Poštovana predsedavajuća, od svega što je gospodin Krstin rekao jedino je tačno da mi imamo većinu u Skupštini AP Vojvodine, kao što imamo većinu i u Republici Srbiji, što je potvrda da građani podržavaju našu politiku vezanu za primenu Ustava i ostvarivanje autonomije Vojvodine. Dakle, to je tačno.
Ono što želim samo da kažem, na pitanje kako će se u različitim situacijama rešavati neki spor, da li u Vojvodini ili je u drugom delu Srbije – rešavaće se po zakonu, i na jednom i na drugom mestu. Hvala.

Potpuno razumem i uvažavam argumentaciju svakog ko smatra da ova država treba da bude uređena po principima nekim drugim. Ali, Ustav je rekao da je ova država uređena upravo po ovim principima.
Dakle, mogu da kažem da postoje oni koji smatraju da su unitarne strogo centralističke države još uvek nešto što u savremenom svetu može da funkcioniše i da bude efikasno. To je moje duboko uverenje i uverenje Demokratske stranke – da samo decentralizovana vlast može da obezbedi ravnomeran regionalni razvoj i da može da obezbedi ubrzan razvoj zemlje. Tu se mi razlikujemo i ja to prihvatam.

Poštovana predsedavajuća, razlozi koji su navedeni kao obrazloženje za amandman kojim se traži ukidanje člana 15. apsolutno nigde ne stoji u članu 15. Dakle, član 15. zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodini nigde ne sadrži osnivačka prava. Dakle, to apsolutno nije sadržaj ovog amandman. Pretpostavljam da je onda i logično da je odbijen ovaj amandman jer razlozi zbog kojih se traži ukidanje nemaju veze sa sadržajem.
Ko koga drži u krilu, to je sad posebna tema i što se DS tiče, DS drži u krilu sve građane ove zemlje, a to što iz vašeg krila i vaši beže je nešto oko čega vi treba da se zamislite.

Poštovana predsedavajuća, i uvek u očaju zbog nedostatka argumentacije poseže se za diskvalifikacijom. Podsećam da svih 250 narodnih poslanika ovde govori o svim temama i ima jednako pravo da raspravlja o temama koje su na dnevnom redu.
Ko je merilo čijeg znanja i inteligencije i kako može da izmeri tuđe znanje i inteligenciju? Mislim da je ograničeno njegovim sopstvenim znanjem i sopstvenim naporom i željom da dokuči koliko neko drugi može da zna. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, i u raspravi o amandmanima jasno je da se u Odžacima pripremaju lokalni izbori, te je tako to više tema od samog amandmana.
Amandman na član 16. glasi da se naslov iznad člana 16. i član 16. brišu. Obrazloženje za brisanje ovog amandmana jeste da je član 16. zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine neustavan. Zbog toga ću opet da se vratim Ustavu, rizikujući da neko kaže da se previše držim Ustava.
Član 12. kaže: "Državna vlast ograničena je pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu".
Član 183. Ustava Republike Srbije kaže: "AP u skladu sa zakonom uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti", pa pod tačkom 2) "vodoprivrede"; dakle, vodoprivrede, što jeste naslov, koji traži da se briše i što jeste sadržaj člana 16. zakona o utvrđivanju nadležnosti. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, o tome da li je nešto protivustavno, mislim da treba videti da li je Ustav omogućio da Republika Srbija neke nadležnosti poveri AP. U članu 178. „Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti“. U članu 16. poslednji stav: „Poslovi iz stava 1. do 6. ovog člana vrše se kao povereni poslovi“. Dakle, to je u skladu sa Ustavom.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, ništa ovde ni sa kim ovde nemam, te tako nema uopšte potrebe da se vi sa mnom lično objašnjavate i obračunavate, jer to ne radim ni sa vama, niti sa bilo kim ovde. Ovde govorim o tekstu, govorim o zakonu i nikom se lično ne obraćam, govorim o argumentaciji.
Da li je previše oblasti povereno autonomnim pokrajinama, pitanje je da li su sve te oblasti od interesa za građane Vojvodine i da li u svim tim oblastima AP Vojvodina može na efikasniji način da odgovori interesima građana koji žive u AP Vojvodini. To je za nas pitanje.
Ne postoji mera šta je mnogo, šta je malo, da li je uzeto previše ili je nekome ostalo premalo.
Ceo koncept decentralizacije i približavanja vlasti građanima jeste, u suštini, u tome da se što više neposrednih životnih pitanja koja se tiču života građana u tim sredinama, regulišu na nivou te teritorije gde oni žive, dakle ili na nivou lokalne samouprave ili na nivou AP. To je ono kako mi razumemo stvari. Naravno, sa druge strane je da li je to predviđeno Ustavom. Dakle, naše polazište u punom sadržaju autonomije Vojvodine jeste Ustav, ali ono što ja za nas granica u davanju tog punog sadržaja jeste, takođe, Ustav Republike Srbije.

Poštovani predsedavajući, kao što je i rečeno, član 24. je u skladu sa zakonom koji uređuje tu oblast, a pitanje da li će se nekakva, da kažem, turistička strategija praviti mimo strategije Republike Srbije uređena je članom 23. ovog zakona koji kaže da autonomna pokrajina uređuje planiranje i razvoj turizma za teritoriju AP Vojvodine u skladu sa strategijom razvoja turizma Republike Srbije.

Poštovani predsedavajući, učiniću napor protiv svih principa da nivo rasprave spustim na onaj nivo koji se nameće i da kažem - evo priznajem, verovatno dokvalifikovani turistički vodič o Zakonu o turizmu zna više od mene. Hvala.
(Nataša Jovanović, sa mesta: Replika!)

Poštovani gospodine predsedavajući, opet ne znam zašto se meni ovde lično obraćaju. Ovde govorim o aktu i sve ono što govorim, ne upućujem nikome lično.
Prosto mislim da je to nivo rasprave koji pokazuje izvrsnu vrstu nemoći i mogući, čak netrpeljivosti, što mislim da nije mesto u Narodnoj skupštini.
Ovde se takođe ne radi ni o kakvom partijskom nametanju. Ovde sada govorimo o konkretnom aktu i o tome, da li taj akt sadrži ili ne sadrži nešto što nije u skaldu sa Ustavom, da li taj akt nije dovoljno precizan, da li ga treba dopuniti, da li nešto treba menjati. Zaista, ništa apsolutno, ništa lično i ništa partijsko ne unosim u ono što danas i ovih dana radim u Skupštini Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, da li mi govorimo o razgraničenju nadležnosti ili utvrđivanju nadležnosti, mislim da bi sada trebalo da bude druga vrsta polemike.
Razgraničenje bi značilo samo u koliko Ustav nije predvideo da Republika Srbija može da prenese nadležnosti na AP Vojvodinu i u tom slučaju, govorili bismo o razgraničenju nadležnosti.
S obzirom na to da Ustav nedvosmisleno kaže da Republika Srbija može da prenese nadležnosti na AP Vojvodinu, onda ipak govorimo o utvrđivanju nadležnosti, po mom dubokom uverenju.

Poštovani gospodine predsedavajući, član 27. nijednom rečju ne govori da AP osniva Nacionalni park „Fruška gora“. Dakle, Nacionalni park „Fruška gora“ postoji. To je regulisano zakonom Republike Srbije, tako je on i dobio status nacionalnog parka. Dakle, ovde se radi o tome ko preuzima odgovornost za upravljanje nacionalnim parkom.
Ono o čemu se ovde radi, jeste da se osniva javno preduzeće za upravljanje nacionalnim parkom. Dakle, opet dolazimo na istu tačku - da li pitanje decentralizacije znači da se o pitanjima koja su vezana za određenu teritoriju, da li je bolje da time upravlja AP, jer je na teritoriji AP, poštujući i sprovodeći zakone ili je to bolje da radi neko kome je centrala u Beogradu i o tome možemo da polemišemo.
Dakle, po našem duboko uverenju, smisao decentralizacije jeste upravo u tome da se približi građanima upravljanje koje je od njihovog interesa. Ovde se nijednom rečju ne spominje vlasništvo nad nacionalnim parkom, što je ovde slučajno ili vrlo namerno pokušano da se imputira da ovaj zakon govori o tome da AP preuzima vlasništvo nad nacionalnim parkom, te tak neko ko nije iz Vojvodine možda neće moći da priviri u taj park.
Dakle, apsolutno ni jednom jednim rečju ovde ne piše da nacionalni park pripada nekome. To je nacionalno državno dobro. Ovde se radi samo o tome na koji način ko veruje da se tim dobrom može odgovornije i bolje upravljati u interesu građana, da li vlašću koja je bliža građanima ili vlašću koja je udaljena od građana, pa i od samog nacionalnog parka.

Poštovana predsedavajuća, zaista se sada izvinjavam, javila sam se da govorim po amandmanu na član 27. i od tada stojim registrovana kao prijavljena. Osećam posebnu potrebu da kažem nešto o onome što je izrečeno vezano za taj član.
Dakle, gospodin Tomislav Nikolić je, koristeći taj član, odnosno amandman koji su podneli, izneo strahove, pretnje, optužbe itd. da je to član zakona koji dezintegriše Srbiju, koji će dovesti do toga da osnivanjem javnog preduzeća za upravljanje Nacionalnim parkom Fruška gora, da će to biti država u državi itd.
Dakle, želim da kažem da beogradska tvrđava, koja je javno dobro od najvišeg nacionalnog interesa, njome upravlja javno preduzeće koje je osnovao grad Beograd. Dakle, ako mislimo da neke nacionalne vrednosti mogu biti poverene nižim nivoima vlasti, a neke druge ne mogu biti poverene, onda zaista nedostaje logika u tome.
Poveravanjem upravljanja Nacionalnim parkom Fruška gora prosto se sledi zakon kojim je omogućeno da nacionalnim parkovima i nacionalnim dobrima mogu upravljati lokalne samouprave i niži nivoi vlasti u odnosu na Republiku Srbiju.
Zaista uvažavam svaki napor svakog narodnog poslanika da ukaže na nekakvu mogućnost koja bi dovela do dezintegracije države, jer ono što mi želimo da uradimo apsolutno nije to. Dakle, mi ovim zakonom i statutom želimo da potvrdimo jedinstvo Republike Srbije, ali želimo da, sprovodeći Ustav, ostvarimo ono što je Ustav sam predvideo, a to je - decentralizaciju vlasti i organizaciju vlasti na nižim nivoima.

Opet, nažalost, moram da se vratim na Ustav, jer Ustav kaže da autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom. Ustav predviđa takođe da lokalne samouprave imaju imovinu i u tom smislu ne vidimo da je logično da lokalne samouprave imaju, a autonomna pokrajina nema, iako je Ustav predvideo da ima svojinu.
Osim toga, o tome da pokrajina ima pravobranioca, pa i grad i opštine imaju pravobranioce i to je pitanje zaista decentralizacije funkcija koje država poverava nižim nivoima vlasti u Republici Srbiji.
Rečenica da država ostaje vlasnik teritorije, za nas je nešto što teško možemo da komentarišemo. Ako pođemo od ustavne odredbe da suverenost potiče od građana i da ni jedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, onda polazimo od toga građani utvrđuju koji su to poslovi koje oni kao suvereni poveravaju lokalnoj samoupravi, poveravaju autonomnoj pokrajini odnosno državi.
U tom smislu mislim da niti ovde neko grabi niti neko ostaje bez nadležnosti, radi se samo o tome da je decentralizovana država, kakvu je propisao ovaj Ustav, predviđa da svi oni poslovi koji su od interesa građane Srbije, što neposrednijeg interesa, uređuju se i tim pitanjima se upravlja sa najnižeg nivoa upravljanja. Hvala.

Zaista ne znam kako je moguće da se u čitanju istog teksta neke reči propuste. Dakle, mogu samo da pretpostavim da u tome ima namere. Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom. Ustav predviđa da pokrajina ima imovinu, samo to tvrdim, ništa više.