Hvala poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici.
Podneli smo amandman da se stav 1. člana 2. briše, odnosno da ostane rešenje kao što je to u sadašnje trenutno važećem zakonu, dakle da neoporezivi deo zarade ostane 8.776 a ne 11.000. Nisam ni mislila, realno, da ćete ovo da prihvatite, ali opet sam htela da ukažem na nekoliko stvari koje će izmenama ovog zakona da dođu odnosno da stupe u realizaciju, a to znači da opet na neki način lokalne samouprave ostaju uskraćene za neki deo sredstava.
Čini mi se da će sada, plate se svakako neće povećavati, to sam sigurna, da li da će dosta poslodavaca da ovih 11.000 dinara isplaćuju preko računa, neće se ništa oporezivati. Taj procenat od preza na zarade u iznosu od 80% sada je smanjen za 10%. Kažem 80% koje idu lokalne samouprave neće se slivati u lokalne budžete. U svakom slučaju, verovatno će ostali deo zarade biti dat na crno.
Smatram da naš cilj ovde treba da bude, pre svega, da vodimo računa o otvaranju novih radnih mesta o zapošljavanju i pre svega zapošljavanju mladih. Već sam o tome govorila o ulaganju u privredu, obezbeđivanjem uslova za život i za rad mladih ljudi koji će ostati u ovim lokalnim samoupravama.
Neko od kolega je to i prethodno govorio, ali ako nemamo dovoljno sredstava da lokalne samouprave…, prvo da krenem od lokalne strukture da je urede, da je izgrade, ne mogu da dođu ni investitori, ne može da dođe i da se razvije nikakva privreda, a stoga ni mladi ljudi ne mogu da dođu da se vrate iz univerzitetskih centara u mesta odakle potiču jer nema nikakvog stimulansa. Kroz ovaj vid ostavljanja određenih prihoda lokalnoj samoupravi i neumanjivanja možemo da pomognemo i mladima da se vrati i to je nekakva vrsta decentralizacije.
To kako i na koji način ćemo pomoći privredi kroz povećanje ovog neoporezivog dela je, koliko sam videla, po nekim procenama, zaista nisam računala, 50 ili 60 dinara po radnom mestu, što i nije nešto puno.
U svakom slučaju, htela bih još jednu stvar da istaknem, da ovaj porez na doprinos za obavezno socijalno osiguranje se plaća na ceo iznos zarade i taj procenat sada u iznosu od 24% ide u republički budžet, a porez na zarade se plaća samo na onaj deo preko 11.000 od čega je jedan deo procentualno umanjen. U lokalnu samoupravu ide 80%. Opet kada se sve sabere i oduzme mnogo je manje sredstava, mnogo manje lokalnih prihoda i manje investicija u lokalnoj sredini od strane lokalnih budžeta, a samim tim izgleda i mnogo manje vraćanja mladih u te lokalne sredine.

Zato se i nisam malopre javljala. Svakako da stimulisanje privrede treba da dovede do punjenja budžeta. Mislim da je to prava stvar.
U svakom slučaju, ono što predlažemo, nisam sigurna pošto je to osnovni smisao ovog zakona, odnosno izmena Zakona, da ćete to prihvatiti, ali ne mislim da će dodatno se nešto mnogo promeniti dugoročno. To je ono o čemu razmišljam i o čemu sam juče govorila, da u ovom trenutku u maju mesecu, u junu polovini budžetske godine, možemo na ovakav način da nešto uradimo i da pomognemo lokalnim samoupravama za ovu 2013. godinu. Ponoviću još jednom da treba da insistiramo na nekim dugoročnijim reformama.
Mislim da ovo neće dati na dugoročnom planu efekte kakve možda vi očekujete. Jednom ste izjavili da volite kritiku. U svakom slučaju, pored toga što kritikujemo određena rešenja, želimo i da damo određene predloge, a to je ono u čemu se slažemo sa Fiskalnim savetom, a to je da treba da radimo na reformi penzionog sistema u kompletnom smislu, a ne samo na ovaj način, da na, moram ipak da kažem, uštrb jednog dela punjenja budžeta lokalnih samouprava punimo penzioni fond, da reformišemo subvencije koje dajemo javnim preduzećima i da rešimo problem tih gubitaša i da krenemo u rešavanje tih problema, da kredite i zajmove koje uzimamo dajemo više u proizvodnju i investicije za koje očekujemo da će vratiti proizvodnju i generisati neka nova radna mesta.
Verujem svakako da se slažete sa racionalizacijom radnih mesta u državnoj upravi, da se možda malo više pozabavimo u državnom aparatu, jer čini mi se da lokalne samouprave manje-više i poštuju ovu racionalizaciju radnih mesta, naročito zato što su kažnjeni uskraćivanjem transfera pa moraju da vode računa o tome. Verujem da ćete se složiti da su ovakvi načini i ovakva rešenja problema dobra i moramo ići ka tome. Zaista mislim da pre nego što počnemo sa ovim reformama, koje mislim da neće na dugoročnom planu dati neke veće efekte, svakako se moramo pozabaviti ovim stvarima da sinhronizujemo sve zakone i reforme. Što pre krenemo u to, verujem da ćemo pre imati uspeha. Ako stegnemo kaiš generalno za sve dugoročno, o tome sam već govorila, nećemo sigurno imati i oni koji to učine neće imati koristi, niti će verovatno ubrati političke poene u tih prvih par godina, ali će svakako kasnije imati mnogo više uspeha. Hvala.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
U skladu sa dosadašnjom diskusijom predstavnika poslaničke grupe DSS, u okviru ovog zakona smo mislili da bi trebalo dodati u članu 14. reči "osim ako su računi pravnog lica blokirani". To je svakako tehnička stvar, ali mislimo da zakoni treba da se sinhronizuju, da budu komplementarni i da definišemo u svakom zakonu sve potrebne elemente da ne ostane ništa nedorečeno.
U ovom obrazloženju vidim da niste smatrali da bi trebalo da se ovo uvrsti. Međutim, član 72. postojećeg zakona zaista govori o kaznenim odredbama. U svakom slučaju, obzirom da je ovo, pretpostavljam, zadnji amandman na ovaj zakon, htela bih samo da kažem da je vrlo važno da povedemo generalno računa ne samo o republičkom budžetu nego i o budžetima lokalne samouprave.
Opet bih se vratila na ono što me je stvarno podstaklo, a to je da kroz stimulisanje privrede do punjenja budžeta, što je ministar rekao, je odlična stvar, i to tako treba da bude. Ali, dolazimo sada do onoga – da li je starija koka ili jaje? U svakom slučaju, moramo da omogućimo da privreda krene dalje da se razvija. To možemo da omogućimo ako npr. dođu neki investitori u neku lokalnu samoupravu i ako imaju određen i uređen sistem u toj lokalnoj samoupravi, ako imaju kvalitetnu infrastrukturu, ti će investitori tu svakako i da se zadrže i da ulažu, da razvijaju proizvodnju, otvore nova radna mesta i da se mladi vrate u tu lokalnu samoupravu.
Međutim, ako lokalne samouprave nemaju svojih sredstava, naravno mi nećemo imati nikakvu mogućnost da te investitore zadržimo i ovako im šaljemo indirektno poruku – nemojte nikako dolaziti kod nas. Svaka čast što Ministarstvo pruža podršku za određene lokalne samouprave, ali treba im malo pustiti i nekog prostora da se same razvijaju, same privlače investitore, a to mogu učiniti ako imaju bar neki deo sopstvenih sredstava. Hvala.

Kada smo septembra prošle godine raspravljali o setu poreskih zakona, sećam se da je ministar odgovorio da sada imamo taj porez na zarade u iznosu od 80% koji se sliva u lokalne budžete i da se faktički sve te nadležnosti i sva nova prava i nove obaveze koje dolaze lokalnim samoupravama mogu kompenzovati iz tog poreza na zarade. Ja sam rekla da je to neki baš magičan porez koji verovatno mora da se multiplikuje više puta da bi mi mogli u lokalnim samoupravama nešto da realizujemo od nekih novih obaveza koje se nameću.
Kao što znate, čini mi se krajem prošle godine, takođe smo usvojili zakon koji govori da lokalne samouprave ukoliko smatraju da im je potrebno da zaposle neke nove lekare ili drugo medicinsko osoblje, oni mogu to učiniti, ali, naravno, da ga plaćaju iz svog budžeta. Ukoliko žele da se dodatno razvijaju, oni moraju da plaćaju iz svog budžeta, a pri tom smo, na primer kadrovski plan za te zdravstvene ustanove, sveli na neki minimum. Ako želite da imate kvalitetnu policijsku zaštitu, da nemate dva, tri policajca samo u jednoj lokalnoj samoupravi, kako vam sleduje prema broju stanovnika, bez obzira što u toku godine u nekoj lokalnoj samoupravi bude mnogo više ljudi, takođe morate sami da se snađete, da obezbedite dodatna sredstva za izgradnju, rekonstrukciju tih objekata, kao što se u mnogim opštinama i radi.
Kako će, na primer, da se radi, odnosno koliki će porez na zarade da bude u Novoj Varoši, u Bajinoj Bašti, u Priboju, Sjenici ili Prijepolju ako tamo gotovo ništa ne radi i ako je loša privatizacija dovela do sunovrata privrede? Dakle, moramo pomoći lokalnim samoupravama i pomoći im da se sami potrude i da dođu do tih investitora, da im oni dođu i da mogu da ulažu tu, ali, opet kažem, to ne može ako lokalne samouprave nemaju svojih sredstava. Hvala.

Hvala predsedavajuća.
Neću stvarno ovde o advokatima, o stomatolozima itd., baš mi je odličan šlagvort dao kolega Miković, zaista je fascinantno, nije tu u pitanju sam ministar, nego uopšte, kako se radi, a to je da se prihvataju amandmani, ne samo koji su istovetni ljudi iz vladajuće većine, drago mi je što se tiče kolege Babića, nemam ništa protiv, nego i da oni koji su u suštini potpuno isti da se ne prihvataju. A da ne pričam o ovima koji su potpuno isti. To je tako zanimljivo i to se stalno dešava. Ne znam zbog čega je to. Opet se delimo neku opoziciju i na neku poziciju.
I naravno pored tih amandmana, sad je ovde beznačajno, suština važno je za ljude koji zastupaju te amandmane i brane ih da to bude prihvaćeno. Ali to se prenosi i na sve druge oblasti.
Prenosimo na finansiranje projekata iz lokalne samouprave, pričam o prihodima na zarade, pričam o tim njihovim lokalnim budžetima, sa jedne strane koje smanjujemo u redu, mora da se steže kaiš, o tome sam već govorila. Sa druge strane imamo konkurse gde opozicione opštine ne mogu ništa da dobiju. Vrlo teško. Ista stvar, potpuno se prenosi.
Znači, bitno je ako je neko pozicija on dobija, ako je u opoziciji nema gotovo ništa. Stvarno mi je žao iako možda ima kompletnu projektnu dokumentaciju, iako je taj projekat od nekog značaja, ima prekogranični efekat, npr. za zaštitu životne sredine ili slično.
Tako da mislim da je to jako loše. Da moramo da imamo bolje kriterijume da moramo da imamo stručnu ocenu određenih projekata. Imam primere da neke opštine imaju lokacije za ove mini hidro elektrane, nisu ni u jednom trenutku bile uvažene niti se nalaze tamo na spisku, kada su mogli da se jave investitorima za određene lokacije.
Imamo različitih slučajeva kada nismo mogli da dobijemo od Ministarstva za zaštiti životne sredine, na jedan gotov završen projekat, kompletnu projektnu dokumentaciju…
(Predsedavajuća: Vreme.)
neću se više javljati po sledećem amandmanu, još 15 sekundi, nismo dobili saglasnost, verovatno samo zato što je opština iz opozicije. Verujem da i sve takve opštine koje su opozicija imaju slične probleme.
Stvarno je tako rađeno u prethodnom periodu, za vreme prethodnog režima, stvarno ne bih volela da se tako nešto nastavi. Hvala.

Istine radi, ja se nisam direktno vama obraćala što se tiče ovih nekih problema koji se pominju i nailaze mnoge lokalne samouprave. Naravno da je investicija bilo i u prethodnom periodu, i to smo pričali pre neki dan i to je odlično, vrlo smo zahvalni i nadamo se da će tako da se i nastavi, ali kako se kaže " koga zmija ujede i guštera se plaši". Zaista je bila velika diskriminacija u prethodnom periodu, konkretno za našu opštinu od strane DS,  imamo tih problema i imam potrebu to da kažem, a mislim da će građani sa ove diskusije i za ova tri dana najviše zapamtiti reči – bahatost, dranje kože sa leđa građana i zavlačenje ruku u džep građana.
Mislim da ništa drugo neće zapamtiti, dok ne dođu računi za porez.

Poštovani predstavnici Vlade, predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, na član 10. podneli smo amandman koji kaže da bi trebalo u članu 10. kojim se menja član 12. postojećeg zakona, izbrisati reči – osim javnih preduzeća.
Dakle ovim zakonom je planirano da se oporezuju porezom na imovinu i javna preduzeća pa sam htela da postavim pitanje ministru i njegovim saradnicima da le je to dobra stvar s obzirom da i u narednim članovima se menjaju neke stvari, odnosno određenim korisnicima eksproprijacije ukidamo porez na imovinu, a odve na javna preduzeća dajemo.
Pročitala sam obrazloženje. Manje-više, razumela sam, ali moje je pitanje – da li će to da spasi finansije opština ukoliko oporezujemo javna preduzeća, pre svega govorim o lokalnim javnim preduzećima?
Bilo je kratko vreme da se pripreme amandmani, gotovo samo jedna noć pre početka rasprave, onda u sredu, pa možda nisam najbolje sa kolegama uspela da formulišem i ovo obrazloženje. Pre svega se to odnosilo na lokalna javna preduzeća. Da li će npr. lokalne samouprave u Požegi, Bajinoj Bašti, u našem Zlatiborskom okrugu moći da imaju te prihode od tih lokalnih javnih preduzeća, koja su ionako subvencionisana od strane lokalnih samouprava? To je moje pitanje, da li mi možemo da podnesemo kao lokalne samouprave oporezivanje lokalnih javnih preduzeća, odnosno ionako već dajemo određena sredstva, dajemo im određene poslove koje realizuju. Mislim da od samih kamata, koje bi se mogle desiti ukoliko ta preduzeća nisu u mogućnosti da plate porez na imovinu na vreme ili posluju sa gubitkom, da li je moguće da ova dodatna sredstva mi njima stavljamo na teret?
Smatram da ono kada radimo sistemski i kada zajednički stežemo kaiš, dakle, i u lokalnoj samoupravi i u Republici, za javna preduzeća, zaista ima smisla i treba tako da radimo. Kao DSS želimo samo dobronamerno da ukažemo na određene elemente u ovom zakonu koji možda nisu najbolji, koji će staviti dodatni teret ne samo na lokalna javna preduzeća, već i na lokalne samouprave kao osnivače ovih javnih preduzeća. Hvala.

Hvala.
Nadovezala bih se i na kolegu Mihajlova, ali i na ovaj prethodni amandman o kome sam govorila. Naime, dolazimo u situaciju da javna preduzeća plaćaju porez na imovinu, u narednom periodu će tako biti. Još jedna stvar je vrlo važna, sada u ovom periodu, kada je počeo da važi i da se jako strogo kontroliše Zakon o poštovanju rokova plaćanja u javnim preduzećima, javnim ustanovama itd, javna preduzeća prosto ne mogu da ispoštuju sve to, ne mogu da ispoštuju i da plate sve svoje obaveze i da plate porez na imovinu, pogotovo što se plaća lokalnoj samoupravi koja, sa druge strane, pomaže tim javnim preduzećima da opstanu.
Što se tiče samog amandmana na član 19, gde mi mislimo da bi bolje bilo rešenje kako je bilo u postojećem, odnosno trenutno važećem Zakonu o porezu na imovinu, zamolila bih ministra da nam pojasni prethodno rešenje za član 10, ali isto u ovom članu važno je reći da 2,5% od poreza na prenos apsolutnih prava ide u lokalne samouprave. Dakle, na ovaj način mi jednim delom remetimo prihode lokalnih samouprava. Na primer, imamo opštine Priboj i Sijenicu, kroz jednu bi prošao gasovod, kroz drugu prolazi autoput, a kada se bude vršila eksproprijacija, korisnik eksproprijacije, ko god to bude, nije bitno, neće platiti taj porez na prenos apsolutnih prava, od kojih jedan mali deo, ali ipak vrlo važan, ide i u lokalne samouprave. Na taj način mi opet uskraćujemo te opštine i gradove za ove prihode, naročito ove male, pored ovih ostalih.
Potpuno se slažem, kao što sam i malo pre rekla, da treba da se uvede red u funkcionisanje i države i lokalnih samouprava, pre svega u javne finansije, ali da li je ovaj način najbolji da se reše finansije i u lokalnim samoupravama i u državi? Naravno, ne može da bude dobro državi ako je loše pojedinačnim opštinama ili ako one nemaju dovoljno prihoda. Svakako ne treba da ih ostavljamo negde ni na nebu ni na zemlji, da tako kažem, i da ovi zakoni ne budu sinhronizovani, zato što, pored mnogih nadležnosti i obaveza koje namećemo lokalnim samoupravama, gde najviše trpe male i manje razvijene opštine, mi sada ovde, tu i tamo, pomalo oduzimamo pojedine prihode, a sve se to na kraju nabere.
Vrlo je važno da se glas lokalnih samouprava čuje. On može da se čuje ovde u Narodnoj skupštini i da se ispoštuju određeni zahtevi, a može da se čuje i kroz Stalnu konferenciju gradova i opština, gde smo videli da sada baš nisu ispoštovani njihovi zahtevi, jer niste sasvim uzeli u obzir ono što su tražili i verovatno ti predsednici opština koji dolaze iz vladajuće većine na državnom nivou, ali zaista vas molim da još jednom razmislite i razmotrite na koji način će se rešavati plaćanje poreza na imovinu javnih preduzeća, sa jedne strane, a opet korisnika eksproprijacije, sa druge strane. Dakle, potpuno menjamo rešenje u porezima na imovinu, odnosno u ovom predlogu zakona u odnosu na postojeći zakon. Hvala.

Hvala. Zaista i na početku sam rekla kada sam se prvi put javila, DSS stvarno dobronamerno daje sve ove predloge i ideje i sve ono što je uočila u zakonu gde smatra da možda nije pravedno nešto raspoređeno. Mi ćemo svakako pružiti podršku svakoj reformi koja će dovesti na nekom dugoročnom planu do određenih boljitaka.
Smatram da na ovaj način možemo možda uzeti vazduha usred budžetske godine, ali svakako nećemo moći da se spasimo od davljenja, sigurna sam za koji sat, zato što ovi zakoni nisu čini mi se sistemski, nego u ovom trenutku ovaj set poreskih zakona u sredini budžetske godine ne donosi svakako boljitak lokalnoj samoupravi, a sigurno ni državi na duži period, nego samo u ovom trenutku.
Slažem se da treba da se urade reforme i da sreća prati hrabre, ali sigurno neki uslovi koji moraju da se ispoštuju. Mi moramo pre svega da smanjimo javnu potrošnju, da uložimo u proizvodnju, da uložimo u investicije, da ukinemo neproduktivna radna mesta, da restruktuiramo gubitaše. To moramo zajednički da uradimo i moramo da vodimo računa i o racionalizaciji u državnom aparatu, a ne samo u lokalnoj samoupravi. Nekako smo sada u ovom trenutku tako striktno i strogo krenuli da primenjujemo mnoge kaznene odredbe i za lokalne samouprave, a sa druge strane da im ukidamo prihode.
Stvarno smatram da postepeno trebamo da uvodimo određene reforme, naročito u oblasti fiskalne politike, jer to će, kao što su i kolege rekle najviše pogoditi građane. Slažem se da svi treba da podnesemo teret krize podjednako građani, lokalne samouprave i država, ali ne jedni na teret drugih. A, čini mi se da nekako ovde opet malo manje razvijene opštine podnose taj najveći teret, baš iz razloga što tu i tamo, u određenim članovima zakona, koji su onako prikriveni i ne vrlo transparentno prikazani, oduzimaju se određeni prihodi, poput ovog prihoda, odnosno poreza na prenos apsolutnih prava, koji u jednom malom procesu ide lokalnim samoupravama. Hvala.

Hvala.
Još jednom pričamo upravo o porezu na prenos apsolutnih prava.
U članu 24a postojećeg zakona kaže se da se ukida, odnosno neće se plaćati porez na prenos apsolutnih prava po osnovu eksproprijacije.
Još jednom bih želela na istu temu da napomenem da je vrlo važno da, na primer, hajde da uzmemo opozicione opštine, npr. Požega i Bajina Bašta, gde su predsednici opština i rukovodstvo iz stranaka koje nisu u vladajućoj koaliciji ovde na republičkom nivou, gde treba da se radi neki veliki infrastrukturni projekat, oni će sigurno imati neke dugoročne koristi od toga. Neće imati taj porez na prenos apsolutnih prava.
S druge strane, ukoliko bi, npr. konkurisali za neki projekat kod nekog ministarstva i slično, verujem da bi teško dobili neka sredstva. Tako je bilo do sada i daj bože da se nešto promeni.
Mislim da samo dalekosežnim i dugoročnim zajedničkim merama možemo da dođemo do fiskalne konsolidacije našeg kompletnog finansijskog sistema i sigurno će ti na duge staze doneti određenu korist.
Fiskalni savet je, takođe, rekao da mora da se izvrši penziona reforma, reforma subvencija, restrukturiranje javnih preduzeća, kao i racionalizacija radnih mesta u državnom aparatu. To, naravno, na kratke staze neće doneti nikakvu korist. To je sigurno.
Nešto slično je uradila Margaret Tačer i zamalo nije odletela sa vlasti u tom periodu. Međutim, imala je sreće. Neke druge stvari su joj doprinele da ostane, tako da verujem da samo oni ministri i ona vlada koja se bude založila za dugoročne reforme na ovaj način moći će nešto da uradi.
Ovako, ovo nešto gde mi malo ukidamo, pa malo nešto menjamo u sredini budžetske godine, mislim da je to ubitačno za lokalne samouprave, da su one svakako na kolenima i oduzimamo im procenat po procenat, a nadležnost po nadležnost dodajemo. Verujem da će biti velikih problema do kraja ove godine ako ne budemo zajednički radili na tome da to nekako ispravimo i da zaista gledamo projekte koji će se finansirati u lokalnim samoupravama po nekim prioritetima, a ne onako na nekom sitnom politikanskom nivou, nego da se manemo tih političkih razmirica i da zaista radimo u interesu Srbije i njenih građana.

Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, kolege i koleginice narodni poslanici, kada smo septembra 2012. godine razgovarali o setu poreskih zakona, izrazila sam bojazan o brisanju naknada iz Zakona o finansiranju lokalne samouprave, isto tako i Zakona o budžetskom sistemu, naknada koje se odnose na izvorne prihode lokalnih samouprava za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta.
Rekla sam da se bojim da će biti ukinute te naknade s obzirom da se ti termini brišu iz tih zakona. Tako se dešava sa naknadom za korišćenjem građevinskog zemljišta. Bojim se da će se nešto slično desiti i sa naknadom za uređenje građevinskog zemljišta u budućnosti, da se ona više neće slivati u opštinski budžet.
Sve u svemu, dolazimo u situaciju da je ovo opet udar na građane. Obrni, okreni taj običan prosečni građanin Srbije uvek nadrlja. Od tih prosečnih građana nisam čula u ovih nekoliko dana ni jedan pozitivan komentar. Izdvojila bih jedan zanimljiv koji sublimira sve ostale. Kaže – samo nastavite da gulite, za koju godinu i onako neće biti nikoga u provinciji da vam plati sve te dažbine, što je sigurno istina.
Vidimo da ta decentralizacija finansija poslednjih par godina nije bila u potpunosti iskrena i iz najbolje namere, a sa stanovišta jedne male lokalne samouprave iz koje dolazim, govorim o stalnom menjanju pravila u toku igre gde mi iz lokalne samouprave ne možemo nikako da se snađemo. Kada se promeni pravilo odmah mora da se ispoštuje, naravno, ako se ne ispoštuje, odmah sledi kazna, sledi nametanje novih obaveza, nadležnosti, kazna zbog racionalizacije, odnosno ne ispunjavanja obaveza racionalizacije, ali samo u opštinskim upravama. Nekako se to ne dešava u državnim preduzećima. Nekako mi dolazi na pamet svrha postojanja lokalnih samouprava. Zašto one uopšte i postoje ako im pare polako uzimamo, a sve nove i nove nadležnosti i nove obaveze im namećemo.
Ako se sećate i znate šta sve namećemo kroz zakone o lokalnim samoupravama, nije tačno da nemaju nove namete. Prvo, lokalne samouprave moraju da održavaju i javne površine, da rade komunalnu infrastrukturu, jer kako i na koji način će da dođu investitori koji će da ulažu u proizvodnju, u nova preduzeća, da pokrenemo privredu na lokalu ukoliko nemamo osnovu, ukoliko nemamo tu komunalnu infrastrukturu.
Opštine neće biti u mogućnosti da grade bez ovih sredstava i da ulažu u nju, tako da ministarstvo i Vlada na ovaj način šalju jednu indirektnu poruku investitorima – nemojte dolaziti kod nas zato što mi nemamo elementarne osnove, niti bilo kakvu bazu da vi uložite kod nas, a još manje da vam se te investicije i vrate.
Kada smo ukinuli naknade 2012. godine lokalnim samoupravama, a opet istovremeno povećali prihode u republičkom budžetu, nije bila rasterećena privreda, niti su bili rasterećeni građani. To vidimo zato što ovo povećanje od PDV-a, od akciza, poreza na dobit se moglo videti samo zbog toga što smo povećali stopu, ali ne i naplatu. Građani nisu videli nikakav boljitak zato što nije bilo smanjenja cena.
Lokalne samouprave danas moraju da preuzmu primarnu zdravstvenu zaštitu i domove zdravlja, takođe moraju da preuzmu isplatu jubilarnih nagrada, da preuzmu i dodatno povećanje plata svim zaposlenima u vrtiću, moraju da održavaju regionalne puteve. Istina je da je za ovu godinu ministarstvo odredilo deo sredstava za održavanje tih regionalnih puteva, ali verujem da tako neće biti u narednoj godini.
Pored toga, ukoliko žele da se razvijaju opštine moraju da opredele sredstva za protivgradne rakete, za rekonstrukciju zgrada i objekata, vrtića, domova zdravlja, apoteka na svojoj teritoriji, jedinica MUP-a odnosno policijskih stanica, vatrogasnih stanica, takođe da vode računa da prilikom elementarnih nepogoda, da ulaže sredstva u rekonstrukciju elektromreže, izgradnju trafo stanica. Većina ovih stvari je obaveza Vlade, odnosno ministarstava, ali ne postoji mogućnost da se to uradi u neko dogledno vreme ukoliko lokalne samouprave poput Opštine Čajetina žele da se razvijaju brže, možda mogu brže od ostalih, one nemaju mogućnost da država uloži u ove određene investicije, kapitalne projekte, već opština mora sama da odvaja sredstva. Neki deo imamo ali država mora da nam pomogne i da nas bar pusti da ona sredstva koja uberemo na našoj teritoriji da tu i ostanu.
Verujem da većina lokalnih samouprava, pa i onih manjih, govorim na primeru Opštine Čajetina, ali sigurno i u ime većine lokalnih samouprava koje su sasvim slične da mogu od tih prihoda da se razvijaju, da ulažu, ali nemojte nas ometati, nemojte nam odmagati. U svakom slučaju, ne morate odmagati.
Oštećene lokalne samouprave su zato što je podignut ovaj neoporezivi deo zarade. Takođe, porezi, odnosno stopa poreza na zarade koja se smanjuje, znamo da to sve ide u lokalni budžet, bez obzira što je taj procenat podignut na 80%, u svakom slučaju, konkretno Opština Čajetina npr. će biti oštećena 31 milion dinara u odnosu na planirani budžet upravo po ovoj osnovi.
Takođe, ograničili smo firmarine, takse, a da ne govorim da je još jedna obaveza koja se nameće lokalnim samoupravama isplata po presudama po osnovu restitucije, odnosno povraćaja zemljišta. Da li se to možda dešava u nekoj prećutnoj saglasnosti sa predstavnicima ministarstva ili ne, zaista ne znam, ali opštine sada dobijaju obavezu da plaćaju te presude za neko zemljište koje je oduzeto pre 20, 30, 40 godina i vredelo je mnogo manje nego danas.
Isto imamo od par stotina miliona jednu presudu koja čeka na naplatu, samo ne znam odakle. Tu se nadovezuje priča o besplatnoj legalizaciji, upisu prava objekata, upisu prava svojine nad objektima koji su izgrađeni nelegalno, što sve uvodi u anarhiju, a obaveza je lokalnih samouprava, ponavljam još jednom, da grade komunalnu infrastrukturu i da održavaju te javne površine, ali kako i od kojih sredstava kada sve nove i nove namete na njih navaljuju.
Takođe, imam i primedbu na transferna sredstva, obzirom da su od polovine 2009. godine kada je doneta ta Uredba o transfernim sredstvima koja se umanjuju u svim opštinama, pa i u mojoj opštini za oko 50% i dalje sva ta sredstva koja su se prebacivala u obliku transfernih sredstava su u velikom iznosu oštetila lokalne samouprave i na taj način su im umanjeni prihodi na koje su oni računali, iz kojih bi svakako mogli da ulažu u neke određene kapitalne investicije na lokalnom nivou, jer opštine prave povoljan ambijent u svojim sredinama da dođu investitori i na taj način mogu da se dalje razvijaju, možda i brže nego neke druge.
Ne znam zbog čega bi lokalne samouprave plaćale tolike poreze, a verujte, sa Zlatibora se velika količina PDV slije u državni budžet, ako već nema nijednog dinara da se vrati kroz neke druge vidove alokacija za lokalne samouprave, poput određenih konkursa koji se u ministarstvima raspisuju, na koje mogu da konkurišu lokalne samouprave. Tu dolazimo do situacija da opštine postaju zavisne od republičkog budžeta.
Opet dolazimo na osnovni kriterijum, a to je politička podobnost. I prošli put sam molila da ta politička podobnost ne bude osnovni kriterijum za odabir opština koje će dobiti sredstva na određenim konkursima, kako se to dešavalo u vreme dok je neka druga stranka bila stožer vladajuće većine u prethodnom periodu pre ovih majskih izbora, kada smo zaista osetili veliku diskriminaciju svih opština koje nisu imale vladajuću većinu kako je to bilo na državnom nivou. Samo se bojim da se tako nešto ne nastavi. To ne bi trebalo. Trebalo bi da se napravi otklon od te prethodne vlasti, kako su se oni ponašali i da se transparentno prikaže kakvi su to kriterijumi po kojima lokalne samouprave dobijaju neka dodatna sredstva po osnovu određenih konkursa, ko se nalazi u tim komisijama koje biraju te projekte i slično.
Svakako morate znati da ljudi na lokalnom nivou, ljudi koje su ti njihovi sugrađani neposredno birali najbolje znaju koje to projekte bi trebalo finansirati, koji su to projekti koji su najbolji, koji će učiniti da razvoj određene lokalne sredine bude unapređen i da se poveća broj investicija u tu lokalnu sredinu, da se unapredi zapošljavanje i da ta lokalna samouprava prihoduje više nego do tada, a pre svega iz privatnog kapitala, kao što je to u Opštini Čajetina slučaj, gde uglavnom ulažu privatni investitori, jer smatraju da im je tu investicija sigurna zbog povoljnog ambijenta koji smo do sada stvorili u prethodnih desetak godina.
Uz dužno poštovanje, predstavnici ministarstva koji sede ovde u Beogradu ne mogu da znaju da li je taj neki projekat sa kojim aplicira određena lokalna samouprava, a nije politički podobna, da tako kažem, ima svu potrebnu dokumentaciju, to podrazumevam, dobar ili nije dobar, to najbolje znaju ljudi na lokalu.
Svakako, vi možete da pokažete da se razlikujete ukoliko budete neki dinar sredstava opredelili za odgovarajuće projekte ili za ono za šta vas mole lokalne samouprave, pa iako nisu u saglasnosti sa vladajućom većinom.
Takođe, ovakvim merama možemo da dođemo u situaciju da se opštine ponovo zaduže još više zato što su planirale određene projekte za 2013. godinu i možda dođemo u situaciju da one tim novim zaduživanjima i kamatama uvale i lokalne samouprave i državu u dubiozu.
Htela sam još da postavim pitanje – da li znate zbog čega se samo sedam opština javilo da se pokriju ti gubici, odnosno da se pokriju troškovi koji su nastali za izvođenje radova u prethodnom periodu, pre donošenja ovog zakona o novčanim transakcijama, odnosno rokovima plaćanja? Dakle, to je sedam opština, koliko sam dobila informaciju. Mislim da je to najviše zbog toga što su kamate ogromne, da je to kamata od nekih 25%, kada smo gledali konkurs tako je bilo, a još više to što predstavnici izvođača radova nisu hteli da potpišu izjavu u kojoj kažu – saglasni smo da prenesemo te obaveze na državu. Dakle, oni veruju lokalnoj samoupravi više nego državi.
Zaista ne znam šta će kolege iz vladajuće koalicije koja će glasati za ovo da kažu svojim sugrađanima zbog čega su se smanjile investicije u njihovoj lokalnoj samoupravi, zbog čega su budžeti manji i zbog čega se neće ostvariti određeni planovi.
Iz privrede ljudi kažu – ko je plaćao do sada, plaćaće i dalje, ko nije i dalje neće, tako da ne verujem da će biti nekog boljitka. Svakako treba da se steže kaiš. To moramo da radimo, ali moramo gledati da se ne šteti ni građanima, ali da se ne šteti ni privredi. Mi imamo rešenje. Rešenje je da se restrukturiraju gubitaši, da se izvrši racionalizacija u državnoj upravi, da se ulaže, pre svega ovi zajmovi koje uzimamo, da se ulažu u proizvodnju, u domaću proizvodnju, da ulažemo u investicije, u nešto što će nam se vratiti, da se reši pitanje inspekcija, da se reši pitanje sive ekonomije. Na taj način ćemo napredovati.
Iz Stalne konferencije gradova i opština čini mi se nisu ovaj put uzeti u obzir, kao što je bio slučaj kada smo pričali o ograničenju firmarina. Puna su nam usta reči departizacija, decentralizacija, a sada kao rezultat svega imamo devalvaciju svih vrednosti. I dalje ove reči ostaju mitovi u Srbiji. Ako zaista ne mislite da se svi mi preselimo u Beograd i da živimo, hajde da se zaista pozabavimo pitanjima problema na lokalu, jer na lokalu se odvija onaj realni život.
Sačuvajmo opštine, sela i svako domaćinstvo. Na taj način ćemo sačuvati Srbiju. Hvala.

Hvala.
Zahvaljujem se kolegi Mitroviću. Mi smo zaista dobro sarađivali u prethodnom periodu. Moram da se složim sa tim i sa količinom ulaganja u Zlatibor, pre svega u Ski centar Tornik i odličnom saradnjom sa skijalištima u Srbiji koja je bila i još uvek traje. Vrlo smo zadovoljni radom. To ne dovodim nijednog trenutka u pitanje. Nadam se da će tako i da se nastavi i da ćemo proširiti Ski centar Tornik, proširiti i ski staze i to zonu za veštačko osnežavanje, što smo do sada uradili, uraditi i još neke žičare.
Nadam se da će ministarstvo pomoći još nekim investicijama koje radi opština Čajetina i trudi se maksimalno da i dalje razvija taj povoljan ambijent.
Ono o čemu sam govorila i složićete se, kolega, to je o nepovoljnim situacijama u koje ulaze sve lokalne samouprave. Nismo sigurno jedan primer koji je reper za sve. Opština Čajetina je relativno uspešna opština, jedna od najuspešnijih u Srbiji po budžetu koji imamo po glavi stanovnika, ali svakako mislim da se mora više voditi računa o toj decentralizaciji i da sredstva koja se uberu na teritoriji lokalne samouprave, svakako treba tu i da ostanu da bi se još bolje razvijale. Jer, ponavljam, ljudi na lokalu, a svakako i vi najbolje znate, i u Užicu i mi u Čajetini, šta je to za našu sredinu dobro.

Hvala predsedniče.
Imala sam samo par pitanja, pošto sam se pripremala za ovu tačku, ali ministar je već nešto odgovorio.
Zanima me na koji način mogu da se prijave lokalne samouprave za ovaj konkurs za izgradnju vodosistema i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, naravno, koji imaju spremnu dokumentaciju. Videla sam, imaju tri. Da li postoji negde konkurs na koji treba da se prijave? Da li još uvek ima sredstava ili su ova tri grada planirana da sve završe, obzirom da smo već sad bili u okviru jednog programa za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda? Prosto, Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije dalo saglasnost na taj naš projekat, iako imamo gotovo pripremljenu dokumentaciju. Samo sam htela da vas zamolim da mi odgovorite – kako i na koji način možemo da naš projekat konkuriše, a onda ako je odgovarajuća dokumentacija, da bude i finansiran? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice, narodi poslanici, u obrazloženju ovog zakona stoji da se zakon donosi po hitnom postupku kako bi se zaustavile štetne posledice depopulacije, pada nataliteta i životnog standarda. Svakako, to su neki ciljevi za koje svi mi treba da se založimo, na kojima svi treba da radimo zajednički, ali kroz sveobuhvatnu reformu kako radnog zakonodavstva, tako i sistema zdravstvene zaštite, i uopšte ostalih zakona koji se tiču porodilja i trudnica, u svakom slučaju i lično smatram da, ako ne budemo tako radili, da će nam Srbija ostati prazna, nećemo imati dece, nećemo imati za koga ni da pišemo ove zakone, niti će imati ko da ih primenjuje.
O ovim stvarima govorio je i premijer u svom ekspozeu, kada je Vlada formirana i upravo je rekao da je najveći problem sa kojim se Srbija suočava demografsko pitanje, a sada ću citirati: "Vlada Srbije će najhitnije izaći sa konkretnim merama za zaustavljanje biološkog nestanka Srbije".
Ipak, moje je mišljenje, da tako nazovem, da ove kozmetičke promene neće dovesti do ostvarivanja ciljeva koje sam navela, a koje stoje u obrazloženju ovog zakona, a isto tako i rešavanja problema negativnog prirodnog priraštaja u Srbiji.
Naime, čuli smo danas dosta o problemima i ja bih možda malo nešto govorila i o mogućim rešenjima, naravno da i član 1. i član 2. ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu će nekim grupama i porodiljama i trudnicama doneti nešto dobro. Mi se ne protivimo, svakako, ali smatramo da je ovo trebalo sveobuhvatnije uzeti u obzir, pa zašto te žene ne ostaju, trudnice ne ostaju tokom čitave godine na porodiljskom odsustvu ili ukoliko je to neophodno i potrebno, možda produžiti porodiljsko odsustvo još šest meseci, na neki način to definisati u zakonu.
Naravno, rekla sam, prilagoditi sistem zdravstvene zaštite porodiljama i mogućnost da one imaju u svakom trenutku dostupnu zdravstvenu negu da ne moraju da uzimaju dan sa posla da bi morale možda da podoje svoje dete, nego da to mogu da učine popodne. Mislim da je veliki problem zbog toga što ove žene žele da skrate svoje porodiljsko odsustvo, osim toga što poslodavci možda zahtevaju to od njih i isto tako što je 65% nadoknada zarade za trudničko bolovanje, ukoliko neke žene moraju da održavaju trudnoću, a onda kada dođe do porodiljskog bolovanja, odsustva, takođe ta nadoknada je u iznosu od 100%, ali se računa prosek u odnosu na period kada su one primale 65%, tako da im se umanjuje zarada, dakle, nije na nivou kako bi one primale inače.
Verujem da je taj finansijski momenat ustvari najznačajniji u čitavom ovom procesu. Imamo tu i koleginicu koja dolazi iz Niša, da li ona ima račun za sat i po vremena da ode i da se vrati, da podoji svoje dete? Verujem da nema, ali ne moramo da govorimo o Nišu, možemo da pričamo o Višnjičkoj Banji, da li neka od koleginica ili osoba zaposlenih na Novom Beogradu, za sat i po vremena može da dođe do Višnjičke Banje i da se vrati. Verujem da će ovo produženje radnog odnosa za sve one žene koje su na trudničkom ili porodiljskom bolovanju svakako doneti poboljšanje, neće morati da brinu do tog trenutka, dok se ne završi to njihovo odsustvo o nekom, kakvom takvom izvoru prihoda, ali verujem da, odnosno znam da će te žene svakako nakon isteka tog ugovora o radu na određeno vreme da dobiju otkaz, što je veliki problem.
Naš zajednički cilj ovde u parlamentu i Vladi treba da bude da pružimo sigurnost majkama, da pružimo sigurnost njihovim porodicama i da nagradimo te majke zato što rađaju, a ne da ih kažnjavamo na neki način. Mi treba tu grupu našeg stanovništva, majke, dakle, trudnice da izdignemo i da stavimo ispred ostalih, svakako da im damo neka bolja i veća prava, jer one pune u stvari ovu našu Srbiju.
Predlažem, npr, da neko ko rodi drugo dete, a i to je danas postalo deficitarno, dobije stalni posao tamo na tim mestima gde je zaposlen, da zabranimo otpuštanje, npr. žena koje su se porodile sa svakim detetom u naredne dve, tri godine od kada su se porodile, da obezbedimo stalnu platu za svaku ženu koja je rodila treće, četvrto i ostalu decu do 18 godine života tog deteta. To bi npr. bila rešenja koja bi mi trebali inkorporiramo u Zakonu o radu, a tiče se trudnica.
Verujem da mlade, zdrave, udate devojke se hvataju za glavu kada zatrudne u današnje vreme. Dolazimo u takav problem da one prvo kada dođu kod poslodavca da se zaposle, one imaju uslov tamo, pa ih pitaju - da li biste vi u narednih 10 godina da zatrudnite? One jadne da bi se zaposlile moraju da kažu verovatno – ne; i ako zatrudne, one dobijaju otkaz jer pre toga imaju obavezu da potpišu određeni ugovor da neće zatrudneti u tom periodu, što je zaista jedan veliki problem.
Onda, kada se i te žene porode, dolazimo u situaciju da mogu da budu ostavljene bez te svoje naknade za porodiljsko odsustvo, jer ide prek poslodavca. Možda bi bolje bilo da se prima roditeljski dodatak preko države, odnosno preko lokalne samouprave, znači preko tih državnih organa, a da ne ide preko poslodavca, jer poslodavac uzme to za sebe, ostvari to pravo, a ženama ne daje ništa. One jadne ako su zaposlene kod privatnika ne smeju ništa ni da kažu da ne bi ostale bez posla.
Onda tu dolazimo do administrativnih procedura koje ih maksimalno iscrpljuju, zato što mora da se podnese 86 različitih papira, da bi se ostvarile te naknade. Prema analizama određenih stručnih službi, moguće je i šest papira samo podneti, to podnose i porodilje i trudnice i poslodavci, naravno dolazi do problema, odnosno, ne žele prosto da se upliću u sve te administrativne procedure.
Mi naravno posebno treba zaista da obratimo pažnju na trudnice i na porodilje, ponavljam, da izdignemo iznad ostalih, da povedemo računa o nezaposlenim ženama, obzirom da i one povećavaju natalitet u Srbiji i zaista moramo da vidimo kako i na koji način i njima pomoći, dati određeni podsticaj.
Mi danas imamo, o tome su govorile i moje koleginice, dečiji dodatak za one koji su socijalno ugroženi, imamo roditeljski dodatak koji se tretira samo do četvrtog deteta, ništa peto dete. Mislim da je i to problem i to treba promeniti. Mi u Zlatiborskom okrugu imamo i dodatke kao i u drugim opštinama, roditeljske dodatke koji iznose od opštine do opštine različito. U opštini Čajetina, npr, 20.000 je za prvo, 25.000 za drugo, 30.000 za treće, za četvrto i svu ostalu decu, hvala Bogu, međutim, tao je isto negativan prirodni priraštaj. Rodilo se 103 dece, a umrlo 163 ljudi, što opet dolazimo do problema, iako je neka bogatija sredina, mnogo malo dece se rađa.
Mislim da naš cilj treba da bude da mi tim ženama ne samo omogućimo osnovne uslove, već da im damo da one što više, da im damo tu mogućnost da one kad rode, da budu srećne, zadovoljne i privilegovane. Treba da budu privilegovane zato što je kod nas negativan prirodni priraštaj. Znači, zaista treba da ih izdignemo iznad ostalih.
Imali smo slučaj pre nekoliko godina, da npr. žene preduzetnice i porodilje bivale su dva puta oporezivane. To mislim da je veliki problem, to je ukinuto, nije sporno, ali dok god nemamo konzistentan sistem, pomoć i podršku trudnicama i porodilja, mi možemo da imamo problem. Mladi se danas sve manje
odlučuju da pokrenu sopstveni biznis. Kada znaju da može da se desi nešto, pa na godinu i po dana ili dve, pa da se to promeni, ostaje svakako šteta. Oni se sada još manje odlučuju i plaše se, jer ne postoji sistem i konzistentnost u našoj brizi o porodiljama, trudnicama ili bebama.
Država, npr, daje naredbu da se isplaćuju ne znam, jubilarne nagrade za zaposlene u prosveti ili u ne znam, ustanovama kulture, a ne daju im pare za to. Zašto onda država ne bi naredila da se isplaćuje i ovih 35% od zarada na trudničkom bolovanju isto lokalnim samoupravama. Mislim, jesu nam prazne kase, ali biće nam prazna Srbija ako ne budemo tako nešto radili.
Mislim da trebamo da promenimo svest. Prosto, dolazi, veliki je jaz u ravnopravnosti između žena i muškaraca, da tako kažem, bez obzira što mi sada, prolazi 50 godina od uspostavljanja jednakosti između plata muškaraca i žena. Mi i danas imamo taj platni jaz. Na primer, 7,5% je u javnom sektoru, a 11% je u privatnom sektoru. Takođe, dolazimo u situaciju da te žene nisu diskriminisane na istim radnim mestima, već prosto zbog brige o porodici, o deci, one dolaze u situaciju da ne mogu da idu na službena putovanja, samim tim da koriste te dnevnice, da rade prekovremeno, da odatle prihoduju ili da dobijaju zaradu na osnovu rada tokom vikenda, itd.
Takođe, statistika i u publikaciji "Rodni barometar" definiše da npr. 70% muškaraca retko ili nikada ne kuva, 65% ne sprema kuću, 78% ne pegla, 80% kaže da u slučaju nekih problema mogli da računaju na podršku svog partnera. Zamislite, 25% muškaraca samo smatra da bi politika bila bolja da žene odlučuju, a i 57% žena, što mislim da je to veliki problem.
Složila bih se sa Nebojšom Stefanovićem, da je udar na porodilje udar na državu, ali mi moramo da se pozabavimo sveobuhvatno ovim problemom, moramo da radimo na tome. Realizacije prava deteta nije stvar dobre volje i humanosti i milostinje, već obaveza društva i države. Mislim da je krajnje vreme da nakon devet meseci rada Vlade vidimo šta je to Vlada iznedrila, šta je to Vlada donela na svet merama populacione politike, da bi imali više novorođenčadi. Koliko više imamo dece nakon devet meseci rada Vlade, jer jesu nam prazne kase, ali ponavljam još jednom biće prazna Srbija, ostaće nam samo beogradski pašaluk i Užička Republika ako budemo ovako nastavili. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, DSS podnela je amandman na član 4. da se član 4. briše, a u cilju da bi se on preispitao, razmotrio i da bi se uzela u obzir sva pitanja i sve moguće pretpostavke koje mogu eventualno da odu do nekih zloupotreba. Tako da, ovde bih prosto htela da kažem da je cilj DSS svakako da uslovi gradnje za sve graditelje budu jednaki, kako je to zagarantovano Ustavom i zakonima, ali svakako u zavisnosti od objekta, odnosno kategorije objekta koji se gradi i da li se gradi u turističko-poslovnoj zoni, stambenoj. Svakako, to mora da ima izvesne razlike.
Znamo da je član 4. izmenjen amandmanima, sa nekoliko amandmana u istovetnom sastavu. Svakako, naš cilj je bio, ponavljam, da se preispita prosto član 4, u nekom delu je izmenjen ovim amandmanom. Postavila bih nekoliko praktičnih pitanja, na koje bi svakako trebalo odgovoriti da bi se moglo sveobuhvatno sagledati do kojih sve problema može da dođe i da bi pre nego što zakon stupi snagu, zakonopisac mogao da ima u vidu kakve to sve mogućnosti postoje i mogu se dogoditi, a kažem, da ne dođe do nekakvih zloupotreba.
Dakle, u tom smislu, treba svakako na ono pitanje koje sam već ranije postavila odgovoriti – šta se dešava ukoliko se objekat nalazi na poljoprivrednom zemljištu? Dakle, mora se definisati da li će to biti predmet ponovnog zahteva za prevođenje u građevinsko ili neće, da li će se plaćati ta naknada ili ne.
Takođe, trebalo bi definisati da li gradnja na dve parcele podrazumeva zatim parcelisanje i pravljenje jedne nove i na koji način bi se to moglo definisati. Ili, na primer, možda treba imati u vidu ukoliko je neki objekat privremenog karaktera izgrađen, evo na primer, u centru neke turističke zone, recimo, u centru Vrnjačke Banje postavljen, on ima, na primer, podnet zahtev za legalizaciju, na primer i plaća struju, jer ima neko privremeno brojilo. On ima već dva dokaza koje bi mogao da podnese za upis prava svojine. Da li će i to biti tretirano? Odnosno, ja smatram da ne bi trebalo, pa i na to treba svakako obratiti pažnju.
Treba razmotriti situaciju - ako je zemljište već pred sporom, šta se dešava? Da li može i ima pravo da upiše pravo svojine nad objektom, a kasnije i nad zemljištem? Šta ćemo ako je vrednost zemljišta veća od vrednosti objekta, šta onda radimo? Hoćemo li svakako dopustiti da se to uradi, da se upiše pravo svojine nad tim zemljištem?
Cilj DSS jeste da svi građani budu sigurni, kako je juče govorio moj kolega. Smatram da svi ovde i sve poslaničke grupe govorimo u istom cilju, ali svako iz svoje perspektive, neko iz perspektive lokalne samouprave, neko iz perspektive privatnika, neko iz perspektive graditelja, zakonopisca itd. Smatram da nam je cilj svima isti, ali ono što bih htela da istaknem na osnovu ovog člana i uopšte o ovom zakonu, vezano za ovaj amandman, jeste da smo eventualno izmenama nekih drugih zakona o planiranju i izgradnji, državnom premeru i katastru i saradnjom sa Republičkim geodetskim zavodom možda mogli izbeći ovaj zakon, gde ćemo svakako dodatno imati jednu birokratiju, a o tome ću nešto kasnije po nekim sledećim amandmanima.