Dame i gospodo narodni poslanici, imam izuzetnu čast što sada otvaramo raspravu o zakonu koji ima najnižu poresku stopu u Evropi, to je Zakon o porezu na dobit preduzeća.
Kao što smo juče govorili, postoje poreski oblici kojima je osnovni cilj punjenje budžeta, kako bi se obezbedili odgovarajući javni rashodi za one koji ne mogu da obezbede sopstvene prihode ili one koji su radili nekada, a koji su sada u penziji, a postoje i zakoni i poreski oblici koji treba da podstaknu razvoj privrede i određenih delatnosti.
Upravo je porez na dobit osnovni motivacioni faktor za privredni razvoj u najvećem broju zemalja.
Moram da kažem da pre 20–30 godina, u uporednoj praksi, u drugim zemljama stopa poreza na dodatu vrednost je bila niža kada su takvi poreski oblici uvođeni, ali zato je porez na dobit bio izuzetno visok i porez na dohodak građana takođe.
U međuvremenu, praksa se promenila. Ide se ka tome da stope poreza na dodatu vrednost budu što veće, a da se stopa poreza na dobit smanjuje, pri čemu se kroz ovaj poreski oblik mogu posebno stimulisati određene delatnosti za koje nekad država ima naročit interes.
Želim da kažem koje su najvažnije karakteristike Predloga izmena i dopuna ovog zakona. Najpre, predlažemo snižavanje poreske stope sa 14%, koliko danas iznosi, na 10%, ali predlažemo i ukidanje poreza po odbitku, koji danas iznosi 20%, na disidente i udele u dobiti koje rezidenti ostvaruju od drugih rezidenata u Republici Srbiji.
To znači da će efektivna stopa poreza na dobit sa sadašnjih 34% biti spuštena na 10%. Stopa od 10% poreza na dobit predstavlja najnižu stopu poreza na dobit u Evropi.
U drugim zemljama ona se kreće između 20 i 30 procenata, da biste imali predstavu o tome koliko je ovo niska stopa, Češka ima 31 posto ovu stopu, Poljska ima 27, Rumunija i Slovenija 25, Bugarska 23,5, Hrvatska 20, razvijene zemlje imaju između 20 i 30, Mađarska ima 18%, Makedonija 15%; Irska, koja je poznata u Evropi po najnižoj stopi poreza na dobit, ima 12,5%.
Dakle, Irska je pre nekih petnaestak godina uvela jako nisku stopu poreza na dobit. Irska je poznata u ekonomskoj teoriji i praksi kao zemlja koja je, ne samo tom merom, već i poboljšanjem poslovne klime, privlačenjem inostranih investicija, uspela da napravi pravo ekonomsko čudo, bez obzira što se nalazi u sličnoj poziciji, kao što se, nažalost, danas nalazi Srbija. Znate da Irska ima takođe problem sa jednim delom svoje teritorije, ima problem sa terorizmom, a ipak je ovim zakonom uspela da privuče, doduše u periodu od poslednjih 15 godina, značajne investicije, ušla u EU i, na kraju, sada je primer zemlje koja stimuliše razvoj sopstvene privrede.
Ono što je veoma važno, ne samo da se smanjuje stopa poreza na dobit sa 14 na 10%, već se ukida i porez po odbitku od 20% na dividende i udele od dobiti koje rezident ostvari od drugog rezidenta Republike. Šta to znači? Znači da su poreski obveznici plaćali 14%, međutim, ako su želeli da transferišu profit sa jednog dela kompanije na drugi, imali su 20% dodatnog poreza i to je svakako bilo destimulativno za poslovanje.
Ova olakšica ukidanja poreza po odbitku odnosi se samo na rezidente, to znači na sva domaća pravna lica i na strane investitore koji su registrovani u Srbiji, koji su faktički rezidenti. Znači, sva ona lica koja imaju ovde investicije, registrovana preduzeća.
Za one koji su nerezidenti, zadržava se stopa poreza po odbitku od 20%, jer želimo da stimulišemo da što više stranih kompanija direktno osnuju preduzeća u Srbiji, da ulože ovde ili da učestvuju u procesu privatizacije u Srbiji, jer ako se posluje sa nerezidentom, onda se zadržava stopa poreza po odbitku od 20%, osim ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije uređeno.
Sa zemljama sa kojima je Srbija sklopila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja uobičajena stopa nije 20 već 5%, u nekim retkim slučajevima je 15%.
Želimo da damo stimulans za direktne inostrane investicije u Srbiji i zato stimulišemo, naravno, i razvoj domaćeg preduzetništva.
Efekat ovakve mere ukidanja poreza od 20% po odbitku jeste što se otklanja efekat dvostrukog oporezivanja, dakle, do sada su se plaćale dve stope, sada će se plaćati samo jedna stopa i time se omogućava daleko veća likvidnost preduzeća, i sa time povezana veća investiciona ulaganja.
Mi smo želeli da posebno stimulišemo ulaganja u opremu, u osnovna sredstva u pojedinim oblastima, tako da ovaj zakon predviđa poreski kredit od čak 80% od visine ulaganja u osnovna sredstva, i to za period od 10 godina za više oblasti. Dakle, oblasti koje posebno stimulišemo za nove investicije su: poljoprivreda, proizvodnja tekstila, kože i obuće, elektroindustrija, metaloprerađivačka industrija, proizvodnja automobila i drugih saobraćajnih sredstava, reciklaža, kinematografska i video-proizvodnja.
To znači da svi oni koji ulože novac i kupe opremu u ovim delatnostima, moći će da imaju 80% od vrednosti ulaganja odbitaka od poreske osnovice. Taj odbitak se može koristiti ne samo u godini ulaganja, već i u narednih 10 godina. To je izuzetno stimulativno. Naša želja je bila da usmerimo investicije u one oblasti koje nisu, nažalost, visoko profitabilne, kao što su tekstilna industrija, koža i obuća, elektroindustrija, metaloprerađivačka, pa i poljoprivreda, da im damo povoljniji poreski tretman od nekih drugih oblasti gde se ostvaruju veće profitne stope.
Takođe, ovim zakonom se daju poreski podsticaji za nova zapošljavanja. Naime, svi oni koji povećaju broj zaposlenih radnika dobijaju poreski kredit u visini od 100% ukupnih troškova zarade novozaposlenih radnika. Drugim rečima, ako neko preduzeće ima 100 radnika, sutra ima 105, za tih pet radnika se celokupna bruto plata koja je isplaćena u toj godini odbija od poreske osnovice, sa željom da zaista pospešimo novo zapošljavanje. To su glavni poreski podsticaji. Dakle, ovde se ne radi samo o najnižoj stopi poreza u Evropi od 10%, već se radi o takvim poreskim podsticajima koji snižavaju tu osnovicu, tako da je efekat za privredu dvostruki.
Naravno, u skladu sa ovim zakonom, kao što znate, do sada je komparativno sa Zakonom o porezu na dobit bila uređena i stopa oporezivanja za samostalnu delatnost.
Pa kada je stopa poreza na dobit bila 14%, samostalci, dakle zanatlije, mali trgovci i svi oni paušalci koji ostvaruju promet do 2 miliona dinara godišnje, plaćali su porez od 14%. Izmenom ovog zakona, iza toga sledi i izmena poreske stope za ove delatnosti, što znači da će preduzetnici u novom zakonu o porezu na dohodak građana, koji pripremamo, takođe biti oporezovati sa ekvivalentnom stopom od 10%.
Naša namera je da preduzetnici, preduzeća koja dobro posluju, konačno počnu da iskazuju stvarni iznos profita koji ostvaruju, da nemaju razloga da iskazuju netačne podatke u knjigama, već da iskažu stvarne podatke i da onda plate jako nisku stopu poreza na dobit. Znate i sami da preduzeća danas imaju probleme - ako žele da se razvijaju, zavise od bankarskih kredita, a ne mogu dobiti bankarski kredit ako ne daju oditovane računovodstvene bilanse o svom poslovanju.
Mnoga preduzeća su imala fiktivne bilanse. S jedne strane, to im je omogućavalo da plaćaju niže poreze, a sa druge strane, danas, kada se sve više razvija bankarski sistem, ne mogu da dobiju povoljne kredite. Ovaj zakon treba da omogući da svi koji uspešno posluju, bez ikakvog straha iskazuju stvarno stanje u svojim bilansima i da na to stvarno stanje plate izuzetnu nisku stopu. Kažem, to je stopa od samo 10%.
Mi smatramo da će ovako niska stopa poreza na dobit, ukoliko bude kombinovana sa drugim merama ekonomske politike i pospešivanjem poslovne klime, dovesti i do preusmeravanja nekih investicija koje su sada locirane u istočnoj Evropi, posebno u zemljama koje su ušle u Evropsku uniju, da će one biti pretransferisane u Srbiju.
Kada ovaj zakon bude usvojen, a nadam se da će ga sve poslaničke grupe podržati, očekujemo da će to odjeknuti i u svetu, ne samo u zemlji, jer se kapital seli u ona područja gde ima najbolje uslove poslovanja, a jedan od tih uslova jeste i stopa poreza na dobit. Ako je niska stopa poreza na dobit, svakako će to biti jedan od motivacionih faktora za ulazak i stranog kapitala u našu zemlju, a biće i motivacioni faktor za ulaganje domaćeg kapitala, koji je danas možda u slamaricama i možda nije aktivan.
Mi smo u ovom zakonu, takođe, želeći da on bude što liberalniji i što povoljniji za poreske obveznike, promenili način obračuna amortizacije za sva stalna sredstva, izuzev nepokretnosti. Naime, u sadašnjem postoji linearni princip, metod amortizacije, što znači da se svake godine isto obračunava za amortizaciju osnovnih sredstava.
Mi sada predlažemo da se uvede degresivna metoda amortizacije, što znači ubrzani režim amortizovanja osnovnih sredstava, u prvim godinama više, a kako vreme ističe, sve manje. Podelili smo sva stalna sredstva u samo pet grupa.
Dakle, prva grupa su nepokretnosti koje i dalje imaju linearni princip obračuna amortizacije po stopi od 2,5%. U drugu grupu smo svrstali tešku mašineriju. Ona će imati degresivnu stopu amortizacije od 10%. Treća grupa su ostale mašine i oprema. Imaće degresivnu stopu amortizacije od 15%.
U četvrtu grupu smo uvrstili laku opremu i nameštaj, sa stopom od 20%. Peta grupa su sredstva sa kratkim vekom trajanja i za nju smo predložili degresivnu amortizaciju po stopi od 30%.
To znači da se u svega nekoliko godina vrši otpis osnovnih sredstava, a degresivni metod amortizacije, dakle ubrzana amortizacija, omogućava dodatno snižavanje potencijalne poreske osnovice. Naravno, sada knjigovođe ne moraju da vode kartice za svako pojedinačno osnovno sredstvo, već će voditi knjigovodstvo za grupe osnovnih sredstava, samo pet grupa. To će daleko pojednostaviti proces i smanjiti troškove vođenja knjigovodstva.
Takođe, jedna od razlika u odnosu na dosadašnji zakon jeste i uvođenje sistema samooprezivanja. Drugim rečima, poreski obveznik sam utvrđuje i plaća porez na dobit, na osnovu podataka koje iskazuje u poreskoj prijavi i poreskom bilansu. Dakle, nema dosadašnjeg sistema, već se uvodi samooporezivanje.
Na taj način se značajno smanjuje administriranje poreske uprave. Ona više neće donositi rešenja o utvrđivanju visine poreske obaveze, već će se obveznici sami prijavljivati kakvu su dobit ostvarili. Naravno, biće uspostavljena daleko veća odgovornost poreskih obveznika, jer ako se sami prijavljuju, onda imaju i veću kaznu ako pokušaju da iskažu nešto što nije tačno. Naravno, mi ćemo pojačati terensku kontrolu, da bi videli da li su prijavljeni iznosi tačni. Dakle, ovaj zakon ima i veće novčane kazne za poreske prekršaje.
U prelaznim i završnim odredbama zakona, pre svega, dat je način njegovog usklađivanja sa međunarodnim računovodstvenim standardima. Ovaj zakon je predviđeno da stupi na snagu osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“. Želimo da što pre damo povoljnost našoj privredi, iako bi za poresku upravu bilo daleko lakše da zakon stupa na snagu od 1. januara 2005. godine, jer ovako će se polovina godine tretirati po starom zakonu, a od momenta kada se ovaj zakon usvoji, biće primenjena nova pravila i biće to komplikovanije za našu poresku upravu. Želeli smo da damo tu pogodnost. S obzirom da se snižava poreska stopa, da ima ovoliko povoljnosti, želimo da što pre stupi na snagu kada ga Skupština usvoji.
Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da će sve poslaničke grupe podržati ovaj zakon. Mislim da je ovo jedan od onih poreskih zakona koji zaista može, u sadejstvu sa drugim merama ekonomske politike koje planira Vlada Republike Srbije, značajno pomoći oporavku naše privrede. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući. Kada govorimo o razumu, evo o čemu se radi, da objasnimo, čak tri poslanika SRS diskutuju o nečemu što kažu da je razumno. Oni žele da se u rashode uključe i penali i kamate koje neko snosi zato što neuredno izmiruje svoje obaveze. Šta je to dobit? Ukupan prihod minus ukupni troškovi. Očito ko treba da ima koristi od toga, ko mora da ima nisku obavezu poreza: onaj ko uredno servisira svoje obaveze prema državi.
Ako vi hoćete da stimulišete one koji treba da budu kažnjeni time što im uključujete u rashode i kamate, onda ne znam da li vi uopšte išta znate o ekonomiji. Zaista, moram da priznam da nije lako slušati diskusije poslanika SRS.
Svaka vam čast, gospodo narodni poslanici sa leve strane, kako uspevate, ali zaista nikada do sada nisam čuo nešto ovako, da se stimuliše onaj ko treba da bude kažnjen, tako što će plaćati manji porez na dobit zato što kasni u plaćanju poreza. Takvu mudroliju zaista nisam čuo. Svaka vam čast, još jednom, gospodo.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sa pažnjom sam pratio raspravu u načelu o zakonu i mogu da kažem da smo čuli i neke dobre primedbe, ali i da je bilo zaista nekih netačnih tvrdnji. Mnogi su iznosili podatke, vidimo da su se poslanici spremali, ali ponekad su iznosili i polutačne podatke, pa bih hteo da ukažem na to šta je stvarno tačno od onoga što je izneto, a šta nije, i da odgovorim na pitanja koja ste postavljali. U ime Ministarstva finansija bih odgovorio na neka od pitanja.
Krenuću redom. Najpre, da kažem koje su netačne tvrdnje iznošene. Prvo, direktiva Evropske unije kaže da porez na dodatu vrednost može da bude po stopi najmanje od 15%. Dakle, stopa ne može biti manja od 15%. Može biti viša, što ne znači, a neko je to interpretirao, da mora da bude 15% i onda je išla kritika - zašto zakon nije usklađen sa ovom direktivom. Ne, direktiva Evropske unije kaže - stopa poreza na dodatu vrednost mora biti najmanje 15%, što znači 15 ili više.
U praksi jedino Nemačka ima 16%, od navedenih zemalja. S druge strane, sa stopom od 18%, ako ovaj zakon bude usvojen, Srbija će spadati u red zemalja sa najnižom stopom poreza na dodatu vrednost, jer čak 80% zemalja u svetu ima višu stopu od 18%. Dakle, ova stopa je izuzetno niska, 2% niža u odnosu na sadašnju stopu poreza na promet, i to je osnovni uzrok zbog koga postoji prostor za opšti pad nivoa cena. Zato što zamenjujemo stopu od 20% nižom opštom stopom od 18%.
Evo, i prethodni govornik je izrekao jednu netačnu činjenicu. Crna Gora nema dve stope. Crna Gora ima jedinstvenu stopu od 17%. Nema sniženu stopu, kao što je govornik rekao, od 7%, pa smo mi pitani - zašto nismo harmonizovali ovo u potpunosti sa Crnom Gorom. Dakle, Crna Gora ima jedinstvenu stopu od 17% i nije tačno da Crna Gora na osnovne životne namirnice ima nultu stopu, sa pravom na odbitak.
Šesta direktiva zabranjuje, sem u određenim slučajevima, nultu stopu, sa pravom na odbitak prethodno plaćenog poreza za životne namirnice i za druge proizvode. Možete imati nultu stopu, ali bez prava na odbitak i u tom slučaju ste nagrađeni ili kažnjeni.
Zbog toga će Crna Gora promeniti nultu stopu kod hleba, jer nemaju pravo na odbitak. Drugim rečima, sve ono što se plati, porez na sirovine, ne može se računati za odbijanje poreza kada se plaća porez na gotov proizvod.
Veliko je i nerazumevanje vezano za naknadu poreza na dodatu vrednost poljoprivrednim proizvođačima. Naime, ova odredba postoji u svim zakonima i naknada koju smo mi propisali spada u jednu od najvećih. U drugim zemljama su te naknade niže. Primera radi, u Sloveniji je 4%. Kod nas je naknada 5%, što znači da poljoprivrednici imaju mogućnost da, kada prodaju robu nekome ko je obveznik poreza na dodatnu vrednost, dobijaju od njega 5% naknadu. Drugim rečima, novac u iznosu od 5% robe koju su prodali.
Zašto bi neko kupovao na taj način tu robu? Iz razloga što će tih 5%, sutra kada proda poljoprivredni proizvod, odbiti od svoje poreske obaveze. Kao što znate, mi smo krenuli sa registracijom poljoprivrednih proizvođača. Sve više prometa u poljoprivredi će ići preko računa. Oko 30.000 domaćinstava je registrovano za samo mesec i po dana, i u narednom periodu, od sledeće i narednih godina, seljaci koji budu prodavali preko računa svoju robu zaista će dobijati mogućnost da 5% dobiju naknadu od onoga ko kupuje.
A onaj ko bude kupovao robu na crno, odnosno bez računa, neće moći to da odbije od svog konačnog poreza na dodatnu vrednost, tako da je ova stimulacija, nadoknada od 5%, samo plus za poljoprivrednike.
Ona nije obavezna. Oni koji ne žele da je koriste ne moraju. Ali, daje se mogućnost onima koji žele da preko računa prodaju robu da mogu tu naknadu da iskoriste.
Takođe je velika rasprava bila i o tome - da li neki proizvodi mogu da budu oporezovani po sniženoj stopi, dakle konkretno po ovom zakonu, po stopi od 8%. Tim povodom stiglo vam je i pismo Privredne komore Srbije. Sa velikim žaljenjem mogu da kažem da Privredna komora Srbije nije dobro pročitala Šestu direktivu. Jer, neke od proizvoda su pravilno svrstali tamo gde Šesta direktiva daje mogućnost da se snižava stopa, ali neke nisu.
Primera radi, po Šestoj direktivi nije moguć obračun niže stope za opremu za vršenje delatnosti. Nije moguć obračun niže stope za poljoprivrednu mehanizaciju, uređaje i delove koji služe za obradu zemljišta, i za računare, računarsku opremu i softvere. Moguć je, međutim, i tu su bili u pravu oni poslanici koji su to istakli, za prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim objektima, moguć je za opremu i usluge u oblasti kinematografije i za prirodni gas koji se koristi za domaćinstva.
Dakle, moguć je za te, od ovih šest, koliko je Komora navela primedbi, za te je moguć. Tačno je da postoji mogućnost. Zašto? Zato što, kao što znate, budžet ima dve strane, ima prihodnu i rashodnu stranu. Mi sada ukidamo od 1. januara porez na promet.
Danas, u prvih šest meseci, porez na promet čini 37% ukupnih poreskih prihoda. To je najveći poreski oblik. Mi ga zamenjujemo porezom na dodatu vrednost i to po stopi koja je 2% niža u odnosu na porez na promet.
Porez na dodatu vrednost biće osnovni prihod naše države, osnovni prihod javnih finansija. Mi možemo, i neki poslanici su dali amandmane za snižavanje stope, i teorijski je moguće neke stope sniziti. Moguće je ukinuti sve poreze, ali odakle ćemo onda finansirati rashode? Za neke proizvode imamo problem, posebno kod prvog prenosa nekretnina. To bi značilo da bi oni koji proizvode stanove imali ogroman povraćaj. Taj povraćaj budžet ne može da izdrži.
To znači da imamo budžetski problem. Teorijski je moguće, a moguće je i po Šestoj direktivi, da se uvrsti prvi promet nekretnina u sniženu stopu od 8%, ali imajući u vidu da se sav materijal, blokovi i ostalo porezuje po 18%, onda to znači da bi bili i ogromni povraćaji, a posebno što se radi o značajnim radovima i značajnim vrednostima.
Dakle, ovde imamo dve stvari. S jedne strane se slažem da treba podstaći razvoj privrede, ali nije porez na dodatu vrednost instrument kojim se to čini i nijedna zemlja to ne čini kroz porez na dodatu vrednost, već se to čini kroz porez na dobit, o čemu ćemo govoriti u nastavku ove sednice, a čini se i nekim drugim poreskim propisima koji stimulišu.
Ovo je osnovni poreski prihod i ako želimo da imamo urednu isplatu penzija, socijalnih davanja, javnih i drugih usluga, onda moramo ipak da vodimo računa i o prihodima.
Da odgovorim na konkretne dileme nekih poslaničkih grupa. Prvo je diskutovala grupa SPS i najveća dilema koja je izneta jeste da li je moguće primeniti porez, odnosno sprovesti porez na dodatu vrednost u periodu od narednih nepunih šest meseci. Želim da kažem da je to moguće učiniti, jer kao što znate prvi nacrt zakona je bio urađen još pre godinu dana. Poreska uprava je već napravila ranije program za sprovođenje ovog zakona i mi smo formirali sve radne grupe koje su već napravile odgovarajuće softvere. Za šest meseci mi ćemo biti potpuno spremni prvo da objasnimo privredi kako se vrši obračun poreza i naravno da ga od 1. januara efikasno sprovedemo.
Samo da vas podsetim, prenos platnog prometa u banke je izvršen bukvalno za šest meseci. U poslednjih šest meseci su intenzivirane sve pripreme i, kao što znate, za razliku od drugih zemalja, bivših jugoslovenskih republika, kod nas je veoma uspešno prenet u banke.
Slovenci su nakon usvajanja zakona implementirali taj zakon u roku od šest meseci, a Makedonci u roku od tri meseca. Nismo mi nesposobniji niti od Slovenaca, a kamoli od Makedonaca. Makedonci jesu imali probleme, ali Slovenci nisu. Slovenci su jednostavno tako sproveli zakon da su im cene pale 4 do 5% u odnosu na inflaciju koju su imali prethodne godine.
U Makedoniji su cene porasle 10% zato što nisu dobro pripremili sprovođenje zakona, tako da je briga zaista realna i mislim da poslanička grupa ima dobre namere kada kaže da li je moguće za šest meseci sprovesti. Bolje bi bilo da imamo duži period, ali mi smo bukvalno poslednja zemlja, sem Bosne, koja u Evropi uvodi ovaj zakon i zaista više nema vremena za čekanje.
Tim pre mislim da su neke dugačke diskusije o samoj suštini zakona bespotrebne, imajući u vidu da zaista sve zemlje na svetu imaju ovaj zakon. Da je to nešto što smo mi izmislili naravno da bi trebalo dublje da sagledamo. Uvek od novog postoji strah i neki ljudi u privredi se toga plaše, drugi naravno priželjkuju da se uvede ovaj zakon, jer stvara potpuno jednake uslove za sve i oni koji rade u legalnim tokovima dobiće ovim zakonom. Oni koji su u sivoj ekonomiji će izgubiti i zato ima puno primedbi koje dolaze iz tih pravaca.
Što se tiče nižih stopa, već sam rekao da od 18% ne možemo imati nižu stopu, jer mi zamenjujemo sadašnju stopu od 20% sa 18%. Mi moramo da vodimo računa o našim poreskim prihodima, a najveći broj zemalja ima stopu između 20% i 25%. Za nultu stopu sam već dao objašnjenje. Moguća je teorijski samo nulta stopa za neke osnovne namirnice, pa čak i za knjige, ali bez prava na odbitak prethodnog poreza. Tvrdim da je to gora situacija za te proizvođače od stope od 8%.
Takođe, želim da konkretno odgovorim poslanicima, to je bila poslanička grupa DSS i SPO, koji su pitali kako će se ovaj porez odraziti na građevinarstvo, odnosno da li će se porez na imovinu primenjivati istovremeno sa porezom na dodatu vrednost i da li će biti duplog oporezivanja. Što se tiče građevinarstva, odnosno prodaje stanova, porez na dodatu vrednost će se primenjivati samo na prvi prenos prava raspolaganja, dakle za novoizgrađene stanove, i to samo kada taj prenos vrši obveznik poreza na dodatu vrednost.
U tom slučaju mi ćemo izmeniti Zakon o porezu na imovinu i neće se plaćati porez na prenos apsolutnih prava od 5%, tako da će biti samo ovaj porez na dodatu vrednost. Moramo imati u vidu sledeću stvar, a potpuno je drugačiji sistem od dosadašnjeg, sav materijal za izgradnju stanova biće oporezovan po stopi od 18% i biće vršena evidencija prethodno plaćenog poreza i onda će samo razlika poreza biti uplaćivana.
U jednom velikom broju slučajeva te razlike neće ni biti, tako da ako pogledate možete izvršiti kalkulaciju različitih proizvoda. Ako zamenite porez na promet od 20% stopom poreza na dodatu vrednost od 18% imate prostora za snižavanje cena, jer je apsolutni iznos poreza niži.
Kod stanova zavisi od efikasnosti proizvođača, zavisi da li će oni pokušati, jer oni koji su efikasniji neće imati problema. Oni koji inače imaju probleme, imaju ogromne troškove i sporo grade stanove, duguju građevinskim radnicima, naravno da će oni pokušati da sve to ugrade u cene, ali neće biti duplog oporezivanja. Drugo, za prenos već izgrađenih stanova nema poreza na dodatu vrednost.
Dakle, ovo se odnosi samo na prvi prenos novoizgrađenih stanova i to samo kada ga vrši obveznik poreza na dodatu vrednost.
Faktički porez na dodatu vrednost opteretiće samo maržu investitora u ovim slučajevima, a ostali promet objekata biće oslobođen poreza na dodatu vrednost, bez prava na odbitak prethodnog poreza. Kao što znate, promet nekretnina koje nisu novoizgrađene, kojima nije prvi prenos, oslobođen je poreza na dodatu vrednost, ali bez prava na odbitak prethodnog poreza. To je u našem zakonu sadržano.
Demokratska stranka je postavila pitanje, koje je mene malo začudilo, zašto dve poreske stope i zašto ne opšta stopa, ili nisam razumeo. To je predstavnik poslaničke grupe postavio i rekli su da se brinu kakav će uticaj biti na opšti nivo cena. Takođe je istaknuto da je ovo isti zakon koji su oni prethodno predložili pre godinu dana.
Svi zakoni o porezu na dodatu vrednost su slični, jer postoji ta šesta direktiva koja faktički daje smernice kako se zakon pravi. Međutim, postoji šest bitnih razlika između novog predloga zakona i onog koji je bio predložen pre godinu dana od strane prethodne vlade.
Prvo, kao što znate, prethodna vlada je predvidela stopu od 20%. Dakle, želeli su da zadrže istu stopu kao stopu poreza na promet, a predlagali su nešto nižu, sniženu stopu od 5%. Mi predlažemo nižu opštu stopu od 18% i nešto višu sniženu od 8%. Međutim, imajući u vidu da se najveći deo proizvoda oporezuje po opštoj stopi, onda ovaj zakon daje rasterećenje privrede, jer to sniženje od 2% zapravo u opštoj stopi daje mogućnost daleko većeg pada cena, a mi smo proračunali da možemo da ostvarimo, boljom naplatom, legalizacijom sive ekonomije, veće prihode u ukupnom obimu.
Takođe, razlika između zakona jeste što prethodni zakon, onaj od pre godinu dana, nije davao mogućnost pretežnim izvoznicima za povraćaj poreza na dodatu vrednost u roku od 15 dana. Mi smo upravo u razgovoru sa predstavnicima privrede došli do toga da pretežni izvoznici mogu da imaju kraći rok povraćaja sredstava kako bi što manji udar na likvidnost bio, s obzirom da se radi o velikim iznosima sredstava.
Zatim, ovaj zakon, za razliku od prethodnog, sadrži veoma povoljne uslove za ulaganje u slobodne zone, jer se primenjuje nulta stopa sa pravom za odbitak. Dalje, za diplomatsko-konzularna predstavništva uvedena je nulta stopa sa pravom na odbitak, što nije bilo sadržano u prethodnom zakonu. Potom, smeštaj u hotelima, domovima, kampovima prebačen je u sniženu stopu od 8%, a prethodno je bilo predviđeno da bude po stopi od 20%. Najzad, ovaj zakon daje povoljniji tretman zaliha akciznih proizvoda u kojima je obračunat porez na promet.
Mi smo pokušali da u prelaznim odredbama što više ublažimo problem likvidnosti prilikom početka sprovođenja zakona. Mi ga ne negiramo. Mi kažemo - biće kod određenog broja preduzeća problema sa obezbeđivanjem likvidnosti, međutim, zbog toga se zakon usvaja sada, a primenjuje za šest meseci, kako bi svi mogli da se dobro pripreme.
Prvo plaćanje poreza na dodatu vrednost biće 10. februara. Dakle, 10. februara biće prvi obračunski period kada se naplaćuje porez na dodatu vrednost.
Što se tiče uticaja na cene, apsolutno ostajem na stanovištu da sa sniženom stopom, umesto 20% idemo sa 18%, mi nećemo imati nikakav udar na cene. Može se desiti da kod nekih proizvoda nešto roba poskupi, ali će daleko veći biti uticaj na pad cena, tako da će ukupna inflacija sledeće godine biti niža u odnosu na ovogodišnju.
Što se tiče pitanja koje je uputio poslanički klub SPO - NS, četiri su bile osnovne dileme. Prvo je pitanje šta će doneti poljoprivredi, s obzirom na to da će poljoprivredna mehanizacija, stočna hrana, veterinarski lekovi, biti oporezovani po stopi od 18%, a ne po sniženoj stopi.
Opet kažem, mehanizacija ni u jednom zakonu zaista se ne tretira po sniženoj stopi, jer onda bi se moglo opravdano postaviti pitanje zašto samo mehanizacija, zašto ne druga oprema, zašto ne automobili, zašto ne druga prevozna sredstva, i objektivno, kada bi to mogao sistem da izdrži iz budžetskih razloga, svaki ministar finansija bi rado snižavao stope, jer nikome nije u interesu da oporezuje građane. Problem je u tome što morate skupiti prihode da biste platili onima koji nisu na tržištu, onima koji ne rade, penzionerima i ostalima, onima koji su korisnici javnih rashoda. To je razlog zašto mehanizacija ne može biti oslobođena.
Poljoprivredi se pomaže na drugi način, a mi ćemo, kao što smo to radili i ove godine, uraditi i sledeće: povećaćemo i sledeće godine agrarni budžet, znači iz subvencija ići će i dalje poljoprivredni krediti. Sada za nekih 20 dana oko 8.000 kratkoročnih kredita je odobreno, biće sada i dugoročni. Na drugi način ćemo pomoći, to su povoljne kamate od 3%. Dakle, u tom smislu ne može se kroz ovaj zakon pomoći specifično nekim grupama, već kroz druge mehanizme je potrebno pomoći.
Takođe, moram da kažem, što se tiče gasa za domaćinstvo, da bih bio spreman da prihvatim taj izolovani amandman kada bi on bio sadržajno izdvojen. Međutim, on je dat u grupi, gospodin Stevanović je dao grupu amandmana. Molim da se ipak taj amandman povuče iz budžetskih razloga, jer neke stvari od toga nisu u skladu sa Šestom direktivom, neke jesu. Znači, gas za domaćinstvo može da bude po sniženoj stopi i rekao sam na Odboru za privredu da sam spreman to da prihvatim, ali ne postoji takav amandman dat kao zaseban.
Ovako, što se tiče firmi koje uvoze, menica kao garant plaćanja, vidim da to Komora ističe, vidim da je gospodin Stevanović istakao, postoji jedan jedini primer u Evropi, i to je Ukrajina. To se tamo koristi i mi smo imali dve mogućnosti što se tiče prihvatanja tog predlog. Razgovarao sam sa predstavnicima Komore i ranije, međutim, nama se učinilo da su tu moguće razne zloupotrebe, jer znate šta se desilo sa menicama u doba Fikreta Abdića u bivšoj Jugoslaviji.
Odlučio sam da možemo velikim izvoznicima koji imaju veliki uvoz da pomognemo tako što ćemo im skratiti rok za povraćaj, tako da je on sada predviđen na 15 dana.
To je uglavnom ono što sam želeo da kažem vezano za ovaj zakon.
Meni je drago što osnovni pravac zakona gotovo ni jedna poslanička grupa nije sporila. Naravno da ima puno nepoznanica, jer se radi o potpuno novom poreskom obliku, najsloženijem poreskom obliku, ali nadam se da će Skupština ovaj zakon usvojiti i da ćemo mi od 1. januara sledeće godine biti u poreskom sistemu isti kao i sve razvijene zemlje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo povodom ovog amandman jedan kratak odgovor. Znači, poresko oslobađanje, sa pravom na odbitak prethodnog poreza, nije moguće za ove proizvode koje je poslanik naveo. Ne postoji ni jedan jedini zakon u svetu koji to omogućava iz dva razloga. Budžetski je glavni i Šesta direktiva Evropske unije jasno kaže da je moguće za neke od ovih proizvoda staviti nultu stopu, ali bez prava na odbitak prethodnog poreza.
Ako bismo imali sve ove proizvode, sa pravom na odbitak, to znači ogroman deficit u budžetu. Zaista molim poslanika da odustane od ovog amandman, jer bi on morao, ako bi se usvojio, da se prevede u neku drugu kategoriju.
Dakle, nije moguće za sve ove proizvode imati nultu stopu sa pravom na odbitak i niko je nema u svetu.

Pa, evo, da razjasnimo ovo pitanje. Što se tiče PDV nadoknade za poljoprivredne proizvođače, nije obaveza već je pravo, mogućnost da poljoprivrednik, ako prodaje svoju robu nekom ko jeste obveznik poreza na dodatu vrednost, može da traži naknadu od 5% od vrednosti robe koju je prodao. Dakle, nije obaveza.
Ako hoće da proda na pijaci ili nekome ko to prodaje u radnji, ne mora da traži nadoknadu, ali ako prodaje nekome ko će to kasnije u radnji da proda, svakako da ovaj ko putuje i hoće u supermarketu da prodaje jaja, njemu je u interesu da 5% odbije sebi od poreske osnovice. A, poljoprivredni proizvođač sam bira da li to hoće ili neće. Nikoga ne tera.
Takođe i ovo - poljoprivredni proizvođači nisu, po ovom zakonu, obveznici poreza na dodatu vrednost. Oni mogu, ako žele, ako preračunaju da im se to isplati, da zatraže da postanu obveznici ukoliko imaju promet preko milion dinara. Izjednačavaju se sa svima onima koji vrše drugu delatnost i imaju preko milion dinara prometa.
Dakle, nije obaveza za poljoprivredne proizvođače da budu u režimu PDV-a, i zbog toga je i propisana ova posebna naknada od 5%.
Možete da budete poljoprivredni proizvođač, a da niste u režimu poreza na dodatu vrednost, a ako hoćete da dobijete naknadu od 5% tako što prodate robu nekome ko jeste u režimu, nekom trgovcu, onda prodate preko računa i on vam plati 5% na cenu vaše robe. Zatim, taj trgovac odbija od svog poreza tih 5%.
Još jednom ponavljam - nisu u obavezi, mogu sami da odluče da li hoće ili neće. Poljoprivrednici imaju pogodnost ovim članom.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet. Ovaj zakon prestaje da važi 1. januara 2005. godine ako Skupština izglasa zakon o porezu na dodatu vrednost. Stoga ovaj predlog sadrži svega jedan član. Veoma je kratak Predlog zakona.
Sadašnji Zakon o porezu na promet propisao je da svi oni koji vrše promet roba i usluga, osim poljoprivrednih proizvođača i vlasnika samostalnih zanatskih radnji, koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaju poljoprivredne proizvode i sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti, imaju obavezu da evidentiraju promet preko fiskalnih kasa.
Mi smatramo, zbog raznoraznih razloga, uključujući i adekvatna softverska rešenja za evidentiranje prometa u nekim specifičnim delatnostima, da je ta odredba sadašnjeg zakona o porezu na promet veoma rigidna, zbog čega ovim predlogom zakona predlažemo da se da ovlašćenje Vladi Republike Srbije da, na zajednički predlog Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine, turizma i usluga, može donositi bliže propise, odnosno podzakonska akta o tome koja su pravna lica izuzeta od obaveza evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, zbog specifičnosti delatnosti koju obavljaju.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost. To je ključni poreski zakon u svim zemljama. Mi i Bosna smo jedine zemlje u Evropi koje još uvek nemaju uveden porez na dodatu vrednost. Zaista, krajnje je vreme da i Srbija zameni porez na promet porezom na dodatu vrednost.
Porez na dodatu vrednost je opšti porez na potrošnju, koji se, za razliku od poreza na promet, obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara. Dakle, porez na dodatu vrednost nije novi poreski oblik dodat na ove postojeće poreze. Porez na dodatu vrednost zamenjuje porez na promet. Prema ovom predlogu zakona, porez na dodatu vrednost bio bi uveden od 1. januara 2005. godine. Tada bi istovremeno prestao da važi porez na promet.
Takođe, velika je razlika između ovog poreskog oblika i poreza na promet, jer u svakoj fazi onaj ko kupuje sirovine obračunava porez na njih, a ovde se plaća porez samo na novostvorenu vrednost i zato se i zove porez na dodatu ili novostvorenu vrednost.
Za razliku od bilo kog drugog poreskog oblika, poreski obveznici kod ovog oblika mogu imati i povraćaj. Dakle, ovo je jedini porez kod koga država vraća više plaćeni porez poreskom obvezniku.
Zašto je uvođenje poreza na dodatu vrednost ključno za uspostavljanje stabilnog ekonomskog sistema? Zato što on na sistemski način motiviše privrednike da plaćaju porez na promet dobara i usluga. Naime, onaj ko ne uđe u sistem poreza na dodatu vrednost, taj gubi, jer niko neće hteti od njega da kupuje dobra i usluge, jer gubi pravo na odbitak poreza. Dakle, ovo je jedini porez koji na sistemski način dovodi do smanjivanja sive ekonomije, jer ko posluje sa poreskim obveznikom koji nije u sistemu poreza na dodatu vrednost, gubi pravo na povraćaj poreza. Ovaj poreski oblik će sam uvesti selekciju privrednika i sam će eliminisati sivu ekonomije.
Želeo bih da kažem i o nekim iskustvima suseda pri uvođenju poreza na dodatu vrednost. U svim zemljama uvođenje poreza na dodatu vrednost značajno je proširilo poresku osnovicu i povećalo naplatu prihoda, dakle, smanjilo sivu ekonomiju. U različitim zemljama u okruženju taj procenat rasta prihoda u prvoj godini primene bio je različit.
Obično zemlje koje imaju viši rast i viši nivo društvenog proizvoda imaju manji efekat širenja osnovice, jer u tim zemljama već, inače, ima manji obim sive ekonomije. Tako je, recimo, uvođenje poreza na dodatu vrednost u Sloveniji uzrokovalo širenje poreske osnovice i rast prihoda za 9% u prvoj godini uvođenja. Međutim, Slovenija je imala jako nizak obim sive ekonomije kada je uvodila porez na dodatu vrednost, a i sada je nizak.
U Hrvatskoj su prihodi porasli u prvoj godini za 26%, u Makedoniji, koja ima visok obim sive ekonomije, baš kao i Srbija, prihodi su porasli čak za 60%, dok je u Crnoj Gori rast prihoda iznosio 220%. Crna Gora je pre godinu dana uvela porez na dodatu vrednost.
Mi očekujemo da će realni rast prihoda u prvoj godini primene ovog zakona iznositi najmanje 50%. Dakle, jedan dobar deo sive ekonomije dobrovoljno će biti preveden u legalni sistem, jer ako imamo dva dobavljača nekom proizvođaču, od kojih jedan želi na sivo tj. crno da proda robu, a drugi legalno posluje, niko se u ovom sistemu poreza na dodatu vrednost neće odlučiti za onoga koji dobavlja robu na crno, jer neće moći da uračuna porez koji mu plaća uz cenu svoje robe tj. neće moći da odbije taj porez i imaće veće troškove.
Dakle, ovde su prodavci i proizvođači motivisani da posluju samo sa onima koji su u legalnom sektoru privrede.
Različita su iskustva naših suseda kada se radi o uticaju poreza na dodatu vrednost na stopu inflacije. Nije pravilo, kao što se ponekad u javnosti kaže, da uvođenje poreza na dodatu vrednost povećava cene. Naprotiv, zemlje koje su izvršile adekvatnu pripremu za uvođenje poreza na dodatu vrednost nisu imale udar na cene.
Primer za to je Slovenija, koja je pre uvođenja poreza na dodatu vrednost imala godišnju stopu inflacije od 8,8%, a u prvoj godini kada je uveden porez na dodatu vrednost ta stopa je bila 6%. To znači da je inflacija opala. S druge strane, u Hrvatskoj je ona povećana. Bila je 3,6% godišnje pre uvođenja, a 5,7% posle uvođenja poreza na dodatu vrednost. U Makedoniji je takođe znatno povećana. Interesantno je da je u Crnoj Gori stopa inflacije smanjena nakon uvođenja poreza na dodatu vrednost sa 9,5% na 6,7% godišnje.
Naša procena je da uvođenje poreza na dodatu vrednost u Srbiji neće uticati na rast cena, odnosno inflaciju. Naprotiv, mi očekujemo da ćemo sledeće godine imati nižu inflaciju nego što je u ovoj, a daću vam detaljna objašnjenja kada dođemo do objašnjavanja načina obračuna poreza na dodatu vrednost.
Ko su obveznici ovog poreza? To su sva pravna lica, koja su u prethodnih 12 meseci ostvarila ukupan promet veći od 2 miliona dinara, faktički oni koji danas nisu paušalci, po sadašnjim propisima, ili ona pravna lica koja u početnoj delatnosti procene da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 2 miliona dinara. S tim što se daje i pravo izbora: sva ona pravna lica koja su ostvarila promet od preko milion dinara mogu dobrovoljno da se uključe u sistem poreza na dodatu vrednost, pri čemu onda, ako se već dobrovoljno opredele da učestvuju u ovom sistemu, moraju da imaju obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost najmanje dve kalendarske godine od momenta prijavljivanja.
Što se tiče poreske stope, u različitim zemljama i one su različite. Neke zemlje imaju jedinstvenu poresku stopu. Mi smo se opredelili za slučaj druge grupe zemalja, koje imaju opštu ali i posebnu, odnosno sniženu stopu. Kada uporedimo predlog opšte stope poreza na dodatu vrednost, u zakonu koji mi predlažemo ona bi iznosila 18%, dok bi snižena ili posebna stopa bila 8%.
Sa opštom stopom od 18% Srbija spada u grupu zemalja sa najnižom stopom poreza na dodatu vrednost u Evropi, jer čak 80% evropskih zemalja ima višu opštu stopu od ovih 18%. Primera radi, Danska, Švedska i Mađarska imaju 25%, Hrvatska, Češka, Poljska i Finska imaju 22%, Austrija, Belgija, Bugarska, Slovenija i Italija 20%, Makedonija, Holandija, Portugalija i Rumunija imaju 19%. Nižu stopu od Srbije ima Velika Britanija 17,5%, Crna Gora 17% i Nemačka 16%. Niko nema nižu stopu od Nemačke, gde je 16%. Sa stopom od 18% mi bismo imali jednu od najnižih stopa poreza na dodatu vrednost.
Što se tiče posebnih stopa, one variraju od 4% do 12%. Mi smo se opredelili za posebnu stopu od 8%. Dakle, za razliku od sadašnje stope poreza na promet od 20%, stopa poreza na dodatu vrednost bi bila niža i iznosila bi 18%.
Mi smo vršili kalkulacije - kakav bi efekat bio na cene.
S obzirom da svi poreski obveznici imaju obavezu da evidentiraju porez na dodatu vrednost na dva računa, tj. na jednom računu se evidentiraju sva prethodno izvršena plaćanja po osnovu sirovina i inputa, a na drugom računu se evidentiraju obaveze koje neko ima po osnovu dodate vrednosti na gotove proizvode.
Ukoliko je iznos plaćenih poreza na sirovine veći od poreza koji treba platiti na gotov proizvod, onda poreski obveznik ne prijavljuje ništa, već, naprotiv, traži povraćaj više uplaćenog poreza. Mi smo izračunali da kod onih proizvoda kod kojih se stopa poreza na promet od 20% zamenjuje stopom poreza na dodatu vrednost od 18% nivo cena pri istim maržama će pasti za 7%.
Dakle, Srbija može imati i deflaciju nakon uvođenja poreza na dodatu vrednost, jer kod svih proizvoda koji imaju opštu stopu od 18%, pri istim trgovačkim maržama, u proseku cene mogu da se snize za 7%. Da li će tako biti u praksi ili ne - drugo je pitanje, zbog toga što će verovatno trgovci želeti da povećaju marže, ali konkurencija će neke od njih naterati da to iskoriste i da snize cene.
Što se tiče proizvoda kod kojih se zamenjuje današnja nulta stopa poreza na promet sa posebnom stopom od 8% poreza na dodatu vrednost, kod njih će pad cena iznositi 2%. Zašto? Mnogi će se u javnosti pitati kako je moguće da nekom proizvodu, koji danas ima nultu stopu poreza na promet, a sada se uvodi stopa poreza od 8% na dodatu vrednost, ne samo da ne poraste cena, nego da pada.
Moguće je zato što sistem poreza na dodatu vrednost, kao što sam već naveo, nalaže da se prvo izmiruju obaveze za sirovine, za inpute i oni, ako je proizvođač hleba u pitanju, mleka ili ulja, evidentiraće sve obaveze koje plaća za sirovine po stopi od 18%. Obaveza za njihov proizvod je 8%. Međutim, ono što su oni platili za sirovine je više od onoga što treba da plate za gotov proizvod. Oni ništa neće plaćati za gotov proizvod, naprotiv, tražiće povraćaj više uplaćenog poreza i njihov pad cena će iznositi 2% u proseku.
Dakle, oni kojima se porez na promet od 0% zamenjuje porezom na dodatu vrednost od 8% neće imati udar na cene. Naprotiv, čak i oni imaju prostora da snize cene za 2%.
Mi smo predložili da se sledeći proizvodi oporezuju po posebnoj stopi od 8%, to su - hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće od biljnog i životinjskog porekla, zatim sveže i rashlađeno voće, povrće, meso, riba i jaja. Zatim, lekovi sa pozitivne liste, ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva, proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam, materijal za dijalizu, đubrivo, sredstva za zaštitu bilja, seme za reprodukciju, sadni materijal i priplodna stoka; udžbenici i nastavna sredstva, dnevne novine, monografske i serijske publikacije, ogrevno drvo, usluge smeštaja u hotelima, motelima i odmaralištima, domovima i kampovima i komunalne usluge.
Ovo je u skladu i sa odgovarajućim direktivama Evropske unije, koja ograničava koji se proizvodi mogu svrstati u grupu koja se oporezuje po posebnoj stopi. Ali, ono što bih naglasio je - neki od ovih proizvoda, kao što su hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje i drugi, danas imaju nultu stopu poreza na promet. Uvođenjem, zamenom nulte stope poreza na promet stopom poreza na dodatu vrednost od 8% neće se povećati cene tih proizvoda, jer će im prethodni odbitak za sirovine, za koje plaćaju po 18% poreza, biti veći od iznosa potencijalne poreske obaveze.
Dakle, oni neće uplaćivati nikakav porez, već će tražiti od države povraćaj poreza, tako da oni imaju prostor da spuste cene za oko 2%, pri istim trgovačkim maržama.
Zakon, takođe, predviđa i odgovarajuća poreska oslobađanja u skladu sa šestom direktivom Evropske unije. Postoje tri vrste oslobađanja. Prvo, to su poreska oslobađanja sa pravom na odbitak prethodnog poreza, dakle nulta stopa uz mogućnost da se odbije prethodni porez, zatim poreska oslobađanja bez prava na odbitak prethodnog poreza, i poreska oslobađanja kod uvoza dobara.
Spisak ovih oslobađanja smo bukvalno prepisali iz šeste direktive Evropske unije, dakle, potpuno smo uskladili ovaj zakon sa evropskim standardima.
Ne bih nabrajao sve ove usluge koje se oslobađaju od poreza, sa pravom ili bez prava na odbitak, jer to je detaljno navedeno u zakonu. Želim samo da još jednom naglasim da smo koristili pri tome iskustva iz šeste direktive Evropske unije.
Što se tiče obaveza poreskih obveznika, oni imaju obavezu da evidentiraju porez na dodatu vrednost. Ključna stvar je uzimanje fiskalnih računa i zato se sada uvode fiskalne kase. Dokaz za odbijanje prethodno plaćenog poreza ili zahtev za povraćaj poreza, ako ste platili više nego što vam je obaveza, jeste fiskalni račun.
Porez se obračunava i plaća podnošenjem poreske prijave. Poreska prijava se podnosi mesečno za ona pravna lica koja imaju promet veći od 20 miliona dinara za prethodnih 12 meseci ili procenjuju da će u narednih 12 meseci ostvariti promet veći od 20 miliona dinara. Za ona pravna lica koja imaju manji promet od 20 miliona dinara za prethodnih 12 meseci ili procenjuju da će u narednih 12 meseci ostvariti promet manji od 20 miliona dinara, oni poresku prijave podnose tromesečno.
Kao što sam već rekao, evidencija se vrši na dva računa. Jedan račun za prethodno izmirene obaveze, za sirovine, za inpute; i drugi, za obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost za gotov proizvod. Obveznik ima pravo na povraćaj razlike ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze. Zakon predviđa da je rok za povraćaj, maksimalni rok za povraćaj onima koji su više obračunali porez nego što treba da plate, 45 dana po isteku roka za predaju poreske prijave.
Ovde su rešenja u različitim zakonima različita, ali u svim evropskim zemljama taj rok se kreće između 30 i 60 dana. Mi smo izabrali sredinu, s tim što smo dali jednu vrstu stimulansa za pretežno velike izvoznike, kod kojih će rok za povraćaj poreza iznositi maksimalno 15 dana po isteku roka za predaju poreske prijave.
U sistemu poreza na dodatu vrednost postoji mogućnost totalnog povraćaja, odnosno refakcije, i to stranom obvezniku, humanitarnim organizacijama, stranim donatorima i stranom državljaninu kada napušta zemlju ako je nešto kupovao ovde u zemlji, a nije naš poreski obveznik.
Hteo bih da kažem da se Ministarstvo finansija i poreska uprava ozbiljno spremaju za uvođenje ovog poreskog oblika. Bilo bi daleko bolje da je ovaj zakon usvojen ranije, međutim šest meseci je dovoljan rok nakon usvajanja ovog zakona da se dobro pripremimo za sprovođenje zakona. Mi smo pripremili sve pravilnike i do 1. avgusta ćemo ih objaviti, podzakonska akta na osnovu ovog zakona, a do 1. oktobra biće spremna sva uputstva za primenu ovog zakona.
Želim da kažem da rizik koji će neki trgovci i proizvođači imati svakako jeste likvidnost, jer potrebno je u prvom krugu imati adekvatna sredstva da započnete da plaćate taj porez, jer kasnije kada uđete u sistem onda tu nema nikakvih problema. Moguće je da će neki privrednici morati da se zaduže da bi taj prvi krug poreza platili, ali smo napravili i tu kalkulaciju.
Ako pretpostavimo da neko umesto poreza na promet sada plaća porez na dodatu vrednost dva posto niže, dakle 18%, imajući u vidu da će pri istim maržama njegove cene realno opasti za 7%, dakle ima prostor da ih snizi za 7% i, čak i ako plati neke troškove finansiranja, imaće prostor da zadrži u najmanju ruku nepromenjene cene, ako ne da ih snizi.
Naša procena je da efekat eventualnog zaduživanja nekih poreskih obveznika iznosi maksimalno 2% od maloprodajne cene, tako da za one koji prelaze sa 20% na 18% imaju mogućnost snižavanja cena za 5%, a oni koji prelaze sa nulte stope poreza na promet na sniženu stopu od 8% mogu da imaju nepromenjene cene, uz potpuno istu zaradu ako zadrže iste trgovačke marže.
Konačno, mi smo zaista veoma ozbiljno krenuli sa projektom uvođenja fiskalnih kasa, koje treba da olakšaju poreskoj upravi kontrolu primene poreza na dodatu vrednost. Kao što znate, rokovi za neke poreske obveznike su već istekli, a za drugu grupu poreskih obveznika ističu 30. septembra. Moram da kažem da su kontrole koje vršimo pokazale da je 60% obveznika uvelo fiskalnu kasu, a da je dodatnih 34% obveznika sklopilo ugovor i platilo 100% avans, ali proizvođači kasne sa isporukama. Svega 6% nije uvelo fiskalne kase.
Mi smo zbog toga tim obveznicima zatvorili privremeno radnje na rok od 30 dana, sa mogućnošću da im, čim uvedu fiskalnu kasu, radnja bude otvorena. Moram da kažem da je sve veći broj fiskalnih kasa na terenu.
Naravno, kontroliše se da li oni koji imaju fiskalne kase izdaju fiskalne račune. Oni koji to ne izdaju takođe imaju privremeno zatvaranje objekata i mi smo ubeđeni da ćemo do 1. januara imati 100% pokrivenost Srbije fiskalnim kasama i da će ovaj zakon efikasno biti sproveden.
Dakle, uvođenje poreza na dodatu vrednost predstavlja malu revoluciju u oblasti poreskog zakonodavstva u Srbiji. Bilo bi nam draže da je to ranije učinjeno, ali mislim da je poslednji čas da Srbija dobije ovaj moderni poreski oblik koji će sam po sebi dovesti do značajne redukcije sive ekonomije i do davanja stimulansa onima koji regularno posluju i plaćaju svoje poreske obaveze državi.

Samo da ne bi bilo nikakve zabune. Najpre, bih ponovio ovo što je poslanik DSS-a objasnio. Postoji paradoks kod poreza na dodatu vrednost. Kada imate nultu poresku stopu, to se i u ekonomskoj teoriji i praksi kaže – oslobođen, a kažnjen.
Drugim rečima, gore prolazi onaj ko ima nultu poresku stopu, bez prava na odbitak, nego onaj ko ima sniženu poresku stopu. Pitajte uostalom pekare u Crnoj Gori, koji imaju uvedenu nultu stopu na hleb i imaju svi redom gubitke, a sada se spremaju da povećaju poresku stopu. Zašto? Zato što ako imate nultu poresku stopu, nemate prava na povraćaj poreza na osnovu prethodno plaćenog poreza na sirovine.
To je sistem poreza na dodatu vrednost. Na svakoj fazi se zaračunava porez. Ako ste platili, recimo, na kvasac, na električnu energiju, na ostale sirovine stopu od 18%, vi imate pravo kada vam je stopa od 8% da tražite povraćaj tog poreza, odnosno da ne platite ništa od tih 8%. Drugim rečima, vi računate u obračunu potencijalnu obavezu od 8%, ali s obzirom da su prethodna plaćanja veća od potencijalne obaveze, vi zapravo ništa ne plaćate, već tražite povraćaj više plaćenog poreza i tu se stvara ta razlika, koju sam rekao, od 2%.
Sve zemlje koje su nekada uvodile nultu stopu poreza bez prava na odbitak zamenile su je u međuvremenu sniženim stopama. Nulta poreska stopa bez prava na odbitak se plaća samo na izvoz dobara u različitim segmentima. Još jednom ponavljam, važno je za razumevanje i građanima, neće biti inflacije ako se stopa poreza na promet koja je sada nula zameni stopom od 8% sniženo; naprotiv, ti proizvođači su u boljoj situaciji ako im zamenite sniženom stopom od 8%, nego da im bude nulta stopa bez prava na odbitak.
Takođe, neće doći do takve kataklizme, koju je prethodnik nagovestio, iz prostog razloga što ovaj poreski oblik ne uvodimo mi zbog EU. Da budemo potpuno jasni, uvodimo zbog nas samih, zato što ovaj porez stvara jednake uslove za sve proizvođače i stimuliše legalno poslovanje. Zbog Srbije, zbog naše privrede i naših građana valja da stimulišemo prelazak u legalne tokove, da svi imaju jednake uslove i to je razlog zašto ga uvodimo.
Naravno da će nam to pomoći da uđemo u Evropsku uniju, ali nije primarni razlog uvođenja ovoga harmonizacija sa Evropskom unijom, već poboljšavanje naših uslova privređivanja. Ne bi druge zemlje, sve odreda osim Bosne, to uvele još mnogo ranije kao što su govornici govorili, da to ne pospešuje razvoj privrede.
Garantujem, razgovarajte sa svima koji ovde imaju stopu od 8%, neka vam naprave konkretne kalkulacije, uljari, mlekari i ostali, da li im se više isplati da imaju nultu stopu bez poreza na odbitak ili stopu od 8%. Ako vam oni kažu da im se više isplati nulta stopa, bez prava na odbitak, mi ćemo to staviti u zakon, ali ne isplati im se. Jedino što mogu da kažu - bilo bi bolje da je 5% umesto 8%, jer bi onda bila još veća razlika u ceni u njihovu korist. Dakle, specifičan je poreski oblik, potpuno drugačiji u odnosu na porez na promet, i logika je drugačija.
Garantujem da će inflacija, sa ovim porezom na dodatu vrednost, biti niža sledeće godine nego u ovoj godini, iz prostog razloga što stopu poreza na promet od 20% u najvećem broju slučajeva zamenjujemo opštom stopom koja je 2% niža, a to je stopa od 18%. Kad izvedete kalkulacije, videćete da za isti proizvod koji ima danas stopu poreza na promet 20%, a sutra PDV od 18%, manje će se plaćati apsolutni iznos poreza.
Dakle, sa PDV od 18% država manje dobija u apsolutnom iznosu, ali će više obveznika plaćati u masi. Zbog toga poreski prihodi rastu 50%, ne zbog toga što će neko više plaćati državi. Poreski obveznici pojedinačno manje plaćaju državi, ali će više obveznika da plaća te manje poreze i onda je masa prikupljenih poreza veća. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, 3,5 milijarde dinara, što će biti priliv u budžet Republike Srbije ukoliko Skupština usvoji povećanje akciza na dizel gorivo za 2,9 dinara po litru, neophodno je radi finansiranja javnih rashoda, odnosno smanjenja kašnjenja koja su kumulirana u prethodnim godinama po osnovu nekih socijalnih rashoda, pre svega, kod naknada nezaposlene i kod zemljoradničkih penzija.
Naime, dug po osnovu zemljoradničkih penzija iznosi 22,5 penzije. To je dug koji je Ministarstvo finansije zateklo od prethodne Vlade.
Usvajanjem ovog amandmana, punjenjem budžeta sa dodatnih 3,5 milijarde dinara, već nedelju dana nakon usvajanja ovog amandmana, a zato se predlaže da stupa na snagu odmah po izglasavanju u Skupštini, krenuće ubrzano smanjivanje kašnjenja u isplati zemljoradničkih penzija i smanjivanje zatečenog kašnjenja u isplati naknada za nezaposlene.
Dakle, glasanjem za ovaj amandman platiće nešto više ljudi koji voze - 2,9 dinara po litru. Cena dizela će i dalje biti ispod cene u okružnju. Imajte u vidu da je, nakon povećanja akcize na benzin od tri dinara, benzin poskupeo 1,8 dinara. To je 1,5 po osnovu akcize i 20% po osnovu poreza na promet, što znači da neće ovo bitno uticati na cene, ali će značajno povećati budžet Republike Srbije i doprineti da se kašnjenja, koja je prethodna Vlada napravila prema nezaposlenima i prema zemljoradnicima po osnovu isplata penzija, krenuti da se smanjuju.

Hvala. Znate šta, gospodo radikali (poslanici SRS napuštaju salu), da li znate, napuštate salu u trenutku kada ste se osramotili pred svojim biračima. Tražite da se ukine akciza na uvozne voćne sokove, hoćete voćarsku industriju da uništite u Srbiji.
Dakle, da li je slučaj, da li je namera, ali veliko je iznenađenje i za Vladu Republike Srbije ovaj amandman. Vlada Republike Srbije je predložila da se na uvozne voćne sokove uvede akciza od 3,5 dinara po litru. Kao što znate, na domaće voćne sokove se ne plaća akciza. U prethodnom zakonu već je uvedeno da se na uvozna osvežavajuća bezalkoholna pića plaća akciza 5,42 dinara po litru.
Tražiti sada od strane SRS da se ukine akciza na domaće voćne sokove pokazuje svu demagogiju, jer ako imamo toliko domaćih kvalitetnih proizvođača voćnih sokova, ako imamo jabuke koje se bacaju zbog toga što ne mogu da se otkupe, jer su uvozni voćni sokovi preplavili naše tržište.
I ako treba zaštititi domaće voćarstvo i stimulisati ga, onda smatramo da je celishodno da se zaštiti na taj način što bi proizvođači, kao što su "Fruktal", "Rauš" i drugi strani proizvođači plaćali akcizu; oni mogu, naravno, da uvoze sokove u Srbiju, ali oni koji hoće da kupe strani sok neka plate više u odnosu na one koji kupuju sokove naših kompanija, kao što su "Freš end ko", "Budimka" i drugi proizvođači voćnih sokova.
Tako, građani Srbije će teško shvatiti ovu logiku. S jedne strane, radikali navodno brinu za standard, kada se govori o akcizama na dizel, a zaboravljaju da su ljudi u njihovo doba, dok su vladali, imali kantice benzina, nije bilo struje, nikakve akcize nisu bile naplaćivane, a kao što reče jedan narodni poslanik cena goriva je bila pet maraka. Daleko veća nego sada.
Tada im nije padalo napamet da vode računa o građanima, i upravo sada oni pokušavaju da kada im odgovara da kažu jedno, to i kažu, a sada su očito pobrkali lončiće i sramota ih je bilo, napustili su salu.
No, Vlada Republike Srbije se nada da će poslanici odbiti ovaj amandman i da ćemo zaštiti našu domaću industriju sokova. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze dva zakona: jedan je dopuna Zakona o akcizama, a drugi je dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dozvolite mi da ukratko obrazložim oba predloga.
Što se tiče Zakona o akcizama, kao što znate ovaj zakon je već menjan pre dve-tri nedelje ovde u parlamentu, ali neka od rešenja koja su usvojena jednostavno dovode do disproporcija u naplati i u strukturi akciza na pojedine proizvode, pre svega kod dizel goriva i derivata nafte.
Kao što znate, Narodna skupština je usvojila povećanje akcize na derivate nafte, benzina i ostale prerađevine, sve osim dizela, za tri dinara po litru, a sa druge strane napravio se disparitet između maloprodajne cene motornog benzina i dizel goriva koji ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji, niti u okruženju, niti u Evropi.
Zbog toga Vlada predlaže da se poveća akciza na dizel gorivo za 2,9 dinara po litru, tako da bi sadašnjih 13,76 dinara iznosilo 16,66 dinara. Ovo znači dodatnih 3,5 milijardi dinara za budžet Srbije i sa druge strane omogućiće izjednačavanje odnosa, vraćanje na stari odnos između cene motornog benzina i dizel goriva.
Sa druge strane, iskoristili smo priliku da preciziramo takođe i član 12. ovog zakona, gde smo prihvatili jedan amandman vezan za niskoalkoholna pića, jer postoje pića koja do sada nisu proizvođena u našoj zemlji, a mnogi proizvođači najavljuju da će početi proizvodnju, neki već ovog meseca, neki u narednim mesecima. To su niskoalkoholna pića do 7% alkohola, koja nisu nigde Zakonom o akcizama klasifikovana i ovom prilikom mi smo predložili da se klasifikuju na isti način kao i pivo, dakle da se za takva pića plaća ista akciza kao što se plaća za pivo.
Ukoliko se ne bi izvršila klasifikacija ovih pića, koja imaju do 7% alkohola, onda bi usled pravne praznine na njih bila primenjivana akciza kao na žestoka pića, što bi značajno opteretilo troškove proizvodnje ovih napitaka i samim tim učinilo domaću proizvodnju nekonkurentnom.
Takođe, precizirali smo član 13, gde se uvodi akciza na uvozne voćne sokove, s obzirom da je ova skupština usvojila pre tri nedelje uvođenje akciza na bezalkoholna pića, ali izuzimajući voćne sokove.
Dakle, na uvozna bezalkoholna pića usvojena je već promena u ovom parlamentu i već se plaća akciza od 5,42 dinara po litru. Mi predlažemo da se uvede akciza za uvozne voćne sokove od 3,5 dinara po litru, dakle niže u odnosu na bezalkoholna ostala pića, kako bi zaštitili domaće voćarstvo i domaću proizvodnju voćnih sokova.
Inače, želim da kažem da je poreska politika ove vlade bazirana pre svega na snižavanju poreza na proizvodnju. Kao što znate, ova skupština je usvojila vladin predlog o ukidanju poreza na fond zarada, koji stupa na snagu od 1. jula ove godine. Takođe, predložićemo uskoro značajno snižavanje poreza na dobit preduzeća i naravno da onda moramo da povećamo akcize kao i u drugim zemljama, da oporezujemo potrošnju kako bi mogli da finansiramo neophodne javne rashode.
Međutim, osim zakonskih odredaba, Vlada je dosta učinila na tome da unapredi proces kontrole i u poreskoj upravi i na carini, tako da je u prva četiri meseca ove godine ukupna naplata javnih prihoda, koristim priliku da obavestim cenjene poslanike o tom podatku, porasla 21% u odnosu na isti period prošle godine.
Pri tome je najviše porasla naplata akciza na duvanske prerađevine, upravo zbog snažnije kontrole i carine i poreske uprave – 41,3 posto jeste rast naplate akciza na cigarete u odnosu na isti period prošle godine. Porasla je i naplata poreza na promet za 21,6 posto u odnosu na isti period prošle godine. To je jednim delom i rezultat rasta prometa u trgovini i rezultat oporavka proizvodnje. Jer, kao što znate, u prvom kvartalu industrijska proizvodnja je rasla 11,7 procenata u odnosu na isti period prošle godine, tako da možemo sa sigurnošću očekivati da će društveni proizvod ove godine rasti daleko više od onoga što smo projektovali planom budžeta za ovu godinu.
Umesto projektovanih 4,3 posto rasta društvenog bruto proizvoda, društveni proizvod ove godine rašće najmanje šest procenata. To će biti najveća stopa rasta društvenog bruto proizvoda u poslednjih desetak godina, jer očekujemo dvocifreni rast proizvodnje u poljoprivredi i očekujemo solidan, značajan rast u industriji, s obzirom da smo prošle godine imali pad industrijske proizvodnje od tri procenta.
Ove godine u prvom kvartalu proizvodnja raste 11,7 posto, što znači da do kraja godine, čak i ako se ovako povoljan trend ne nastavi, najniži mogući rast proizvodnje će biti oko osam posto. Sa takvim rastom društveni proizvod će rasti preko šest procenata ove godine, što znači da je konačno privreda počela da se oporavlja. Mi ćemo nastojati i merama koje smo do sada sprovodili i zakonima koje je ova skupština na predlog Vlade do sada usvajala, da nastavimo ovaj pozitivan trend.
Da bismo dalje pospešili finansijsku disciplinu, jer naš cilj je da u roku od godinu dana suzbijemo sivu ekonomiju sa sadašnjih 50 procenata učešća u društvenom bruto proizvodu, koliko procenjujemo da je, na podnošljivih dvadesetak procenata, mi ćemo striktno implementirati zakon, za koji se nadam da će ga poslanici ovog doma usvojiti, a to je izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Naime, do sada je primećeno u praktičnoj primeni ovog zakona da postoji dosta nelogičnih odredaba koje komplikuju proceduru naplate poreza i omogućavaju poresku evaziju, odnosno izbegavanje poreza. Zbog toga se izmenama i dopunama ovog zakona predviđa da se tzv. poreski identifikacioni broj, koji svaki poreski obveznik, pravno lice, ima, da mora obavezno da se unosi u nalog kojim se banci nalaže plaćanje poreza i sporednih poreskih davanja.
Takođe, veliki poreski obveznici, po novom zakonu, podnosiće poresku prijavu organizacionoj jedinici poreske uprave za sve vrste poreza za koje ta organizaciona jedinica izvršava poslove iz nadležnosti te poreske uprave. Zbirna poreska prijava za porez po odbitku podnosiće se poreskoj upravi jednom mesečno, u roku od pet dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu. Na taj način se precizira način plaćanja poreza.
Najveća novina u ovom zakonu jeste značajno pooštravanje sankcija za one koji izbegavaju da prijave porez ili koji ne plaćaju poreze, kao i za one koji nelegalno skladište robu, koji koriste tzv. "crne magacine" za izbegavanje plaćanja državi carina i poreza.
Što se tiče kaznenih mera, sadašnje odredbe zakona predviđaju da je za neblagovremeno podnošenje poreske prijave propisana novčana kazna u visini od pet procenata od iznosa koji je obveznik dužan da plati, a najmanje u iznosu od 2.000 dinara. To je mala kazna, jer pet procenata u odnosu na obavezu motiviše pravna lica i građane koji nisu savesni da izbegavaju poreske obaveze.
Novim predlogom, za nepodnošenje poreskih prijava propisuje se novčana kazna u visini od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa u odnosu na utajeni porez. Dakle, ne pet procenata u odnosu na iznos, već dva do dvadeset puta u odnosu na iznos, a najmanje u iznosu od 5.000 dinara. Dakle, ako neko utaji dva dinara, platiće 5.000 dinara kaznu.
Možda je malo, ali smatram da je "realno", što biste vi rekli. Za neblagovremeno podnošenje poreske prijave propisuje se novčana kazna u visini od dvostrukog do desetostrukog iznosa poreza koji je utvrđen u poreskoj prijavi, a najmanje 2.000 dinara. Propisuju se i krivične prijave za protivzakonito skladištenje robe.
Kao što znate, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija započeli su pre mesec dana da ostvaruju plan pod nazivom "TR 84". Cilj tog plana je da se suzbiju sve vrste šverca u Srbiji, od šverca cigareta, koji je prvi pod udarom i već se vide prvi rezultati, jer naplata poreza, pre svega akciza na cigarete, u aprilu je porasla 30 posto u odnosu na mart, nakon ove akcije. Zatim, na šverce bele tehnike, kože i obuće, tekstila i svih drugih proizvoda.
Samo u ovom periodu podneto je 233 prijave za poreska krivična dela i 174 krivične prijave za koje se odgovara po osnovu težih prekršaja. Pronađeno je 28 fantomskih preduzeća i privremeno oduzeta razna tehnička, sportska oprema, odeća, obuća, rezana građa, južno voće, u vrednosti od 687 miliona dinara. Takođe, trenutno se vrši kontrola i otkrivaju se ilegalni magacini gde se vrši distribucija robe bez plaćanja carina i poreza.
Drugim rečima, Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije hoće da ovim zakonom dodatno pooštre finansijsku disciplinu, da oni građani koji uredno plaćaju svoje obaveze mirno spavaju, ali da oni koji čine nelojalnu konkurenciju i koji ne plaćaju državi niti carine, niti poreze i čine i krivična dela i nelojalnu konkurenciju onima koji poreze plaćaju, da se konačno tu uvede red i da i oni doprinose svojoj državi sa poreskim davanjima.
Kao što znate, to je jedini način da se obezbedi adekvatno finansiranje penzija, naknada za nezaposlene, socijalnih davanja i ostalih javnih rashoda koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Zbog toga sam ubeđen da će ova skupština podržati oba ova zakona, jer smatramo da orijentacija ka smanjivanju troškova i oporezivanje proizvodnje, a povećavanje akciza na potrošnju, jeste jedina orijentacija koja može da oživi proizvodnju, što jedino dugoročno može da poboljša standard stanovništva.
Takođe, očekujemo da će i drugi zakon naići na vašu podršku. To su značajno više kazne za utaju poreza, jer u domenu poreske uprave jeste naplata novčanih kazni. Mi se nadamo da će i pravosuđe profunkcionisati efikasnije i da će, osim naplate novčanih kazni, oni koji utaje ogromne iznose poreza, a koji su do sada imali političku zaštitu, konačno završiti na sudu i u zatvoru. Hvala vam.

Poštovani poslanici, povodom ovog prethodnog govora, zaista hajde da se ne služimo demagogijom. Ako se povećava akciza na dizel gorivo, pa plaćaju svi i oni u gradu i oni u selu.

Nisu poljoprivrednici zbog ovoga opterećeni, naprotiv, u agrarnom budžetu, koji je inače tri puta veći nego što je bio prošle godine, postoji posebna stavka za regresiranje goriva za poljoprivredu i to je jedna stvar.

Druga stvar, slede poskupljenja, kažu; da li je iko toliko osetio, kao što vi u vašim govorima ističete, povećanje akciza na gorivo. To se desilo pre tri nedelje. Koliko je to uticalo na rast cena, da li ste vi videli taj rast cena? Ne, ukupan efekat ovih mera, i onih prethodnih i ovih sadašnjih, direktno utiče na rast cena sa samo 0,4%. Inflacija u prva četiri meseca je 7,3%, što znači daleko ispod projektovane inflacije za godinu dana.

Gospodo poslanici, naravno da treba kritikovati Vladu umesno, ali ne može gospodin Arsić pominjati neku cifru od 4,6 dinara povećanja akcize; budite elementarno pošteni, kažite istinu. Tri dinara je povećana akciza na gorivo, ne 4,6 dinara, i ako loše pamtite, pogledajte u zakon.

Što se tiče ove sadašnje, isto tako, da li su poslanici koji su kritikovali ovaj zakon zaboravili da je ova vlada već ukinula porez na fond zarada, on rasterećuje privredu sedam milijardi dinara, dakle, efekat uvođenja ovih 2,9 dinara na dizel gorivo je 3,5 milijardi svega. A zašto? Da bi se kompenzirao efekat koji smo postigli ukidanjem poreza na fond zarada, tj. sedam milijardi dinara, da bi rasteretili troškove proizvodnje; pa ne može, kao što narod kaže, i jare i pare.

Sa jedne strane hoćemo da rasteretimo proizvodnju, hoćemo da budu konkurentni naši proizvodi u svetu, da povećavamo izvoz, a sa druge strane hoćemo da finansiramo penzije i naknade za nezaposlene i druge javne rashode. A od čega? Naravno, od akciza, jer akcize treba da imaju veće učešće u ukupnoj budžetskoj strukturi nego drugi javni prihodi. Ova vlada će zapravo tu svoju strategiju do kraja realizovati.

Veće oporezivanje potrošnje, a daleko manje snižavanje troškova proizvodnje, proizvodnju ćemo rasteretiti.

Što se tiče poljoprivrede, agrarni budžet nikada u Srbiji nije bio veći nego ove godine.

Dana 15. maja kreću poljoprivredni krediti sa kamatom od samo 3% na godišnjem nivou, na pet godina, sa grejs periodom, dakle sa periodom počeka, od godinu dana. Ali, nemojte se plašiti, dobiće ih isključivo pravi poljoprivredni proizvođači, isključivo oni koji se registruju da se bave poljoprivredom, zemljoradnjom, stočarstvom i drugim poljoprivrednim aktivnostima, a ne oni koji pola rade u gradu, a pola na selu.

Dakle, pravi poljoprivredni proizvođači dobiće te kredite i te kamatne stope će biti najniže na tržištu i četiri milijarde dinara je izdvojeno samo za ovaj program, koji će biti realizovan do kraja godine.

Takođe, ne treba zaboraviti da je ukinut porez na držanje lovačkog oružja, ukinut je porez na finansijske transakcije, ukinut je porez na motorna ulja i maziva, ukinut je porez na lož ulje, ukinuta je taksa na mobilne telefone i ukinuti su mnogi drugi porezi i nameti koje smo obećali da ćemo ukinuti.

Molim vas samo za iskrenost, kažite šta je ukinuto, a šta je povećano. Nemojte govoriti samo o onome šta je povećano, jer da bismo ostvarili rasterećenje proizvodnje, mora potrošnja da se akcizama nešto više oporezuje, ali niti će to izazvati inflaciju, niti će to biti nepremostiva prepreka.

Pogledajte grad, zakrčeni smo u saobraćaju automobilima i to je dobro. Dobro je da što više ljudi vozi automobile, a nije dobro što su gužve. Gužve nisu samo zbog toga što je cena goriva ispod cena u okruženju, već pre svega što saobraćaj u velikim gradovima nije rešen i to je objektivan problem, ali treba stvari postaviti na pravo mesto, onako kako jeste.

Dakle, Vlada će uvek rado primati argumentovane kritike, ali nikako ne može da se složi sa neistinama, kao što ih radikali izriču, ili sa demagogijom, kao što smo čuli od prethodnog govornika. Hvala vam.

Dakle, prethodna skupština, a molim i ostale poslanike da to potvrde ili demantuju, usvojila je povećanje akciza na gorivo samo na tri dinara, a ne 4,7 koliko vi govorite.
Druga stvar, akciza za mazivo je ukinuta i važi osam dana od kada ste vi to izglasali, dakle, već je na snazi. Takse na mobilne telefone već su ukinute, samo što je Karić slao poruke kao da je on ukinuo taj porez, a ne vlada. Ko ima mobilne telefone, dobio je poruku - ovog meseca dragi potrošači ne plaćate više taksu na mobilne telefone. To je zato što je to ova skupština izglasala.
Svi ovi porezi koje sam rekao već su ukinuti i već su na snazi, osim poreza na fond zarada, koji stupa na snagu od 1. jula i osim poreza na finansijske transakcije, koji stupa na snagu 1. januara 2005. godine. Molim vas, tri dinara samo je povećana akciza na gorivo, a ne 4 zarez - koliko vi kažete.

Gospodine predsedavajući, vidim da ovde ima ili nedovoljno pažljivog čitanja teksta ili nerazumevanja. Jasno je da zakon ne može da propiše kolika će biti svaka pojedinačna rata. To zavisi od kvadrature stana, roka otplate, kamatne stope.
Verovatno većina poslanika shvata zašto to ne može biti u zakonu i ne može biti predmet podzakonskog akta, već pojedinačnih ugovora koje će građani sklapati sa državom.
Ako se pažljivo čita tekst, a oni koji su izlazili prethodno nisu ga očito pažljivo čitali, jasno se vidi ko je vlasnik ove institucije. Amandmanom koji je prihvaćen kaže se da se može osnovati i kao akcionarsko društvo. Dakle, molim poslanike da pažljivo razmatraju amandmane koje Odbor usvaja, a i osnovni tekst zakona.
Takođe, što se tiče garancija pravnim licima, ako tu postoji nejasnoća, radi se o garancijama koje će korporacija davati građevinskim preduzećima, jer osnovna delatnost korporacije je osiguranje kredita za građane, stambenih kredita, ali nakon toga davanje garancija građevinskim firmama da bi mogle da grade stanove. To su ta pravna lica. To je samo razjašnjenje ovoga što ste vi dali.

Gospodo, kao što znate, nadležna institucija za zaštitu državnih interesa jeste Ministarstvo finansija. Dok sam bio guverner Narodne banke Srbije mi smo radili samo kontrolu nad institucijama.
Zaštitu državnog interesa u svim institucijama vrši isključivo Vlada Republike Srbije. Kao što znate, ja nisam bio član te Vlade. Narodna banka Srbije ne vrši upravljanje državnim kapitalom u institucijama, već vrši samo nadzor nad radom finansijskih institucija.
Što se tiče isfabrikovane afere, vidite i sami da nema od toga ništa. Moram da skrenem pažnju da ovaj zakon, mogli bi građani steći pogrešan utisak, nije namenjen onima koji su već sebe stambeno obezbedili, kao što je većina poslanika SRS, već onima koji te stanove nemaju.