Sada je otvorena, navodno, još jedna dilema, a to je, šta je "zadržana informacija", a šta je "presretanje informacija". Ako hoćemo da vidimo kako je zakon definisao, a ne kada mi tumačimo šta je zadržana informacija, pošto mislim da nije to poenta da svako od nas tumači šta misli da je zadržana informacija, dakle, u članu 129. nedvosmisleno je navedeno šta su zadržane informacije.
U istom, tom, članu piše da je zabranjeno zadržavanje podataka koji otkrivaju sadržaj komunikacije. Ovaj zakon nedvosmisleno pokazuje šta su elementi zadržane informacije i da to nikako ne može biti sadržaj informacije. Pa, samim tim, presretnute informacije iliti kolokvijalno ''prisluškivanje'' je zabranjeno ovim zakonom, po ovim odredbama.

Zaista mislim da bi možda trebalo još jednom razmotriti ovaj amandman.
Po našem osećaju, mislim da ovaj amandman na neki način uspostavlja neophodnu potrebu da Vlada, koja je osnivač i koja kontroliše zakonitost rada ove agencije, ipak ima uticaj na to na koji način se utvrđuju nadoknade onih koji sede u tim upravnim odborima, a posebno, ako ih bira Narodna skupština.
Molim predstavnika predlagača, mislim da se, apsolutno, ni na koji način ne narušava samostalnost nezavisne institucije. Da vas podsetim i Povereniku za informacije, neki nadležni organ, takođe, utvrđuje platu i, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, utvrđuje nadležni odbor Skupštine. Zaista mislim da, posebno u vreme krize i u situaciji u kojoj jesmo svedoci da neke institucije, ukoliko nemaju nikakvu kontrolu, zaista nemaju nikakvog obzira u odnosu na to u kakvom je stanju zemlja i kako žive građani.
Prosto, mislim da bi trebalo da postoji nekakva vrsta kontrole i saglasnosti oko toga kolike te plate mogu da budu. Ne treba zaboraviti, bez obzira što oni ostvaruju ta sredstva iz svoje delatnosti, da tako kažem, ta delatnost je raspolaganje nacionalnim resursima. Oni, zapravo, radeći jedan posao u ime države i za interes države, na neki način moraju biti, kako da kažem, kontrolisani, kada su u pitanju prinadležnosti onih koje mi biramo da obavljaju taj posao. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, iz obrazloženja Vlade kojim objašnjava zbog čega ne prihvata ovaj amandman je nedvosmisleno jasno da i Vlada na isti način tumači ovaj član zakona. Nismo u zabludi, već Vlada kaže da je jedina nadležnost Vlade da dostavi listu svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor. Dakle, na Narodnoj skupštini je da od svih kandidata izabere najbolje.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, možete vi da podrazumevate šta god hoćete, ali ono što vam daje za pravo ili vam ne daje za pravo jeste da li govorite istinu ili ne.
Činjenica je da ovde ne branim zakon, branim poziciju poslanika koji braneći činjenice i istinu argumentuju sopstvenu poziciju u odnosu na ovaj zakon. Vi imate puno pravo da osporavate ovaj zakon i svaki drugi, i svaku njegovu odredbu, ali nemate pravo da obmanjujete iznoseći neistine o tome šta ovaj zakon jeste i šta je njegov sadržaj.
Mogu da razumem da vi ne pravite razliku između presretanja informacija i zadržavanja informacija, ali onda se raspitajte, a ne tvrdite da znate šta je to. Proverite šta je razlika između jedne i druge reči.
Dakle, presretan jeste ono što se kolokvijalno zove prisluškivanje i u tom smislu ovaj zakon ni na koji način ne dopušta prisluškivanje ili presretanje informacija bez odluke suda. Samo se o tome radi.
Ako vi ne znate ko je doveo predsednika Borisa Tadića, onda ću vam reći da su to milioni građana ove zemlje. Ako ne znate ko je doveo ovu Vladu, onda ću vam reći da su to, takođe, milioni građana ove zemlje koji su je izabrali i ti isti koji su birali stranke koje sada čine Vladu na svakim ponovljenim izborima još veću podršku daju istim strankama koje čine ovu Vladu.
Mislim da je nekorektno, u najmanju ruku, a o političkoj korektnosti mislim da nema ni reči, da neko tvrdi da je ovu Vladu bilo ko doveo na vlast osim građana Srbije.

Uvek razumem kao potez očajnika kada nema argumentaciju za ono što je tema dnevnog reda, pa onda potegne za nekakvom argumentacijom koja je pokušaj političke diskvalifikacije. Ali, kako to očigledno građani ne razumeju, tako oni to pokazuju na izborima pa daju prednost onima koji se tim sredstvima ne služe i koji pokušavaju da argumentuju ono što hoće da urade u ime građana i u njihovu korist.
To da EU ne prepoznaje dobre rezultate u Srbiji izgleda mislite samo vi. Na sreću, EU misli sasvim drugačije i to potvrđuje i time što pomaže Srbiji u sledećem koraku ka punopravnom članstvu u EU, sa jedne strane. Dakle, to da nas neko uslovljava priznavanjem Kosova, opet, na sreću, tvrdite samo vi. Ponekad, čak, to izgleda kao priželjkivanje da to bude tačno, ali, na sreću, to nije tačno i nema nikakvih uslovljavanja kada su evropske integracije Srbije u pitanju sa stanovišta priznavanja jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.
Znate da je upravo zahvaljujući ovoj vladi i predsedniku Borisu Tadiću Srbija postigla ogroman uspeh u UN time što su UN donele Rezoluciju kojom se od međunarodnog suda pravde traži da da mišljenje o jednostranoj proglašenoj nezavisnosti, da li je ona u skladu sa Međunarodnim pravom ili nije.
Znate da, upravo, zahvaljujući ovoj vladi i predsedniku Republike ogroman, najveći broj zemalja članice UN nije priznao jednostranu proglašenu nezavisnost KiM, tako da, ponekad, imam utisak da biste voleli da rezultati po ovu zemlju nisu dobri kao što jesu. Imam utisak da se ponekad radujete kada neki rezultat po ovu zemlju i po njene građane jeste loš. Hvala. (Aplauz)

Gospođo predsednice, obraćam se vama i molim vas, zaista, da mi date odgovor na pitanje da li je institut za postavljanje poslaničkih pitanja nešto što može da se zloupotrebljava na način na koji se ovde zloupotrebljava.
Molim vas, da li se ovde postavljaju poslanička pitanja institucijama kako bi poslanici, Narodna skupština, ali i građani Srbije dobili odgovore na pitanja koja su od opšteg interesa ili se taj institut zloupotrebljava na najgrublji mogući način tako što se iznose neistine i optužuju politički protivnici? Dakle, prosto mislim da nije dopustivo, da nije namera onih koji su pravili ovaj institut bila da se to zloupotrebljava na način na koji se zloupotrebljava.
Dakle, ako neko na ovako brutalan način optuži Demokratsku stranku, koja je izgubila svog predsednika i prvog demokratski izabranog predsednika Vlade, i ako se optužuje Demokratska stranka, koja je u vreme kada je neko drugi bio na vlasti i na sve načine pokušavao da zaustavi suđenje za ubistvo Zoranu Đinđiću... Da ne podsećam na koje je sve načine pokušano da se zaustavi, ne samo da se prikrije odgovornost i politička pozadina tog ubistva, već da se čak i neposredni izvršioci amnestiraju. Da ne podsećam na to kako je prvooptuženi bio primljen u Vladi Republike Srbije; da ne podsećam na to kako su neki najavljivali da će biti krvavo proleće, a potom pobegli u Hag; da ne podsećam na to da su hteli da ukinu Specijalno tužilaštvo, kako su vršili pritisak na Specijalno tužilaštvo; da ne podsećam na mnoge stvari vezane za proces.
Sada se, u vreme kada se vrši ozbiljan obračun sa organizovanim kriminalom i reforma pravosuđa, za koju sam sigurna da će dovesti do toga, da će se doći i do političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, napadaju upravo oni koji treba da izvrše tu reformu. Sada je napad na Natu Mesarović, koja je predsednik Visokog saveta sudstva i čiji je osnovni zadatak, koji je vrlo rizičan u ovoj zemlji zato što postoje ne samo kriminalci i organizovani kriminal, postoje i političke grupacije koje podržavaju taj organizovani kriminal i sada traže načina da napadom na one koji sprovode reformu pravosuđa stvarajući u Srbiji uslove da se izbori sa organizovanim kriminalom, pokušavaju zapravo da spreče državu i njene institucije da u toj borbi pobede...
Još jednom vas molim, ovo nije prvi put, na isti način sam već morala da reagujem. Ovo nije prvi put, ovo se ponavlja. Ovaj institut nije zamišljen kako bi se vršile lažne optužbe i kako bi okrivljavali za teške zločine upravo oni koji su se tom zločinu radovali, koji su ga slavili, oni koji su ga najavljivali i oni koji su upravo zbog toga pobegli u Hag. Hvala.

Gospođo predsednice, zaista mislim da pitanje poštovanja Poslovnika nije pitanje pregovora. Zaista očekujem da nakon ovakvog izlaganja izreknete meru opomene poslaniku koji je na najgrublji način, zbog nedostataka argumentacije da odbrani svoje laži koje je izneo, napao ovde nekoga. Nije bitno da li sam to ja ili bilo ko drugi. On je mene napao lično, na način koji je zaista nedopustiv u parlamentu.
Ono što je takođe nedopustivo, mislim da se Poslovnik i pravila procedure ne mogu poštovati arbitrarno. Ona moraju da se poštuju svaki put kada se na najgrublji način prekrši Poslovnik, to treba uraditi. To što neko nema argumentaciju za laži koje iznosi ne daje mu za pravo da vređa druge i da izmišlja nove laži kako bi opravdao one koje je prethodno izrekao.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi ostala nekakva sumnja da se ovde sada poslanici dele na one koji su spremni da podrže povećanje primanja u DRI i na one koji imaju rezervu u odnosu na to, i da se to na neki način tumači kao podrška ili izostanak podrške instituciji, želim da kažem sledeće.
Što se nas tiče, zaista smo zainteresovani, i mislimo da je to nemerljiv interes sa stanovišta države i građana Srbije, da DRI preraste u ozbiljnu, samostalnu i odgovornu instituciju. Što se nas tiče, spremni smo da učinimo sve kako bi se to i ostvarilo. Ne želim da sporim nijednu rečenicu od onoga što ste naveli kao važnost te institucije i kao potencijalne dobiti koje ovo društvo i ova država treba da imaju od odgovornog rada ove institucije. Saglasna sam da je sve ono što ste rekli tačno. Verujem da postoji dobra volja da se učini sve kako bismo stvorili takvu instituciju.
Kako se radi o tome da je naša poslanička grupa, odnosno da su predstavnici naše poslaničke grupe predložili izmene zakona koje podrazumevaju povećanje od 30%, imam potrebu da objasnim koje smo sve kriterijume imali na umu.
Jedna od pretpostavki za nezavisnost te institucije i onih koji rade u njoj jeste i visina primanja, tolika da oni koji rade u njoj ne budu skloni korupciji, da ne budu skloni potkupljivanju. Ali, ako samo na taj način posmatramo stvar, onda mislim da ne postoje plate koje bi mogle da spreče pojedinca sklonog korupciji da bude korumpiran u situaciji u kojoj onaj drugi, čiji je interes nemerljivo veći da korumpira, može da ponudi neuporedivo više nego što država ikada može da ponudi ovakvoj instituciji. Zato mislimo da to nikako ne sme da bude jedini kriterijum prilikom stvaranja DRI.
Kako to ne sme da bude jedini kriterijum, podrazumeva se da kriterijum mora da bude stručnost i znanje. Tu smo pošli od toga koja su to realna sredstva za koja može da se angažuje dobar stručnjak koji zna da radi taj posao, ne mereći moralne kvalitete pojedinca i njegovu sposobnost da se sa određenog nivoa plate odupre, a sa nekog nižeg nivoa ne, korupciji i pokušaju da bude korumpiran. Jer, ako bismo pokušali na taj način da vrednujemo, onda ne postoji mogućnost da država plati onoliko koliko neki pojedinci mogu da ponude ukoliko je njihov interes neuporedivo veći.
Ono što je takođe za nas bilo izuzetno važno, polazili smo od toga koliko je to neophodno da bi se mogli obezbediti stručnjaci u toj instituciji. Po svim pokazateljima, analizama koliko ti stručnjaci dobijaju u nekim drugim institucijama, zaključili smo da je ovaj procenat od 30% adekvatan procenat, koji može da omogući da se u DRI zaposle kvalitetni profesionalci koji znaju taj posao.
Istovremeno smo imali na umu i neke druge parametre koji su takođe izuzetno važni i od kojih moramo da pođemo svaki put kada u ime društva pokušavamo da učinimo iskorak u izgradnji jedne institucije. Pošli smo od toga da je podjednako važno da imamo nezavisne stručnjake koji rade u Agenciji za borbu protiv korupcije, pa smo onda upoređivali koliko njih može ova država u vremenu ekonomske krize i teške situacije da plati, očekujući takođe od njih da budu otporni na svaki oblik pokušaja da budu korumpirani, s jedne strane, da budu takođe vrlo hrabri jer se radi o poslu u kojem ne samo da naknadno izveštavaju o zloupotrebama, nego ukazuju na potencijalne zloupotrebe i ukazuju na korupciju, sa namerom i instrumentima da te pojave spreče. Dakle, neophodno je da u toj instituciji takođe rade kvalitetni stručnjaci, ljudi od integriteta, ljudi imuni na pokušaje da budu korumpirani.
Ako uporedimo primanja u Agenciji za borbu protiv korupcije, videćemo da su ona manja od onog što smo predložili za DRI.
Istovremeno, potreba da se društvo izbori sa negativnim pojavama, kriminalom, zloupotrebama, korupcijom itd., podrazumeva da imamo snažno i nezavisno sudstvo. Da bismo imali snažno i nezavisno sudstvo, takođe moramo omogućiti da primaju onoliko para koliko, s jedne strane, država može da plati, a s druge strane da za tu platu dobijete takođe kvalitetne stručnjake. Dakle, ništa manje važan, ništa manje opasan i ništa manje podložan potencijalnoj korupciji nije ni posao sudija. Onda smo uporedili koliko primaju sudije i shvatili smo da je ovo što je naš predlog više od onoga što primaju sudije.
Pošli smo od toga da nije ideja promene ovog zakona da institucionalno korumpiramo jednu instituciju i da krenemo da se nadmećemo u tome ko će više da ponudi toj instituciji, kako bi možda stvorio povoljniju poziciju u mogućim izveštajima DRI. Dakle, vodeći računa o potrebi jačanja te institucije, o potrebi da u tu instituciju dođu najbolji stručnjaci, hteli smo da utvrdimo koja je to, u ovoj ekonomskoj situaciji, optimalna mera.
Ako možemo da dobijemo najkvalitetnijeg sudiju za primanja koja dobija, ako možemo da dobijemo najkvalitetnije članove Agencije za borbu protiv korupcije za sredstva koja dobijaju, ako možemo da dobijemo i na drugim mestima, ako možemo da dobijemo dobre, nekorumpirane policajce za plate koje primaju (njihov posao je takođe rizičan, njihov posao je takođe izložen mogućim korupcijama) i tako dalje, onda je ova mera od 30% optimalna mera, u kojoj stvaramo uslove da se institucija razvija tako što će primiti najkvalitetnije stručnjake iz te oblasti. S druge strane, nećemo pokušati da time stvorimo iluziju (ne stvarnu pretpostavku) da možemo dati dovoljno para, a da on, ako nije kvalitetan, neće biti korumpiran sa mnogo više para. Hvala.

Poštovani predsedavajući, koristim pravo na repliku. Mislim da bi trebalo da isti kriterijum važi za sve. Dakle, ako neko misli da sa pozicije opozicije može da izgovori bilo šta na račun nas koji ovde predstavljamo parlamentarnu većinu voljom građana Srbije, a da istovremeno ne može da otrpi nikakav odgovor, onda mislim da ne razume niti svoju poziciju, niti poziciju ove institucije.
Dakle, želim da kažem da je besmislica tvrditi ovde da se mi približavamo njihovom programu, pre svega zbog toga što neko ko menja stavove može da se približi onome ko ima stavove dvadeset godina, a nikako obrnuto. Dakle, neko ko se upravo probudio i promenio sve svoje stavove može samo da konstatuje da se približio stavovima onih koji se tih stavova drže već dve decenije.
Istovremeno, želim da kažem da optuživati predsednika Borisa Tadića da je, na jednom čisto političkom skupu, kao političar rekao da će kao političar koristiti sva demokratska sredstva kako bi omogućio da Srbija nastavi putem evropskih integracija, da nastavi putem oporavka, demokratizacije i razvoja, da snage koje su pokazale da ne razumeju šta su interesi Srbije, koje su pokazale, kada su bile u prilici da vode ovu zemlju, da nisu u stanju da shvate vreme u kojem žive, niti da shvate interese sopstvenih građana, ne treba da dođu na vlast i da će on kao odgovoran političar, koristeći, naravno, demokratska sredstva, učiniti sve da takve snage ne dođu u priliku da još jednom građane Srbije dovedu u nezavidan položaj, u kakvom su već jednom bili... Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, ali postoji način kada neko krene da priča o onome što nije tema, da njega prekinete i da ga vratite, jer ne možete drugima osporiti mogućnost da reaguju na nešto što je izvan teme, a tiče se njih.
Dakle, potpuno je jasno da samo neko ko može da izjavi da će preispitati pravosnažnu sudsku odluku za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i da će, ukoliko se on uveri da je taj nedužan, pustiti ga na slobodu, može da pomisli da kada političar kaže da će svim demokratskim sredstvima učiniti sve da negativne političke snage ne dođu i preuzmu vlast... Može zaista da se razume zašto vi to tako možete da shvatite.
Svako drugi ko razume da je ovo demokratska zemlja, da će izbori biti raspisani kada im bude vreme, 2012. godine, može da razume da predsednik jedne političke partije na jednom političkom skupu ima puno i legitimno pravo da pošalje političku poruku kojom kaže – zato što znam da je interes građana Srbije da nastave putem evropskih integracija, ne treba da dođu na vlast one snage koje nisu u stanju da Srbiju vode tim putem. To nije nikakva pretnja, ma koliko se vi trudili da to predstavite kao pretnju. To nije nikakva pretnja da izbora neće biti, ma kako da biste možda vi na njegovom mestu to eventualno i uradili. Hvala vam.

Poštovana predsednice, postavljam pitanje službama Skupštine Republike Srbije da li je istina da gospodin Todorović nije dobio odgovor na pitanje vezano za privatizaciju Luke Beograd, jer ja sam ga dobila. Dakle, u tom odgovoru jasno se vidi da je privatizacija Luke Beograd i „Večernjih novosti“ izvršena u vreme Vlade Vojislava Koštunice. U tom smislu, Demokratska stranka ni na koji način nije bila umešana u tu privatizaciju.
Takođe želim da kažem da jedino pitanje na koje nisam dobila odgovor jeste pitanje da li je tačna tvrdnja gospodina Todorovića da je na računu Luke Beograd bilo toliko sredstava.
U tom smislu, ponavljam pitanje, tražeći odgovor da li je istina ili su to samo manipulacije koje koriste za dnevnopolitičke svrhe, da li je na računu Luke Beograd u trenutku kada je Vlada Vojislava Koštunice izvršila privatizaciju, odnosno prodala paket državnih akcija, bilo toliko sredstava koliko gospodin Todorović tvrdi da je bilo?
Zaista bih molila, ukoliko se ovde ne iznose istine, da se u skladu sa Poslovnikom i primenjujući Poslovnik preduzmu mere prema poslanicima ukoliko tvrde da nisu dobili odgovor, a jesu ga dobili, da na neki način i Skupština Srbije i narodni poslanici znaju da je to deo zloupotrebe, ali i da javnost bude obaveštena o tome da su ova pitanja postala sredstvo za iznošenje neistina pred građane Srbije. Hvala.

Koristim član 101, pravo na repliku. Ono što želim da kažem jeste da sam potpuno sigurna da nadležne institucije u ovoj zemlji rade na utvrđivanju pune istine o svemu što eventualno u sebi nosi elemente nekakvih zloupotreba ili krivičnih dela. Bojim se da se mnogima od vas neće dopasti šta će se sve tom prilikom pronaći, ali sigurna sam da je interes ove vlade da otkloni svaku sumnju i svaku odgovornost, pre svega sa institucija države, da su umešane u neke zloupotrebe kojima su oštećeni građani Srbije.
Očekujem da će se pitanje privatizacije Luke Beograd i „Večernjih novosti“ u punoj meri razjasniti. Ne samo razjasniti, već zaista očekujem, ukoliko se utvrdi da je bilo zloupotrebe ili da je neko iskoristio nekakav politički uticaj u vreme kada je vršena privatizacija i privatizaciju izvršio na nelegalan i nezakonit način, da će svako ko je odgovoran za to zaista i odgovarati.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, htela sam samo nekoliko napomena, s obzirom na to da se radi o izmenama zakona i te izmene obuhvataju u suštini jedan član postojećeg zakona. Ono što smatram važnim u ovoj raspravi jeste upravo činjenica da je nakon pet godina primene i uspostavljanja institucije povereništva za dostupnost informacija od javnog značaja uočeno da postoje nedostaci koje je neophodno izmenama zakona promeniti i na taj način omogućiti primenu zakona.
U tom smislu sam zaista očekivala od svih poslaničkih grupa, posebno od opozicije, da podrže donošenje ovakvog zakona, jer to upravo jeste, kada se raspravlja o bilo čemu, osnovna primedba opozicije – da ne postoji volja da zakoni koji se donose budu primenjeni. Zaista sam očekivala da će u ovom slučaju, kada se ovim izmenama zapravo pokazuje nesporna volja da ovaj zakon bude efikasno primenjen, opozicija to podržati.
Istovremeno želim da iskažem ogromno zadovoljstvo zbog toga što ova vlada upravo na osnovu izveštaja i analiza rada Poverenika za informacije predlaže izmene ovog zakona. Jedini cilj izmena ovog zakona jeste ostvarivanje uslova za punu primenu zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja.
Mi smo govorili o značaju ovog zakona i ranije. Smatramo da je ovaj zakon i institucija povereništva jedna od osnovnih institucija demokratskog društva, da je dostupnost informacija merilo demokratičnosti jednog društva, zato što mislimo da demokratsko društvo počiva na pravu građanina da zna sve informacije koje su od javnog značaja i da nema demokratskog društva ukoliko nema pune dostupnosti informacija od javnog značaja.
Zato mislim da su izmene ovog zakona dokaz da postoji spremnost da se ostvari njegova puna primena, s jedne strane i s druge strane da postoji spremnost da se pruži puna podrška instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja.
Naravno da ova tema može biti povod za svaku drugu temu i za širenje priče na ono što se ne odnosi zapravo na ovaj zakon, niti na oblast informacija od javnog značaja, ali ono što svakako ne sme da se zloupotrebljava jeste da ova tema bude prilika da se reklamira jedan komercijalni proizvod, kakav je knjiga, bilo čija, i mislim da u tom smislu svi treba da vode računa da ne zloupotrebljavaju Skupštinu u te svrhe.
U danu za glasanje mi ćemo glasati za ovaj zakon. Smatramo da je ovo izuzetno važno sa stanovišta ove parlamentarne većine koja i na ovaj način dokazuje da želi da gradi nezavisne državne institucije i da želi da gradi institucije koje su u samom temelju istinski demokratskog društva. To za nas zaista ne znači da je nad nama preuzeo kontrolu zapad ili bilo ko drugi. To znači samo da mi pokazujemo svest o tome da je izgradnja demokratskog društva najveći interes svih građana Srbije i preuzimamo odgovornost za izgradnju takvog društva.
Drugi zakon koji je danas pred nama jesu izmene Zakona o odlikovanjima. Osnovna tendencija ovih izmena jeste da se u uspostavljanju odlikovanja oslonimo na ono što je tradicija.
Svaki put kada Srbija treba da se vrati svojim tradicionalnim vrednostima otvara se pitanje, pre svega zbog istorije Srbije koja je uvek bila puna diskontinuiteta i prekida sa prošlošću, koja je to prošlost na koju treba da se oslonimo, da li smo obuhvatili sve ono što je u toj prošlosti važno. U tom smislu se slažem sa kolegom Šamijem koji je rekao da je dobro to prepustiti stručnjacima i da to ne bi trebalo da bude pitanje političkih afiniteta prema ovom ili onom delu naše prošlosti, već prosto utemeljenje onih vrednosti za koje možemo da kažemo da su vrednosti koje su doprinosile stvaranju države i razvoju srpske države.
U tom smislu za poslanički klub ZES ideja da se oslonimo na tradiciju je sasvim prihvatljiva. Da li postoje neki amandmani koji rešavaju i ove dileme oko toga da li smo se na najbolji način osvrnuli na delove naše prošlosti i da li smo to na najbolji način ugradili u ovaj zakon, mislim da je zaista pitanje o kome treba razgovarati. Ukoliko postoji nešto što je uočeni nedostatak ili nedorečenost, treba uzeti u obzir.
Sama ideja da pokušamo da negujemo tradiciju za nas je prihvatljiva, mislim da je društvo koje ima neprekidne diskontinuitete društvo koje nije u stanju da gradi ni budućnost, jer bez ozbiljnog oslanjanja na prošlost nemamo sposobnost da temeljno na toj prošlosti gradimo budućnost, koja će naravno da se razlikuje od te prošlosti i naravno da će uvažiti sve ono što nosi savremeni svet.
U svakom slučaju, mislim da narod koji ne pokazuje istrajnost da čuva sopstvene vrednosti unutar sebe nema ni istrajnosti da gradi budućnost. Zato su ova dva predloga zakona za evropsku Srbiju ne samo prihvatljiva, već verujemo da i opozicija ima puno razloga da glasa za njih, zato što su ove izmene zakona ono što oni nama prigovaraju da ne želimo, a mi ovim zakonom zapravo pokazujemo da želimo. Prema tome, očekujem da u danu za glasanje i oni glasaju za ove zakone. Hvala vam.

Poštovana predsednice, htela bih zapravo samo da u ime Poslaničke grupe ZES prokomentarišem neke od primedaba i zašto smatram da su te primedbe u stvari više pokušaj da se napravi nekakav politički stav povodom ovog zakona nego da se zaista kritikuje namera, ali i rešenja iz ovog zakona.
Dakle, istina je da je mnogo puta ponovljeno da neki amandmani koji su predlagani na zakon o zaštiti informacija, odnosno dostupnosti informacija od javnog značaja, tada nisu bili uvaženi. Želim da vas podsetim da je ovaj zakon donela neka druga vlada. Dakle, ova vlada je pružila podršku instituciji Poverenika za informacije na mnogo načina, između ostalog i time što je obezbeđen prostor neophodan za rad. Time što je Vlada sama podnela 140 prekršajnih prijava ona je neposredno pokazala da je spremna da pomaže u radu Povereniku za informacije. Između ostalog, i činjenicom da nam je predložila zakon kojim je Povereniku za informacije dato u nadležnost da on može da izvršava svoje odluke.
Dakle, takođe je važno reći – kada je donet zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja kritika je bila da je to nepotrebno, da je to pravljenje još jedne nepotrebne institucije, da je to samo izvršavanje nekakvih naloga spolja itd. Sada su te kritike potpuno promenile smer, pa je sada kritika da ne radimo dovoljno, da nismo učinili onoliko koliko je nužno. To samo pokazuje političku nedoslednost onih koji po svaku cenu traže načina da budu protiv svega. U tom smislu, teško je razumeti politički pravac onih koji kažu da je Poverenik izabran kao politička figura u vreme kada je bio biran i ponovo biran, a sada se tvrdi kako je on čovek koji zaslužuje sve pohvale.
Samo hoću da kažem da upravo zbog toga verujem da će i za ovaj zakon, odnosno izmene i dopune o kojima danas raspravljamo i koje ćemo za nekoliko dana usvojiti, takođe jednog dana ti isti koji su danas protiv ovog zakona tvrditi kako je dobro što su te izmene donete, jer je na taj način omogućeno da građani ostvare svoje pravo da informacije od javnog značaja budu dostupne.
Ovde je takođe pominjano da smo mi u 21. veku i da neke stvari ne mogu da nam budu opravdanje. Nažalost, mi jesmo u 21. veku, ali mnoga mišljenja još su u 19. veku. Praktično, sa stanovišta nekakvih ekonomskih i tehnoloških dostignuća, nažalost, nije Srbija (ili bar ne cela) još uvek u 21. veku. To je upravo ono što nama koji se zalažemo za modernizaciju Srbije i za evropski put Srbije daje podsticaja da nastavimo na tom putu, jer to jeste garancija da kada kažemo da jesmo u 21. veku to podrazumeva i ekonomski nivo razvoja, ali podrazumeva i tehnološki nivo razvoja. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, postavljam pitanje vama i postavljam pitanje predsednici Skupštine – da li je poslanički institut postavljanja pitanja nešto čime se dopušta iznošenje neistina, kvalifikacija koje su netačne, diskvalifikacija, optužbi koje su neosnovane i nekakvih amaterskih, tobož istražnih radnji koje se koriste zapravo za to da bi se optuživali drugi?
Dakle, smisao ovih poslaničkih pitanja, po mom dubokom uverenju, ne može biti to da se optuži država da je najviše zakonodavno telo donelo neki akt koji je pisao nekakav strani diplomata. To ne može biti dopušteno, kao što ne može biti dopušteno da se ignoriše činjenica da je KiM pod međunarodnim protektoratom, i to i oni koji postavljaju sva ova pitanja o tome da li treba uspostavljati nove načine komunikacije ili ne i rešavanje problema ili ne, znaju i moraju da znaju.
Istovremeno, ovde se optužuje DS, kao neko ko je nezainteresovan za to da se utvrdi politička pozadina. Jedino ko je nezainteresovan za to da se utvrdi politička pozadina jeste onaj ko je politički profitirao, onaj ko je pobegao u Hag zato što je hteo da se skloni od moguće političke odgovornosti za to ubistvo i oni koji su vodeći tu istragu pokušavali da ugase specijalni sud, pokušavali da smenjuju tužioca, oni koji su pokušavali na sve moguće načine ne samo da prikriju političku pozadinu, već da onemoguće suđenje onima koji su odgovorni za te zločine.
Najlepše vas molim da mi odgovorite na pitanje – da li je institut postavljanja poslaničkih pitanja nešto što sme da se zloupotrebi za iznošenje ovakvih grubih neistina, diskvalifikacija i optužbi?
Mislim da onaj ko postavlja poslaničko pitanje ima pravo da postavlja pitanje koje je od javnog interesa, ali ne da optužuje i da koristi ovaj instrument kao način da diskvalifikuje i optužuje političke protivnike. Razumem da ste svi u lokalnoj izbornoj kampanji, ali postoje granice koje se ne smeju prelaziti, a te granice znače poštovanje Poslovnika, iznošenje činjenica i istina, i zabrana iznošenja diskvalifikacija.
Zaista vas molim, ovaj dom je doneo deklaraciju koja je zajednička za sve one koji su za nju glasali i ona je akt koji su svojim glasom potpisali svi oni poslanici koji su za nju glasali, i zaista je nezamislivo optuživati Skupštinu i većinu da je donosila akt koji je pisao nekakav strani državnik, jer zaista mislim da to mora da se zaustavi u trenutku kada se takva stvar počne ovde iznositi.
Istovremeno je zaista nedopustivo da neko dopusti sebi da optužuje, tobož postavljajući pitanja, pojedince, ali optužuje i političku partiju čiji je predsednik stranke i prvi demokratski izabran predsednik Vlade, koji je ovoj zemlji vratio dignitet u svetu, koji je ovoj zemlji vratio poštovanje koje je bilo narušeno do granica u kojima je Srbija bila najomraženija tačka na ovoj planeti, koji je vratio poverenje građana, koji je vratio demokratske institucije u ovu zemlju i da stranka, čiji je on bio predsednik i čiji je bio kandidat za premijera, nije zainteresovana da se otkrije politička pozadina. Ali, ovakve optužbe upravo imaju za cilj da onemoguće otkrivanje političke pozadine jer je ovo pokušaj da se zapravo zamagli cela situacija.
Dakle, još jednom, pitanje je upućeno predsedništvu i molim da mi se odgovori – da li instrument postavljanja pitanja sme da se zloupotrebljava na način na koji je ovde zloupotrebljen?