Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ukratko ću objasniti zakon o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova.
Kao što znate, 2002. godine počela je reforma bankarskog sistema. Neke banke, koje su imale negativan kapital, otišle su u stečaj. Te banke su dugovale inostranim poveriocima za prethodno uzete kredite ili su bile garant za preduzeća u javnom ili društvenom sektoru, i ostalo je nerešeno kako će se ti dugovi vraćati. Onda je država preuzela obavezu da servisira spoljni dug. Međutim, problem je u tome što država sada vraća spoljni dug, a nema mogućnost da naplati potraživanja banaka u stečaju koja imaju kod drugih preduzeća i zbog toga se usporava proces privatizacije kako društvenih preduzeća, tako i banaka.
Ovim zakonom faktički banke u stečaju se oslobađaju obaveza prema inostranim poveriocima, i to prema sledećim inostranim poveriocima: prema Svetskoj banci, Evropskoj investicionoj banci, prema banci Saveta Evrope, prema Londonskom i Pariskom klubu i prema drugim inostranim poveriocima, u slučajevima kada je Republika Srbija preuzela da otplaćuje te strane dugove.
Dakle, s jedne strane se banke oslobađaju obaveza prema inostranim poveriocima, jer je država to preuzela, a s druge strane krajnji dužnici, a to su pravna lica ili njihovi pravni sledbenici, oslobađaju se obaveza prema bankama u stečaju.
Takođe i poslovne banke, koje su bile garanti za ove kredite, oslobađaju se obaveza prema bankama u stečaju. S druge strane, Republika Srbija preuzima potraživanja od krajnjih dužnika i tim potraživanjima u ime i za račun Republike Srbije upravlja Agencija za osiguranje depozita. Krajnji dužnici, prema ovom zakonu, dužni su da u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona sa Agencijom zaključe ugovor, kojim će regulisati svoje obaveze prema Republici Srbiji i preneti sve instrument obezbeđenja na Republiku Srbiju, jer su ona do sada bila preneta na banke u stečaju.
Sredstva koja se budu ostvarila naplatom potraživanja po ugovorima o kojima sam sada govorio biće uplaćena u budžet Republike Srbije i ta sredstva će biti korišćena za izmirivanje obaveza Republike Srbije prema inostranstvu, prema ovim poveriocima koje sam nabrojao.
Dakle, zakon je veoma kratak, to je tehnički zakon, međutim, suštinski će otkočiti proces privatizacije društvenih preduzeća, pre svega onih koja su u restrukturiranju, koja imaju puno obaveza prema inostranstvu, a banke koje su u stečaju imaju potraživanja, s druge strane, prema njima.
Država će onda slučaj po slučaj rešavati i moći će da tim preduzećima daje otpis nekih potraživanja, jer inače država plaća dug prema inostranstvu, međutim kroz otpisivanje dugova ova preduzeća će biti atraktivnija za privatizaciju, a onda će država nakon privatizacije od privatizacionog prihoda naplaćivati deo svojih potraživanja koja preuzima.
Dakle, umesto da se iz stečajne mase banaka naplaćuju ta potraživanja, što je jako komplikovano, ta potraživanja će biti naplaćivana direktno u odnosu sa samim preduzećem. Na ovaj način ubrzaće se proces privatizacije i banaka i preduzeća.

Samo da odgovorim na pitanja. Što se tiče Požarevačke banke, ona je otišla u stečaj po jednom starom zakonu, tako da sud vrši stečaj Požarevačke banke, a kasnije je zakon promenjen i Agencija za stečaj, sanaciju i likvidaciju banaka vrši stečaj najvećeg broja banaka, ali Požarevačke ne, jer je ona otišla u stečaj nešto ranije, pre nego što je donet ovaj zakon, i taj postupak ide sporije, kao što ste i sami rekli. Međutim, na ovaj način, usvajanjem ovog zakona, značajno će biti pojednostavljen i skraćen postupak stečaja, iz prostog razloga što kada se potraživanja, sa jedne strane, i dugovanja, sa druge strane, izvuku iz bilansa banaka u stečaju, smanjiće se ti bilansi i smanjiće se obim poslova za stečajnog upravnika, daleko brže će se okončati proces stečaja.
Što se tiče konkretno pitanja za ovo preduzeće, upravo to jeste namera, sada kada su banke u stečaju poverioci, tu ne može da se napravi nikakav dogovor sa sudom, sa stečajnim upravnikom oko otpisa eventualnog potraživanja ili konverzije u vlasništvo, pa je privatizacija mnogih preduzeća na taj način ukočena.
Sada će Agencija, u ime i za račun Republike Srbije, ugovarati zajedno, u koordinaciji sa Agencijom za privatizaciju, slučaj po slučaj i moći će se, ako neko preduzeće ima perspektivu da se privatizuje, a opterećeno je starim dugovima, ti dugovi otpisati, ili se mogu privremeno osloboditi, a da se onda iz privatizacionog prihoda jedan deo kasnije naplati, kako bi se preduzeće moglo privatizovati. Tako da će na ovaj način biti pokrenut proces privatizacije, koji je bio blokiran zbog sadašnjeg stanja, gde su faktički banke u stečaju blokirale taj proces.

Dame i gospodo, danas smo u raspravi od poslanika DS-a čuli neke neistine, pa bih želeo da to demantujem.
Najpre, prvo je predsednik Izvršnog veća Vojvodine, gospodin Pajtić, pre nedelju dana lansirao tezu da je navodno budžet AP Vojvodine smanjen za sledeću godinu i čak je obmanuo poslanike AP, iznoseći podatak da će taj budžet biti 10% manji.
Danas čujem od poslanika Markovića da će Beograd navodno imati 15% manje. Ili se radi o politici, što mogu da razumem, ali takva politika mislim da nije u redu kada se radi o životnim problemima ljudi i treba deliti sada Srbiju između regiona i gradova, ili se radi o tome da postoji elementarno znanje, odnosno neznanje iz matematike.
Spreman sam da svima onima koji su izašli sa tezom da će Vojvodina imati manje i da će Beograd imati manje 15% da održim odgovarajuće konsultacije o matematičkom izračunavanju ovih procenata.
Evo sada činjenica, što se tiče Vojvodine, za razliku od centralne Srbije, u Vojvodini će ostati 58% od poreza na plate, 40% ide gradovima i lokalnim samoupravama, a 18% pokrajini, a u centralnoj Srbiji ostaje 40%, a 60% ide u republičku kasu.
Dakle, u Vojvodini manje od pola, znači, 42% ide u republičku kasu, a 58% ostaje Vojvodini. Nisam protiv toga, naravno, Pokrajina treba da ima svoje prihode, ali ne treba onda govoriti da je Pokrajina oštećena u odnosu na centralnu Srbiju ili slično.
Drugo, što se tiče budžeta Srbije, on je donet tako da je porastao 11% nominalno u odnosu na 2004. godinu.
Sa druge strane, pokrajinski budžet je planirao prihode od 23,7% više 2005. godine u odnosu na 2004. godinu. Dakle, ne radi se o smanjenju od 10%, nego o rastu za 23,7%. Imaće 15,6% više po osnovu poreza na zarade i imaće 26,4 po osnovu transfernih plaćanja koja idu iz srpskog budžeta pokrajinskom. Dakle, 13.484.000.000, i to su transferna plaćanja koja, pre svega, idu za obrazovanje i za socijalnu zaštitu.
Čak je u nastupu ljudi iz pokrajinskog Veća, a to se danas ponovilo za ovom govornicom, rečeno kako Pokrajina neće imati novca da plaća socijalnu zaštitu i dečije dodatke. Moram da kažem da to uopšte nije funkcija Pokrajine, bar po sadašnjim zakonima, da je Republika i do sada i od sada, dok se to ne promeni drugim zakonom, plaćala za socijalnu zaštitu, dečije dodatke i opštine takođe dopunjuju na svojoj teritoriji, svojim sredstvima ta sredstva. Inače će izdvajanja za Vojvodinu za porodicu i decu i za socijalnu zaštitu sledeće godine iznositi 25,7 milijardi, a ove godine 18,4.
To je 40% veće izdvajanje. Dakle, osim transfernih izdvajanja Vojvodini, koja su iskazana u budžetu Republike Srbije kao transfer AP Vojvodina, na razdelima budžeta različitih ministarstava, od kapitalnih investicija, Ministarstva finansija, Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu, nalaze se dodatna sredstva koja se transferišu Vojvodini za namenske programe.
Kada govorimo o decentralizaciji i pobornik sam decentralizacije, ali decentralizacija ne znači, kao što neki kažu, samo više para nižim nivoima. Znači i više nadležnosti, odnosno više odgovornosti. Moramo ići paralelno. Nadam se da se tu svi slažemo. Što više para preneti na niže nivoe, ali onda i što više odgovornosti, i koristiti iskustva razvijenih zemalja.
Šta su to odgovornosti koje mogu da budu prenete nižim nivoima, a šta je ipak nešto što ne može. Jasno je da penzije moraju da se isplaćuju sa centralnog nivoa, ali zato neke druge stvari, od kojih zavisi život na lokalu, treba da se prenesu u nadležnost lokalnim samoupravama.
Kada je reč o Beogradu, izrečeno je za ovom govornicom jutros da će Beograd navodno biti oštećen 15%, odnosno toliko će manje dobiti. Slično smo čuli za ovom govornicom u aprilu, nakon usvajanja prvog budžeta za 2004. godinu, kako će Beograd biti oštećen. Beograd je, međutim, što je dobro, bolje je kada imamo bolje performanse, ostvario 41% više od poreza na promet nego što je ostvario 2003. godine.
Beograd je u prvih 11 meseci ove godine prebacio celokupan plan za 2004. godinu, a indeks ostvarenja je, kao što sam juče i rekao, 101,6%. Za razliku od Beograda, Kragujevac je imao indeks ostvarenja 89,9% i to je razlog zbog koga Beograd nije oštećen. Beograd će imati dodatni rast sledeće godine. Jer, Beograd je samo po osnovu izvornih poreza ostvario u prvih 11 meseci, dakle to je već ostvareno, realno je, 13 milijardi 280 miliona, a u planu koji smo mi sačinili, što je uneto u ovaj zakon, mi smo pošli od cifara za prvih devet meseci. Kada smo pravili zakon nismo mogli da raspolažemo podacima za 11 meseci, mi smo planirali Beogradu te ustupljene poreze u iznosu od 12 milijardi 205.
Dakle, oni su već u 11 meseci ostvarili 13,280, a za sledeću godinu je planirano 12,205. Mi smo nerealno nisko planirali te prihode i Beograd će imati i veći obim prihoda sledeće godine nego što je dato u ovom budžetu, a mi smo procenili da će on iznositi 39 milijardi.
Kada govorimo o prihodima lokalne samouprave, ne treba govoriti samo o transferima države ka lokalnoj samoupravi, već pre svega o izvornim prihodima. Beograd samo 14,4% dobija od transfera. Sve ostalo su takse, porez na imovinu, porez od samostalnih delatnosti.
Što se tiče primedbi da je precenjen doprinos ovih 40% poreza na plate, moram da vam kažem da ta procena nije vršena napamet, već na osnovu ostvarenja poreza na zarade, ovih 30% u prvih devet meseci ove godine. Takođe nije tačna konstatacija nekih poslanika da nisu vršene konsultacije sa Stalnom konferencijom gradova i opština.
Održan je u ovoj sali, pre dve nedelje, sastanak sa predstavnicima svih lokalnih samouprava u Srbiji i predsednicima Stalne konferencije gradova i opština, gde i sami predstavnici lokalne samouprave, iako smo tri sata ostali na sastanku, nisu imali bitne primedbe na ovaj raspored sredstava. Svi su imali primedbe na ono, sa čim smo se i mi saglasili, da treba promeniti kriterijume. Jer, sadašnji kriterijumi daju ovakav raspored.
Mi smo obećali da do 31. marta sledeće godine zajednički promenimo te kriterijume i ja bih kao ministar finansija bio najsrećniji da dobijem predlog zakona o lokalnoj samoupravi, naravno zajedno sa gospodinom Lončarom, da ga mi ne radimo, nego da ga dobijemo od vas, da ga dobijemo od predstavnika Stalne konferencije gradova i opština.
Ovako, ponavljam još jednom, ono što je sigurno jeste da manje opštine, koje su siromašnije i koje imaju ostvarenje u prvih 11 meseci recimo na 80% budžeta, kao što je Žagubica, koja je pominjana i u ovoj skupštini, ili kao što je Žitorađa, one će sledeće godine imati veće transfere jer se radi o siromašnim opštinama.
U tu grupu spadaju i Sjenica, Sečanj, Bosilegrad. To su sve siromašnije opštine, koje nemaju ostvarenje budžeta ni približno onome koje imaju neke druge opštine. Ima malih opština koje su relativno imale i veće ostvarenje od Beograda. Nije Beograd rekorder. Čajetina je imala 110% ostvarenje u prvih 11 meseci ove godine, zato što je tu Zlatibor i zato što tu ima drugih prihoda koji nisu transferi. Dakle, svaka je opština slučaj za sebe.
Na kraju, onima koji su kritikovali želim pre svega da kažem da sam Beograđanin, rođen sam u Beogradu, živim u Beogradu, i optužbe da ne volim Beograd su zaista daleko od umesnih primedbi. Želim da poručim i Beograđanima i onima koji su zastupali interese Beograda to.
Mislim da pokrajinska vlada, kao i gradska, treba da krenu u smanjenje državne administracije. Sve opštine imaju prostora, neke više, neke manje, da se smanji administracija. To sam na konsultacijama sa nekoliko poslaničkih klubova dobio kao predlog – da se utvrdi koliko je novih ljudi od 2000. godine naovamo primljeno u lokalnim samoupravama i da se onda postave kriterijumi, odnos između mogućnosti zapošljavanja i veličine i razvijenosti opština.
Dakle, da se utvrdi u novim kriterijumima jedan objektivan kriterijum da ne sme da se pređe jedan određeni broj zaposlenih, kako se tu ne bi uvećavali troškovi. Da ne bi ispalo da to sugerišem samo pokrajinskoj administraciji, koja inače ima duplo veće plate od republičke, i stalno raste broj zaposlenih, evo samo ova nova pokrajinska vlada koliko je ljudi dovela sada sa sobom, mislim da treba da se to učini na svim nivoima.
Mi smo već doneli odluku, Republička vlada će smanjiti administraciju sledeće godine za 10%. Mislim da Pokrajinska vlada ima i te kako prostora da učini isto, a čini mi se i dobar deo lokalne samouprave.

Kratak odgovor vama, gospodine poslaniče. Kada govorimo o transfernim sredstvima za Sjenicu, Tutin, Priboj i Novi Pazar za sledeću godinu, ona su planirana u većem iznosu za sve četiri opštine. Što se tiče Sjenice, planiran je rast od 23,5%, to je značajan rast, jer je to najnerazvijenija opština od ovih koje navodimo; Tutin 20% rast; Priboj 13,3%, a Novi Pazar 9%. Drugim rečima, niste u pravu, pogledajte koliko je porasla Jagodina, na primer Užice, pa ćete videti da Novi Pazar ima veći rast od ova dva grada u centralnoj Srbiji.
Ima još jedna činjenica na koju bih želeo da skrenem pažnju. Ministarstvo finansija nema nadležnost nad Fondom za razvoj Republike Srbije. To je nadležnost Ministarstva privrede. Međutim, preko člana upravnog odbora, koji je u kontaktu sa Ministarstvom finansija, saznali smo da nikada kao ove godine nije bilo kredita iz Fonda za razvoj za Sandžak, za preduzeća u Sandžaku.
Pominjali ste Tutin, "Dalas", firma koja je jedna od boljih u Srbiji, dobila je jedan veliki kredit za obnovu fabrike koja je izgorela u požaru. Takođe, jedan veliki broj kredita, nikada veći procenat nije otišao za preduzeća u Sandžaku i molim vas zaista da činjenično govorimo kada se obraćamo sa ove govornice.
Dakle, Vlada Republike Srbije zaista ravnomerno vodi računa o svim regionima, a ako je Sandžak bio zapostavljen ranije, sigurno sada to nije sa ovom novom vladom.

Na osnovu ovog obrazloženja, koje je potpuno na mestu, mi prihvatamo ovaj amandman. Dakle, to nam je promaklo i hvala na savetu.

Želeo bih da prokomentarišem vaš predlog. Najpre, želim da kažem da je porez na prenos vlasništva nad nekretninama na polovnim stanovima, na korišćenim stanovima, stoprocentno prihod lokalnih samouprava.
Što se tiče nas iz Ministarstva finansija, kada gledamo srpski budžet, nama uopšte ne smeta da se smanji stopa sa 5% na 3%. Ja sam to čak i mojim kolegama predlagao, čak sam predlagao da se smanji na 2,5%, isto kao što smo smanjili i za kola. Međutim, opomenuli su me da bi na taj način lokalne samouprave izgubile.
Ono što bih želeo da poručim sa ove govornice, ukoliko postoji konsenzus u Stalnoj konferenciji gradova i opština da mogu da smanje porez na prenos stanova sa 5% na 3%, što se mene lično tiče, ja sam za. Dakle, sami odlučite kada budete glasali. Ovo je čist prihod lokalnih samouprava. Nijedan dinar od ovog poreza na ulazi u republički budžet.
Tačno je da republička kasa neće biti na gubitku, ali hoće biti kase lokalnih samouprava, doduše, pre svega većih gradova, s obzirom da se tamo vrši veći promet nekretnina. Dakle, odluka je na vama, narodnim poslanicima, koji zastupate lokalne samouprave. Ima smisla smanjenje, ali da znate da će biti manji prihod lokalnim samoupravama.

Da ne bi bilo nikakvih špekulacija, želim da obavestim Narodnu skupštinu o ovom procesu. U maju mesecu ove godine, kao što znate, o tome smo obavestili javnost, Vlada je donela zaključak da 12 banaka u Srbiji koje koriste prostor bivšeg ZOP-a, dakle, nije jedna banka u pitanju, kao što vi tvrdite, već čak 12 banaka, da se njima ponudi jedno od tri moguća rešenja.
Prvo rešenje je da otkupe taj prostor. Drugo rešenje je da se konvertuje taj prostor u vlasništvo, čime bi država povećala učešće u tim bankama. Treća mogućnost je bila da nastave da koriste zakup, odnosno do isteka tog zakupa do sredine sledeće godine.
Moram da napomenem da, kada je platni promet prenet na banke, a to je bilo 1. januara 2003. godine, jedan veliki broj ljudi ostao bi bez posla da Narodna banka Srbije nije sa 12 banaka u Srbiji napravila sporazum da te banke preuzmu radnike, a da zauzvrat koriste prostor bivšeg ZOP-a.
Urađeno je to iz dva razloga. Prvo, ti ljudi koji rade u ZOP-u znaju posao platnog prometa i samim tim su ušli u banke, a banke su preuzele da plaćaju njihove plate. Dakle, umesto da nekih 1.700 ljudi ostane na ulici, mi smo napravili koristan, čini mi se, siguran sam, aranžman za državu, tako da se preuzme tih 1.700 ljudi, da ih banke plaćaju, a da koriste taj prostor. Taj prostor se definitivno nije koristio besplatno. Cena zakupa nije bila u novcu već u platama tih ljudi. Znači, 1.700 ljudi je dobijalo mesečno platu od tih banaka i to je zapravo zakupnina koja je plaćena državi. To je jedna stvar.
Druga stvar, u maju je ovaj dopis, na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije, dostavljen za svih 12 banaka. Od tih 12 banaka, pet je odlučilo da kupi prostor i one će kupiti prostor. Procena je izvršena prema zakonu i taj prostor će biti otkupljen, a sredstva će ući u republički budžet.
Sedam banaka je odlučilo da izvrši konverziju ovih prostora u vlasništvo, tako da će država povećati učešće u tim bankama.
Konkretno, upravo vaša poslanička grupa me je optuživala, mada nisam bio tada guverner kada je izvršena dokapitalizacija, jer ona je izvršena u septembru prošle godine, a razrešen sam u ovoj skupštini u julu, takođe nezakonito. Sa druge strane, sada se dešava potpuno obrnuti proces. Država će na osnovu ove konverzije postati ponovo najveći vlasnik Nacionalne štedionice.
Dakle, država na osnovu konverzije ulogom ovih akcija postaje vlasnik oko 40% akcija u Nacionalnoj štedionici, a vi ste upravo kritikovali zašto je dozvoljeno da u Nacionalnoj štedionici privatno učešće postane najveće, a ja vam kažem da se to desilo u momentu kada nisam bio guverner Narodne banke Srbije, već gospođa Kori Udovički.
Da zaokružimo celu ovu stvar, sve je ovo urađeno prema propisima, na osnovu javnog zaključka Vlade koji je objavljen u "Službenom glasniku" još u maju ove godine. Konkurs nije objavljen samo za imovinu ZOP-a koju koristi Nacionalna štedionica, već i za druge banke. Uostalom, konkursi se objavljuju sukcesivno, po osnovu programa koji sprovodi Direkcija za imovinu Vlade Republike Srbije, tako da ćete i narednih dana čitati i videti te oglase.
Naravno da pravo prvenstva imaju banke koje koriste taj prostor, iz prostog razloga što on služi za tu namenu. Ukoliko banke ne bi bile zainteresovane i ako izađu iz tog prostora, onda bi bila organizovana licitacija da se to proda bilo kome ko je zainteresovan. To je odgovor i tu nema nikakvih tajni.
Hvala vam što ste postavili ovo pitanje i pružili mi priliku da dam odgovor.

Zaista želim da izrazim divljenje kako ste u stanju da kao papagaji ponavljate jednu te istu neistinu. Zaista, ne mogu da kažem, oduševljen sam time.
Želeo bih da kažem sledeću stvar. Centralna banka svake zemlje drži rezerve ne samo u svojoj zemlji, već u inostranstvu. Devizne rezerve se drže u bankama u inostranstvu, a što se tiče ove banke koju vi pominjete u Rusiji, te devizne rezerve su tamo stavljene za vreme dok ste vi bili na vlasti. Dakle, devizne rezerve u Veksim banci koju vi pominjete su stavljene u vreme sankcija, da budemo potpuno načisto sa time. Nemojte da bacate prašinu ljudima u oči i građanima.
Dakle, devizne rezerve su položene u ovu banku tokom devedesetih godina, mislim na Veksim banku. Zašto? Zato što je to tada naša privreda tražila i tadašnji guverner Dušan Vlatković je učinio na zahtev privrede, i pitajte sada ljude koji rade u Rusiji, mislim na naše građevinare i privrednike, šta misle uopšte o toj banci, jer svi će vam reći da, zapravo, zahvaljujući aranžmanima sa tom bankom oni dobijaju poslove na ruskom tržištu.
Ako ste protiv te banke, recite, mi smo protiv toga da neka banka sa domaćim kapitalom finansira srpske građevinare u Rusiji da budu konkurentni ili druge privrednike i nemam ništa protiv jer to je vaš politički stav.
Moramo da znamo istinu. Dakle, devizne rezerve su položene devedesetih godina u tu banku, kao što je to i u drugim bankama svuda u svetu. Ja sam samo zatekao devizne rezerve.
Učešće deviznih rezervi u Veksim banci, kada sam postao guverner, u ukupnim deviznim rezervama iznosilo je 8%. Na kraju mog mandata, kada sam ovde nezakonito razrešen 22. jula, to je svedeno na oko 2%. Dakle, mi smo smanjivali postepeno učešće tih deviznih rezervi u toj banci i to nije polagano protivno pravilima MMF-a.
Vi znam da ste čitali razne izveštaje, zato kažem i izražavam divljenje kako to ponavljate sa jednom veoma velikom tačnošću, ono što ste jednom pročitali, a ja vam želim da kažem da je to dezinformacija. Dakle, nije tačno da je to bilo protivno odlukama MMF-a ili bilo koje druge institucije. Iako to jeste pisalo u jednom izveštaju koji je do vas došao i koji je čitala i cela javnost.
Ali, s druge strane, zašto je osnovna Nacionalna štedionica. Tu nema nikakvih tajni.
Nacionalna štedionica je osnovana iz jednog jedinog razloga. Nakon nužnosti zatvaranja četiri velike državne banke, jer su imale dubiozu od osam milijardi maraka, postavilo se pitanje ko će da isplati staru deviznu štednju koja je položena od tih građana.
Pitali smo sve druge banke - ko hoće da isplati staru štednju, svi su rekli - nećemo mi. Zašto? Zato što je to nepopularno da vi preuzmete, da isplatite osam milijardi maraka ili četiri milijarde evra, što nije vaš dug. Vama bi došle štediše i ne biste mogli da radite ništa drugo.
Nije htela to da radi niti tada Komercijalna banka, niti Vojvođanska, nijedna druga banka nije želela da prihvati da osam milijardi maraka servisira; a taj dug je nastao 90-ih godina takođe. Mi smo krenuli da ga servisiramo i zato je namenski osnovana banka koja bi mogla efikasno da servisira isplatu stare devizne štednje.
To je učinjeno sve u skladu sa zakonom. Kada je ova banka to uradila, evo tri godine je prošlo, maltene više nema redova. Setite se kako je bilo 2000. godine, kada su ljudi išli da podignu onih 150 maraka, redovi su bili, kolone da dobiju svoj novac. Ova banka je to efikasno organizovala, njena misija se u tom smislu završila.
Nikakve veze nakon osnivanja te banke, a jeste bila moja ideja da se banka osnuje i ponosan sam na to, nemam sa daljim poslovanjem te banke, nikakve veze, jer ta banka je izvršila misiju.
To je servisiranje štednje i sada sama plovi u bankarskim vodama kao i druge bankarske institucije.
Što se tiče dokapitalizacije, vi ste u pravu da je dokapitalizacija počela u februaru 2003. godine, međutim, početak je različit od kraja. Dokapitalizacija se vrši na sledeći način. Najpre, onaj ko želi da dokapitalizuje neku banku, taj traži saglasnost Narodne banke Srbije. Tu saglasnost mi nismo dali. Dakle, mi nismo dali, dok sam bio guverner nismo dali saglasnost, a to što je predlog stigao ne znači da smo mi to prihvatili.
Ta saglasnost je data 10. septembra 2003. godine, dala ju je Kori Udovički, to vam govorim sve vreme. Znači, za vreme dok sam bio guverner država je bila većinski vlasnik Nacionalne štedionice. Kada sam smenjen, izvršena je dokapitalizacija i privatni kapital je ušao, ovaj o kome govorite.
Druga stvar, da vam kažem zašto je to učinjeno u septembru i zašto država nije ostala većinski vlasnik ili zašto neko drugi nije dokapitalizovao Nacionalnu štedionicu. Dok sam bio guverner postojala je jedna inicijativa da Evropska banka za obnovu i razvoj, koja je veoma respektabilna međunarodna finansijska institucija, dokapitalizuje Nacionalnu štedionicu.
Međutim, tadašnja Vlada Srbije se sa time nije slagala. Tadašnja Vlada Srbije je mislila, ukoliko uđe Evropska banka za obnovu i razvoj, da će država izgubiti većinu i iz nekog razloga nisu želeli da dopuste da jedno učešće ima i Evropska banka za obnovu i razvoj. Takođe je bila zainteresovana i Nemačka banka za razvoj.
Dakle, pošto nisu dozvolili Nacionalnoj štedionici da prihvati učešće ove dve međunarodne finansijske institucije, a s obzirom da je krajem 2003. godine isticao po novom zakonu cenzus, morala je Nacionalna štedionica, kao i sve druge banke, da poveća svoj kapital na 10 miliona evra. Nacionalna štedionica ne bi dostigla kapital od 10 miliona evra da u septembru nije izvršena dokapitalizacija.
I tadašnje rukovodstvo Nacionalne štedionice nije imalo izbora, kada joj je onemogućeno da uđe Evropska banka za obnovu i razvoj i Nemačka banka za razvoj, oni su jednostavno dva meseca nakon moje smene prihvatili da uđe ovaj privatni kapital. Sada nova Vlada Republike Srbije vraća stvari na ono prethodno stanje.
Ovim što ste vi pokrenuli mi zapravo povećavamo državno učešće i ponovo će država za nekih mesec dana biti najveći vlasnik u Nacionalnoj štedionici i ponovo su obnovljeni pregovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, i Evropska banka za obnovu i razvoj će najverovatnije ući sa jednim delom kapitala u Nacionalnu štedionicu i to će postati jedna od najsolidnijih domaćih banaka.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva zakona koja će urediti finansiranje lokalne samouprave u 2005. godini: nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i nacrt zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini.
Imamo u vidu da od 1. januara prestaje da važi Zakon o porezu na promet. Umesto njega stupa na snagu Zakon o porezu na dodatu vrednost. Samim tim jedan od izvora finansiranja lokalnih samouprava, a to je porez na promet, mora da se zameni nekim drugim izvorima sredstava. Zbog toga predlažemo da se učešće lokalnih samouprava i gradova u porezu na zarade poveća sa sadašnjih 30% na 40%, a da one lokalne samouprave kojima to nije dovoljno da nadomeste gubitak zbog ukidanja poreza na promet iskoriste jedan deo transfernih sredstava predviđenih Zakonom o budžetu za 2005. godinu, u iznosu od 13,8 milijardi dinara, i da se na taj način kroz direktan transfer iz budžeta omogući finansiranje jednog dela troškova rada lokalnih samouprava.
Zašto se menja način finansiranja? Postoji velika razlika između prikupljanja poreza na promet i poreza na dodatu vrednost. Za razliku od poreza na promet koji se prikuplja u poslednjoj fazi prodaje dobara i usluga, i tačno se može locirati mesto gde je naplaćen porez na promet, to nije slučaj kod poreza na dodatu vrednost, jer se on obračunava u svakoj fazi prometa dobara i usluga.
Drugim rečima, dok je važio porez na promet, ako se roba prodala u Nišu, onda jedan deo tog poreza tačno može da se locira i da se dodeli gradu Nišu. Ako se prodala u Kragujevcu, takođe smo mogli da znamo tačno koliko pripada Kragujevcu. Kod poreza na dodatu vrednost je sledeći problem, jer se on obračunava na sve sirovine koje učestvuju u proizvodnji nekog gotovog proizvoda. Ako se radi o nekom uvoznom proizvodu, onda se na granici obračunava. Može biti po 50 gradova uključeno u ovaj obračun, ali ne može se locirati tačno mesto doprinosa neke konkretne lokalne samouprave za skupljanje ovog prihoda.
To je praksa i u drugim zemljama, i zbog toga celokupni porez na dodatu vrednost ulazi u centralni budžet, a onda se kroz transferna sredstva doznačava lokalnim samoupravama.
Međutim, u odnosu na plan 2004. godine dobro je što je najveći deo lokalnih samouprava u Srbiji uspeo da ostvari veće prihode ove godine u odnosu na planirane. Naime, planirani prihodi za 2004. godinu iznosili su 75,8 milijardi dinara. Prema našim procenama, do kraja 2004. godine biće ostvareno najmanje 81,4 milijarde, a ostalo je još mesec dana do kraja ove budžetske godine.
Kada smo planirali budžetske transfere i obim sredstava koja treba da pripadnu lokalnim samoupravama pošli smo od pretpostavke da ti prihodi treba da budu sledeće godine 16,7% veći u odnosu na plan 2004. godine. Dakle, jedan deo sredstava lokalne samouprave će ostvariti od poreza na zarade, a drugi deo od ovih transfera.
Što se tiče samih transfera, kriterijumi za raspodelu transfera su ostali nepromenjeni u odnosu na postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi i sadrže se u dosadašnjim rešenjima. Dakle, koristili smo potpuno iste kriterijume koji su važili i do sada.
U pripremi ovog zakona imao sam razgovor sa predstavnicima svih lokalnih samouprava u Srbiji. To je bilo pre nekih 10-tak dana u ovoj istoj sali. Zajednički smo konstatovali da je potrebno izmeniti neke kriterijume. Naime, ovi sadašnji kriterijumi nedovoljno uvažavaju broj izbeglica koje postoje u nekim gradovima. Nedovoljno je jasno objašnjeno koliko zapravo administracije treba da ima lokalna samouprava.
Potrebno je nekim objektivnim kriterijumima ograničiti broj ljudi koje lokalna samouprava zapošljava, kako kod nekih koji štede i imaju manju administraciju ne bi dolazilo do kažnjavanja, prema ovom sadašnjem stanju, a kod onih koji stalno povećavaju broj zaposlenih zapravo se samo uvećava baza i onda se računa rast prihoda u odnosu na uvećanu bazu na neracionalan način.
Imali smo raspravu, koja je završena možda pre sat vremena, i na Odboru za finansije. Dogovorili smo se da najkasnije do 31. marta promenimo kriterijume za finansiranje lokalnih samouprava, da ako bude potrebno čak i izmenimo ovaj zakon koji ćemo sada usvojiti u Narodnoj skupštini i da u praksi vidimo kako funkcioniše porez na dodatu vrednost, kada vidimo da li neke opštine imaju eventualno problema u finansiranju, da onda intervenišemo.
Prema ovom predlogu zakona samo će dva grada u Srbiji ostvariti nulti rast u transferima u odnosu na ovu godinu; to su grad Beograd i grad Novi Sad, a reći ću i zašto. Sve ostale opštine i gradovi imaće rast u sledećoj godini koji će varirati u zavisnosti od ovih kriterijuma. Faktički, oni gradovi koji su razvijeni će daleko više ostvariti po osnovu ovih 40% poreza na plate, a onima koji su manje razvijeni treba više da se prebaci po osnovu ovih transfera.
Intencija treba da bude upravo takva – razvijeni treba da se finansiraju pre svega od svojih, sve većih, lokalnih prihoda i mi ćemo biti raspoloženi da ustupimo što više lokalnih prihoda lokalnim samoupravama. To je slučaj danas sa nekim gradovima, kao što su Niš, Beograd, Novi Sad, i oni oko 85% sadašnjih prihoda ostvaruju iz drugih izvora, van ovih transfera. Međutim, kod nekih drugih, nerazvijenih opština potpuno je obrnuta situacija. Tako, Bosilegrad 55% prihoda ostvaruje iz transfera iz budžeta.
U najvećem broju opština prihodi su ove godine daleko veći od onih koji su planirani. Daću nekoliko primera. U Beogradu je za prvih 11 meseci ostvareno više prihoda u odnosu na ceo plan za 2004. godinu. Indeks je 101,6. Dakle, potpuno je ostvaren celokupan plan budžeta i biće očito premašen.
Izvorni prihodi grada Beograda, kao što su lokalne takse, komunalne takse, boravišne takse, takse na firmu, naknade za ekologiju, građevinsko uređenje itd. zakupnine, u prvih 11 meseci ove godine iznosili su 13 milijardi 280 miliona. To su tzv. izvorni prihodi grada Beograda. Vi znate da porez na imovinu, porez na nasleđe, porez na prihod od samostalnih delatnosti takođe pripada lokalnim samoupravama, i sve ukupno Beograd je ostvario 34,3 milijarde dinara ukupnog prihoda u prvih 11 meseci 2004. godine.
Što se tiče drugih gradova, verovali ili ne, Novi Sad ima isti procenat, takođe je prebacio plan za ovu godinu i ima indeks 101,6 za prvih 11 meseci. Niš je rekorder sa 108,2, što znači da su daleko prebacili plan, ali to je, moram da kažem, i zbog isplata otpremnina u Duvanskoj industriji Niš, na koje su obračunate kamate.
Jedini grad koji je ispod plana je Kragujevac. Kragujevac je za prvih 11 meseci imao 89,9% u odnosu na plan. Zbog toga je Ministarstvo finansija u ime Vlade prihvatilo na Odboru za privredu amandman koji je podnela grupa poslanika da se Kragujevcu dodeli 200 miliona više sredstava za sledeću godinu, na uštrb smanjenja Beogradu. To je amandman koji smo prihvatili na Odboru za finansije i to je jedini amandman koji je Vlada prihvatila.
Što se tiče ostalih samouprava, mi smo podelili članovima Odbora za finansije materijal na bazi koga smo izračunali učešća, a sve ostale lokalne samouprave imaju rast u sledećoj godini.
Daću vam još neke podatke. Može se reći da su neki, možda mali koraci učinjeni u poslednje četiri godine u decentralizaciji rada lokalne samouprave. To se vidi iz sledećih podataka. U 2005. godini ukupni prihodi lokalnih samouprava biće 6,6 puta veći nego što su bili 2000. godine. S druge strane, transferi iz budžeta ka lokalnim samoupravama biće 7,3 puta veći sledeće godine u odnosu na 2000. godinu, što znači da su brže rasli transferi i prebacivanje para iz centralne kase u opštinske, nego što su rasli sami prihodi lokalnih samouprava, a što pokazuje jedan stepen decentralizacije.
Mogu se složiti sa svima koji su pobornici, a i sam u njih spadam, da taj rast treba da bude i brži, ali činjenica je da su lokalni izbori održani u septembru mesecu i da su neke lokalne samouprave formirane tek pre 10 dana.
Mi nismo mogli da radimo na promeni kriterijuma koji već dugi niz godina važe i koji očito nisu potpuno objektivni, jer se u međuvremenu situacija na terenu menjala a kriterijumi ostajali potpuno isti.
Tako smo prihvatili i sugestiju poslanika iz DSS-a da do 31. marta razmotrimo i da promenimo konačne kriterijume, jer ja sam sada obavešten da je mnogo puta, kako kažu oni koji imaju duži staž u Skupštini, razgovarano o promeni tih kriterijuma i da se nikada nisu promenili. Evo, ja dajem obećanje pred Narodnom skupštinom da ćemo sada sa novim predsednicima lokalnih samouprava to učiniti do 31. marta, kada vidimo kako u praksi funkcioniše ovaj sistem, jer je novina za sve nas uvođenje PDV-a, odnosno kada dođemo do objektivnih kriterijuma.
Do tada, ono što je sasvim sigurno, veliki gradovi kao što su Beograd, Novi Sad i Niš već sada imaju značajne prihode od poreza na imovinu, od poreza na samostalnu delatnost, od taksi i od drugih sopstvenih izvornih prihoda. Zaista, to što je projektovan nulti rast kod njih i što će Beograd ustupiti 200 miliona dinara Kragujevcu neće nikako ugroziti njegovu poziciju; naprotiv, očekujemo, kao što su i ove godine prihodi Beograda recimo od poreza na promet 41% veći nego u 2003. godini, da će se taj trend nastaviti sa razvojem ovih velikih gradova i nadalje.
S druge strane, pošto su kriterijumi stari a nisam taj koji će ih braniti i želimo da ih promenimo, ukoliko se zaista dogodi, u šta ne verujem, da neka manja opština bude u problemu sledeće godine, želim da istaknem da imamo u rezervi i jedan budžetski fond od 200 miliona dinara namenjen lokalnim samoupravama, od prihoda koji će se ostvariti od igara na sreću.
Dakle, govorimo o malim opštinama, ukoliko im bude sledeće godine zafalilo milion, dva, tri, četiri, pet, to će moći svakako da se kompenzira iz ovog budžetskog fonda. Taj budžetski fond namenjen je i za participaciju određenim opštinama u programima Evropske agencije za rekonstrukciju, jer mnoge opštine su ušle u te programe i planira se da se iz ovih 200 miliona participira u tim programima, kako bi dodatna sredstva mogla da se angažuju u lokalnoj samoupravi.
Dame i gospodo, želeo bih da zaključim. Možda će se nekome učiniti kada pogleda transfere, i svi ćete reći da su manji nego prošle godine. To je tačno, nominalno. Ako pogledate kolonu poreza na plate, biće povećano učešće svih opština sa 30 na 40% u porezu na plate, i to će razvijeniji više osetiti, a manje razvijeni – manje. Zato će manje razvijeni dobiti veći rast u transferima. To je logika ovog zakona. Nadam se da će on dobiti podršku ove skupštine, jer, faktički, usvajanjem ovih zakona stvaraju se pretpostavke za usvajanje budžeta lokalnih samouprava za 2005. godinu.
Na kraju, ponavljam, očekujemo veće prihode lokalnih samouprava od ovih koji su dati kao osnova za izračunavanje ovih podataka na bazi kojih je zakon rađen. Zakon je rađen na bazi pretpostavke o prihodima u prvih pet meseci. Već poslednji podaci za prvih 11 meseci koje smo dobili pre nekoliko dana, nakon što smo predali ovaj zakon u skupštinsku proceduru, govore da su znatno bolji prihodi kod nekih samouprava, a kod onih kod kojih je ostvarenje slabije to se pegla kroz veće transfere. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je šest zakonskih predloga Ministarstva finansija i želeo bih da najpre objasnim šta predlaže Ministarstvo finansija, a onda ću detaljnije svaki zakonski predlog razmotriti.
Kao što znate, ova skupština usvojila je pre mesec dana Zakon o budžetu za 2005. godinu, kojim je deficit predviđen na iznos od 20,5 milijardi dinara. Pre nekih mesec i po dana usvojili smo rebalans budžeta za 2004. godinu, kada smo zajednički utvrdili deficit budžeta za ovu godinu na 32,7 milijardi dinara.
Želim najpre da vam kažem da prema stanju prihoda i rashoda za prvih 11 meseci ove godine mi smo ostvarili deficit za 11 meseci od 23,4 milijarde. To je 10 milijardi manje od onoga što je planirano za celu godinu, odnosno za prvih 11 meseci ovogodišnji budžet ima sedam milijardi manji deficit nego u istom periodu 2003. godine.
Po svemu sudeći, pošto imamo tendenciju rasta prihoda, a s druge strane štednju na strani rashoda, ovogodišnji deficit biće znatno manji od 30 milijardi dinara. Dakle, neće biti 32,7 milijardi, koliko je utvrđeno rebalansom, a kamoli onih 45 milijardi, koliko smo krenuli originalno. Mi smo krenuli sa ozbiljnom štednjom od jula meseca i politikom smanjivanja rashoda i bolje naplate prihoda uspeli da ovaj deficit svedemo na iznos znatno ispod 30 milijardi dinara. Videćemo, imamo još mesec dana, koliki će on na kraju biti.
Međutim, zašto ovo govorim. Upravo zbog toga što je politika Ministarstva finansija od jula ove godine da kroz smanjenje rashoda stvori osnov za smanjenje poreza. Mi smo uštedeli na rashodima sa jedne strane, s druge strane imali smo bolju naplatu prihoda, oko 21% imamo rast prihoda ove godine cele u odnosu na isti period prošle godine i stvorili su se uslovi za poresko rasterećenje.
Od ovih šest zakona koje ćemo sada razmatrati, četiri su poreski zakoni koji predviđaju poresko rasterećenje u sledećoj godini. Pre toga da podsetim da je ova skupština na predlog Ministarstva finansija već usvojila Zakon o ukidanju poreza na finansijske transakcije, tako da od 1. januara sledeće godine privreda će biti oslobođena plaćanja sedam milijardi dinara ovog poreza.
Dakle, ovo je porez koji je prevaljivan na leđa i privrede i građana, jer kad god ste išli u banku morali ste da platite i porez na finansijske transakcije. Od 1. januara nema tog poreza, stvorili smo uslove da možemo da ga ukinemo, a da se to ne oseti na budžetu.
Takođe, od 1. januara četiri do pet milijardi će banke manje plaćati državi po osnovu ukidanja poreza na promet na bankarske naknade.
Mi ćemo insistirati da banke po tom osnovu snize kamatne stope, jer četiri do pet milijardi dinara će manje plaćati sledeće godine u odnosu na ovu godinu, a to je prostor za pad kamatnih stopa za nekoliko procentnih poena u sledećoj godini.
Pored toga, mi predlažemo dodatna poreska rasterećenja ovim zakonima. Sumarno ću reći koja su to najvažnija. Najpre predlažemo ukidanje poreza na zarade od 14% za sve novozaposlene radnike u 2005. godini. Ovo oslobađanje primenjivalo bi se u periodu od godinu dana. Želimo da na ovaj način stimulišemo zapošljavanje. Na taj način mi se približavamo ispunjenju obećanja koja smo dali, jer će na ovaj način na 100 dinara plate poslodavac u sledećoj godini za novozaposlene radnike plaćati svega 52 dinara doprinosa.
Imajući u vidu da je ova skupština, na predlog Ministarstva finansija, već usvojila i Zakon o doprinosima, koji daje posebne pogodnosti za one koji imaju preko 45 godina života, a ostali su bez posla u procesu tranzicije, to znači da ako neko sledeće godine zaposli osobu koja je na birou a ima preko 50 godina života, za nju će plaćati na 100 dinara plate samo 26 dinara doprinosa. Ako zaposli nekoga ko ima preko 45 godina plaćaće samo 31,5 dinara doprinosa. Za ostale, za mlađe od 45 godina, poslodavac će za novozaposlene plaćati 52 dinara na 100 dinara plate. To je značajno rasterećenje.
Samo da kažem da je prošle godine na 100 dinara plate plaćano oko 78 dinara poreza i doprinosa. To je prva velika novina koja se sadrži u izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Mi inače smatramo da se na birou za zapošljavanje, odnosno na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi daleko manje ljudi koji stvarno traže posao od onoga koji je formalno iskazan.
Formalno, na toj evidenciji je negde oko 950 hiljada ljudi. Međutim, veliki broj ljudi koji su tamo formalno prijavljeni zapravo ima posao, ali poslodavci nisu danas motivisani da ih prijave, jer imaju velike troškove i zbog poreza ne žele da ih prijave. Moram da kažem da očekujemo da po ovom osnovu jedan dobar deo ljudi koji danas radi na crno pređe potpuno u legalne tokove, jer će poslodavci, posebno pritisnuti uvođenjem poreza na dodatu vrednost, koji će istisnuti keš iz opticaja, istisnuće keš iz sivih kanala, sami biti motivisani da prijave zaposlene, a mi ih motivišemo da plate samo 52 dinara na 100 dinara plate za osobe koje su mlađe od 45 godina, a još manje iznose za osobe starije od 45 godina.
Takođe, Ministarstvo finansija će predložiti Ministarstvu rada sledeće godine da izmeni zakone koji danas vezuju prava, neka prava za zdravstveno i socijalno osiguranje, za prijavljivanje na biro, da se to ukine, jer jednostavno nema potrebe da se neko prijavi na biro da bi uživao prava na socijalno i zdravstveno osiguranje.
Mislim da će se desiti isto kao i u Hrvatskoj. U Hrvatskoj kada su slični propisi doneti, 250 hiljada ljudi je samo u toku jedne godine odjavljeno sa biroa.
Mi ćemo, ubeđen sam, tek sledeće godine saznati koliko ljudi u Srbiji stvarno traži posao i stvarno se nalazi na birou, jer danas ova cifra od 950 hiljada ljudi sadrži i one koji su se samo tamo prijavili da bi ostvarili socijalno i zdravstveno osiguranje, a uopšte ne traže posao, a sadrži i one koji rade, ali primaju u kešu platu jer poslodavci izbegavaju plaćanje poreza.
Ovo je prvi korak. Očekujemo da će drugi korak, na inicijativu našeg ministarstva, napraviti Ministarstvo rada i socijalne zaštite već u prvoj polovini sledeće godine.
Druga velika novina u ovim zakonima jeste da snižavamo poresku stopu za samostalne delatnosti. To su paušalci. To su oni koji ostvaruju godišnji prihod manje od dva miliona dinara godišnje, sa sadašnjih 14% na 10%. To je veoma niska stopa. Na taj način izjednačavamo ovu stopu sa stopom poreza na dobit preduzeća. Kao što znate, ova skupština je letos prihvatila predlog Ministarstva finansija i danas Srbija ima ubedljivo najnižu stopa poreza na dobit u Evropi.
Takođe postoji i čitav set pogodnosti za poljoprivrednike. Što se tiče poljoprivrednika, ovim zakonima mi ih oslobađamo plaćanja poreza na prihod od poljoprivredne delatnosti, odnosno poreza na katastarski prihod, i to za celu 2004. i 2005. godinu. Kao što smo obećali, sva primanja koja poljoprivrednici imaju po osnovu premija, subvencija i regresa, a koja dolaze na račun registrovanih poljoprivrednih domaćinstava, neće ulaziti u osnovicu godišnjeg poreza na dohodak građana.
Dakle, svi oni kojima je premija za žito isplaćivana na račun neće biti oporezovani za taj iznos, već će to biti tretirano kao njihov ukupan prihod a ne kao njihova zarada. Samo drugi prihodi mogu ući u osnovicu godišnjeg poreza na dohodak građana. Na taj način želimo da stimulišemo da se što više poljoprivrednih gazdinstava registruje, jer će imati sve veće i veće pogodnosti u budućnosti, a taj prihod koji dobija po tom osnovu od države, po osnovu subvencija, neće ulaziti u osnovicu poreza na dohodak građana.
Kada je reč o poljoprivrednicima, mi predlažemo i ukidanje akciza na dizel gorivo za traktore, koje oni koriste za obradu zemljišta i obavljanje drugih poljoprivrednih radova. Na ovaj način za poljoprivrednike gorivo će biti 30% jeftinije od 1. januara, kada ovi zakoni stupe na snagu.
Naveo bih još dve pogodnosti kada je reč o poljoprivrednicima.
Prvo, duplo se smanjuje porez na prenos vlasništva nad poljoprivrednim i šumskim zemljištem, a kod nasleđivanja se smanjuje broj godina za koje je potrebno da neko provede u srodstvu da bi mogao da koristi oslobađanje od poreza na poklon, sa pet godina, koliko je sada u zakonu, na jednu godinu. Dakle, dovoljno je da dokaže da je godinu dana bio taj rok.
Što se tiče drugih grupa, jedna od pogodnosti za građane jeste duplo smanjivanje poreza na prenos vlasništva za polovne automobile sa sadašnjih 5% na 2,5%, jer danas mnogi građani voze na tzv. ovlašćenja, jer nemaju para da plate porez na prenos motornih vozila. Na ovaj način želimo da stimulišemo registraciju automobila, jer će sa sadašnjih 5% taj porez na prenos vlasništva biti snižen na 2,5% od 1. januara.
Peta važna stavka je - ovim zakonima, posebno zakonom o porezu na dohodak građana i zakonom o porezu na imovinu, ukidaju se svi porezi koji opterećuju trgovinu hartijama od vrednosti i akcijama koje izdaje država, jer želimo da na taj način pospešimo razvoj tržišta novca i kapitala i da dovedemo do obaranja kamatnih stopa.
Ako dozvolite, sada bih u pojedinostima govorio o svakom od ovih zakona.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, što je tačka 10. dnevnog reda, osim toga što oslobađamo obaveze plaćanja poreza na dohodak od 14% za sve novozaposlene radnike, smanjujemo osnovicu poreza na zarade za radnike upućene na rad u inostranstvo.
Danas, naime, postoji slučaj da ako naše građevinske firme, ili bilo koje druge, rade u inostranstvu, imaju dva do pet puta veću osnovicu za plaćanje poreza na zarade od firmi koje rade u zemlji. Na taj način one nisu konkurentne sa stranim kompanijama ili ne iskazuju porez na zarade, već ga prebacuju na neke druge račune, i taj porez nikada ne dolazi u Srbiju.
Mi predlažemo da se to promeni i da se utvrdi jedinstvena osnovica poreza na zarade, bez obzira da li naši radnici rade u zemlji ili u inostranstvu. Na taj način ćemo motivisati naše firme koje rade u inostranstvu da uplaćuju porez na plate u budžet. Dakle, ukidamo koeficijente od dva do pet, postoji samo koeficijent jedan - svi imaju istu osnovu, nezavisno od toga gde rade, u Srbiji ili u inostranstvu.
Takođe oslobađamo plaćanja poreza na premije, odnosno doprinose za dobrovoljno dodatno penziono osiguranje, koje poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog, najviše do iznosa od 3.000 dinara mesečno.
Što se tiče poreskih oslobođenja za poljoprivredu, već sam pomenuo osnovno - ukidanje poreza na katastarski prihod za 2004. i 2005. godinu i oslobađanje plaćanja poreza i isplata po osnovu PDV naknade.
Naime, poljoprivrednici će imati mogućnost u sistemu poreza na dodatu vrednost, ako prodaju svoju robu nekoj trgovini, da traže od njih 5% PDV naknade, ukoliko žele, neće biti moranje, ali ukoliko žele, a siguran sam da će veliki broj, kada shvati tu pogodnost, to tražiti, da dobije 5% vrednosti robe na ime PDV naknade.
S druge strane, onaj ko kupi od seljaka tu robu moći će da to odbije od svojih troškova, tako da postoji motiv na obe strane. Na tu PDV naknadu, koju će seljaci dobijati na svoj račun, neće se plaćati nikakav porez. To je suština ove promene.
Kada je reč o porezu na prenos, osim što duplo smanjujemo porez na prenos sa 5% na 2,5%, kod prenosa poljoprivrednog i šumskog zemljišta i polovnih automobila, takođe ukidamo porez od 5% na prenos vlasništva na novim stanovima. Dakle, oni koji u 2005. godini kupuju stanove neće plaćati 5% porez na prenos vlasništva, imajući u vidu da po novom zakonu stanovi, odnosno građevinarstvo, ulaze u sistem oporezivanja po sistemu poreza na dodatu vrednost, tako da na ovaj način izbegavamo duplo oporezivanje.
Stopa od 5% poreza na prenos vlasništva ostaje kod polovnih stanova, ali kod polovnih stanova se ne obračunava porez na dodatu vrednost.
Velike novine uvodimo kod oporezivanja autorskih honorara. Sa jedne strane snižavamo poreske stope, ali sa druge strane želimo da uvedemo u red i neke profesije, da ih konačno oporezujemo na adekvatan način.
Daću konkretan primer. Danas postoji šest grupa različitih umetničkih delatnosti, koje imaju normirane troškove koji smanjuju osnovicu poreza na autorske honorare. Umesto šest osnovica i komplikovanog administriranja mi to svodimo sada na samo tri grupe. Normirani troškovi će biti predviđeni u iznosima od 40, 50 i 60%.
Šta ovo znači konkretno?
Što se tiče estrade, danas estrada, kao što znate, ne plaća porez ili ga plaća minimalno. Sa druge strane, porez za estradne umetnike je prilično veliki. Danas iznosi 92%. Drugim rečima, na 100 dinara honorara 92% bi trebalo da se da državi. Mi sada radimo sledeće - do danas su normirani troškovi za estradu i za slične programe iznosili samo 10%. Znači, 10% se odbija od osnovice. Deset posto se odbija kao osnovica za porez na autorske honorare. Sada će biti po novom predlogu zakona 40%.
Šta to znači? Daleko više se umanjuje osnovica za obračun autorskih honorara, tako da efektivna stopa poreza na autorske honorare, kod onih koji nisu osigurani po drugom osnovu, smanjuje se sa sadašnjih 92% na 47%. Dakle, duplo.
Danas se izdvaja 92 dinara, mada se ne izdvaja jer niko to ne plaća, a mi predlažemo da se duplo smanji, ali zato uvodimo rigorozne kazne za neprijavljivanje ovih delatnosti.
Što se tiče oporezivanja prihoda od estradnih programa, sa jedne strane duplo snižavamo poresku stopu, ali zato uvodimo obavezu isplatilaca prihoda da se upišu u poseban registar kod poreske uprave najkasnije do 31. januara 2005. godine, odnosno 15 dana od dana osnivanja.
Samo da pojasnim, svi oni koji drže kafane, koji organizuju svadbe, koji organizuju koncerte, biće dužni do 31. januara 2005. godine, mesec dana nakon stupanja na snagu ovog zakona, da se upišu u registar kao organizatori estradnih programa. Da li su to muzički programi, da li su to iluzionisti, mađioničari, svejedno je, moraju da se registruju kao organizatori tih programa.
Uvodi se obaveza isplatilaca da zaključe ugovore sa interpretatorima, menadžerima i drugim licima i da dostavljaju redovna mesečna obaveštenja poreskoj upravi do 5. u mesecu za prethodni mesec. Šta to znači? Ne želimo da u kontroli idemo na izvođače, već na organizatore. Svi organizatori će biti upisani u registar, a za izvođače su duplo niže poreske stope, ali moraju da ih plaćaju.
Drugim rečima, ukoliko poreska kontrola utvrdi da neki restoran ne dostavlja ili nije zaključio ugovor sa izvođačima, može se izreći mera privremene zabrane obavljanja delatnosti do 30 dana, drugim rečima zatvara se kafana. Ukoliko se utvrdi u poreskoj kontroli da vrednosti u ugovoru odudaraju od tržišnih vrednosti, postoji mogućnost uvećanja poreske osnovice. Imamo sa jedne strane stimulans, duplo niža poreska stopa, a sa druge strane oštre sankcije, koje idu od visokih kazni do zatvaranja objekata koji priređuju ove aktivnosti.
Ovo se ne odnosi samo na restorane, kafane, već se odnosi i na one koji priređuju svadbe u šatorima. Dakle, bukvalno na sve koji priređuju bilo koji vid estradnih programa ili zabava. Prirodno je da u društvu gde su svi obavezni da plaćaju porez i gde radnici danas plaćaju 70 dinara, recimo, poreza i doprinosa na 100 dinara plate, i da oni koji zabavljaju narod moraju adekvatno da doprinesu razvoju društva, smanjujemo stope. Njima su daleko veći honorari, pa će u masi to biti više novca. Oni koji organizuju te programe, moraće da prijave.
Isto ćemo postupati kao kod fiskalnih kasa. Dakle, u početku verovatno neće svi da se prijave, ali kada vide da će im biti restoran zatvoren na 30 dana i da će platiti kazne u iznosu od dva do 20 puta u odnosu na ono što bi trebalo da plate, videćete kako će tamo do marta, aprila sve to polako da dođe na svoje mesto.
Što se tiče poreza na prihode od kapitala, proširuje se dosadašnje poresko oslobođenje i za kamatu koja se ostvaruje po osnovu svih dužničkih hartija koje emituje Republika Srbija, autonomne pokrajine, lokalne samouprave i Narodna banka Srbije. Pojednostavljuje se naplata poreza na kamatu po osnovu ostalih dužničkih hartija, jer se obračun i uplata poreza vrši odmah direktno preko Centralnog registra.
Takođe, želimo da stimulišemo domaću radinost u turizmu, odnosno smanjuje se osnovica za plaćanje poreza za sve one koji plaćaju boravišnu taksu i legalno iznajmljuju sobe turistima. Danas se priznaju normirani troškovi od samo 20 posto. Mi to povećavamo dva i po puta. Dakle, dva i po puta smanjujemo osnovicu, a 50 posto će biti normirani troškovi. Onaj ko plati boravišnu taksu, ko je prijavi, imaće daleko nižu osnovicu, a onaj ko je ne prijavi, zatvorićemo objekat. Dakle, s jedne strane stimulacija za plaćanje nižeg poreza, a sa druge strane oštre sankcije.
Što se tiče drugih izmena, želim da kažem da ima tu još detalja o kojima će sigurno biti reči i u načelnoj diskusiji. Jedna od novina je da izuzimamo iz plaćanja poreza na dohodak troškove službenog putovanja kada se isplata vrši kod državnih organa i za upućena lica u Republiku i od nedobitnih organizacija.
Takođe, isključujemo iz osnovice godišnjeg poreza na dohodak građana dividende i udele u dobiti, kako ne bi bilo dvostrukog oporezivanja. Za razliku od prethodnih godina, kada su iznosi godišnjeg poreza na dohodak građana bili utvrđivani u apsolutnom iznosu, ove godine svako onaj koji je ostvario preko 800 i nešto hiljada dinara bio je obveznik tog poreza, sada to utvrđujemo u relativnom iznosu od četvorostruke prosečne plate koja je isplaćena u Republici Srbiji u tekućoj godini. Na taj način imamo bolji reper i ne moramo stalno da menjamo zakon. To su osnovne novine u Predlogu zakona o porezu na dohodak građana.
Drugi zakon koji je pred vama jeste izmena Zakona o porezu na imovinu. Glavne novine u ovom zakonu su sledeće. Od 1. januara 2005. godine neće se plaćati porez na imovinu na pravo svojine na akcijama na ime i na udelima u društvu sa ograničenom odgovornošću. Dakle, ukida se porez na držanje akcija i hartija od vrednosti i ostaje porez na kapitalnu dobit, na razliku u ceni između početne vrednosti akcija i krajnje koje se dobiju u nekom procesu, a što je normalno i postoji u svim drugim zakonima.
U ovom zakonu, već sam rekao, smanjujemo stopu poreza na vrednost apsolutnih prava kod poljoprivrednog zemljišta i kod polovnih automobila. Ne plaća se pet posto za nove stanove na ime prenosa vlasništva.
Ovde postoji jedna bitna novina, želimo, a to je naša filozofija u Ministarstvu finansija, da oni koji imaju srazmerno veću finansijsku snagu plate državi više poreza.
Kod poreza na imovinu povećavamo stopu poreza za imovinu vredniju od 30 miliona dinara. Svi oni u Srbiji koji imaju imovinu čija vrednost prelazi negde iznos od oko 400 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti sledeće godine plaćaće porez po stopi od tri, umesto sadašnjih dva posto. Dakle, 50 posto će im se uvećati porez.
Onima čija imovina je manje vredna od 400 hiljada evra ostaju iste poreske stope kao i danas i proširujemo poresko oslobođenje do većeg iznosa nego što je danas utvrđen. Dakle, poresko oslobođenje za iznos do 400 hiljada dinara, na taj iznos se ne obračunava nikakav porez na imovinu. Ono što je važno kod ovog zakona, to je abolicija za one koji do sada nisu plaćali državi nikakav porez.
Naime, danas imamo apsurdnu situaciju. Jedan deo građana uredno plaća porez na imovinu, a jedan deo građana ne plaća ništa. Danas su po sadašnjem zakonu sankcije toliko blage da se poreskim obveznicima ne isplati da plate porez na imovinu, više im se isplati da plate kaznu.
U međuvremenu, kao što znate, donet je nov Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Mi sada u kaznenim odredbama usaglašavamo porez na imovinu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, tako da onaj ko ne prijavi porez na imovinu ili prijavi manje od onoga što je stvarno, plaća kaznu koja iznosi od dva do 20 puta u odnosu na ono što bi trebalo da plati regularno.
Međutim, naša je filozofija da ako pooštravamo kazne, treba da damo priliku onima koji do sada nisu izvršavali svoje obaveze prema državi da prijave svoju imovinu. Svi oni koji do 31. januara 2005. godine prijave imovinu neće plaćati porez nastao do 31. januara 2004. godine, niti će se protiv njih pokrenuti bilo kakav prekršajni postupak.
Drugim rečima, spremni smo da sve zaboravimo, ali želimo od 31. januara 2005. godine da svi prijave imovinu, bilo da su u međuvremenu u odnosu na poslednju prijavu izgradili neko potkrovlje, dogradili sprat, kupili garažu ili bilo da uopšte nisu prijavili nikakvu imovinu. Poreske stope za male vrednosti ostaju iste, u odnosu na druge zemlje to nisu velike stope, za bogatije ide 50 posto više, ali želimo da od 1. februara 2005. godine svi u Srbiji prijave svoju imovinu, pa zato sve javno pozivamo da to učine. Onaj ko to ne učini plaća do 20 puta kaznu u odnosu na ono što bi stvarno platio.
Imamo fer tretman, dajemo rok preko mesec dana da se izvrši prijava, bez ikakvih sankcija, prozivanja i bilo čega. Jednostavno, želimo od sledeće godine da krenemo od početka i da sve stavimo u ravnopravan položaj. Ovo je tim pre značajnije, imajući u vidu da je porez na imovinu u potpunosti prihod lokalne samouprave.
Dakle, sav novac koji se naplati od poreza na imovinu isključivo ide u lokalne budžete, odnosno budžete gradova.
Treći zakon, koji je pred nama, jeste zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Ovde su najvažnije novine, zapravo, ukidanje akcize na dizel gorivo za pogon traktora koje koriste poljoprivrednici upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava; zatim, goriva za pogon građevinskih mašina, kao i rečnih brodova za prevoz tereta, pod uslovom da se ovo gorivo prodaje preko ovlašćenog distributera.
Kako će ovo u praksi funkcionisati? Svi poljoprivrednici koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, odrediće se normativi prema površini zemlje, koliko je potrebno goriva da se izvedu određeni radovi, za tu količinu goriva neće plaćati akcizu. Naravno da neko od seljaka može tražiti i više goriva nego što mu je potrebno po normativima da izvrši odgovarajuće radove. Za tu veću količinu od normativa može da kupi normalno, ali će platiti akcizu.
U praksi će ovaj sistem funkcionisati tako što ovlašćeni distributer plaća akcizu u budžet, a onda se, na osnovu evidencije koliko je seljacima prodato, vrši povraćaj akcize ovlašćenim distributerima. Podzakonska akta su već spremna i od 1. januara će ovo biti na snazi, ukoliko ova skupština, što se mi nadamo, usvoji ovaj zakon.
Slični mehanizam važiće i za građevinske mašine i za brodove za prevoz tereta. Ponavljam, na ovaj način će doći do sniženja maloprodajnih cena goriva za ove potrošače za oko 30%, čime snižavamo troškove u privredi, poljoprivredi, građevinarstvu i rečnom saobraćaju, koje želimo da stimulišemo, jer je dosta jeftino i čini mi se da može u budućem periodu da postane, uz železnički saobraćaj, veoma bitno za ukupan privredni razvoj zemlje.
Što se tiče ostalih izmena, mi u ovom zakonu predlažemo da se definišu određeni pojmovi vezani za akcizna skladišta, za obveznike plaćanja, za obračun plaćanja akciza. Postoji jedna promena kojom se vrši usaglašavanje sa novim propisima o proizvodnji, prometu i kvalitetu alkoholnih pića.
Naime, Ministarstvo poljoprivrede je, nakon poslednje izmene Zakona o akcizama, donelo novi pravilnik o proizvodnji, prometu i kvalitetu alkoholnih pića i na drugačiji način razvrstalo sva pića, tako da mi sada vršimo usaglašavanje sa tim pravilnikom. Koje su promene u praksi? Akciza na džin i konjak će se, prema ovim propisima, plaćati u iznosu od 85 dinara, a sada se plaća 134 dinara. Dakle, biće niža akciza za džin i konjak, ali će zato biti viša akciza za rum, tekilu i arak. Sa sadašnjih 85 dinara, to se penje na 136 dinara. Na ovaj način se vrši reklasifikacija, a u suštini su neutralni efekti na budžet.
Kod akciza na cigarete, odustaje se od obaveze u sadašnjem zakonu da proizvođači, odnosno uvoznici akcizu obračunavaju i uplate pre preuzimanja akciznih markica, već se zadržava sadašnje stanje, koje važi do 2005. godine, da se uplaćuje svakog 15. i 30. u mesecu.
Novina je što se zahteva od uvoznika i proizvođača cigareta da maloprodajne cene cigareta moraju da budu istaknute na objektu trgovine na malo, tako da su jasno vidljive za potrošače duvanskih proizvoda.
Slede drastične kazne za one maloprodajne objekte koji jasno ne istaknu cenu duvanskih proizvoda. Dešavalo se u praksi da se jedna cena prijavljuje Agenciji za duvan, da se na jednu cenu plaća porez na promet i akciza, a po sasvim drugoj ceni se roba prodaje potrošačima. Ovo će olakšati kontrolu.
Takođe, novina je da se od 1. januara uvode potpuno nove akcizne markice, koje će biti zaštićene i hologramom, tako da neće biti moguće falsifikovanje istih, što je primećeno u prethodnom periodu. Inače, moram da kažem da je trenutno šverc cigareta smanjen na iznos od 5 do 7% ukupnog prometa cigareta, što je znatno niže od onoga što smo imali devedesetih godina, kada je 70 do 80% ukupnog prometa bilo u crnoj zoni. Moram da kažem da je ovo najniža stopa sivog tržišta duvana u jugoistočnoj Evropi i, sa druge strane, znatno niža nego čak i u nekim razvijenim zemljama, kao što je Velika Britanija.
Sledeći zakon, koji je pred vama, jeste zakon o fiskalnim kasama. Kao što znate, od 1. januara 2005. godine ukida se porez na promet, stupa umesto njega na snagu porez na dodatu vrednost. Imajući u vidu da je u postojećem Zakonu o porezu na promet, koji se stavlja van snage od 1. januara, postojao pravni osnov za uređivanje načina evidentiranja prometa dobara preko fiskalnih kasa, postojala je potreba da se donese i jedan poseban zakon koji će ovu oblast urediti i, evo, on je sada pred vama, gospodo narodni poslanici.
Što se tiče samog zakona, on je tehničke prirode. Vi ćete videti da sadrži niz odredbi vezanih za obavezu kreditiranja preko fiskalnih kasa, za sadržaj fiskalnih isečaka, za obaveznu dodatnu opremu, za opcionu dodatnu opremu, za refundaciju, za samostalne delatnosti, onih koji su kupili fiskalne kase. Sve je vezano za kontrolu i sankcije. Naravno, u zakonu su predviđene rigorozne sankcije za one koji ne evidentiraju promet preko fiskalnih kasa.
Kao što znate, mi smo i ove godine vrlo oštro kontrolisali primenu ovih uređaja. Moram da kažem, kada je ova vlada preuzela odgovornost, na terenu je bilo svega 1% instalisanih fiskalnih kasa. Danas u Srbiji na terenu postoji oko 160.000 fiskalnih kasa. Dakle, 160.000 fiskalnih kasa za 115.000 poreskih obveznika.
Ne znam da li je to maksimum, ali kontrolama ćemo, tokom sledeće godine, doći do konačne cifre. Moram da kažem da, upravo zahvaljujući uvođenju fiskalnih kasa, mi danas imamo priliku da govorimo o snižavanju poreza, jer je evidentiranje preko fiskalnih kasa značajno popravilo prihode republičkog budžeta. Samim tim, neke poreze možemo da snizimo.
Ono što je danas činjenica, jeste da i dan-danas, iako zaista imamo stroge kontrole i jedan veliki broj objekata je zatvoren u procesu kontrole jer nisu izvršavali zakon, dobar deo obveznika ne izdaje permanentno fiskalne račune. Stoga smo predvideli u ovom zakonu i obavezu uvođenja dodatne opreme za fiskalne kase od 31. marta sledeće godine, a to je terminal za daljinsko očitavanje svih dnevnih izveštaja fiskalne kase za zadati period. Mi ćemo iz budžeta to isfinansirati za sve one koji to ne mogu da plate.
Šta se suštinski dobija? Svakoga časa poreska uprava, bez fizičke kontrole, znaće koliko koja radnja, frizerski salon, trgovina, izdaje fiskalnih odsečaka i to će porediti sa prethodnim periodima. Tamo gde ima velikih nesaglasnosti, slaće se kontrole. Drugim rečima, ako imamo, recimo, opštinu Novi Beograd, neće biti potrebno da ljudi iz opštine Novi Beograd odu u konkretnu prodavnicu, već će samo ulaskom u softver kompjuterski znati da li radnja iks izdaje pet odsečaka dnevno, 20, 100. Tačno će se videti evidencija svake radnje, bez toga da se bude fizički u radnji.
Dakle, sa uvođenjem ovog terminala više nema mogućnosti za parcijalno izdavanje računa. Moraće svaki račun da se izda, a novac od toga, naravno, ide za škole, bolnice, socijalnu zaštitu, penzije, dakle u budžet. Na taj način mi sledeće godine, to mogu da garantujem, stoprocentno uspostavljamo kontrolu nad naplatom poreza u svim objektima koji imaju obavezu evidentiranja pomoću fiskalnih kasa.
Zahvalan sam narodnim poslanicima što su svi podržali ovu odredbu, jer ni jedan amandman nije stigao na ovaj član i zaista, mislim da je došlo vreme da se uvede red u ovu oblast.
Što se tiče preostala dva zakona, nastojaću što kraće da ih predstavim.
Prvo, to je zakon o izmirenju obaveza Republike Srbije prema Narodnoj banci Srbije. Radi se o starim obavezama u iznosu od 20 milijardi dinara koje se sastoje iz tri dela. To su obaveze Republike Srbije, budžeta Republike Srbije prema Narodnoj banci Srbije od 17 milijardi dinara, i to nastale u periodu 2001-2002. godina po osnovu zaduživanja budžeta kod Narodne banke Srbije.
Dakle, budžet se zadužio, a novac nisu vratili Narodnoj banci u 2001. i 2002. godini. Ukupan iznos sa kamatama je 17 milijardi dinara.
Takođe, to su obaveze Javnog preduzeća EPS u iznosu od oko milijardu i 900 miliona dinara, kao i obaveze Republičke direkcije za robne rezerve po osnovu dugoročnog kredita i kamate, faktički nastale u periodu između 1994. i 1997. godine.
Na ovaj način, ovaj dug postoji, on je evidentiran kao javni dug. Ministarstvo finansija je svim narodnim poslanicima tu tabelu dalo preko Odbora za finansije.
Mi samo želimo da stvorimo pravni osnov za izdavanje obveznica, dugoročnih obveznica Republike Srbije koje će poslužiti, između ostalog i Narodnoj banci Srbije da započne od 1. janaura 2005. godine repo-operacije. To su operacije na otvorenom tržištu, to je moderan način regulisanja količine novca u opticaju.
Sada ima veoma malo dugoročnih hartija od vrednosti na našem tržištu i to su samo obveznice stare štednje. Sa jednim ovakvim instrumentom, u iznosu od skoro 20 milijardi dinara, stiču se uslovi za vršenje operacija na otvorenom tržištu, tzv. repo poslovima Narodne banke.
Što se tiče strukture otplate duga, dug bi se isplatio u roku od šest godina sa kamatom od 8,5% godišnje i to u sledećim rokovima dospeća. Dakle, do 31. decembra 2006. godine dospele bi tri milijarde i bile isplaćene; 31. decembar 2007. godine, ukupno šest milijardi, znači kumulativno; i 31. decembar 2010. godine, deset milijardi i 700. Ovo je struktura obveznica, a odluku o izdavanju dugoročnih obveznica doneće po usvajanju ovog zakona Vlada Republike Srbije u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Inače, ovim obveznicama će moći da se trguje na tržištu kapitala, isto kao i obveznicama stare devizne štednje i to će biti dugoročne obveznice koje će glasiti na ime i biće prenosive, a kamatni kuponi dospevaće 30. juna i 30 decembra, odnosno 31. decembra svake godine, zaključno sa krajnjim rokom dospeća obveznica, s tim što prvi kamatni kupon dospeva 30. juna 2005. godine, dakle, šest meseci je grejs period.
Dakle, ponavljam, radi se o već postojećim obavezama koje se na ovaj način prepakuju u obveznice i omogućava se na taj način tržište kapitala kroz repo-operacije, pre svega, Narodne banke, ali i trgovina ovim hartijama na tržištu kapitala.
Konačno, pred narodnim poslanicima je zakon o porezu na premije neživotnih osiguranja. Razlog za donošenje zakona je takođe ukidanje Zakona o porezu na promet. Kada prestane osnova za naplatu poreza na promet na premije osiguranja, to je do sada bilo 20%, a većina zemalja su prešle na sistem oporezivanja pomoću poreza na dodatu vrednost, svi su uredili oblast oporezivanja osiguranja na poseban način.
Možete se pitati zbog čega samo porez na premije neživotnih, a ne i životnih osiguranja, iz razloga što želimo da stimulišemo razvoj dugoročnog osiguranja kao što je životno osiguranje, jer to je jedan veoma važan vid razvoja u ovoj delatnosti.
Što se tiče poreske stope, predložili smo da se porez na premije osiguranja plaća po stopi od 5%, što je neka od nižih stopa koje danas važe u Evropi, gde je čak viša i iznosi do 8 ili 9%. Takođe, u ovom zakonu postoje i odgovarajuća poreska oslobođenja.
Dakle, ovaj porez ne bi plaćala DKP, ali pod uslovom reciprociteta, dakle, ukoliko mi imamo iste uslove u drugim zemljama.
Takođe, porez na premije osiguranja se ne bi plaćao kod osiguranja od posledice nezgode kod osiguranja od povrede na radu i profesionalnih oboljenja, kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i kod osiguranja motornih vozila, a pokriva se šteta na sopstveni pogon, odnosno gubitak tih vozila, ali čiji su vlasnici lica sa utvrđenim invaliditetom.
Moram da kažem da smo juče na Odboru za finansije prihvatili jedan amandman kojim će ove obaveze biti oslobođeno osiguranje dugoročnih stambenih kredita, osiguranje kredita za izvoz i uopšte kredita koji se otplaćuje u ratama, a to je bio predlog opozicije i Vlada je to prihvatila, jer smo, moram da priznam, i sami to zaboravili da ugradimo, a želja nam je da podstaknemo rad ovih institucija.
Dame i gospodo narodni poslanici, to bi bilo najkraće za ovih šest predloga zakona. Mislim da se isplatilo što smo u julu krenuli sa oštrim smanjenjem u javnoj potrošnji. Došli smo do situacije, dakle, kada konačno možemo da govorimo o snižavanju poreza, jer sam ubeđen da će ove godine deficit biti daleko niži od onoga što je bilo prošle godine.
Prošle godine, da podsetim, deficit je bio 43 milijardi, a ove godine će biti dvadesetak milijardi manje. Dakle, dvadesetak milijardi u nominalnom iznosu ova vlada je uštedela državi u odnosu na prethodnu i to je prilika da sa reči krenemo na dela i da tu uštedu pretvorimo u sniženje poreza za poljoprivrednike, za one koji zapošljavaju ljude da ne plaćaju porez na plate ovoliki i, naravno, za sve ove ostale.
Dakle, idemo dalje sa našom strategijom. Štedimo na rashodima, snižavamo poreze, jer prividni rast baziran na sve većoj javnoj potrošnji je prošlost. Svi oni koji su govorili u prošlim vremenima, a neki govore i u sadašnjem da je potrebno bazirati privredni razvoj tako što imamo velike rashode, greše, jer veliki rashodi, ukoliko postoje, moraju se bazirati na velikim porezima.
Znači, visoki porezi su jednostavno neophodni da bi imali visoke rashode i jedini način da zemlja koja je prošla kroz krizu kao Srbija jeste da idemo potpuno obrnutim tokom, a to je snižavanje rashoda, pa snižavanje poreza, pa novo snižavanje rashoda, novi talas snižavanja poreza.
Mogu da vam obećam, jer sam ubeđen da će uvođenje poreza na dodatu vrednost dodatno ojačati budžetsku kasu u sledećoj godini, da ćemo se već sredinom sledeće godine ponovo naći na ovom mestu i da ćemo razmatrati tada novi paket poreskih zakona kojim će se porezi sniziti.
Nadam se da će sve poslaničke grupe podržati ovaj predlog.
Hvala na pažnji.

Evo, da iskoristim priliku najpre da se zahvalim na pohvalama, a što se tiče kritika da odgovorim.
Vi kažete da je prethodna Vlada imala nameru da uradi to i to, imala je nameru iste ove zakone da donese, a ja se pitam zašto ona to nije uradila. Stalno pričate u prošlom vremenu - mi smo to hteli, mi smo želeli, a prošle godine se budžetski deficit završio sa 43 milijarde. Dakle, budžetska rupa od 43 milijarde, a danas imamo 23, što znači 20 milijardi manje nego prošle godine.
Pitam se - ako ste hteli to da uradite, zašto niste uradili. To je jedino pitanje.
Vi znate, gospodine Vlahoviću, onu izreku "put u pakao popločan je dobrim namerama". Moguće je da je ovo pretvrda te formulacije. Vi ste možda imali dobre namere, ali ne znam zašto ih niste sproveli.
Mi ovde ne govorimo o budućnosti. Mi govorimo o sadašnjosti. Danas mi imamo 20 milijardi niži deficit nego što je ostvaren prošle godine. To nije neka budućnost, to je sadašnjost. Mi danas govorimo o poreskom oslobađanju, ne o kozmetičkom.
Milijarde dinara će biti poreski obveznici oslobođeni od 1. januara, a 1. januar nije za pet godina, on je za manje od 30 dana.
Lepo je što su postojale namere, ali hajde da budemo objektivni, kažite ko, zašto i kako nije hteo to da uradi. To nije urađeno. Da li su bile namere ili nisu, htelo se ovo, htelo se ono, i mi bismo to isto uradili, i mi smo upozoravali itd. Pa, znate šta, mnogi su upozoravali da treba smanjiti javnu potrošnju.
Ovo je prva Vlada u Srbiji koja je uspela da je smanji. Mnogi su pričali da treba imati da se smanji javna potrošnja, pa nikada niža nije bila.
Zahvaljujem ponovo na pohvalama, ali da izbalansirano govorimo o kritikama. Pominjali ste estradu. Ne znam da li slučajno ili namerno, zašto ste baš estradi poklonili toliku pažnju, i pitali ste se šta su to normirani troškovi i zbog čega mi povećavamo normirane troškove za estradu sa 10% na 40%. Evo, objasniću šta su to normirani troškovi.
To su fiksni troškovi koje umetnici imaju pri kreiranju svojih dela. Vajari imaju materijal od kojih vajaju skulpture, a estrada takođe ima neke fiksne troškove. To su kostimi, šminke, sve ono što oni koriste kao materijalne troškove za izvođenje svojih programa.
Sada vas pitam, kada kažete - nije trebalo da dirate te normirane troškove, pa danas, sa postojećim zakonom, koji je vaša Vlada donela, 92 dinara bi trebalo onaj ko je na estradi da plati na 100 dinara autorskog honorara. Ko će to da plati? Da li vi zaista verujete da će neko da plati 92 dinara poreza na 100 dinara honorara? To nije moguće. Niko to ne plaća.
Šta nama vredi postojeća odredba iz vašeg zakona, da je to 92 dinara, a sećam se da je prethodni ministar govorio - sada ćemo mi estradu da oporezujemo, a zapravo u zakonu nema mehanizma kojim to možete da naplatite. Nema nikakve sankcije ako oni to ne plate.
Mi sada radimo potpuno suprotno. Duplo snižavamo troškove. Sada treba da plate umesto 92 dinara 47 dinara na 100 dinara. Dakle, 47% je niže, ali mi to hoćemo da naplatimo. Nećemo da imamo samo na papiru i u zakonu. Zato uvodimo ovaj registar. Svako mora da upiše ugovore koje zaključuje sa ljudima sa estrade i nećemo mi sada da ganjamo umetnike, fudbalere i ostale, mađioničare i slične, već ćemo jednostavno da kontrolišemo one koji treba da sa njima zaključe ugovor i na taj način ćemo na nešto inteligentniji način doći do daleko većih prihoda nego što je bila namera u sadašnjem predlogu zakona.
Što se tiče pitanja vezanih za akcize na cigarete, rekli ste da vam nije jasno zašto tj. nije vam jasna definicija šta su to domaći proizvođači i zašto mora da ima 2,5 miliona komada cigareta godišnje i 50% da otkupljuje duvana na domaćem tržištu.
Zbog toga što, prema sadašnjim uslovima, kada ne bi donosili zakon, kao što znate Srbija ima zaključene ugovore o slobodnoj trgovini sa Hrvatskom, Bosnom i sa mnogim drugim zemljama, gde se hrvatske cigarete tretiraju kao domaći proizvod. Sigurno.
Znamo kakve probleme imamo u komunikacijama sa vladama tih zemalja. Dakle, to su ugovori o slobodnoj trgovini, i da bi mi ograničili, iako vi u intenciji imate ovog puta dobru nameru, upravo na talasu vaše ideje mi sada kažemo - dobro, kad već imamo ugovor o slobodnoj trgovini, onda makar neka kupe 50% domaćeg duvana najmanje, i moraju da proizvedu toliku i toliku količinu cigareta.
Inače, da nema te odredbe, svejedno bi bili tretirani kao domaći proizvođači prema ugovorima o slobodnoj trgovini. Dakle, ovo je razjašnjenje, pošto ste rekli da niste razumeli. Moguće je da nije bilo jasno objašnjeno. Mislim da je bilo potrebno da dam i poslanicima ovo objašnjenje.
Vaše sledeće pitanje je bilo - zašto NBS dobija monopolski položaj za štampanje akciznih markica. Otvoreno moram da vam kažem - zato što smo to namerno hteli. U čemu je sramota da naša nacionalna banka, koja ima takvu opremu kakvu ima, koja ima takav kadar kakav ima, štampa akcizne markice i na taj način ostvaruje prihode.
Pa, ako to radi nacionalna banka Nemačke, ili nacionalna banka Austrije, zar mi da budemo jedini pametni i da umesto naša nacionalna banka štampa akcizne markice za cigarete da to damo strancima da nam rade. Mislim da tu niste u pravu.
Dali smo namerno monopolski položaj NBS iz dva razloga. Prvo zato što je naša, a drugo zbog toga što na taj način 100% kontrolišemo ovu osetljivu oblast. Da damo strancu da izdaje uvoznicima akcizne markice - otkud znamo da će nam davati dobru evidenciju i da će da štampa.
Motiv naš je da to radi državna institucija, posebno što Narodna banka Srbije, vi to dobro znate, ima najbolju opremu i spada među tri najbolja štampara u Evropi, i nema razloga da ne angažujemo domaće potencijale, već da raspisujemo tendere i da idemo ka strancima. To nije naša izmišljotina. To rade Nemci i Austrijanci, rade Britanci. Znam da bi mnogi, verovatno stranci koji su sa vama kontaktirali, i želeli da eventualno to štampa neko drugi, ali mi smatramo da Narodna banka Srbije treba da ima isključivi monopol.
Drugo, što se tiče registra proizvođača alkohola, pitate zašto registar proizvođača alkohola kod poreske uprave, a ne po Zakonu o privrednim društvima. Zato što danas ima puno proizvođača alkohola, a posebno u Vojvodini, koji potpuno nekontrolisano prodaju alkohol na našem tržištu.
Ne govorim o seljacima koji peku rakiju i prodaju jedni drugima ili kada dođe neki putnik namernik, govorim o onima koji prodaju u prodavnicama i koji, zapravo, ne plaćaju za to akcizu, niti se kontroliše adekvatan kvalitet te robe.
Zato što je akciza izvorni prihod budžeta Ministarstva finansija, zato je potpuno prirodno da se vodi i tu, pored ovog registra koji se odnosi samo na registraciju; pa zašto bi, recimo, neko ko vodi privredni registar bio motivisan da kontroliše koliko je ko platio akciza za alkohol. Nemaju motiv. Dakle, zbog toga što se radi o akcizi na alkohol, zato poreska uprava mora tu da uvede red.
Ovo se odnosi na akcizu na alkohol onih koji prodaju preduzetnicima ili trgovinama za dalju prodaju. Potpuno je prirodno da želimo da kontrolišemo naplatu akciza na alkohol, kao i naplatu drugih akciza.
Zaista, ovo što ste rekli, gospodine Vlahoviću, da je poreska uprava mlada i neuhodana.
Tačno je da mi možemo daleko bolje i tačno je da nisam do kraja zadovoljan radom poreske uprave, ali sasvim sigurno, sa 21 posto rasta poreskih prihoda ove godine, to je poreska uprava koja je ipak za jednu stepenicu bolja od one koju smo nasledili i garantujem vam, posebno sa novim modernim zakonom o fiskalnim kasama, da će ona biti daleko efikasnija sledeće godine.
Uostalom, znate i sami, a čuli ste možda, možda i niste, činjenica da se na nagradnu igru poreske uprave za fiskalne račune u prošlom kolu prijavilo 830 hiljada ljudi, 830 hiljada koverata sa po 50 isečaka je prispelo, govori da poreska uprava ima sve veće poverenje. Smatram da smo ipak napravili možda ne dva, ali jedan korak napred. Slažem se sa vama da možemo bolje, ali se ne slažem da ih ne treba opteretiti, moraju da rade. To im je posao. Za to su plaćeni. Imaju bolje plate nego ministri, a što je dobro. Moraju još bolje da rade.
Što se tiče širokih ovlašćenja što Vlada može da donese odluku o eventualnim oslobađanjima od uvođenja fiskalnih kasa i sa vašim ličnim neslaganjem zašto su neke delatnosti oslobođene, moram da konstatujem jednu nekonzistentnost između vas, kao predstavnika vaše stranke, i gospodina iz vaše stranke koji je podneo amandman i koji traži novo oslobođenje.
Naime, ne znam da li ste upoznati, ali vaš kolega, gospodin Boško Ristić, podneo je amandman tražeći da se buvljaci oslobode fiskalnih kasa. Vi sada kažete, što ste oslobodili, ne znam, ove, ne trebaju tolika oslobađanja, a vaš poslanik, ukoliko je vaš poslanik, traži da se dodatna oslobođenja za buvljake daju.
Nije fer, jer ako male samostalne zanatske radnje danas moraju da imaju fiskalne kase, ako mora frizer, apotekar, zašto bi ljudi koji rade na buvljacima bili od toga oslobođeni.
Hoćemo sve da stavimo u isti tretman, registrovaće se. Napravili smo danas dogovor sa njima, sa sindikatima sa buvljaka, a najprostije rečeno, od 1. januara izvršiće popis svoje robe. Nećemo im nikakve poreze na ono što zateknemo zaračunavati, slično kao abolicija za porez na imovinu, ali od 1. januara potpuno nova pravila stižu. To znači, danas kada neko uveze robu koju je namenio buvljaku, on plati carinu, ali ne plati porez na promet, već izvrši fakturisanje na neku fiktivnu fantomsku firmu.
Međutim, od nove godine nema više poreza na promet i nema mogućnosti da se izbegne i da se odmah na granici za uvoznu robu obračuna i carina i porez na dodatnu vrednost. Potpuno se gubi motiv i razlika u ceni koja se do sada stvarala na buvljacima.
Naravno, ostaće šverc. Naravno da ga nije moguće niti lako do kraja iskoreniti, želimo da na ovaj način u istom položaju zadržimo i ostale.
Moj predlog, gospodine Vlahoviću, jeste, predložite gospodinu Ristiću, članu vaše poslaničke grupe, da povuče amandman da se buvljaci oslobode uvođenja fiskalnih kasa. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo, dobar dan. Želeo bih da iskoristim priliku da odgovorim na neka od pitanja narodnog poslanika koji je malopre govorio.
Što se tiče reforme vojske, tačno je, juče sam rekao da mi u 2005. godini planiramo početak ozbiljne reforme vojske. Naime, govorili ste da u vojsci ima 45.000 vojnika. Cifra je drugačija. Znači, 45.000 je ukupan broj trenutno zaposlenih u vojsci, od čega je 16.000 civila. Dakle, oko 40% u našoj vojsci jesu civili, što je procenat koji ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji u svetu. Nema ni jedne zemlje koja ima čak ni 30, a kamoli 40% civila u vojsci. Mi imamo još dodatno 30.000 regruta i za njih su sredstva u budžetu obezbeđena.
Što se tiče stavke - socijalni program za vojsku, mogu da kažem da nijedan vojnik neće biti otpušten, ali će za 1.300 vojnih lica biti obezbeđena sredstva za dokup penzionog staža, kako bi mogli da prevremeno odu u penziju. Znači, radi se o sredstvima za 1.300 lica koja imaju manje, do 5 godina, do penzije, da bi moglo to da se dokupi i da odu u penziju. Međutim, smanjiće se broj civilnih lica. To mogu otvoreno da najavim. Ta sredstva su planirana u ovom budžetu.
Sa druge strane, ako pogledate veličinu Srbije i broj vojnika koji su potrebni da je brane, sasvim sigurno da je Srbiji potrebna profesionalna vojska koja ne bi trebalo da broji više od 25.000 do 30.000 ljudi. Drugim rečima, to je moje lično mišljenje, postoje svi uslovi da se u relativno kratkom periodu potpuno ukine služenje vojnog roka.
To je moje lično mišljenje, i za to ću se zalagati i u okviru svoje stranke i u okviru Vlade, da se napravi plan da se u narednih godinu dana donese odluka o potpunom ukidanju vojnog roka, jer jednostavno, Srbiji je dovoljna profesionalna vojska, nema potrebe da regruti idu u vojsku.
Naravno, ne može to preko noći da se uradi, mora da se napravi plan transformacije vojske. Sa 30.000 profesionalnih, dobro obučenih vojnika, to je sasvim dovoljno, po svim standardima, posebno imajući u vidu da je perspektiva Srbije ulazak u Partnerstvo za mir.
Sa druge strane, što se tiče carine, slažem se sa vama u jednoj konstataciji, u drugoj se ne slažem. Slažem se da bi carina mogla daleko bolje da radi. Mi smo ove godine dali primat reformi poreske uprave, sledeće godine će primat biti reforma i obnova kadrovske strukture u carini.
Što se tiče nekih propusta koji su napravljeni, primera radi, taj skandal sa izvozom ptica, ti ljudi su otpušteni. Sa druge strane, kada je jedna druga ekipa na carini, samo mesec dana kasnije pronašla isto to, pokušaj šverca ptica iz Srbije, štampa to jedva da je zabeležila sa jednom crticom. Dakle, ima i negativnih i pozitivnih slučajeva. Naravno da ćemo sankcionisati sve ono što je negativno.
Što se tiče prihoda od carine, tačno je da su oni svega desetak procenata ukupnog budžeta. Ipak bih zapitao, zašto je Skupština u prethodnom sazivu usvojila Akcioni plan harmonizacije odnosa sa Crnom Gorom, kada su carine drastično snižene. Mi danas imamo 2.700 pozicija u našoj carinskoj tarifi koje su niže od važećih stopa u Evropskoj uniji. Dakle, Srbija ima neke carinske stope niže od Evropske unije.
Međutim, prethodna Skupština je usvojila taj akcioni plan i ta carinska tarifa nije izmenjena voljom ove vlade. Ne možemo očekivati da sa niskim carinskim stopama ostvarujemo više prihoda u budžetu od 10%.
Konačno, odgovor na poslednje pitanje, što se tiče poreza na zakupnine kod opština. Tačno je da više opština, da ne kažem najveći broj opština, krši taj propis. Kada opštine daju firmama pod zakup poslovni prostor, to se ne tretira na način na koji ste vi rekli da je oslobođeno od poreza. Naprotiv, postoji poreska obaveza.
Iz nekog razloga prethodno Ministarstvo finansija je to gledalo kroz prste. Mi smo u budžetskoj kontroli utvrdili kod određenog broja opština da postoji ta nepravilnost. Mislili smo da se samo kod njih to dešava, a posle smo videli da je to masovno pravilo. Svesni smo toga da opštine ne mogu odjednom da isplate nagomilani poreski dug.
Ali, donećemo u narednih mesec dana odluku na Vladi da se taj dug za sve opštine, generalno, nezavisno od toga ko je u tim opštinama na vlasti, reprogramira na određeni broj godina, ali da se od sada redovno uplaćuje, jer jednostavno, to jeste poreska obaveza.
Pitao sam, pošto nisam pravnik, pravnike u Ministarstvu finansija i tumačenje je decidno - da se plaća porez na zakupninu kada opština izdaje firmama imovinu u zakup.
Naravno, ne bih se složio sa konstatacijom prethodnog govornika da ovaj budžet znači veće oporezivanje. Naprotiv, činjenica je da će smanjivanje rashoda dovesti do smanjivanja poreza, jer neće biti potrebno da se toliko poreza prikuplja kako bi se finansirali smanjeni javni rashodi.

Hvala. Evo, moram da kažem da sam, kao i vi, prvi put ovo video u novinama. Dakle, ministar finansija određuje budžete svim budžetskim korisnicima. Da li je ovaj tender u toku, koliko košta - pitaću danas na Vladi. Zamoliću da u 13,00 časova odem na Vladu, a sat vremena će moja zamenica biti ovde umesto mene.
Dakle, jednostavno ne znam. Znam samo da smo smanjili sve budžete rebalansom, a vi ste to glasali, i da nikakva sredstva Ministarstvo finansija nije davalo. Očekujem i tražiću da danas informativna služba Vlade da odgovarajuću informaciju javnosti, jer javnost naravno zaslužuje da je dobije. Ja o tome, zapravo, ništa ne znam.

Samo jedna kratka informacija za poslanika Todorovića, a vezano za "Viskozu". Mi, kao što znate, planiramo da sledeće godine, od 60 firmi koje se nalaze u procesu restrukturiranja, pokrenemo proces privatizacije za 30. Jedna od njih je "Viskoza". Postoji zaista ozbiljna šansa da ovo preduzeće konačno reši svoj status. Ove godine "Viskoza" je povećala svoj izvoz na 20 miliona dolara, a mislim da je kapacitet za sledeću godinu 60 miliona. To mi je rečeno u poseti koju sam imao pre dve nedelje Loznici i preduzeću "Viskoza".
Jedna informacija, danas će Vlada usvojiti, između ostalog, socijalni program za jedan deo "Viskoze", to je preduzeće "Svila", 20 miliona dinara na zahtev samog sindikata i rukovodstva fabrike.
To će danas biti usvojeno, a sledeće nedelje isplaćeno. Isto važi i za "Rudnik" iz Gornjeg Milanovca. Oni su tražili 30 miliona, to će danas biti usvojeno, a isplaćeno sledeće nedelje.

Gospodine, samo vas ljubazno molim da kada obrazlažete vaše ideje, ipak detaljno prethodno pročitate budžet. Već više puta se ponavlja ta priča o dotacijama nevladinim organizacijama. To su: Vatrogasni savez, Crveni krst, Savez invalida, Savez slepih itd. Znam da od prethodnog ministra niste mogli da dobijete obrazloženje, ali na tri strane smo dali obrazloženje koje su to sve nevladine organizacije.
To nisu te na koje ste vi mislili. Zaista, sklon sam objektivnoj kritici, ali ako smo se nešto potrudili da objasnimo na tri strane, da se ne bi ponavljalo iz sednice u sednicu, kada se priča o budžetu, šta su to nevladine organizacije u smislu Zakona o budžetskom sistemu, samo vas ljubazno molim da pročitate.