Zaista je tužno i tragično da na ovakvoj temi na ovako jadan način neko pokušava da dobije neki glas. Da je vreme takvog prikupljanja glasova prošlo, to najbolje pokazuju građani Srbije na izborima. Zato više ne želim da polemišem sa neistinama koje iznosite.
Vi kažete – nije nikada bio, a onda kada imate dokaze da je odlazio tamo, onda kažete – da, ali nije bio kad se nama sviđalo itd. Potpuno je besmisleno.
Dakle, ono što je činjenica, jeste da je predsednik Republike Boris Tadić, na isti način kako vrednuje svaki ljudski život, vrednovao taj život, za razliku od vas, ne pokušavajući od toga da pravi političku karijeru.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nijednom poslaniku se nisam obratila, niti sam uputila ijedan epitet nekom poslaniku, govorim o politici, govorim o diskusiji, sadržaju diskusije, nisam govorila o pojedincima.
Dakle, nikada nisam nikoga uvredila, za razliku od onih narodnih poslanika koji misle da u nedostatku argumenata za ono što tvrde imaju pravo da vređaju i svakojakim imenima nazivaju svakog ko im padne na pamet, naročito predstavnike najviših državnih institucija.
Ako ste zaboravili, molim vas, uzmite stenograme, pa vidite šta su vaše kolege govorile. Ako se ispostavi da sam loše čula uvrede, spremna sam da kažem pred svima da sam loše čula. Ali videćete, ako pažljivo pročitate stenograme, da je vrvelo od uvreda upućenih pojedincima koji, pre svega, nisu ovde i ne mogu da se brane, koji nemaju ni veze sa ovom tačkom dnevnog reda.
Ovu deklaraciju podnela je grupa od 123 narodna poslanika. Ako imate nekakvu polemiku oko teksta te deklaracije, onda smo mi ti sa kojima polemišete, a ne sa onima koji nisu ovde i ne vređajte one koji nisu ovde.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, 12. aprila 2004. godine u Bratuncu je otvorena Spomen soba. Ono sa čim ne želim da polemišem jeste da li nam neki poslanici opozicije veruju ili ne. Nama je bitno da nam veruju građani Srbije, jer ih nismo izneverili, jer svoja obećanja koja smo dali ispunili.
Skoro da razumem da oni koji su učestvovali u stvaranju ovih žrtava ne mogu da učestvuju u donošenju deklaracije, u kojoj bi se izrazilo poštovanje prema tim žrtvama i pružila podrška institucijama da počinioci zločina odgovaraju pred sudovima. To skoro ne treba nikome objašnjavati, mislim da to građani Srbije razumeju.
Kada su građani glasali za nas, a nisu glasali za radikale, glasali su za mir. Kada su glasali za nas, a nisu za radikale, glasali su za saradnju sa svetom, za toleranciju, za budućnost svoje dece u mirnom i bezbednom okruženju. Glasali su i za putovanje bez viza, glasali su za to da se Srbiji i njenim građanima opet vrati poštovanje, i to su i dobili, i zato su glasali za nas, a ne za vas.

Nisam znala da je Šešelj tako poštovao i slušao mog predsednika, pa kada je on nešto tako rekao, on se skupio pa sam otišao u Hag. Dakle, istina je to da je on sam otišao u Hag. Sve drugo može biti pokušaj da se politički opravda. Možda vi svi ovde sada mislite da je on pogrešio tada, ali sada je, bojim se, kasno. Sam se prijavio i sam je svojom voljom tamo. Niko ga tamo drugi nije poslao.
Želim da kažem da postoje politike koje vode u sukobe, da postoje politike koje tragaju za mirnim rešenjima. Postoje politike koje seju mržnju i postoje politike koje se zalažu za toleranciju. Postoje politike koje ne priznaju razlike i ispoljavaju mržnju prema svakoj različitosti, i postoje politike koje duboko poštuju različitosti među ljudima bilo koje vrste. Ako je neka politika sejala mržnju, ako je htela da ratuje, ako je sukobljavala narod sa svima drugima u okruženju, onda može da se govori i o odgovornosti takve politike.

Poštovana predsedavajuća, zaista mislim da je povređen član 107. Ovde su izrečene nedopustive uvrede. Ovo je nivo komunikacije koji je, kako god da se tumači sloboda govora, nedopustiv u Narodnoj skupštini. Molim vas da tako nešto ne dopustite ili da izreknete opomenu onima koji zloupotrebljavaju skupštinsku govornicu kako bi na potpuno nedopustiv način vređali druge narodne poslanike.
Ko je on da meri ko je drugi narodni poslanik?

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, bez obzira što je ova današnja rasprava opet pokazala suštinske razlike u razumevanju među nama šta jeste odgovorna politika i da li je svaki pojedinačni ljudski život dovoljno vredan da se ne vodi politika koja će ga izgubiti, zadovoljna sam činjenicom da u suštini niko nije ozbiljno osporio ovu deklaraciju.
Ono što se moglo čuti jeste zapravo pokušaj da se napravi međupartijski obračun na temi kao što je ova. Mnogi podaci koji su ovde iznošeni upravo potvrđuju da je neophodno da Srbija nađe načina da, ne zaboravljajući svoju prošlost, ne zaboravljajući žrtve, procesuirajući sve počinioce zločina, snažno krene napred. Dakle, sve ove diskusije za mene su bile samo potvrda da radimo posao koji je od neprocenjive važnosti za budućnost Srbije.
Neki su govorili o sebi, a ne o ovoj deklaraciji i to verujem da će građani jako dobro prepoznati. Istina je da mi nismo napravili nikakvu razliku među žrtvama, da mi nismo izuzeli nijedan zločin i nismo zaboravili nijednu žrtvu, jer ova deklaracija se odnosi na sve ono što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije.
Želim da kažem da građani koji očekuju od nas ne samo da pokažemo da imamo saosećanja sa njihovim patnjama i žrtvama koje su podneli, već da očekuju od nas da institucije urade posao kako bi žrtve dobile svoju satisfakciju i kako bi počinioci odgovarali za ono što su učinili.
Zato mislim da je prednost ove deklaracije, jer njena suština jeste u tome, ne da se nadmeće u tome kome je teže i kome je više žao, već da damo podršku i tražimo je od drugih da prema srpskim žrtvama imaju isti odnos kao i prema sopstvenim.
U ime predlagača, želim da prihvatim amandman koji je podnela poslanička grupa SPS-JS, amandman koji se odnosi na preambulu deklaracije na alineju 2. Dakle, ovaj amandman precizira jedan propust koji je napravljen u osnovnom tekstu deklaracije i zato u ime predlagača prihvatam ovaj amandman.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, svedoci smo da se poslednjih dana u medijima opet pojavljuju tekstovi koji govore o tome koliko poslanici koštaju građane Srbije.

U vreme teške ekonomske krize nije teško pretpostaviti da svaki građanin sa dosta ogorčenja čita podatke o tome da je neki poslanik uzeo toliko i toliko para.

Postavljam pitanje sekretaru Narodne skupštine RS da nam odgovori - kako je moguće da se u izveštajima koji se daju o finansijskim troškovima Narodne skupštine uz ime narodnog poslanika stavljaju troškovi hotelskog smeštaja, putni troškovi itd, za njegovo učešće u radu parlamentarnih delegacija i stalnih parlamentarnih delegacija?

Dakle, zaista molim, kako je moguće takođe da se uz primanja narodnih poslanika stavlja i ono što su doprinosi?

Kako je moguće da se može pojaviti stavka u kojoj narodni poslanik primi ono što uzima država kao i svakom drugom zaposlenom?

Zato vas molim da ne samo date odgovor svim narodnim poslanicima, pretpostavljam da je ovo interes svih narodnih poslanika, jer mi razumemo da neki imaju interes da vode kampanju protiv parlamenta, ali istovremeno ponekada kada su i dobronamerni iz podataka koje dobijaju oni ne vide jasno šta je ono što narodni poslanik primi, a što je ono što su redovni troškovi Narodne skupštine.

Pa vas molim, osim odgovora, pripremite narodnim poslanicima jedan predlog kojim bi se učinila jasnija slika o tome šta jesu primanja narodnih poslanika, a šta jesu troškovi rada redovnih aktivnosti Narodne skupštine.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa ZES glasaće za ovaj predlog odluke i želim da kažem da je ova odluka nastala kao rezultat primene novog poslovnika koji smo usvojili, na osnovu članova 23. i 296, koji obavezuju Skupštinu da se u odborima koji broje manje od 17 članova popuna izvrši i pre isteka ovog mandata.
Možda je to nekima promaklo u vreme kada smo usvajali Poslovnik, a sada su nezadovoljni zbog toga, ali postoji objašnjenje za rešenja koja smo tada predložili i usvojili. Naime, šta je interes, hoću duboko da verujem - svih poslanika ove skupštine, bili oni vlast ili opozicija? Interes je da Parlament može da radi. Dakle, da ne postoje prepreke zbog kojih Parlament ili njegovi odbori ne mogu da rade.
Ono što je takođe bila intencija Zakona o Narodnoj skupštini i Poslovnika Narodne skupštine jeste da se težište rada Parlamenta prenese na odbore. To je podrazumevalo stvaranje adekvatnih uslova u kojima će odbori moći da rade.
A zašto odbori do sada nisu mogli da rade? Želim da podsetim da je u dogovaranju sastava odbora parlamentarna većina pokazala maksimum korektnosti u samom startu, pružajući tako mogućnost ne samo srazmerne zastupljenosti svih poslaničkih grupa, već i mogućnost da opozicija u nekim odborima ima većinu. Šta je posledica takve spremnosti parlamentarne većine? Posledica je da se neki odbori nikada nisu sastali. Zašto? Zbog toga što poslanici opozicije ne žele da učestvuju u kvorumu za rad. Ako opozicija ima većinu, onda je logično da taj odbor nikada ne može da počne da radi.
Pred nama je bila dilema da li ćemo preduzeti mere kojima ćemo omogućiti da odbori nesmetano rade, poštujući, pre svega, obavezu prema građanima Srbije koji su nas ovde poslali, da bi odbori, kao i ova skupština radili posao zbog kojeg su nas građani birali. Intencija novog poslovnika je bila da se omogući nesmetan rad odbora.
Želim takođe da podsetim, i one koji su protiv ulaska Srbije u EU i one koji se načelno ili i dosledno zalažu za evropske integracije Srbije, da je ogroman posao pred Skupštinom Srbije ukoliko želimo da ostvarimo taj cilj. Da bismo mogli da ostvarimo taj cilj, između ostalog, moramo omogućiti nesmetan rad skupštinskim odborima. Zato je odluka koja je danas pred nama usklađivanje sa Poslovnikom koji smo doneli i kojim smo jedino želeli da omogućimo da svi odbori u ovom parlamentu nesmetano rade.
Želim da podsetim, takođe, da je i po starom poslovniku, ali i po novom poslovniku, obaveza svakog poslanika da učestvuje i u kvorumu, da postoje čak i sankcije za one koji to ne žele da rade. Mi nismo želeli da primenjujemo sankcije za one poslanike koji su se ponekad, moram reći, gurali u neke odbore, a kasnije nisu pokazivali nikakvu želju da učestvuju u njihovom radu.
Tragajući za načinom koji će omogućiti ovoj skupštini da nesmetano radi i koji će omogućiti da svi skupštinski odbori rade u meri u kojoj je neophodno kako bismo ostvarili zadatke koji su pred nama, mi smo se opredelili da, pre svega, povećamo broj članova odbora kako bismo omogućili da sve poslaničke grupe imaju svoje predstavnike u svakom odboru, s jedne strane, i, s druge strane, kako bismo omogućili da, bez obzira na opstrukciju opozicionih članova odbora, odbori mogu da zasedaju, raspravljaju i donose odluke.
Sve ovo što se danas ovde prigovara možda bi imalo smisla kada ne bismo imali nedvosmislenu statistiku. Bezmalo nijedan opozicioni član odbora nikada nije hteo da učestvuje u kvorumu za rad odbora. Bezmalo nijedan. Vrlo su retki izuzeci kada jesu. To je samo značilo potpunu blokadu rada nekih odbora. I to ne jednog odbora, nego velikog broja odbora.
Donoseći ovu odluku, mi ćemo preuzeti punu odgovornost pred građanima Srbije i reći - ovu odluku smo doneli zbog toga što hoćemo da omogućimo da skupštinski odbori rade svoj posao, da Skupština uradi onaj posao zbog kojeg su nas građani izabrali.
Za sve druge teme koje su sada ovde otvarane mislim da su teme koje možete iskoristiti u četiri sata, kada dođe Vlada, pa postavite pitanja Vladi, a možete ih iskoristiti i kada budu neke druge tačke na dnevnom redu. One samo pokazuju, po meni, zaista duboko odsustvo odgovornosti i za sopstvenu ulogu u radu ovog parlamenta, jer ako neki opozicioni poslanici misle da je njihova uloga ovde da spreče većinu, koju su građani ovlastili, da uradi posao zbog kog smo ovde, onda moraju da razumeju da parlamentarna većina, poštujući demokratske principe, mora i ima odgovornost da nađe rešenja kojim će takav postupak onemogućiti i pokazati odgovornost da se posao zbog kog smo ovde uradi ne samo u kratkom roku, što je neophodno, već i na najbolji mogući način. Hvala vam.

Pravo na repliku. Pozivam se na članove 103. i 107. Povređen je Poslovnik zato što je prethodni govornik vređao poslaničku grupu. Obraćam se vama, predsedavajuća, i molim vas da u vođenju daljeg toka sednice ne dopustite da se ovde izriču uvrede na račun poslaničkih grupa ili na račun pojedinaca, kao što je, na primer, bila izrečena gruba uvreda na račun poslanice Slavice Đukić Dejanović. Dakle, javljam se po povredi Poslovnika jer je nedopustivo da se u međusobnoj komunikaciji koriste uvrede.

Poštovana predsedavajuća, pošto sam i direktno prozivana i kao predstavnik najveće poslaničke grupe parlamentarne većine optuživana vrlo ružno, u osnovi vrlo neargumentovano, želim samo da kažem sledeće. Ne stoji činjenica da poslanička grupa ZES u dosadašnjem sastavu Odbora ima više no što joj pripada. Prema procentu zastupljenosti, poslanička grupa bi trebalo da ima 150 mesta u odborima, a ima 145. Istina je, takođe, da neke opozicione partije imaju više nego što je njihova procentualna zastupljenost u Parlamentu, pa tako LDP ima dva više.
Želim takođe da podsetim da smo na samom početku ovog mandata uvek izlazili u susret potrebi neke poslaničke grupe da u nekom odboru, za koji su smatrali da je važno da u njemu budu zastupljene iako po proporcijama nisu mogle da dobiju svog predstavnika, i omogućavali poslaničkim grupama koje su zainteresovane za rad nekih odbora da imaju svog predstavnika bez obzira na stroge proporcije. Tako da danas pozivati na poštovanje isključivo strogih proporcija znači prenebregnuti ono što smo imali kao princip na samom početku.
Zašto je Administrativni odbor sastavljen na ovaj način? Zbog proste činjenice da jedna jedina poslanička grupa nema svog predstavnika u Administrativnom odboru. Administrativni odbor raspravlja o stvarima koje se tiču svih poslaničkih grupa i svih poslanika i postoji logika da sve poslaničke grupe imaju svog predstavnika.
Kada se kasnije pošlo od toga ko koliko ima predstavnika i ko koliko još treba da da predstavnika u Administrativni odbor, imali smo situaciju u kojoj ZES ima 5,09, a ima četiri predstavnika, prvi sledeći je SRS sa 3,47, i zato je to podeljeno na ovaj način. Dakle, prosto se gledalo po redosledu koja poslanička grupa, prema zastupljenosti u Parlamentu, daje kandidata.

Isto bih tako mogla pozvati vas da vaše pravničko znanje ne zloupotrebljavate. Jer, kad smo nekada tu imperativnu normu kršili tako što smo omogućili da LDP ima više predstavnika u odborima za koje je bila zainteresovana, tada niste bili tako čvrsto za poštovanje imperativne pravne norme i tada ste smatrali da to jeste deo političkog života koji čini ovaj rad Parlamenta normalnim. Ja takođe mislim da to čini rad ovog parlamenta normalnim, ali bih volela, ako je samo imperativna pravna norma merilo, da onda to važi i za vas.

Želim samo da podsetim da je i prethodni poslovnik takođe imao istu pravnu normu, da se članstvo u odborima određuje srazmerno zastupljenosti političkih stranaka.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, o tim teorijama zavere i o tome šta je ko imao kao mračnu ideju zaista ne želim da govorim, to je specijalnost nekih drugih. Naša namera, kada budemo glasali za ovu odluku, jeste zaista da, glasajući za popunu članova odbora poštujemo Poslovnik koji smo usvojili, s jedne strane, a s druge strane, da omogućimo da odbori rade efikasno. I to je sve što smo hteli.
Činjenica je da je u ukupnom broju članova odbora u odnosu na parlamentarne grupe poštovan princip zastupljenosti. Možda neko može da kaže da ima jedan više, dva više ili jedan manje, ali je poštovana srazmerna zastupljenost i to zaista niko ne može da ospori. Dakle, pričati o tome da je na ovaj način izvršeno bilo kakvo nasilje, zaista je nedostatak argumenata, pozivajući se na ono što papiri i dokazi jesu.
Konkretno, DSS ima jednog člana više nego što bi mu po nekakvim proporcijama pripadalo i to nije apsolutno bilo sporno, niti je to bila ikada za nas tema. Mislim da to ne može biti tema. Ako neko misli da se može besprekorno utvrditi procentualna zastupljenost i da je to najvažnije u radu Parlamenta, onda se ne razumemo dovoljno dobro.
Dakle, svaka poslanička grupa je zastupljena u svim odborima i u tim odborima može u punoj meri da iskaže svoje i stavove svoje političke grupacije, da se zalaže za njih i da se bori za njih.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, možda vi imate pravo da, kao opozicija, smatrate da ne treba da učestvujete u kvorumu kada su u pitanju odbori.

Vi kažete da je to legitimno pravo opozicije, ja to poštujem, ali onda se postavlja sledeće pitanje – kako je moguće obezbediti kvorum za rad Odbora za industriju, gde opozicija ima osam, a pozicija sedam; Odbora za urbanizam i građevinarstvo, gde opozicija ima šest, a pozicija pet; Odbora za trgovinu i turizam, gde opozicija ima šest, a pozicija pet itd.?

Ukoliko je smisao formiranja parlamentarne većine u tome da se na taj način omogući rad Parlamenta i donošenje odluke kvalifikovanom većinom koja je utvrđena Ustavom i zakonom, onda je logično tražiti da odbori, koji su najvažniji deo parlamentarnog rada i koji treba da budu samo sedište parlamentarne rasprave i prethodnog donošenja odluke o zakonima (želim samo da vas podsetim da neki od odbora, prema zakonima, jesu i ovlašćeni predlagači određenih nezavisnih institucija i tela), mi imamo problem i potpuno je pogrešno celu ovu priču prevoditi na jednog, bilo kog, poslanika i njegov mandat.

Dakle, radi se samo o tome da je neophodno obezbediti da parlamentarni odbori rade. Ako opozicija smatra da je njeno legitimno pravo da ne učestvuje u kvorumu, mi kažemo - u redu je, ne morate učestvovati u kvorumu, ali onda je neophodno obezbediti da parlamentarna većina, koja je preuzela odgovornost pred građanima Srbije za donošenje odluka, ima većinu u tim odborima i na taj način omogući da odbori nesmetano rade.

Ako neko zaista misli da je nasilje kada stranke koje su dobile većinu na izborima treba u Parlamentu i kroz odbore da iskažu tu većinu, onda mislim da neko ne razume šta je demokratija. Hvala vam.

Poštovana predsednice, sada koristim vreme šefa poslaničkog kluba, iako želim da ukažem na zaista najgrublje kršenje Poslovnika koje je ovde, ovom prilikom, bilo dopušteno. Dakle, ne samo da je dopušteno da se priča o nečemu što nema nikakve veze sa temom, nego je dopušteno da se na najgrublji način vređaju ljudi koji niti imaju veze sa ovom temom, niti imaju ikakve veze sa onim za šta su ovde optuživani.
Zaista vas molim da, poštujući Poslovnik, omogućimo da čak i ovako besmislena rasprava o zameniku sekretara teče u tonu i sa rečima koje ne krše Poslovnik. Ovde je, naravno, iskorišćena prilika da se, zloupotrebljavajući Poslovnik, optužuju ljudi za stvari sa kojima nemaju nikakve veze. Želim samo da kažem da je Zoran Đinđić svoju spremnost na to da se obračuna sa organizovanim kriminalom platio životom i mislim da svakako ko ima bar malo pristojnosti u sebi nikada ne bi govorio ovako nešto kao što je upravo sada ovde izgovoreno.
Možda se time pokušava prikriti nešto drugo. Možda se pokušava prikriti odgovor na pitanje kako je moguće da je Srbija 2000. godine bila minsko polje kada je organizovani kriminal u pitanju, pre svega zbog toga što su državne strukture i razni delovi državne vlasti bili ne samo upleteni u kriminal, već su bili nosioci tog istog kriminala.
Mislim da je to zapravo očajnički pokušaj onih koji nemaju političku temu, koji nemaju argumentaciju da nametnu temu koja u ovom društvu nalazi odgovore tako što se sa organizovanim kriminalom ova država bori uspešnije nego što se ikada do sada borila, i to po priznanju validnih međunarodnih institucija.
Možda je to ono što neke, koji su politički protivnici ove vlasti, tišti i boli, jer ukoliko ova zemlja dobija priznanja za ono što radi, onda je to očigledno onima koji bi da ovu zemlju predstave kao najgorom na svetu ne ide u prilog, jer tako im izmiče ono što je jedini argument u njihovoj jalovoj političkoj priči. A ko će koga da pobedi, pokazuju svi ponovljeni izbori. Dakle, svi ponovljeni izbori pokazuju da ova vladajuća većina ima podršku građana Srbije, a da oni koji tvrde da su ubedljivi u svojoj argumentaciji ne prelaze cenzus. To je možda najbolji odgovor građana.
Čisto zbog nekih stvari koje su ovde iznete potpuno neargumentovano, a koje sekretar ne može da brani jer nema pravo da govori, želim da kažem nekoliko stvari.
Dakle, Skupština ima obavezu da izabere zamenike sekretara. Bilo kakva racionalizacija ne podrazumeva ukidanje mesta zamenika sekretara, jer je nužno da Skupština ima zamenike s obzirom na obim rada i nadležnosti koje generalni sekretar ima, ne samo u organizovanju sednica i vođenju skupštinskih aktivnosti, već i u organizovanju i vođenju službi. Prosto imam potrebu to da kažem, da ne bi ispalo da ovde neko, ne vodeći računa o potrebi da se racionalizuju troškovi, predlaže nešto što nije neophodno. Ovo jeste neophodno.
Kad se već govori o racionalizaciji, želim samo da podsetim da smo mi racionalizaciju, između ostalog, izvršili tako što smo raskinuli ugovore koji su pravljeni sa pojedinim partijskim prijateljima koje smo zatekli ovde. Samo ću jedan trošak navesti. Jedan od tih savetnika po ugovoru je za mesec dana potrošio 10.000 evra za mobilni telefon. U vreme vlade Vojislava Koštunice, pre nego što smo mi ušli u ovu skupštinu i preuzeli kontrolu i odgovornost, jedan jedini saradnik je potrošio više na službena putovanja nego sve skupštinske delegacije zajedno.
Dakle, mi smo to prekinuli. Izvršili smo potpunu kontrolu nad svim troškovima, racionalizovali smo sve troškove, ukinuli sve nepotrebne troškove, između ostalog i reprezentacije koje su bile enormne i nekontrolisane itd. Racionalizaciju ne možemo vršiti nauštrb rada ove institucije i svako ko pokušava da to pretvori u nešto što je nepotreban trošak, zapravo pokušava da umanji značaj ove institucije.
Ovde je takođe izrečena jedna notorna neistina, odnosno namerno su zamagljene činjenice iznoseći navodne podatke o tome da je 2000. godine u Srbiji u administraciji bilo zaposleno 9.000 ljudi (to sad ponavljam, neću da se bavim time da li su cifre tačne), a da ih sada ima 28.000.
Ali ono što namerno neko previđa jeste da Srbija nije imala Vojsku, a sada je ima, da Srbija nije imala spoljne poslove, a sada ima, da Srbija nije imala Carinu, a sada ima, da nije imala Poresku upravu, a sada ima. Dakle, da je Srbija tada bila deo savezne države i da mnoge nadležnosti, pa samim tim i mnoge organe koje tada nije imala, danas ima.
Istina je da smo mi u ovoj skupštini zatekli vaše rođake i političke prijatelje, ali nismo otpustili ni jednog jedinog profesionalca. Svi koji su stručno radili posao, i danas su u ovoj istoj skupštini. I, ako nađete bilo čijeg rođaka od nas u ovoj skupštini, slobodno nam recite. Tvrdim vam, ni jednog jedinog rođaka, ničijeg, u ovoj skupštini nema, niti će, dok smo mi odgovorni za Skupštinu, da ih bude.
Što se tiče pitanja borbe protiv organizovanog kriminala, želim da kažem da sam i ja, kao i vi, tražila odgovore na pitanja vezana za privatizaciju "Luke Beograd" i "Večernjih novosti". Pretpostavljam da ste i vi dobili odgovor, kao što sam i ja dobila odgovor, da je u toku pretkrivični postupak. Dakle, zaista očekujem da će sve činjenice izaći na videlo i potpuno sam sigurna u to da će svi odgovarati za sve ono što ima elemenata za odgovornost i što budu utvrdili nadležni organi.
Ako nam neko ovde zamera da smo onemogućili opoziciji da radi, da se nekako uvek na radikalima prekine prenos, pa zapitajte se, možda je to zbog toga što od ukupnog vremena koje se ovde priča više od dve trećine vi govorite, pa nekad na vama mora da prekine zato što, objektivno, najviše pričate. Ako je prekid, onda se na vama prekine zato što ponekad jedino vi pričate, niko drugi i ne priča. Tako da nikakve namere u tome nema.
Činjenica je da ne samo da nismo suzili nijedno pravo opozicije, već smo, naprotiv, učinili da opozicija u ovom parlamentu ima sav mogući prostor za političko delovanje. Kad god opozicija pokaže konstruktivan pristup i spremnost da zajedno sa nama poboljšava rešenja koja su pred nama, mi smo to pokazali, ne samo debatama i raspravama, već i usvajanjem mnogih amandmana i podrškom mnogim amandmanima kad god su oni doprinosili boljim zakonskim rešenjima.
Želim samo da zamolim nešto. Ako nemate političku temu, ako ne znate šta biste poručivali građanima, nije u redu da poručujete neistine. To je prva stvar.
Drugo, nije u redu da optužujete ljude koji ne mogu da se brane. Ovde ste prozivali čoveka koji ni kriv ni dužan nije u celoj toj priči. Nije u redu da pravite neprijateljstvo prema ljudima koji nikakve veze nemaju osim što, čini se, vama mogu dobro da posluže da biste navodno pravili nekakvu političku platformu. Bez ozbiljne političke ideje, nema ni ozbiljne političke debate. Hvala vam.