Ja sam samo htela da repliciram jednom od kolega koji me je pomenuo. Žao mi je što on sada nije ovde, ne znam zbog čega je otišao. Prosto sam mislila da u ovom visokom domu svi mi narodni poslanici podjednako imamo pravo da iznesemo svoje mišljenje, da li je to stav naše stranke ili, često se dešava, naš lični stav. Mislim da ne treba to da radimo sa strahom, plašeći se da će neko, ako smo u opoziciji, od poslanika iz vladajuće koalicije da nas verbalno napadne, a imala sam utisak, iskrena da budem, da može da dođe do fizičkog obračuna, tako se bio ražestio poslanik koji mi je replicirao i prosto mislim da ne treba da osećamo strah da iznesemo svoj stav ovde u ovom visokom domu i verujem da se sve kolege sa tim i slažu. Mislim da takvo ponašanje zaista ne zaslužuje da bude odlika i crta jednog od predstavnika najveće poslaničke grupe u ovom parlamentu i mislim da to stvarno nije korektno. Pričam zbog budućeg, kasnijeg rada i naših svih izlaganja, nas iz opozicije. Nadam se da nećemo imati sličnih verbalnih napada.
Kao što je taj kolega nosio ovde jednu sliku sa tekstom o nekakvim avionima itd, prenosio, kao kurir, od jedne do druge poslaničke grupe, tako sam i ja mogla da mu pokažem odakle sam pročitala, gde sam našla izvod na kome kaže da na putu od proizvođača do kupca proizvod poskupi bar šest puta i da se to odnosi za kilogram svinjskog mesa žive vage, da se odnosi na mleko, da se odnosi na pšenicu, da se odnosi na žito itd.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Da je taj kolega sada ovde u ovom visokom domu, ja bih ovo mogla da mu dam i da mu kažem kog datuma i iz kojih novina sam to izvukla. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani direktore, koleginice i kolege narodni poslanici, predložili smo da se član 5. briše. Zaista ne razumem zbog čega je uopšte i naveden?
U osnovnom zakonu u stvari kaže: "Lice geodetske struke bez geodetske licence zaposlen u geodetskoj organizaciji učestvuje u obavljanju poslova za koje geodetska organizacija imala licencu za rad". To je, prosto, logično. Ne znam zbog čega sada menjamo, odnosno brišemo upravo ovaj stav u člana 14. važećeg zakona? Ne znam šta ste hteli sa ovim? Da li mi imamo ovde izmene samo radi izmena? Dakle, samo menjamo, čisto da imamo u zakonu nekakve promene i da kažemo da smo nešto promenili.
Podrazumeva se da ova lica bez geodetske licence mogu obavljati poslove, ali ne mogu biti nosioci posla u geodetskim organizacijama.
Mi na ovaj način, u stvari, kao što su i prethodno moje kolege govorile iz moje poslaničke grupe, degradiramo ovu struku. Ne znam zbog čega su uopšte ti ljudi, koji su inženjeri geodezije, učili, zbog čega su išli na fakultete, plaćali školarinu, zbog čega su im roditelji plaćali škole, plaćali stanove, hranu, knjige itd, ako oni sada ne mogu da se izdvoje po nekim svojim poslovima u odnosu na njihove kolege koji su eventualno završili četvrti stepen?
Mislim da se zakonopisac morao više ovde pozabaviti nekim drugim stvarima u rešavanju određenih problema u oblasti državnog premera i katastra, nego utvrđivanju ovakvih aksioma, da lice geodetske struke može raditi u geodetskoj organizaciji. To je zaista smešno.
Treba da se pozabavite pitanjima krađe državne i opštinske zemlje u pojedinim delovima, a verovatno se dešava u čitavoj Srbiji, kako i na koji način sprečiti to, sprečiti spregu između uzurpatora te zemlje i predstavnika u službama za katastar po lokalnim samoupravama i na taj način da zaštitimo tu državnu imovinu, a ne da se ona arči i uzima kako ko stigne.
Znači, na ovaj način, izmenama radi izmena, mi nećemo ništa postići i na ovaj način ovaj zakon i uopšte čitava oblast urbanizma neće dalje stići od ovoga što je sada. Dakle, samo čiste izmene radi izmena, ništa konkretno. Hvala.

Poštovani ministre, ne znam zašto to lično primate. Nisam ništa vama govorila. Vi ovde branite zakon. Znači, pričala sam o amandmanu, ne znam da li znate uopšte šta se radi u ovom amandmanu konkretno, o kome sam ja govorila.
Dakle, to je potvrđivanje jednog aksioma što ne treba da ponavljamo i da trošimo vreme. Moje mišljenje i mišljenje moje poslaničke grupe jeste da treba da se bavimo suštinom, a ne formom. Dakle, da rešavamo suštinske probleme u oblasti državnog premera i katastra i u čitavoj oblasti urbanizma, a ne da šminkamo nešto, ate slične stvari radimo, koje nam neće doneti suštinske promene.
Ako smo se složili da ima problema, onda suštinski da ih rešavamo, a ne onako sporadično i da dajemo samo pojedine članove ovde zakona na izmenu, a da one ne donose ništa suštinski. O tome sam govorila.
Što se tiče stručnjaka, stručnjaci rade svoj posao, ali danas u Srbiji i u poslednjih sigurno, priličan broj godina stručnost izmiče ispred politike. Dakle, politika je ta koja upravlja trasi na put, političke stranke, koalicije, Vlada, oni koji vode državu. A stručnost, oni moraju da se saviju i da rade onako kako im se kaže, otprilike ili da se pomere ako smatraju da tu njihova struka nije ispoštovana.
Ono što me još interesuje, a prošli put smo započeli tu raspravu, baš bi volela da čujem pa me vi niste udostojili odgovora, koga ste i za šta smenili za nešto, za šta na Zlatiboru, šta se to desilo, koji je problem izbio, koga ste vi smenili, a i baš me interesuje da mi kažete, odnosno baš bih volela da vas pozovem da dođete da rešavamo probleme zajedno.
To je isto jedna od opština koja se nalazi ovde na teritoriji Republike Srbije, vi ste ministar za celu Srbiju, pa dođite, hajde da rešimo zajednički te probleme. Ako mislite da ima nešto, mi se maksimalno trudimo u lokalnoj samoupravi, da sve što možemo rešimo, puno smo birokratije razrešili upravo u oblasti urbanizma, ali služba za katastar nepokretnosti pripada republičkim organima, a ne lokalnoj samoupravi.
Mi se maksimalno trudimo da dobro sarađujemo, ali velikih problema tu ima. Molim vas, evo ovim putem, da dođete da zajedno rešimo probleme i da ukažete baš ako ima nešto sporno.

Hvala.
U članu 7. smo predložili, sasvim je sve u saglasnosti sa ovim što su do sada govorile kolege, a to je da nosilac posla u geodetskoj organizaciji ne može biti osoba geodetske struke sa najmanje završenom srednjom školom, već da tu svakako moramo dodati – od kojih najmanje u okviru te organizacije mora biti jedno sa geodetskom licencom bar drugog reda, kao jedno prelazno rešenje.
Obzirom da smo definisali i apsolvirali, kada smo govorili u načelu, da izmene zakona donosimo kako bi se upodobile sa određenim praksama u zemljama EU, ovo svakako nije standard u zemljama u okruženju, pa ni u zemljama EU, to da spuštamo kriterijume i na taj način da organizujemo geodetske organizacije, na ovaj način, smanjenjem ovih kriterijuma i uslova da neko može da funkcioniše kao geodetska organizacija, odnosno da vrši određene poslove, da će to uticati na nešto dobro. To će svakako uticati na kvalitet tih usluga, ali negativno.
Veoma mi je žao što danas ljudi na vlasti često ponavljaju reči – EU, EU, primena zakona po standardima EU itd, da oni posle dugog ponavljanja i pomisle da je to istina i na taj način misle da se taj zakon već sam od sebe primenjuje, bez obzira što ništa konkretno nismo uradili. To što ne znamo šta konkretno usvajamo samim zakonima i šta je to upodobljeno sa praksom EU, to je svakako drugi par rukavica.
Mislim da, ministre, ako ste već ranije kažnjavali ljude, a niste mi dali odgovor zbog čega ste to uradili u opštini Čajetina, kaznili neke ljude u ministarstvu zbog nekih neregularnosti, za koje iako duži niz godina radim u opštini Čajetina nisam znala, niti sam nakon onog razgovora pokušala bilo šta o tome da pronađem, onda svakako treba da kaznite i ljude koji su poklonili pre nekoliko dana preko 4,5 hektara zemlje u samom centru Zlatibora privatnim licima, a to je državna i opštinska zemlja, preskačući određene zakonske propise i preskačući procedure javnog izlaganja i vraćanja na ponovni proces određenih zahteva. Mislim da treba pre svega time da se pozabavite, zaštitom državne imovine u svim opštinama i lokalnim samoupravama, a ne šminkanjem pojedinih odredaba ovog zakona.

Hvala.
U članu 8. smo predložili da se briše stav 1. On se odnosi na postojeći član, član 18. važećeg zakona, gde pominjemo da je geodetska organizacija dužna da otklanja određene nepravilnosti u postupku vršenja inspekcijskog, a dodato je: "i stručnog nadzora".
Smatramo da to uopšte nije potrebno. U duhu onoga o čemu sam već ranije govorila, dakle izmene samo radi izmena, smatramo da to nije bitno, jer kakav bi inače nadzor mogao biti inspekcijski ako ne i stručni? Ne vidim kakva je razlika između stručnog i inspekcijskog. Dakle opet dolazimo do nekih izmena u samoj formi, a ne i u suštini.
Takođe, mislim da je ovo jedna u nizu od bespotrebnih izmena. Za razliku od tih bespotrebnih mogli smo da se pozabavimo nekakvim potrebnim izmenama Zakona o državnom premeru i katastru, koji se npr. odnosi na ubrzavanje procedura za izdavanje određenih izvoda. Na neki način mogli smo da se pozabavimo preraspodelom npr. radnika u službama za katastar nepokretnosti i spram zahteva koji se primaju i obrađuju na taj način da promenimo broj radnika.
Ono o čemu sam već ranije govorila u raspravi u načelu, možemo da dajemo na platu 50% i 100% i 150%, ali to neće da vredi ako nema dovoljno ljudi koji će to da rade. Ili da se uvedu dve smene itd. To bi npr. bile neke suštinske izmene u ovom Zakonu o državnom premeru i katastru.
Prosto mi nije jasno, ako već nedvosmisleno i potpuno jasno u članu 18. važećeg zakona nešto stoji, ne razumem zbog čega bi to menjali, ali svakako kažem, možda bi mogli da se pozabavite nekim od ovih suštinskih izmena koje sam pomenula. Sigurno je direktor RGZ je upoznat sa takvim problemima i verujem da bi i on imao možda nešto da u tom smislu izmeni, kada opet verovatno za narednih šest meseci, ili osam ili devet, ponovo budemo imali isti ovaj sistemski zakon o dnevnom redu sa izmenama i dopunama.

Na član 9. podneli smo amandman koji se tiče odgovornosti lica koja su nosioci poslova u geodetskoj organizaciji.
Dakle, u duhu koncepta zakona za koji smatramo da je vrlo pogrešno postavljen i na ovaj način definiše se da lice bez geodetske licence treba da bude odgovorno za poslove koje radi geodetska organizacija. Zaista smatramo da to nije u redu, da to ne može na taj način da se reguliše, jer ukoliko dođe do određenih nepravilnosti, ukoliko nesavesno taj geometar obavlja svoj posao, geodetska organizacija biva kažnjena odredbama zakona novčanom kaznom. Ali, šta je npr. sa oduzimanjem licence? Ne možemo je oduzeti ako to lice koje je nosilac posla i koje treba da nosi odgovornost prema ovim predloženim izmenama nema licencu. Dakle, smatramo da ovo nije dobro rešenje. Naravno, da ono lice sa svojom licencom nosi odgovornost i na taj način ono odgovara. Ukoliko nije savesno izvršavalo svoje poslove, nešto je uradilo pogrešno, loše, protivno zakonu, da mu ta licenca bude i oduzeta.
Takođe, u istom amandmanu predlažemo da – svakako kada se overavaju određena dokumenta mora se pečatirati i pečatom licenciranog geometra, ali isto tako i pečatom geodetske organizacije. Ne može samo organizacija da nosi odgovornost, jer kažem, kada dolazi do kažnjavanja onda mi u tom slučaju ne možemo da oduzmemo ni da zabranimo ništa, odnosno da oduzmemo licencu tom geometru, koji nastavlja da radi, samo se novčano kažnjava geodetska organizacija. Samo ličnom odgovornošću ovog geometra koji ima licencu može se garantovati ispravnost nekog dokumenta, dakle, ne kolektivna već lična odgovornost, jer on to rešava.
Tako da, smatram da pojam odgovornosti na ovaj način unižavamo i umanjujemo. Ona je inače vrlo važna u svakoj struci, a svako i u ovoj struci, geodetskoj.

Nadovezala bih se na ovu prethodnu priču mojih koleginica. Dakle, zaista smatram da nije svrsishodno da menjamo ovaj član 152. postojećeg zakona, gde se kaže da organ nadležan za overu ugovora svakako treba po službenoj dužnosti da šalje ove kupoprodajne ugovore, upravo iz razloga koje je navela koleginica Batić, ali svakako ne razume zašto bi sada zavod zahtevao u pojedinim slučajevima, a u pojedinim ne. I pored malog broja službenika po lokalnim službama za katastar nepokretnosti, o čemu smo već govorili, sada ti službenici treba još da razmatraju da li bi negde trebalo da traže ugovor, a da li negde ne bi trebalo da traže i po kom principu će gledati i ko će tražiti da li oni taj ugovor imaju ili nemaju.
Tako da, mislim da iz više razloga, sa različitih strana gledajući, treba svakako da prihvatite ovaj naš amandman. Smatramo zaista da je svrsishodniji na osnovu svih ovih parametara. Prosto, treba da znate, kao što su kolege rekle, da mi narodni poslanici, isto tako kao i pretpostavljam Ministarstvo i ministar i direktor Republičkog geodetskog zavoda, želimo da poboljšamo postojeća zakonska rešenja i da unapredimo čitavu ovu oblast, tako da smo mi ovde na istom zadatku, u istom pravcu i tako treba i da se posmatramo. Svakako bi trebali da razmotrite da neki od naših amandmana koji idu u dobrom pravcu treba da budu prihvaćeni.

Hvala.
Htela sam ovde da ukažem samo na jednu ispravku. Verujem da ljudi koji su pisali obrazloženje, stručnjaci za ovaj zakon, prosto su prevideli neku stvar. Dakle, kolege predlažu da se ovde u okviru ovog člana doda još stav 7. koji kaže – za potrebe izrade planskog i urbanističkog dokumenta, opštine, pokrajina, ministarstva, dobiju bez plaćanja takse, sve ono što je potrebno iz katastra.
Međutim, u obrazloženju piše, da je to već definisano članom 174. stav 5. Ako možete da vidite i ako znate, član 174. je izmenjen i više u njemu ne stoji da je dužnost katastra da da lokalnim samoupravama i pokrajinama upravo ove topografske, katastarske planove itd.
Tako da smatramo, da zaista ukoliko je ovo bio previd da obratite pažnju i smatramo da bi ovo trebalo svakako da bude deo zakona. Znamo da je neophodno uraditi planska dokumenta za sve lokalne samouprave. Ta aktivnost je započeta obavezom svih lokalnih samouprava, prvo da urade prostorne planove i planove generalne regulacije za centre i sedišta njihovih opština. Ne znam da li je to završeno, ali svakako je vrlo važno zbog cene i zbog tih prihoda i uopšte državnih organa, odnosno to je sve državno, zajedničko, znači katastar i opština i slično, da nije potrebno ovo da se plaća.
Isto tako, sasvim je slično i sa prethodnim amandmanom, pa ću tu iskoristiti priliku da mislim da bi svakako trebalo da stoji da - Republika Srbija i autonomnka pokrajina i jedinica lokalne samouprave i njihovi organi i organzacije, se oslobađaju plaćanja taksi za ove izvode, odnosno za upis nepokretnosti u njihovoj svojini.
U obrazloženju kaže da se to podrazumeva, i da se naravno, misli da za sve kancelarijske poslove neće se plaćati taksa i da se to podrazumeva. Znamo, da se u zakonima vrlo malo šta podrazumeva i mislim da to treba decidno navesti, jer do sada je bilo različitih tumačenja, upravo u plaćanju ove takse, konkretno za ove topografske planove.
Tako da, smatram da je ovo vrlo važna stvar. Upravo ono što je ministar pričao kada je obrazlagao zakon, a to je da moramo unaprediti saradnju između dražvnih organa i svih onih službi koje rade u javnom interesu, pa su to znači, i opštine, ali i RGZ i službe za katastar nepokretnosti.
Mislim da su ova dva amandmana dobra i da samo pojašnjavaju ono što bi trebalo da stoji u zakonu, i mislim da bi ih trebalo prihvatiti.

Član 23. ovog zakona, o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru menja se član 178 koji kaže, odnosno dodaje da se oduzima licenca geodetskoj organizaciji, odgovornom licu, odnosno licu koje izvodi geodetske radove, a koje ne mora da ima licencu. Ne znam da li je tu reč o previdu, ne znam kako da oduzmemo licencu licu koje nema licencu i nije planirano uopšte da ima.
Dakle, odgovorno lice kao što smo već pominjali u dugu prethodnih ovih amandmana, je ono lice svakako geodetske struke koje je dobilo licencu za te svoje radove, dakle licencirani inženjer geodezije i kako to svakako nije praksa, rekla sam, u zemljama EU, potrebno je obratiti pažnju na ove stvari kako ne bi dolazilo do propusta i kako mi ne bi pratili, kako ne bi došlo do praćenja standarda u zemljama EU, a mislim da bi to bio veliki problem.
Tako da vas molim da obratite pažnju kako i na koji način će se ovaj zakon primenjivati i da li on zaista u saglasju sa modernim evropskim standardima u smislu ovog broja ljudi koji, odnosno ljudi koji su sa određenim obrazovanjem, srednjim ili visokim, ovlašćeni da budu nosioci posla u geodetskim organizacijama.
Razumela sam u obrazloženju da kada nije bilo dovoljno mesta u RGZ i sličnim državnim službama, te su ti ljudi sa srednjom školom koji su se ranije tako školovali, morali da napuste i sada oni ne znaju kako i na koji način da zarađuju za život. Onda je ministarstvo rešilo navodim, da relaksira određene uslove za otvaranje geodetskih radnji, što ne mislim da je dobro.
Mislim da ta odgovornost i sam pojam inženjera licenciranog i visokog obrazovanja na neki način gubi smisao. Tako da, ipak mislim da bi trebalo malo više da porazmislite o tome, da se reguliše način rada na određenoj teritoriji, znači tamo gde se dobija više zahteva, gde se vrši veći promet, gde služba za katastar ima više obaveza, da se tamo na neki način reše ti problemi, malo bolje.
Tržište govori o geodetskim radnjama, odnosno tržište pokazuje da li će se negde otvoriti radnja, to ne zavisi od veličine opštine i slično, ljudi dolaze, normalno za novcem, za profitom. Tako da, tamo gde ima puno gradnje, gde ima puno prometa, gde se razvija sredina, tu svakako ima dosta geodetskih radnji.
Ima dovoljno licenciranih inženjera, a naravno o tome sam govorila i u načelnoj raspravi, da na pravi način i vođenjem prave obrazovne politike možemo da povećamo broj ljudi geodetske struke. Dakle, da im pomognemo kroz stipendije da studiraju građevinski fakultet, odsek geodezija, da ih onda obavežemo određenim uslovima, ako iz stipendiramo da se vrate u te manje lokalne samouprave i da tamo rade.
Mislim da je to jedan odličan način kako bi to moglo da se reguliše, sigurno bi se ta deca pre opredelila da tako nešto rade.
Tako da vas molim, da o tome razmislite i da samo se zapitate da li je ovo stvarno ovo što mi u ovom zakonu donosimo, i na ovaj način umanjujemo kriterijume, zaista evropska praksa.

Mi smo predložili u ovom članu da se stav 2. briše, a da se koriguje čitav član, a sve u cilju da se ne smanjuju uslovi za funkcionisanje geodetskih organizacija koje nisu uskladile svoje poslovanje sa odredbama važećeg zakona, već da se produži samo rok, a ne da radimo ovde poništaj rešenja o poništavanju itd, da bi u svakom slučaju pomogli tim geodetskim organizacijama da oni ispune sve te odredbe, a da ne umanjujemo sa druge strane uslove i kriterijume, kao što sam rekla, i na taj način degradiramo čitavu struku. Dolazimo sada u situaciju, izgleda da ako neko ne može da ispuni uslove, onda mi te uslove i menjamo.
Kako je ovo poslednji amandman koji takođe nije usvojen, kao nijedan prethodni, verujem da ministar, obzirom da voli da iskoristi priliku kada završe svi poslanici da govori o svemu onome o čemu smo mi danas govorili, da odgovara na neka pitanja i poslanici posle toga nemaju pravo da mu odgovore bilo šta, tako da on faktički može da kaže šta god misli da treba u najmanju ruku. Želela bih samo da zaključim da suština treba da bude da rešimo problem u oblasti državnog premera i katastra, a ne da se bavimo sitnicama, što sam već rekla, već da se suštinski bavimo problemom, da ne razmišljamo da li je nešto naknada ili je taksa, da li je inspekcijski i stručni nadzor, da li je Ministarstvo prostornog planiranja ili je Ministarstvo urbanizma, što mislim da su manje važne stvari, a treba da se pozabavimo pre svega brigom o državnoj zemlji i krađom državne zemlje.
Pošto smo utvrdili činjenice da na Zlatiboru nije bilo nikakvih neregularnosti, niti je bilo bilo kakvih problema ili smena zbog toga, jer tamo ljudi koji već zadnjih 12 godina vode lokalnu samoupravu imaju preko 50% podrške vlasti. Dakle, DSS je na vlasti tamo u preko 50% podrške građana, što pokazuje, verujem, da smo na pravom i poštenom putu i idemo ka pravim vrednostima. Zato vas molim, kako nije bilo ovih nekih problema, da vi sada rešite jedan veliki problem koji se dešava na teritoriji opštine Čajetina, a to je uzurpiranje i otimanje državne zemlje u samom centru Zlatibora. To je zemlja koja je veoma skupa i ona se daje privatnim licima bez ikakve nadoknade, bez dinara plaćanja. Molim vas da kaznite i smenite te ljude koji su, verujem, bez vašeg znanja u vašem ministarstvu i drugim ministarstvima, uopšte u državnim službama, stavili potpis na jednu takvu stvar, na jedno takvo rešenje koje ja ovde imam, da se državna zemlja u vlasništvu svih građana…
(Predsedavajuća: Tema.)
Evo, jedna rečenica… svih građana opštine Čajetina daje, poklanja, otima i na taj način molim vas da reagujete tu, jer to je pravo mesto da se reši ovaj veliki problem.

Hvala poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, pomoćniče ministra, poštovani direktore Republičkog geodetskog zavoda, rekla bih da u odnosu na kolege iz opozicije i nije baš sve tako crno u ovom zakonu, na primer, baš sam htela da pohvalim, u članu 20. to što više lokalne samouprave, pokrajine i organi lokalnih samouprava neće morati da plaćaju takse katastru, što mislim da je jako dobro i otprilike, to bi bilo to od ovih dobrih strana zakona, a onda bi trebalo u svakom slučaju malo da obratimo pažnju, kako će ovaj zakon da doprinese ispunjenju ciljeva, tih novoproklamovanih, sada pred rekonstrukciju, koji se non-stop pominju, a to je ulazak u blaženstvo EU, zatim unapređenje privredne aktivnosti, privlačenje stranih, dakle, ne domaćih, nego stranih investitora. O tome se non-stop govori, ne znam zbog čega je to baš tako.
Kako da dostignemo standard Evropske unije, ako nemamo jasno definisan sistem u čitavoj oblasti urbanizma. Čini mi se da ovaj zakon, kao što su i neke moje kolege rekle definiše u potpunosti sve ono što bi trebalo, kako bi se rešili ovi problemi ovde u oblasti urbanizma. Kako da dođemo do Evropske unije bez zakona o planiranju i izgradnji?
Pre neki dan sam pročitala da je pomoćnica ministra rekla da ukoliko do polovine jula ne bude ušao u proceduru zakon o planiranju i izgradnji, ne može se usvojiti do septembra. Ako dobro računam, taj rok je prošao.
Kako bez zakona o legalizaciji? Ako znate od 6. juna se zakon o legalizaciji, odnosno odredbe zakona o planiranju i izgradnji ne primenjuju, tako da su svi građani ogorčeni što ne mogu da izvrše legalizaciju. To je, poštovani građani, samo iz razloga neažurnosti Ministarstva urbanizma i građevine.
Kako bez planskih dokumenata koje nisu uradile sve lokalne samouprave? Kako do Evropske unije sa Zakonom o upisu prava svojine, koji je čas legalizacija, pa je besplatna legalizacija, pa nije uopšte legalizacija? Kako da privučemo investitore sa komplikovanom birokratijom koja je i dalje na snazi, kako sa zamršenim imovinsko-pravnim odnosima, koje sam takođe očekivala da može ovaj zakon o državnom premeru i katastru malo bolje da se potrudi da uredi, kako bez komunalne infrastrukture na parcelama?
Kako sa komplikovanom i dugačkom procedurom izdavanja građevinskih dozvola, koje smo govorili da ćemo promeniti?
Kako da unapredimo privredu, kada Republički geodetski zavod naplaćuje duple takse i tako stavlja u neravnopravan položaj građane, kako kada od 29 propisa koji su važni za privredu u poslednjih godinu dana, dvadeset je doneto po hitnom postupku. Kako kada je administracija, odnosno ti administrativni poslovi u privredi najviše vremena oduzimaju, konkretno, na primer u katastrima kada govorimo?
Problemi u katastrima su u stvari praktične prirode. Dakle, kažem u Republičkom geodetskom zavodu i 120 službi za katastar nepokretnosti po lokalnim samoupravama i praktično ih treba i rešavati.
Prvo je problem broja zaposlenih u katastrima. Čuli smo juče preko 3.200 zaposlenih, zajedno sa ovim ljudima koji su zaposleni u lokalnim službama. Onda sam našla podatak da je 208.500 predmeta prosleđeno iz lokalnih samouprava za upis prava svojine.
Nešto preko 3.200 je naknadno, bez ovih zahteva za legalizaciju takođe prosleđeno. Kako će svi ti ljudi da se bave ovim stvarima.
Dakle, i pored plata i stimulansa i svega ja mislim da tu uopšte oni ne mogu da ostvare, pre svega u lokalnim sredinama. Čuli smo juče u Žitištu, ima pet zaposlenih u katastru. U opštini Čajetina ima 12. Kako će oni da reše preko 3.500, blizu 4.000 zahteva za upis prava svojine koji su kao zahtevi za legalizaciju preneti u katastar, plus dodatni zahtevi?
Kako će svi ti ljudi da traže dopunu dokumentacije, jer upravo nije završena legalizacija, zato što nije bila dopunjena dokumentacija. Treba od njih da traže saglasnost, da bi se izvršio ovaj upis prava svojine, pre nego što se završi postupak za legalizaciju. Užice, na primer ima tri puta zaposlenih, nego Čajetima, ima mnogo manje zahteva.
Dolazimo do toga da se ponovo zapošljavaju radnici u tim državnim službama po broju stanovnika. Ne možemo više da gledamo broj stanovnika.
Moramo da gledamo po broju zahteva, broju izdatih građevinskih dozvola. Po prosto urbanističkoj situaciji i građevinskoj situaciji u datoj lokalnoj samoupravi. Drugačije ne možemo.
Takođe, RGZ treba da kompletira adresni registar sela i gradova Srbije, 3,2 miliona stanova po poslednjem popisu, kako i sa kim.
Opet se vraćam na opštinu Čajetina, preko 90% objekata u naseljenom mestu Zlatibor smo popisali i dali katastru da bi oni pripremili sve to, a kada smo hteli da uzmemo posle gotove podatke, onda smo morali da platimo uz neki popust, ali moralo je da se plati i uz brojna izdavanja i oduzimanja licenci, listova nepokretnosti, puno tih stvari koje RGZ treba da radi, samo ne znam kako sa tako malim brojem radnika.
Kažete da nema kadrova? Uopšte nije tačno da nema kadrova, samo lokalne samouprave moraju da naprave povoljan ambijent i dobru klimu, da ljudi dođu tu i da rade.
Kako se vraćaju u opštinu Čajetina? Na svaki naš konkurs, ljudi iz Novog Sada i Kragujevca se prijavljuju, pripravnici dolaze da odrade pripravnički kod nas i sve primamo, želimo da ih osposobimo za rad, da im damo nekakvo iskustvo. Mi vodimo pogrešnu politiku? Mi treba da stipendiramo mlade kadrove, u startu javna preduzeća, lokalne samouprave, da napravimo analizu stanja, analizu tržišta rada, stipendiramo mlade i obavežemo ih da dođu da rade kod nas.
Mislim da je to jedna dobra politika.
Takođe, bez analize stanja, mi školujemo neke kadrove koji nam nisu potrebni, pa zato dolazimo u ovakvu situaciju da ne možemo da nađem odgovarajuće ljudi, a ljudi hoće da rade, u svakom slučaju, samo treba po učinku da ih nagradimo i ne možemo katastrima sada davati dodatno na platu, slažem se da treba, veliki obim posla, ali oni ne mogu sve to da urade, ali moramo tako gledati na lokalne samouprave jer imate odeljenje za urbanizam koji radi pet hiljada zahteva za legalizaciju.
Šta ćemo sa tim službenikom? Zašto on ne dobije stimulans na platu? Ne može, Ministarstvo finansija je to zabranilo i u potpunosti se slažem. Mora da se štedi, ali moramo a gledamo na svim nivoima i u svakoj oblasti da dajemo svima jednako.
Takođe bih htela da kažem da su podaci na sajtu RGZ pomalo neažurni, da se promene oblika parcele ne provode kako bi trebalo, odnosno radi se samo ukoliko dolazi do greške katastra, ali ne i ukoliko treba da se izmesti zbog kanalizacije, vodovoda i slično.
To se ne radi, a niko ne zna zbog čega sve ove promene se ne provode.
Sa druge strane, RGZ navodi da su krivi građani, što im ne dopunjavaju dokumentaciju ili opštine što ne šalju saglasnosti.
Opet ono što Zakon o državnom premeru i katastru treba da reši, a to je problem nestajanja zemlje u državnom vlasništvu.
Dakle, imamo probleme koji se dešavaju, a to je da, kada se uporedi stanje na terenu sa parcelama i stanje u katastru, vidi se da mnoge parcele koje su u državnom vlasništvu, prosto su nestale, nema ih ni u kakvoj evidenciji, vode se negde drugde.
Šta se dešava? Neko hoće da dođe do neke državne parcele, dogovori se sa nekim u katastru, u toj lokalnoj službi za katastar, onda oni to polako preknjiže i slučajno se to kao desilo, dok neko ne primeti.
Ako primeti, oni kažu, to je greška, a i snižavanje traje vrlo dugo, a ukoliko niko ne primeti, oni sede i čekaju i posle toga upisani kao držaoci čekaju da prođe onaj rok od pet godina da se upišu oni kao vlasnici i svi srećni i zadovoljni.
To je jedan veliki izvor korupcije u RGZ, u ovim lokalnim službama za katastr i mislim da je to veliki problem, jer tu dolazi do sprege.
U svakom slučaju, i oni koji treba da štite interese građana, odnosno države, a to je opštinski javni pravobranilac ili republički, ne kažem da je to u svakom slučaju, ali prosto ako nisu svesni da postoji neki problem da je neko uzurpirao neku parcelu državnu, oni ne mogu ni da reaguju, ili nema vremena, a kažem, postoje slučajevi da rade sigurno i u sprezi i onda javni pravobranilac ne stavi prigovor na javnom izlaganju koje se dešava u katastru za tu parcelu i to tako prođe.
To je veliki problem, jer takva se situacija desila u opštini Odžaci, to smo videli, imamo tako i u opštini Čajetina i mi moramo da znamo da ne možemo kozmetički i površinski da rešavamo stvari, nego suštinski, ne možemo do EU pričajući, nego moramo konkretno da rešavamo i realizujemo određene aktivnosti, kako bi sredili i napravili sistem i rešili konačno oblast urbanizma. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, meni je upravo drago što je gospođa potpredsednica Vlade za evropske integracije ovde, zato što član 4. govori upravo o dodavanju tri reči, da računamo da bi pored donacija i transfera trebali da stavimo u okviru samog zakona, odnosno ovog člana i "finansijska pomoć EU".
Mi smatramo da bi to trebalo da se izbriše. Zašto? Zato što nije potrebno dodatno definisati ovaj pojam. Do sada, čini mi se, odnosno znam, sredstva iz EU su dolazila, prihvatala ih je i država i lokalne samouprave kroz određene konkurse i ta sredstva, normalno, realizovali.
Mislim da su pitanja koja se ovde otvaraju mnogo značajnija od proste i puke definicije da li ćemo dodati u okviru ovog stava finansijska pomoć EU, a to je da li smo mi kao Republika Srbija dovoljno razvili kapaciteta da primimo ova finansijska sredstva od EU? To je jedna stvar.
Mi smo do sada imali otvoreno nekoliko tih komponenti iz fondova EU, a sada bi trebalo u nekom narednom periodu da dobijemo još više sredstava, pre svega za infrastrukturne projekte i za neke finansijski mnogo veće investicije. Zanima me da li smo i do sada uspeli da iskoristimo ta sredstva? To će biti problem u budućnosti, a ako ne budemo napravili ovu analizu stanja, imaćemo većih problema sa većim parama.
Da li su mapirani problemi sa kojima se lokalne samouprave, na primer, ali i druga preduzeća, nevladine organizacije koje učestvuju na ovim konkursima, koje dobijaju ova sredstva i koja planiraju da učestvuju svakako, da li su ti problemi analizirani? Da li imamo evidenciju? Verujem da ste vi svakako prava adresa na koju bi moglo da se uputi ovo pitanje i gde bi mogli da dobijemo pravi odgovor i da se pozabavimo ovim pitanjem.
Takođe, trebalo bi da istaknem da samo ako pomenemo određeni termin EU u nekom zakonu i kada se on usvoji ovde u Skupštini, mi odmah smatramo kao da je to već primenjeno. Dakle, mnogo više i mnogo značajnije od nekog deklarativnog navođenja EU određene finansijske pomoći jeste kako mi koristimo ta sredstva. Da li su potencijalni ponuđači i učesnici na ovim konkursima kao izvođači npr. radova ili pružaoci određenih usluga spremni da učestvuju, da li prate zakone o javnim nabavkama prag procedurama, koje su, da dodam, sto puta jednostavnije nego što se to danas radi u Srbiji po našem Zakonu o javnim nabavkama. Imamo problem nepoznavanja engleskog jezika gde ta dokumentacija treba da se popuni na engleskom jeziku.
Onda postavljam pitanje – šta je sa drugim donatorima, npr. UNDP, USAID, vlade drugih zemalja? Zašto njih ne navodimo posebno kao što navodimo finansijsku pomoć od EU? Da li to znači da bi se mi odrekli njihovih donacija?

Da nastavimo. Tačka 6. istu stvar definiše. Ali, svojih dva minuta bih iskoristila takođe da gospođi Grubješić postavim nekoliko pitanja. Zaista bih molila da dobijemo odgovore, ukoliko je to moguće.
Opet isto pitanje – kako da unapredimo i poboljšamo mogućnost korišćenja sredstava iz EU? Znamo svi da ono što traže donatori, pre svega EU, koja sada verovatno ima tu najviše otvorenih konkursa u Srbiji, a to je projekta dokumentacija. Šta država radi na pomoći kako preduzećima, ministarstvima, kako radi na pomoći pre svega lokalnim samoupravama, koje upravo imaju najmanje sredstava da realizuju ove aktivnosti na izradi projektne dokumentacije? Šta je sa dozvolama koje izdajemo? Da li imamo dozvole za sve infrastrukturne projekte? Znamo da kada treba da učestvujemo na nekom konkursu, uvek se traži projektna dokumentacija, traže se dozvole, traže se rešeni imovinsko-pravni odnosi. To moramo da podrazumevamo.
Da li smo to dostigli ovde u Srbiji? Ne verujem. Da li smo smanjili adminsitraciju i ukinuli najveći deo birokratije? Ne verujem. Da li je Zakon o javnim nabavkama upravo učinio to? Da li je smanjio korupciju? Da li je smanjio birokratiju? Mislim da nije. Da li smo doneli sistemski zakon o planiranju i izgradnji? Nismo. Sve su to stvari i preduslovi da bi mi mogli kvalitetno da prihvatamo sredstva koja nam dolaze iz EU, da konkurišemo i da ta sredstava dobijamo i plasiramo na pravi način u modernizaciju uprave, u modernizaciju čitave države.
Smatramo da pored toga i prostorni i regulacioni planovi treba da se donesu u svim opštinama. Ne znam da li je to regulisano. Da li iniciramo saradnju između opština gde treba regionalna saradnja da bude takođe jedan od važnih osnova za pristup ovim fondovima EU. Lokalne samouprave koje nisu dovoljno upoznate sa značajem reformisanja lokalnih samouprava, uvođenja savremenih tekovina u administracije, prosto ne učestvuju na ovim konkursima. Smatram da država treba da bude tu da bi im pomogla na najbolji način da ova sredstva prihvate i da svi zajednički postignemo nešto.
Ponavljam, deklarativno isticanje da smo za EU, a ne radimo ništa, apsolutno ništa konkretno da prihvatimo sredstva, kako bi dostigli moderne standarde ne valja.

Hvala.
Mi smo na izmene Zakona o budžetskom sistemu kao DSS podneli 13 amandmana. Jedan kozmetički amandman je usvojen, a preostalih 12 nisu. Zašto­? Zato što mi mislimo da suštinski treba promeniti ovaj zakon. U tome je stvar. Vi ste prihvatili onu kozmetičku izmenu. To je potpuno u redu i legitimno. Smatramo i svi ovi amandmani vode uglavnom ka tome da Zakon o budžetskom sistemu ne treba menjati na ovaj način.
Između ostalog, mislili smo da član 7. treba da ostane, kao što je bio u prethodnom zakonu, a to znači da su u prethodnom zakonu plate i penzije usklađivane sa stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. To bi negde u oktobru trebalo biti 2%. Po novom predlogu u oktobru je 0,5%. Gospodo penzioneri, zaposleni, da znate da ovo nije nikakvo povećanje penzija, niti će se nešto drugo desiti. To je faktički zamrzavanje.
Mi smo mislili da bi to trebalo da ostane na ovom nivou kako je planirano od početka godine, da se uskladi sa stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.
Ovo je za penzije potpuno u redu i moramo voditi računa da naši penzioneri imaju dovoljna sredstva za život. Međutim, što se tiče plata u javnom sektoru, potpuno se zalažem za rad, odnosno naplatu po učinku. Ukoliko neko nije radio kako treba, ukoliko je gubitaš, ukoliko je to veliki sistem koji ima abnormalne plate, a suviše malo rezultata, onda bi plate trebalo da se smanje. Ne možemo ići samo da podižemo plate u javnom sektoru na račun svega ostalog, pre svega privrede, da tovarimo porezima, da građani sve to plaćaju, a da faktički nemamo nikakav rezultat.

Član 10. smo planirali ovim amandmanom da izbrišemo. Dakle, deo koji se odnosi na ocenu kapitalnih projekata.
Potpuno bih se nadovezala na priču mog kolege Petkovića koji je govorio o tome da ne bi trebalo ministarstvo, država, republički nivo suviše da se upliće u rad lokalnih samouprava. Ne razumem zbog čega bi Vlada ocenjivala opštinske kapitalne projekte. Hoće li to da bude ocenjivanje svih kapitalnih projekata u svim opštinama? Ko će to da radi? Hoće li to da rade ljudi zaposleni u Ministarstvu? Hoćemo li nekog novog da primimo? Ne razumem na koji način će to da se rade.
Kaže se da će ministarstvo bliže urediti i ocene kapitalnih projekata. Kako da znamo i na koji način? Ovde sada lokalne samouprave dolaze u situaciju i postaju zavisne od države. Ako se ministarstvu i ministru dopada neka lokalna samouprva, taj projekat će da oceni kako treba. Ako se ne dopada, onda neće. Kao nastavnik u školi. Mislim da je to jako loše. Ako su neki ljudi birani na lokalu da se nekima poslovima bave, ako postoji odsek za finansije, svi oni odgovaraju za svoje postupke i svoje aktivnosti. Tako da smatram da nema potrebe da postoji ocena kapitalnih projekata lokalnih samouprava.
Što se tiče javnih preduzeća, ministarstava, to svakako. Ti kapitalni veliki projekti, o njima mora da se vodi računa. Hajde da se pođe iz dvorišta Vlade i ministarstva, da uspostavimo kontrolu u ministarstvima i javnim preduzećima, da vidimo šta oni rade, kako zapošljavaju i kako realizuju, planiraju i implementiraju projekte, pa onda da krenemo na lokalne samouprave koje niti imaju sredstava, niti imaju mogućnosti da realizuju neke stvari, a i ono što hoće da pokrenu, dođu u situaciju da im država to zabrani zato što im se možda ne sviđaju.