transnacionalnog sistema, tranzita energenata kroz Srbiju i na taj način čuvamo i nacionalnu bezbednost kroz ove infrastrukturne projekte.
Moram da istaknem da moramo da znamo i vidimo da je bila jasna želja, namera i cilj Vlade RS koju je vodila DSS da se stvori jedna dugoročna strategija u obezbeđivanju nacionalne bezbednosti.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala. Još jedna rečenica… i stabilnosti zemlje kroz ovaj projekat i da je potrebno da znamo da se još te 2008. godine video cilj i strategija kojom je DSS htela da vodi zemlju. Dakle, da postavimo te temelje kako u energetskoj, ekonomskoj i nacionalnoj bezbednosti zemlje. Hvala.

Zahvaljujem se gospođi ministar na odgovoru. Svakako bih htela na ovaj način da apelujem, ne samo za ovaj zakon, nego sam i ranije o tome govorila da bi trebalo da vodimo računa o tim sistemskim zakonima i da se pozabavimo tim stvarima kako bi zaista stvorili jedan kvalitetan zakonski okvir i kako ne bi morali na ovaj način da donosimo zakone, potpuno se slažem da moramo kako bi se sve ubrzalo i što pre realizovalo, ali da se u narednom periodu pozabavimo ovakvim stvarima i da definišemo koji su to infrastrukturni projekti. Dakle, u narednom periodu, četiri, pet, deset godina, kao što smo to radili kada je bila Vlada Vojislava Koštunice, odnosno čiji je premijer bio Vojislav Koštunica, kada smo prosto definisali koji su to projekti, odnosno ovaj projekat "Južni tok", definisanje odnosa između Srbije i Rusije u odnosu na naftnu i gasnu privredu.
Drago mi je da mogu da vidim da je to jedan kontinuitet i da se nastavlja taj projekat koji je dobro postavljen. Dakle, svaki temelj koji je dobro postavljen, koji je kvalitetan moći će da posluži za neke druge projekte. Zahvaljujem se i nadam se da će ovaj projekat vrlo brzo biti realizovan.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se, između ostalog, na početku pridružiti kritikama koje su izrekle kolege pre toga, a to je da mi nemamo ni elementarni plan rada, ne za nedelju, nego za jedan radni dan, što je stvarno fascinantno za ovaj naš parlament. Dokle god to ne budemo imali, ne verujem da ćemo moći uopšte da idemo dalje i da ne pričamo o nekoj EU.
Nismo ovde zbog toga, nego zbog izmena i dopuna Zakona o trgovini. Kako je na Odboru za privredu pomoćnik ministra rekao, cilj zakona je unapređenje poslovnog ambijenta, preciziranje odredbi u Zakonu o trgovini koji je donet 2010. godine, a stupio na snagu početkom 2011. godine, smanjenje određenih administrativnih procedura, odnosno prepreka, kako je to navedeno i kako su već sve moje kolege rekle. To je nekoliko članova koji se odnose na studiju uticaja na strukturu tržišta, ukidanje Centra za razvoj trgovine, dostavljanje određenih obrazaca o podacima o prometu i strukturi tržišta itd. Ministar je negde izjavio da je cilj ovih izmena liberalizacija tržišta i ukidanje restriktivnih odredbi koje su postojale u Zakonu o trgovini.
U svakom slučaju, podržavamo i potpuno se slažemo sa liberalizacijom tržišta, ali svakako do neke određene granice, a ne u potpunosti i sa ukidanjem određenih restriktivnih odredbi, ali u delu da one ne budu u potpunosti ukinute, već na neki način pojednostavljene, kako bi dobili mnogo kvalitetnije odredbe i bolje primenjivali zakon, a da on može da posluži svrsi da se zaštite trgovci i da trgovina kao privredna grana, koja zapošljava najveći broj ljudi od svih grana privrede prosto se i dalje razvija, unapređuje kako bi se još više ljudi zaposlilo upravo u ovoj privrednoj grani.
Čuli smo da su izmene zakona, ne bih to ponavljala, došle ovde pred poslanike bez konsultacija i sa Unijom poslodavaca Srbije, ali i sa Asocijacijom malih i srednjih preduzeća. U toj Uniji poslodavaca Srbije, koliko sam razumela, nalaze se predstavnici skoro svih, odnosno većine velikih i srednjih trgovina i najvećih udruženja malih trgovaca, tako da ne bih se baš složila da je njihovo mišljenje zanemarljivo. Ali, u svakom slučaju, verujem da će biti još izmena ovog zakona.
Ono o čemu je moja koleginica govorila, to je najveći problem koji imamo i koji ne znam da li se uopšte rešava ovim zakonom, a to je problem trgovine u sivoj zoni. Imamo tu legalnu trgovinu i imamo ovu u sivoj zoni koja predstavlja za sada nerešiv problem. Mislim da izmenama ovog zakona takođe nije rešen: Promet na crnom tržištu, čuli ste koliki je, toliki da može da eventualno pokrije i deficit u budžetu Republike Srbije. Tu se gubi na PDV, kao što je koleginica rekla, ali i na porezima i doprinosima, na porezu na dobit, akcizama i drugim taksama i naknadama. Takođe, istakla bih da npr. trgovina na crno živinskim mesom i mlečnim proizvodima može da bude izuzetno štetna po zdravlje ljudi, pre svega zato što poljoprivredna i veterinarska inspekcija uopšte ne pregledaju te proizvode, tako da može da dođe do velikih problema.
Mi nemamo nekog jasnog plana, niti sistema u razvoju i unapređenju trgovine, kao jedne od najvažnijih privrednih grana, niti ovaj zakon koji treba da bude sistemski, odnosno ove izmene menjaju nešto u tome. Znamo da tamo gde odredbe nisu precizne, gde nisu jasne, tu ima prostora za manipulaciju i tada prosto ni sam zakon ne može da posluži svrsi i može da dođe do neuspeha.
Preko 500.000 ljudi radi na crno, radi neprijavljeno i tu se gube veliki prihodi. Inspekcije i nadležne službe ne rade dobro svoj posao. Smatramo i već su moje koleginice govorile, ali sigurno nije na odmet da se ponovi, da rad inspekcijskih službi treba da se u svakom slučaju unapredi, da se npr. objedine sve inspekcijske službe, da ne budu one na različitim mestima, u različitim ministarstvima, nego da se objedine u okviru jedne institucije. Mislimo da tržišna inspekcija predstavlja jednu od važnijih karika u okviru Ministarstva koje može da se još bolje i još više postara da se spreči ova nelojalna konkurencija.
Istakla bih takođe da je tržišna inspekcija u toku protekle godine podnela 4.425 zahteva za pokretanje postupka pred nadležnim sudovima tamo gde su utvrdili da postoje određene neregluarnosti u okviru trgovinskih radnji. Međutim, znamo kakvo je naše sudstvo, dosta sporo i ti se procesi sigurno dosta i otegnu, tako da zaista mislim da je rad inspekcije jedan od najvažnijih elemenata kako bi unapredili, kako bi trgovina uopšte u Srbiji opstala, a eventualno se i unapredila.
Zakonom o trgovini, za koji smo sada dobili predlog izmena, nadležnost u suzbijanju sive ekonomije prebačen je na lokalne samouprave za koje, kao što i mnogi smatraju, i mi između ostalog smatramo, lokalna samouprava nema dovoljno kapaciteta, a možda nema dovoljno ni interesa da se baš pozabavi povremeno tim ljudima, koji se na taj način zaposle u toj trgovini na crno itd, tako da je dosta teško za lokalne samouprave da se izbore. Zato je mnogo bolje, opet se vraćam na tu inspekciju koja bi time trebalo da se više, ozbiljnije i sistemski bavi.
Takođe, ovde bih navela i da su brigu oko postavljanja tezgi i sličnih stvari u lokalnim samoupravama preuzele komunalne inspekcije. Na primer, komunalna inspekcija u opštini Čajetina, odakle dolazim, ima samo jednog zaposlenog, zato što mi imamo 16.000 stanovnika i prema ovom zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi, mi imamo samo jednog opredeljenog za te poslove, a na Zlatibor dolazi godišnje preko 300.000 ljudi i imamo ogroman broj tezgi, prodavaca koji su na trgovima, ulicama i prodaju svoje proizvode. Prosto, jedan inspektor ne može sa tim da se izbori, a komunalnu policiju imamo samo u gradovima, nemamo u opštinama. Uopšte nisu uzete u obzir specifičnosti pojedinih opština, npr. turističkih opština. Da li je to Čajetina, Vrnjačka Banja, Sokobanja, Brus, Raška, koje bi možda trebalo da imaju komunalnu inspekciju. Dakle, i drugi zakoni treba da rade, odnosno da imaju određene odredbe kojima bi se unapredila i poboljšao razvoj trgovine.
Što se tiče ostalih odredbi i izmena zakona, reagovali smo amandmanima. Možda bi se više trebalo pozabaviti pojednostavljenjem određenih procedura, ali nikako ukidanjem određenih odredbi bez alternative i bez cilja. Uzrok lošeg rejtinga Srbije među investitorima je upravo poslovno okruženje koje želimo ovim izmenama zakona da unapredimo. Jedno su neke naše želje, želje Vlade i slično, a drugo su ostvareni rezultati. Tu je disproporcija zaista velika.
Ono što je najvažnije i na čemu nam najviše zameraju, bez obzira što imamo nisku cenu rada i imamo niže poreze nego zemlje u okruženju, to je svakako nedostatak vladavine zakona i sudske zaštite u velikoj meri. Tako da, opet sa neke treće ili četvrte strane, reforme sudstva takođe dosta utiču na dobru primenu ovog zakona.
Kada govorimo o trgovini, opet se možemo nadovezati i na građevinsku industriju. U drugoj polovini prethodne godine su se za 20% uvećale cene građevinskog materijala. Imamo problema sa plasmanom proizvoda, naročito kod ovih manjih trgovina i država tu mora naći način da pomogne.
Smatram da smo se ovim zakonom trebali pozabaviti promenom fokusa sa nelegalnih trgovaca na legalne. Znamo da je neka simbolična kazna, ako se dođe u situaciju da se kazni neko od nelegalnih trgovaca radnji, 3.000 do 5.000 dinara i slično. Te inspekcije stalno idu u one legalne, odnosno u one koje posluju, registrovane su radnje i slično. Kod njih se uvek nađe nešto da se kazne, a ovi koji rade na crno, o staju nekažnjeni, a na primer, dešava se da na tim svojim tezgama imaju robu u vrednosti od preko 10.000 evra. Ono što treba da uradimo je da otklonimo pravnu nesigurnost i svaku mogućnost korupcije.
Naš cilj kao poslanika, odnosno Vlade i Ministarstva za trgovinu treba da bude da svima obezbedimo mogućnost da oni imaju interes da rade u skladu sa zakonom. Mi nekako do sada to nismo činili, jer vidimo po poslodavcima koliko ima radnji i radnika, koliko prometa na tržištu je na crno.
Što se tiče Centra za razvoj trgovine, koji se ovim izmenama zakona ukida, samo sam htela da postavim pitanje – ko će to sada da radi? Koliko je tu bilo zaposlenih? Šta će da bude sa tim zaposlenima? Kada je 2010. godine predlagano da ovaj centar zaživi, kaže se da je on trebalo da se bavi razvojnim i stručnim poslovima iz razvoja tržišta i trgovine, da definiše mere ekonomske politike, jer samo kroz posedovanje odgovarajućih pouzdanih podataka o stanju trgovine i stručnom analizom istih, može se unaprediti razvoj trgovine, obavlja poslove koji se odnose na strateški razvoj tržišta, trgovine, praćenje stanja, razvoja tržišta, analiza, modeli, predlozi, efikasno planiranje itd. To sve piše na sajtu i to sam pročitala.
Interesuje me na koji način će to sada da se realizuje i da li smo odustali od ciljeva ako ukidamo sam ovaj centar? Slično je i sa Studijom koja je trebalo da definiše, odnosno da pokaže uticaj na strukturu tržišta za ove trgovinske objekte preko 2.000 kvadrata. Kada je uvođen ovaj termin, kaže se – uveli smo da se spreče potencijalni dogovori trgovinskih subjekata na određenim tržišnim područjima da ne bi ostvarivali monopolske pozicije i da usmerimo razvoj u pravcu ostvarenja, interesa potrošača i razvoja konkurentnosti. Isto pitanje – da li smo odustali od cilja ako ukidamo ovu studiju? Treba ipak da vodimo računa i o ovim tradicionalnim trgovinskim radnjama, porodičnim radnjama koje, ipak, u oblasti trgovine zapošljavaju najveći broj ljudi.
Htela bih da napomenem da će, a mislim na trgovinu i volela bih da čujem šta vi mislite koliko će se na samu trgovinu odraziti i primena SSP, odnosno u ovom trenutku prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima? Carine su od 1. januara snižene na nulu za pojedine industrijske proizvode – gumu, kaučuk, plastiku, aluminijum, bakar, krzno i nešto od građevinskog materijala, nove i polovne automobile, od početka 2014. godine, čak na 96% do 97% poljoprivrednih proizvoda će imati mogućnost slobodnog uvoza, kao i industrijskih proizvoda. Kako da unapredimo industriju ako ćemo da snizimo cene industrijskih proizvoda u Srbiji, što se tiče, npr, svežeg voća, povrća, žitarica, mesa, mleka, suvih šljiva, začinske paprike itd.? Carine neće u potpunosti početkom 2014. godine biti ukinute, ali biće smanjene za 20% do 80% od postojećih carina. Odraziće se na sektor trgovine, a to sam i rekla i zanima me u kom obimu? Da li ćemo, u svakom slučaju, kompletno srozati tu trgovinu i smanjiti broj zaposlenih u trgovini? Sigurno da će u narednom periodu, ovakvom politikom i uvećanjem poreza, doći u situaciju da se sve više i više ovih trgovinskih radnji zatvara.
Na kraju bih samo još htela da kažem ono što sam i prethodno pomenula, a to je da energija svih privrednih grana mora da bude na snazi kako bi unapredili razvoj trgovine. Na primer, trgovina kao turistička ponuda može da bude u svim vodećim, odnosno velikim evropskim i svetskim metropolama. Prihodi od trgovine čine od 25% do 50% ukupne javne potrošnje. Tako mi, na primer, na Zlatiboru imamo zaista veliki interes da se ova oblast uredi, da inspekcija dobro radi kako ljudi koji dolaze ne bi bili nezadovoljni tom trgovinom i tom vrstom usluge kada dođu na odmor.
Takođe je i planiranje infrastrukture od izuzetne važnosti za kvalitetan razvoj trgovine. Moramo, kako sinergiju svih privrednih grana, tako i zakona da iskoristimo, da pripremimo, napravimo i organizujemo, kako bi trgovina koja zapošljava najviše radnika u privredi u Srbiji napredovala i unapređenje pravnog sistema, rad inspekcija, ono što je suština, a naravno, jednake mogućnosti za sve i to je osnova da svi imaju interesa da rade po zakonu. To treba da bude cilj ovog zakona i to treba da bude naš cilj za svaki zakon. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, sinoć smo započeli diskusiju na ovu temu. Odnosi se ovaj amandman takođe na brisanje jednog člana. Sinoć smo govorili o članu 30, a sada smo predložili da se izbriše član 40. i naslov iznad člana 40. Ovaj član odnosi se na termin – institut okvirnog sporazuma. Naime, kako smo već naveli, smatramo da ovaj termin možda nije na najbolji način definisan, odnosno nije predstavnik predlagača možda uzeo primere i nije možda pregledao sve primere prakse iz zemalja EU koje su uvele ovaj okvirni sporazum. Na primer u Sloveniji se pokazalo da postoji dosta teškoća prilikom primene ovog postupka i da je bilo dosta nedoumica kako i na koji način da se osnovne institucije javnih nabavki primene na ovaj okvirni sporazum, te s tim u vezi smo smatrali da, ako želimo da procedure javnih nabavki pojednostavimo, detaljno definišemo i unapredimo procedure javnih nabavki, tako smo smatrali da ovaj član treba izbrisati iz ovog zakona, a naravno, s tim u vezi, trebalo bi možda malo bolje definisati one postojeće postupke i procedure u okviru javnih nabavki poput otvorenog postupka, restriktivnog postupka itd.
Već smo govorili o tome da su referenti javnih nabavki u javnim preduzećima, u lokalnim samoupravama bili u prilici proteklih godinu ili dve dana, da idu na određene seminare, edukacije, kako bi se obrazovali na temu pripreme tih javnih nabavki u svojim institucijama, a sada dolazimo u situaciju da ih ponovo moramo uključivati u neke nove procedure, da ih ponovo moramo edukovati, da ne pričam tu o sredstvima koja se moraju koristiti, o plaćanju iz budžeta lokalnih samouprava, javnih preduzeća nekim institucijama koje se bave edukacijom ovih referenata za javne nabavke, tako da smo smatrali da je možda bilo potrebno detaljnije, bolje i preciznije definisati postojeće postupke javnih nabavki, a onda na taj način smanjiti i trošenje sredstava, a u svakom slučaju unaprediti rad tih referenata, to nam je valjda poenta cele priče.
Isto bih mogla da kažem da možda ovaj okvirni sporazum dodatno komplikuje čitavu ovu proceduru javnih nabavki i eventualno ne bih znala možda koja je razlika između pregovaračkog postupka i ovog okvirnog sporazuma, tako da je ideja poslaničke grupe DSS bila da se pojednostave procedure javnih nabavki, što je valjda želja svih nas ovde i da dobijemo najbolji mogući zakon.

Hvala, poštovani predsedniče.
Koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa DSS podnela je amandman da se u članu 86. izbriše stav 11, koji govori da se u postupcima javnih nabavki u kojima učestvuju ponuđači iz država potpisnica SSP i Srbije povlastice domaćim proizvođačima primenjuju prema ovom sporazumu. Kao što svi znamo, videli smo da je SSP nepovoljan za Srbiju, za srpsku privredu, a naslov iznad ovog člana kaže – prednost za domaće ponuđače i dobra, te mi se to se jedno sa drugim ne slaže. Zato smo mislili da ovaj stav treba izbrisati.
Ovim sporazumom predviđeno je da se Srbiji, odnosno privrednicima iz Srbije smanjuju povlastice, čak i da se ukinu u odnosu na zemlje članice EU. Vlada je negde na samom kraju novembra ili početkom decembra, ne znam tačno koji dan, usvojila nove carinske tarife i na uvoz poljoprivrednih proizvoda, gde kaže da će se većina poljoprivrednih proizvoda uvoziti od početka 2014. godine bez carina.
Znači, govorimo ovde i o poljoprivrednoj proizvodnji i o drugoj proizvodnji. Da znate da će najavljeno ukidanje carina ugasiti oko 40% malih proizvođača hrane u Srbiji, a planirano je, i to je Vlada zamislila, da za godinu dana, od 2013. pa do početka 2014. godine domaća proizvodnja toliko uznapreduje da postane konkurentna, da mi izvozimo sirovine, uvozimo gotove proizvode. To za jednu godinu neće nikako biti moguće.
Prebrza liberalizacija tržišta za srpske proizvođače hrane nikako nije dobra. To sve treba da se uradi postepeno. Puna su nam usta pomoći domaćoj privredi, malim i srednjim preduzećima itd, ali samo deklarativno. Svaki zakon i odredba koju donosimo govori upravo suprotno. Vidim da je Ministarstvo poljoprivrede planiralo da se postara da najavi produženje ovog roka za ukidanje ovih carina za većinu poljoprivrednih proizvoda. Međutim, čini mi se da se ništa od toga nije desilo, a da ne govorim o onom delu SSP, gde ćemo u nekom narednom periodu biti u mogućnosti da zemlju, pa i poljoprivrednu, prodajemo strancima po istom principu kao što je mogu kupiti i ljudi koji žive u Srbiji.
Zaista smatram da će narod prepoznati našu dobru volju, način na koji DSS predlaže ove amandmane, a sve u cilju da unapredimo kako ovaj zakon, tako i sve druge zakonske predloge, a verovatno će narod proceniti i ono što vi radite.

Hvala, poštovani predsedniče.
Predložili smo da se u članu 92. definiše tačan rok i pojašnjenje neuobičajeno niske cene, a ne da o bude primeren rok. U obrazloženju predlagača stoji da to treba da bude najkraći mogući rok i zato ga nisu definisali. Znate, vreme je vrlo relativna kategorija, tako da smo smatrali da treba da stoji da rok ne može biti duži od 20 dana. Smatramo da je to nešto što je predlagač mogao da prihvati.
U svakom slučaju, svi amandmani DSS su podneti u cilju, ponavljam ponovo kao i sve moje kolege do sada, unapređenja procedura javnih nabavki, u cilju dobijanja jednog boljeg, kvalitetnije Zakona o javnim nabavkama, koji će svi građani moći kvalitetno i dobro da koriste na vrlo jednostavan način.
Obzirom da predlagač nije prihvatio ni jedan naš amandman, a verovatno neki od tih amandmana bi značajno mogli da unaprede sam zakon, a ne da ga suštinski izmene. U svakom slučaju, ne znam zbog čega se to desilo. Naša želja je da preciziramo sva rešenja koja se nalaze u zakonu, da se jasno definišu sve odredbe, pa tako i sa ovim primerenim rokom koji ne bi trebalo tako da stoji, već precizno i jasno definisano – ne duže od 20 dana.
Demokratska stranka Srbije podržava sve aktivnosti na uvođenju reda u procedure javnih nabavki, na borbu protiv korupcije, koju zaista podržavamo. Nadam se da vi shvatate da takođe želimo da doprinesemo ovom zakonu i želimo da vam pokažemo da hoćemo vrlo aktivno da učestvujemo u radu parlamenta i donošenju ovog zakona. U vezi s tim, ne znam zbog čega niste prihvatili sve naše amandmane, pa i ovaj koji je vrlo jednostavan?
Opet se vraćam na jučerašnji član 3. i naša amandman o neuobičajeno niskoj ceni, gde niste imali nikakvo obrazloženje, osim da mi kažete da smo pogrešili, da imamo sada dve tačke 29. u članu 3, a nigde nije Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo rekao da amandman nije tehnički neispravan. Mogli ste da kažete da niste hteli ništa da menjate, a ne nekim trivijalnim objašnjenjima da mi definišete zbog čega niste prihvatili amandman.
Ozbiljno vas molim da još jednom dobro razmotrite amandmane DSS i da usvojite neki od njih, jer nam je svima želja da zakone koje donosimo budu najbolji mogući.

Hvala vam. Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Ministarstva, naša poslanička grupa je predložila da se u članu 6. koji je vezan za član 56. samog zakona, da se stav 5. briše, gde se kaže da će status povlašćenog proizvođača moći da traje najviše tri godine od dana donošenja, odnosno da se briše ovaj postojeći a da ostane kako je bilo u prethodnom zakonu.
Videla sam i da je Vlada podnela određeni amandman i da će ovaj rok – jedna plus jedna godina biti za energiju vetra – dva plus jedna godina. O tome smo pričali i na Odboru i zahvaljujem se gospodinu Trifunoviću koji nam je sve to pojasnio.
Smatramo da je to možda prekratak rok za realizaciju investicije. Do sada nismo imali nekih vetro-parkova. Mislim da do sada nijedan nije izgrađen u prethodnom periodu. Da li to zavisi od roka ili od nekih drugih stvari? Možda bi ipak trebali da se pozabavimo i onim što se dešava do početka roka, da kažem, ovog što mi predlažemo – tri plus jedna godina odnosno da na neki način upodobimo ovaj zakon o energetici sa drugim zakonima, poput Zakona o planiranju i izgradnji.
Takođe, smatram da bi tu trebali da se pozabavimo malo više u smislu pomoći lokalnim samoupravama, možda, u izradi nekih master planova ili obavezi da lokalne samouprave izrade master planove za neke lokacije za obnovljive izvore energije – da li je to za vetro-parkove, da li za mini-hidrocentrale, da li za solarne panele itd. Jer, svakako ulaganje u obnovljive izvore energije i podsticaji proizvođačima te zelene energije su izuzetno važni.
Svi znamo da u krajevima gde postoje ti proizvođači, odnosno investitori u obnovljive izvore energije, pojačava se energetska snaga tih oblasti. Naravno, oni grade infrastrukturu i zapošljavaju određene građane i što je vrlo važno, dobijamo na održivosti jednog sistema. Konkretno, kod nas se radi na zaštiti životne sredine. Tamo odakle sam ja, opština Čajetina, to će dovesti do održivog razvoja ne samo turizma, nego čitave sredine gde živimo, da bi taj turizam mogao kvalitetno i što bolje da se razvija.
Smatram da Ministarstvo možda mora malo više da obrati pažnju i da pomogne lokalnim samoupravama da do tog početka trajanja roka se definišu i preciziraju određene odredbe. Svakako smatramo da ipak ovi obnovljivi izvori energije moraju da budu neki pravac u kojem se razvijamo. Kao što je gospodin Škundrić pre neki dan rekao na Odboru – mi smo energetska sila u Evropi. Hajde da iskoristimo te potencijale koje imamo.

Hvala.
Samo sam htela da se zahvalim na tom odgovoru i da prokomentarišem da se nadam da ćemo te potencijale obnovljivih izvora energije zaista moći da koristimo u narednom periodu uz što manje birokratije, kao što ste i vi rekli, i da ćemo se potruditi da upodobimo i druge zakone u ovom pravcu zato što je jako važno da nam neko stremljenje bude u korišćenju obnovljivih izvora energije, a možda nam je bila prilika kada smo menjali Zakon o planiranju i izgradnji pre neki dan da i tada nešto uradimo, ali valjda će doći i to na red.