Znam, na sreću, da građani nisu zaboravili ničiju ulogu, pa ni vašu, da građani nisu zaboravili ničije rezultate, pa ni vaše. To građani najbolje pokazuju na izborima. Mislim da ono što pokazuju vama na izborima, uskraćujući vam podršku, pokazuju nama, takođe, dajući nam podršku.
Mislim da je nedopustivo u parlamentarnoj debati, ma šta da je tema, a ovo što je sada rečeno, svakako, nije tema, i u tom smislu svako treba da dobije upozorenje da se drži teme, jer ovo nikako nije tema. Ono što je nedopustivo, jeste da se na osnovu grubih neistina izriču najstrašnije kvalifikacije, kakve ste sada izrekli.
Znamo vreme u kome su reči ''izdaja'', ''prodaja'' itd. vodile zemlju u propast, ali mislim da živimo sada u vremenu u kome takve reči nećemo upućivati jedni drugima; možemo da polemišemo o tome da li su nam instrumenti za ostvarivanje ciljeva najbolji, da li su ciljevi koje utvrđujemo najbolji, ili postoji bolji put kojim se može iće, ali mislim da je nedopustivo vraćati retoriku kojom ste se služili u prošlim vremenima. Hvala vam.

Uvek, i to je potpuno jasno, kada nemate argumente i kada činjenice govore na vašu štetu, krenete u lične napade. Na taj nivo ne želim da spuštam ni ovu debatu, niti sebe. Ono što vi pokušavate da napadom na mene kažete jeste, zapravo, nešto što govorite o sebi, nikako o meni. Dakle, ne možete me povrediti prostačkim napadima, ličnim, koji su nedozvoljeni i nedopustivi u parlamentu. Nikoga lično nisam napadala. Nikoga lično nisam dirala.
Govorim o onome što jeste politika jedne i druge strane. Govorim o politici koja daje rezultate, a ti rezultati su oni koje građani kažu na izborima. Ono što su građani rekli na izborima, jeste da to što ste radili ne podržavaju, da to što hoćete da radite oni ne podržavaju.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu čl. 101. i 104. Molim predsednicu da, poštujući Poslovnik, ne dopusti da se za skupštinskom govornicom iznose klevete, optužbe, laži, dakle, da se napadaju pojedinci na osnovu toga što neko nešto pretpostavlja, na osnovu toga što neko viče – drž`te lopova, kako bi sam sa sebe sklonio eventualnu odgovornost za ono što je radio u periodu u kom je bio odgovoran.
Svi jako dobro znamo da neko ko je od države dobijao stan dok su kolone izbeglica bežale iz svih krajeva u Srbiju, kada je država renovirala taj isti stan, nema nikakvo moralno pravo da se poziva na poštenje i da u ime nekakvog poštenog stava govori o drugima. Istovremeno, mislim da je nedopustivo bez argumentacije optuživati bilo koga. Dakle, jedna je stvar postaviti pitanje kako je nešto urađeno, ako postoji eventualno sumnja, i zato su ovde ministri da na to odgovore, ali je druga stvar optuživati ljude potpuno neosnovano, bez ikakve argumentacije i dokaza. To, po našem poslovniku, prosto, nije dopušteno. Hvala.

Dakle, postoji suštinska razlika, koju vi očigledno ne možete da razumete, između toga da iznosite sumnje i postavljate pitanja, što je legitimno, i onoga što vi namerno radite, verujem da znate šta radite, a to je da imenujete i optužujete ljude za nešto za šta nemate nikakve dokaze i da to koristite kao argumentaciju za sopstvenu političku kampanju. To je nedopustivo.
Ono što možete da postavite kao pitanje, ili da se pitate da li je nešto legitimno, to je vaša stvar, ja o tome ne govorim. Nisam vas pogrešno razumela, niti pogrešno tumačila. Vi pokušavate da okrenete ono što ste sami tvrdili. Dakle, smatram da je nedopustivo da optužujete bez ikakvih osnova bilo koga u ovoj skupštini i da vas nikakav imunitet ne može štititi od toga, zato što postoje pravila, to je Poslovnik, i ne smete da kršite Poslovnik.

Ne želim više da polemišem, ali, istine radi, nikada niko u ovoj skupštini nije rekao da postoje poslanici prvog i drugog reda. Najmanje sam to učinila ja. Nikada se niko u ovoj skupštini nije ponašao kao da postoje poslanici prvog i drugog reda, a najmanje sam to činila ja.
Prosto, imam potrebu, zbog ljudi koji gledaju ovaj parlament i zbog napora koji ulažemo da on bude institucija od kredibiliteta i poštovanja, da kažem da ono što jeste istina. Očigledno je da postoji jedan drugi problem koji izaziva ovakvu vrstu polemike ovde, danas, odnosno priču koja dolazi od druge strane, a to je činjenica da postoji očigledna zloupotreba položaja predsednika Odbora i postoji nesporna inicijativa poslanika koji traže da se Odbor ne zloupotrebljava u partijske svrhe. Traže odgovornost svakog predsednika odbora, da se ponaša u skladu s Poslovnikom, a to je da predsednik odbora nije partijski lider i ne sprovodi partijsku politiku na tom mestu, već sprovodi zajedničku politiku ove skupštine. O tome se ovde zapravo radi, u tom smislu više neću polemisati.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, članovi Vlade, opet je zloupotrebljeno, na vrlo nekorektan način, ono što sam ja govorila i u tom smislu zaista ne stoji ono što ste rekli. Kada sam govorila o ovom članu, ono što je bilo opredeljujuće u mom izlaganju jeste da država ne treba da arbitrira i da se meša u način izbora predstavnika dijaspore u Skupštinu, što u zakonu piše. Dakle, u tekstu zakona upravo piše da bliže uslove načina izbora delegata sporazumno utvrđuju organizacije iz člana 14.

Vaš amandman je upravo suprotan onome o čemu sam ja postavljala pitanje - da li ima bilo kakvog mešanja države ili nema mešanja države u način na koji se biraju predstavnici dijaspore. Vaš amandman upravo radi ono što sam ja smatrala da država nikako ne sme da radi. Vi svojim amandmanom predlažete da bliže uslove, način i nadzor izbora delegata sporazumno utvrđuje i sprovodi Odbor za odnose sa Srbima. Dakle, direktno država.

Uopšte ne možete da se pozivate na mene kada govorite o svom amandmanu, jer se mi suštinski razlikujemo u onome što je bio naš pristup i insistiranje da ne ostane nikakva sumnja da je država ovo sve postavila tako da ne želi da se meša u organizaciju dijaspore.

Mislim da je, javnosti radi, bitno da se pročita kako član zakona glasi. Dakle, kada govorite o tome da Letonija, Estonija, Litvanija itd. imaju jednog delegata, a onda kažete da jednog delegata ima Austrija, onda previđate da postoji reč, rečca "po" – po četiri delegata za, pa se navode zemlje i regioni.

A kada je u pitanju deo sveta kojim su obuhvaćene Poljska, Češka, Republika Slovačka, Republika Letonija, Estonija itd. onda je ukupno jedan delegat. Ako hoćete srazmeran broj, ako hoćete da bude srazmerno broju dijaspore, onda ćete imati glomaznu, potpuno nefunkcionalnu skupštinu.

Ovde je pitanje da li se radi o tome da vi hoćete da imate predstavnike i, prema tome, da ipak uvažite činjenicu da negde ima više naših ljudi, a negde ima manje naših ljudi, ali hoćete da pokrijete sve gde ih ima kako bi oni imali svoje predstavnike ili, ako hoćete da imate proporcionalni odnos prema broju, onda je pretpostavka da ćete imati ogromnu skupštinu, koja neće uraditi onaj posao za koji se bira.

Ovde se samo postavlja pitanje da li iz nekih delova uopšte treba da bude neki predstavnik. Ako mislite da ova grupa zemalja ne zaslužuje da ima nijednog predstavnika, ili pak mislite da treba da se uvede kriterijum po kome će da se prema veličini dijaspore proporcionalno utvrđuje i broj predstavnika.

Tvrdim vam, to bi bila ogromna skupština, koja apsolutno ne bi mogla da bude funkcionalna.

Ovo jeste reprezentativno telo i u tom smislu ono predstavlja naše ljude po svetu na način koji omogućuje da svaki deo sveta bude predstavljen i, s druge strane, da se ipak da značaj onim delovima sveta gde ima naše dijaspore više.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pošto će poslanička grupa ZES glasati za ovaj zakon, istine radi, činjenice radi, pre svega zbog potrebe da u javnosti ne ostane nedoumica oko toga šta u ovom zakonu piše, ovde su izrečene neke optužbe na zakon, koje nigde u zakonu ne stoje.
Dakle, ovde je izrečeno da se ovim zakonom daje nadležnost predsedniku Republike da on sam, mimo Narodne skupštine, šalje negde naše vojnike, što je potpuno netačno. Dakle, u članu 8. stav 3. piše: "Narodna skupština odlučuje o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, kao i o produžetku vremena njihovog angažovanja i povlačenju iz multinacionalne operacije, na osnovu usvojenog Godišnjeg plana upotrebe".
Stav 4. kaže: "Izuzetno, od odredbe stava 3. ovog člana, Narodna skupština'' dakle, ne – ministar, ne – presednik države, ''može u skladu sa interesima Republike Srbije, odobriti upotrebu i učešće pripadnika Vojske Srbije u operacijama iz člana 2. tač. 2), 3) i 5)."
Dakle, ono što piše za predsednika Republike to je član 9, koji kaže: "Predsednik Republike, na osnovu odluke Narodne skupštine, u skladu sa zakonom..." itd.
Molila bih samo, ako govorimo konkretno o zakonu, mislim da je interes svih da raspravljamo o onome što u zakonu piše i da vidimo da li u tome što piše ima nekih nedostataka i mogućih nejasnoća, ali da ne izmišljamo ono što u zakonu ne piše. Hvala vam. (Aplauz.)

Mislim da bi bilo najjednostavnije da ovo razjasnimo da potražite pomoć pravnika i da vam rastumači kako se tumači pravna norma. Ovo što vi pokušavate da tumačite pravnu normu je potpuno netačno.
Dakle, tako se ne tumači norma koje je ovde napisana, pa je možda dobro da se konsultujete i da na ovaj način završimo konkretnu polemiku o ovom članu.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, želim da kažem da poštujući volju građana, koju su oni iskazali na izborima, i njihovu želju da Srbija što pre postane članica EU, zbog činjenica da na tom putu Srbija ima problem koji se pre svega ogleda u tome da aktiviranje prelaznog Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji stopira Holandija, da postoji odluka Parlamenta Holandije o tome da dok Srbija ne ispuni sve uslove vezane za saradnju sa Hagom ne može da se odmrzne taj sporazum, s druge strane, zbog nesporne činjenice da je interes građana Srbije da taj sporazum bude odmrznut i da Srbija stvori uslove za podnošenje kandidature, na inicijativu srpskog Parlamenta, dakle, mi smo pokrenuli inicijativu pokušavajući da u neposrednim kontaktima sa parlamentarcima Holandije objasnimo poziciju Srbije i interes građana Srbije i, naravno, da smo pri formiranju te delegacije imali na umu ko su oni koji na najbolji način mogu da predoče te interese građana Srbije.
I da istovremeno u neposrednim razgovorima sa parlamentarcima Holandije učinimo sve kako bismo tu prepreku koju Srbija ima, a koja zaista predstavlja problem građanima Srbije, pokušamo da otklonimo.
Nema ničeg logičnijeg od toga. Dakle, mi ne posećujemo Haški tribunal, mi ne idemo u posetu Haškom tribunalu, tako da onaj ko hoće da ide u posetu Haškom tribunalu nema nikakve veze sa ovom delegacijom.
Mi ne idemo tamo da polemišemo o Haškom tribunalu, mi idemo da pokušamo da pomognemo Srbiji da se deblokira, da se odmrzne
Prelazni sporazum, i da se na taj način Srbiji i njenim građanima omogući ne samo vizna liberalizacija, koju ćemo verujem do kraja godine dobiti, opet istim zalaganjem, već isto tako i ubrzanje procesa evropskih integracija Srbije, koje zaista jesu prioritetan interes svih njenih građana.
U tom smislu, ovo insistiranje na ravnopravnoj zastupljenosti političkih partija prosto je bez mnogo smisla, jer upravo ono što oni govore sada ovde, upravo ono što sada govore ovde, jeste problem zbog kog Srbija već devet godina ima problem u svojim evropskim integracijama. Ovakav politički stav jeste problem zbog kog Srbija ne može da ostvari taj svoj cilj, iako je to u najboljem interesu njenih građana. Hvala.

 Javljam se na osnovu člana 101. Neću da komentarišem vašu nameru da me lično vređate izmišljajući stvari. Želim samo da završim ovu raspravu i da dokažem kako ni na koji način nije prekršen Poslovnik Skupštine Srbije.
Dakle, član 246. kaže da se saradnja Narodne skupštine sa predstavničkim telima drugih država ostvaruje upućivanjem delegacija narodnih poslanika, studijskih grupa Narodne skupštine, njenih odbora predstavničkim telima drugih država i primanjem delegacija, studijskih grupa ili članova predstavničkih tela drugih država, upućivanjem i razmenom pojedinih akata i poruka, razmenom dokumentacija itd.
Član 247. kaže: ''Odbor za inostrane poslove odlučuje o inicijativama za posete i utvrđuje sastav delegacija za vođenje razgovora s predstavnicima predstavničkih tela drugih država.'' Odbor je upravo to juče uradio i ni na koji način nije prekršio Poslovnik. Prosto, mislim da vaši prigovori ni na koji način ne stoje.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvek se iznenadim kad vidim koliko neko može da zloupotrebi ono što neko drugi kaže.
Nedvosmisleno sam rekla da će poslanička grupa ZES podržati ovaj zakon. Mi apsolutno podržavamo ovaj zakon i smatramo ga izuzetno važnim iskorakom koji je učinilo Ministarstvo za dijasporu predlaganjem ovog zakona Narodnoj skupštini. Oko toga nema nikakvog spora. Svojim izlaganjem ni na koji način nisam dovela u pitanje nedvosmislenu podršku ovom zakonu.
Dakle, ono što je utvrđeno kao prioritet države istovremeno je i interes dijaspore i Srba koji žive u regionu. Ono što je utvrđeno kao osnovni ciljevi ovog zakona, kojima je država ''legitimisala'' svoj stav prema tako važnim pitanjima, za nas apsolutno nije sporno, ni u jednom jedinom smislu, i mi to nismo doveli u pitanje. Ne bih volela sada da vi ono što sam iznela kao svoje dileme oko efikasnosti u pojedinim fazama primene ovog zakona...
Ali, ja sam mnogo puta govorila da ne postoji savršen zakon i da ne postoje savršene okolnosti. U određenim okolnostima mi donosimo zakone shodno tim okolnostima. Kako se okolnosti primene zakona budu menjale, mi smo naravno uvek spremni da opet izađemo i kažemo – da, mi sada unapređujemo zakonsku regulativu, jer je život stvorio uslove u kojima se ta regulativa unapređuje.
Molim vas, nemojte mene koristiti za osporavanje, ja stojim apsolutno iza svake reči koju je gospodin Janko Veselinović izrekao vezano za ovaj zakon. Ono što je za mene, kao nekog ko se bavio dijasporom i zna probleme unutar dijaspore, bilo pitanje jeste - da li smo predvideli sve instrumente kojima ćemo dati najbolji odgovor na ono što su zahtevi.
Takođe, moram da vam kažem, dobro znam da su upravo ta rešenja, koja meni stvaraju dilemu da li su dovoljno efikasna, rešenja koje su tražili predstavnici dijaspore, odnosno predstavnici Srba u regionu. Dakle, to je bio njihov zahtev da se na taj način dijaspora uključuje u rešavanje zajedničkih problema, što, naravno, opet ostaje svima, naročito Ministarstvu, da vidi na koji će najefikasniji način ostvariti mogućnost da ova pitanja, odnosno da sve ovo što je izuzetno važno... Apsolutno neću da polemišem sa onima koji tvrde...

Javljam se na osnovu člana 101. Pre svega, želim da se izvinim svim narodnim poslanicima ukoliko sam juče možda bila nejasna ili nedorečena, pa možda nisam bila dovoljno precizna u tome gde su granice moje dileme. Želim samo to da pojasnim.
Smatram da je važno da se ovim zakonom država odredi i utvrdi institucije i kapacitete za ostvarivanje pune saradnje sa iseljenicima i Srbima u regionu i da ovaj zakon ni na koji način ne sme da uređuje odnose među iseljenicima. Kada sam juče govorila na tu temu, samo sam sa vama zajedno delila dilemu da li u ovom zakonu ima mogućnosti da se tako nešto tumači, dakle da li ovaj zakon otvara mogućnost da se država meša u organizaciju iseljenika i Srba u regionu i da je to ono što ovim zakonom nikako ne bi smelo.
Dakle, svi oni koji tvrde da država to ne radi, pokazuju onda da ovaj zakon zaista ne sadrži te elemente i da je to utoliko bolje, jer suština ovog zakona jeste da država utvrdi svoj odnos, naravno prioritete zajedno sa dijasporom, ali da utvrdi svoje institucionalne kapacitete za ostvarivanje ovih ciljeva. Hvala vam.

Mislila sam i nadala sam se da se neće zloupotrebljavati ono što narodni poslanici ovde govore, i da se neće to koristiti u nekakvim obračunima. Kao i do sada, pažljivo smo slušali primedbe opozicije. Kada god smo nalazili argumentovane razloge za to da neki od amandmana doprinose poboljšanju zakona, mi smo se i sami zalagali da ti amandmani budu usvojeni.
Ne stoji činjenica da su vaši razlozi zbog kojih odbacujete ovaj zakon identični sa dilemama koje sam ja iznela u vezi s njim. Suštinski problem, ono što vi kažete, jeste da je ovo partijski zakon. Ja kažem da je ovo zakon države kojim ona opredeljuje svoj stav prema pitanjima iseljenika i Srba u regionu. Tu se mi suštinski razlikujemo.
Vaša primedba i argumentacija da ovim zakonom prestaje potreba za postojanjem Ministarstva suprotna je onome za šta se ja zalažem, a to je jačanje kapaciteta institucija države u ostvarivanju ovih ciljeva. Moja dilema je bila da li su ovim zakonom predviđene sve nadležne organizacije i institucije, koje su neophodne kako bi ovaj zakon mogao da bude implementiran u punoj meri.
Tu se mi suštinski razlikujemo i ne možete identifikovati ono što je bila moja dilema i ono što su vaši razlozi za osporavanje ovog zakona.
Naravno, ključna stvar je da je ono što sam ja govorila zapravo odnos države prema iseljenicima i da ovaj zakon treba da definiše taj odnos države i njene instrumentarije, kako bi ostvario ciljeve vezane za iseljenike i duboko se suprotstavljam svakome ko misli da država treba da uređuje pitanja vezana za iseljenike. To je takođe jedna suštinska razlika.
Zaista vas molim, ako ćemo razgovarati o amandmanima, vrlo pažljivo ćemo razmatrati vaše amandmane i svaki amandman koji može da doprinese tome da se možda neka nejasnoća u zakonu ili neka nedorečenost otkloni. Ali koncepcijski, suštinski se razlikujemo u ovom pristupu. Ja koncepcijski podržavam pristup Ministarstva da država na ovaj način određuje svoj odnos prema dijaspori i Srbima u regionu i da gradi sopstvene kapacitete za realizaciju ovog zakona. Hvala vam.

Nadam se da više neću imati potrebe da se javljam. Radi se o tome da, ako imate neku dilemu ili ako smatrate da neka odredba stava nekog člana možda nije dovoljno jasno precizirana, onda nas suštinski razlikuje to što ja kažem - da, ovaj zakon je dobar i mi ćemo ga podržati, ovaj zakon je neophodan, i ako ima primedaba koje mogu da ga poprave, mi smo spremni i ministar je spreman da o tome razgovara.
A vi kažete potpuno suprotno. Vi kažete - imamo sitne primedbe na ovaj zakon, ali zakon ne valja ništa i mi nećemo da ga podržimo. Zbog toga vas molim da me ne uzimate kao poređenje.
Mi se suštinski razlikujemo u odnosu prema ovom zakonu. Dakle, sve ono što je definisano kao državni prioriteti, sve ono što je utvrđeno kao zajednički interes između države Srbije i dijaspore i Srba koji žive u regionu, svi instrumentariji koje je država kao svoj kapacitet uključila da bi to radila, za nas su potrebni.
Samo sam postavila pitanje - da li postoji potreba da još uključimo neke instrumentarije kako bismo ojačali to, polazeći pre svega od toga da bi Ministarstvo za dijasporu, a i Vlada Srbije i mi ovde, utvrdili da je ovo krucijalno važno pitanje i da njemu treba da se posvetimo maksimalnim kapacitetom koji država ima na raspolaganju.
Kada je u pitanju moja dilema oko toga da li ima i naznaka toga da se država meša u organizaciju dijaspore, tu sam samo navela pitanje za Skupštinu. Činjenica da svi govore o tome i većina opozicionih partija traži da se država meša u to (jer se ne meša, po ovom zakonu) meni daje da zaključim mirne savesti da u ovom zakonu nema te vrste rizika da će se država na bilo koji način mešati u organizaciju, organizovanje, disciplinovanje i ne znam ni ja šta.
Naša argumentacija je u tome da ovo nije nikakav partijski zakon, ovde se državnim organima daju nadležnosti koje su bitne za ostvarivanje ovih ciljeva. To je ono što bi i vama trebalo da bude argument da podržite zakon, boreći se da nekim amandmanima popravite ono što možda smatrate da nije dovoljno precizno navedeno. Hvala.