Kako se obraćamo ministrima?

Kako mislite drugačije da mu se obraćam?
Zbog toga kažem da je bolje da ovde sedi, da imamo normalnu atmosferu, zbog toga sam na to ukazivao.

Vidite, vi ste 1999. godine u ovoj istoj zgradi, ubedljivom parlamentarnom većinom doneli idiotsku političku odluku, da mi pristupimo ujedinjenju sa Rusijom i Belorusijom. Pa naravno da je to bila idiotska odluka, pošto je prvo o toj odluci mislila sama Ruska Federacija, koja je bila zblanuta uopšte nečijom idejom, da može da se ujedinjuje sa njom, a da je nekoliko hiljada kilometara udaljen, pa se tako ta inicijativa i završila.

U tom kontekstu, ovo jeste nekakav napredak. Predstavnici istih političkih snaga, danas pod drugačijim političkim imenima, predlažu jedan politički akt, koji je svakako manje ozbiljan ili manje opasan, ovo je samo učešće u svojstvu posmatrača u parlamentarnoj skupštini, "vona bi" novog Varšavskog pakta, i to je svakako manje nego što je to bila odluka iz 1999. godine.
Gospodin Stefanović je takođe predložio jedan zanimljiv model političkog odlučivanja, a to je da mi u ovaj aranžman uđemo, da donesemo odluku, a da onda izađemo iz tog aranžmana, ukoliko on vodi nečemu, što bi ugrožavalo vitalne nacionalne interese Srbije. Računam da sam vas tada, gotovo tačno citirao.
Ja vam predlažem isto to na drugom primeru. Hajde da donesemo odluku o ulasku u Srbiju u proces pridruživanja NATO savezu, a da onda, ukoliko to u nekom trenutku ozbiljno ugrozi nacionalne interese Srbije, isto tako donesemo političku odluku, pravno obavezujuću, da iz tog procesa izađemo. Kao što znate, to je moguće. Zbog čega ne postoji politička spremnost da takvu odluku donese?
Treća ili četvrta stvar, ja sam se nadao da je predsednik ovog parlamenta bio u prilici da pre opozicionih političkih partija vidi tekst ili nacrt teksta platforme o Kosovu. Iz ovoga što je govorio, ja se bojim da on taj tekst nije video, pošto ne verujem da bi na ovaj način govorio, da je sa tekstom detaljno upoznat.
Između ostalog, prema onome koliko znam, ne znam da li je još uvek oznaka "državna tajna" na tom dokumentu, ni na jednom mestu taj dokument ne govori ni o ovom savezu ni o ambiciji Srbije da svoje nacionalne interese van okvira EU i bez bliske saradnje na ovaj ili onaj način sa NATO savezom.
(Predsedavajuća: Samo se vratite na temu.)
Postoje izričite odredbe platforme, buduće platforme o Kosovu verovatno, koje kažu da nacionalni interesi Srbije na Kosovu i Metohiji, da opstanak, da kvalitet života, da bezbednost, ostvarivanje prava, nekoliko desetina hiljada Srba na Kosovu isključivo zavise od prisustva, ponašanja i odnosa sa KFOR/ NATO. Zbog toga za Srbiju, odnos sa NATO savezom i odnos sa ovom organizacijom o kojoj mi danas govorimo ne može biti u istoj ravni.
Rusija, i nije tačno da danas niko nije pomenuo Rusiju, niko ovde nema ambiciju ili makar to nema LDP da se pretvara, jasno je da je Ruska Federacija politički, kako god hoćete, lider u svakom smislu ove organizacije o kojoj govorimo. Rusija ima pravo da pravi organizacije kakve želi, da to bude jedna vrsta njenog odgovora na neke druge procese u Evropi, na NATO savez, na spoljnu, odbrambenu politiku EU, itd. To imaju pravo da rade i sve druge zemlje, posebno one koje se nalaze u neposrednom okruženju Rusije.
Ne vidim kakva je veza Srbije sa Rusijom i tom organizacijom u ovom smislu? Zbog čega kao argument ističete to da mi imamo ozbiljnu razvijenu ekonomsku saradnju, ekonomske interese, energetska i svaku drugu vrstu investicija sa Ruskom Federacijom i da zbog toga moramo da budemo u ovom statusu? Da vas podsetim, takve ili još razvijenije odnose sa Rusijom imaju i mnoge druge države, ne samo Nemačka, ne samo najznačajnije zemlje EU, nego i zemlje našeg okruženja.
Vi ste gospodine Stefanoviću insistirali na konceptu koji podrazumeva da će se kroz vojnu neutralnost sa jedne strane, a ulazak u ovaj aranžman sa druge strane, obezbediti nezavisnost Republike Srbije, njena mogućnost da bude nezavisna ili da bude na nekoj vrsti sredokraće, između zapada, istoka, zapadnog i istočnog uticaja, pa ste kao jedan od bitnih elemenata, a to je u pitanjima bezbednosti uvek bitno, navodili pitanje energetske nezavisnosti, navodeći u prilog teze da je Srbija energetski nezavisna i odnose koje imamo sa Rusijom, odnosno energetski sporazumi.
Izvinite, ali to je notorna neistina. Srbija nije nezavisna u energetskim odnosima sa Rusijom i to možemo da dokažemo na koliko god hoćete načina. Vi kažete da mi zbog toga što smo prodali ispod cene Naftnu industriju Srbije ruskoj državnoj kompaniji, zbog toga što smo jedina zemlja u okruženju, u Evropi, koja je manjinski akcionar u južnom toku i manjinski akcionar u podzemnom skladištu, da je to dokaz da mi imamo bolje odnose sa Ruskom Federacijom, u odnosu na one države koje, ne samo da nisu članice, odnosno posmatrači u parlamentarnoj Skupštini ove ruske organizacije, nego su članice NATO saveza.
Jedan od vaših ključnih političkih argumenata je bio to da je dobro, korisno, u skladu sa nacionalnim interesima ove zemlje, da ćemo ostvariti bolje rezultate u ekonomskoj, energetskoj, političkoj i svakoj drugoj saradnji sa Rusijom, ukoliko budemo ušli u ovaj status. Ali, kako to da države koje su u NATO savezu, makar na generalnom, formalnom nivou su na neki način suprotstavljene Rusiji, odnosno Ruskoj Federaciji u vojno-bezbednosnim pitanjima, kako one na kraju imaju bolje uslove u energetskoj saradnji nego što to ima u energetskim aranžmanima, nego što to ima Srbija, koja je toliko bliska, koja ima toliko razvijene odnose, koja je jedina zemlja ovog dela sveta, koja se opredelila za potpuno pogrešan koncept i neodrživ koncept vojne neutralnosti?
Moje kritike ovog vašeg stava i predlog ove odluke se svakako donekle razlikuju od onih primedbi koje dolaze iz redova nekih drugih opozicionih partija. Pretpostavljam da će vas DS, neke druge partije, kritikovati sa stanovišta toga što se ovim narušava neka vrsta vojne neutralnosti. Mislim da to nije tačno. U tom smislu je vaša argumentacija tačna, da mi sa druge strane imamo neku saradnju sa NATO i da to možete da pravdate kao očuvanje koncepta neutralnosti.
Politička pozicija LDP je drugačija. Mi mislimo da Srbija treba da bude članica NATO i da je u najboljem nacionalnom interesu Republike Srbije da što je moguće pre, pokrene politički proces priključenja NATO. Zbog toga mislimo da je neodrživo da u isto vreme ova zemlja ulazi u drugačiji, prvo, da tako kažem, parlamentarno-politički, a onda u jednom trenutku neminovno i ugovorni ili pravno obavezujući aranžman sa ovom organizacijom.
Negde duboko politički je gospođica Jerkov u pravu. Političku odluku o ovom pitanju je ova zemlja donela 1948. godine i ukoliko smo tada, kao takođe slaba zemlja, bez obzira na razlike u veličini, imali snage da je donesemo, zbog čega danas ne možemo da se odupremo toj ambiciji da budemo uključeni u jedan savez koji nije naše prirodno stanje, koje nije naš prirodni izbor, koji nije u najboljem interesu ove zemlje?
Dakle, interese, prava, položaj srpskog naroda na Kosovu neće braniti pripadnici nijedne od armija ovih zemalja ili neće je braniti pripadnici ovog saveza koji se formira, braniće ih, i sada moraju to da čine, pripadnici jednog drugog vojnog saveza.
Vi kažete, čitav dan se to provlači kroz raspravu, da Srbija mora da bude vojno neutralna zbog toga što je to utvrđeno obavezujućom rezolucijom, deklaracijom ovog Parlamenta.
Kao što znate, svaka odluka ovog Parlamenta, rezolucije i deklaracije naročito, mogu da se menjaju. Hajde da krenemo tačku po tačku te deklaracije u kojoj se nalazi ta rečenica ili polurečenica o vojnoj neutralnosti. Videćete da gotovo nijedna od preostalih tačaka više nije politički na snazi, da je, ako hoćete, vaša politička partija racionalno odustala od jednog dela ili većine tih stavova, kao i iz svih onih nabusitih, svađalačkih, antizapadnih, ako hoćete, stavova iz većine od osam ili devet deklaracija, koliko je ova skupština pod različitim parlamentarnim većinama, da budemo pošteni, usvajala u prethodnih nekoliko godina.
Ima još jedno vrlo važno pitanje. Mislim da o tome moramo da govorimo kada raspravljamo o izboru parlamentarnih tela, odnosno delegacija. Dodatno sam zabrinut i zbog predloženog sastava ove delegacije, pogotovo zbog činjenice da je u njoj kao predstavnik najveće parlamentarne stranke gospodin Drecun. Nemam poverenja da će gospodin Drecun zastupati stavove koji bi bili primereni Srbiji kao vojno neutralnoj zemlji i da će na podjednako kvalitetan i ozbiljan način braniti stav, opredeljenje, političku orijentaciju Srbije kao zemlje koja želi da postane članica EU.
U politici raniji život nije sve, ali je, po pravilu, vrlo bitan. Politička javnost, svi ljudi u ovom parlamentu znaju kakvi su bili i kakvi su politički stavovi, stil, kako god hoćete, gospodina Drecuna. Zbog toga mislim da delegacija u kojoj bi bio i on ne bi mogla i da nije u stanju, da nije spremna da predstavlja interese Srbije ili stav Srbije, u odnosu na ova pitanja bezbednosti, onako kako to danas pokušava, krajnje blago i neutralno da nam prestavi gospodin Stefanović kao predlagač ovog akta.
Nije tačno čak ni da Rusija ovo traži od Srbije. Da je to tačno, ona bi to tražila od svih drugih zemlja sa kojima ima razvijene odnose.
Poslanici DSS, čini mi se, u ovom parlamentu poslednjih nekoliko nedelja vrlo intenzivno ističu činjenicu da je, recimo, Kipar kao zemlja članica EU, ušla u vrlo povoljan kreditni aranžman sa Ruskom Federacijom. To ne znači da je Rusija, s druge strane, tražila od Kipra da istupi iz svih saveza, iz svih organizacija u kojima se nalazi i da se opredeli ili za koncept neutralnosti ili za koncept ulaska u posmatrački status u organizaciji o kojoj danas ovde govorimo.
Teza da će možda Nemačka u nekom trenutku napustiti sve organizacije u kojima se nalazi, u kojima ne samo da se nalazi, nego je oslonac, jedan od osnivača, stub i priključiti se ovoj organizaciji ili, što je druga varijanta, da postojeći NATO savez, da sve druge organizacije prosto prerastu u ovu, da se na neki način priključe, što jeste očigledno jedna od ideja potpuno nerealnih, zapravo nema nikakav dodir sa stvarnošću.
Naravno da Nemačka ima nekoliko desetina puta razvijenije odnose sa Rusijom i Ruskom Federacijom, nego što to ima Srbija. Razlozi su pre svega posledica toga što je sama Nemačka mnogo puta razvijenija zemlja od Srbije, ali i činjenica da su ti odnosi postavljeni na vrlo čistim i racionalnim osnovama. Nemačka je svoje nacionalne interese, onako kako ih ona vidi u modernom svetu, definisala posle strašnog iskustva Drugog svetskog rata. Ona od ključnih stavki nije odstupila, a one su podrazumevale vrlo predan rad na izgradnji EU i vrlo važnu vezanost za NATO. Niti Rusija traži od Nemačke da napusti te procese, niti je to ograničava u poslovnim, komercijalnim aranžmanima koje zaključuje.
Po kojoj ceni kupuju nemačke kompanije gas od Rusije, a po kojoj ceni kupuje srpska kompanija "Srbijagas" preko ruske kompanije "Jugorosgas"? To je merilo kvaliteta zemalja, a ne činjenica da li se nalazite u posmatračkom ili bilo kom drugom statusu u ovoj organizaciji.
Kada govorimo o uticaju ovde potencijalne odluke koju ćete, nažalost, očigledno doneti u danu za glasanje i naših evropskih integracija, bojim se da vi pokazujete suštinsko ne razumevanje smisla evropskih integracija.
Nemojte da očekujete da vam svaki put neki ambasador neke od zemlja EU ili gospodin Dežer u susretu ili na konferenciji za medije kaže šta može, šta ne može. To nije način funkcionisanja EU. Neke od tih stvari, odnosno propisivanje onoga šta može, a šta ne može, sadržano je u dokumentima koje prihvatamo i koje potpisujemo.
Pošto se politika ovde prečesto svodi samo na simboličko pitanje ko ima penkalo, ko potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i ko se slika ispod koje zastave, onda sadržaj dokumenata koje potpisujemo vrlo često ostane nepoznat ne samo javnosti, što je veliki problem, nego i onima koji su dokument potpisali ili ga na bilo koji način usvajali i potvrđivali.
To nije primedba koja nije vezana ekskluzivno za vas ili za vašu političku partiju. Bilo je toga mnogo na mnogo opasnih načina i u prethodnim godinama kada je neko drugi vršio političku vlast u ovoj zemlji i zbog toga su evropske integracije kod nas postavljeni na taj način da svako malo, čekamo da dođe neki ambasador na kanabe da vidimo da li postoji neki novi uslov ili ne postoji.
Mi kao zemlja nismo u stanju da uspostavimo mehanizme da ono što zovete uslove, a ja bih rekao, pravila funkcionisanja EU, da budu uspostavljena i funkcionišu sama od sebe.
Garantujem vam, juče sam video da je ministar Ljajić obećao Vensanu Dežeru da će proces digitalizacije biti završen do juna 2015. godine i garantujem vam da ćemo u aprilu, maju mesecu raspravljati o tome da li nas EU ucenjuje, pritiska i tera da imamo digitalizaciju naših medija. To je zbog toga što mi tako gledamo na te procese.
U ovoj situaciji će se to isto desiti. Danas sam bio frapiran kada sam čuo, nekome od vaših poslanika je to izletelo, da vi planirate da taj ruski centar u Nišu, zajednički humanitarni centar, zovite ga formalno kako god hoćete, preraste u regionalni energetski centar u jednom trenutku.
Da li ste vi svesni u kolikoj je to koliziji sa našim obavezama u narednim mesecima i godinama u procesu evropskog pridruživanja?
Kada budete otvorili prva poglavlja u procesu pregovora, kada god to bude bilo, videćete zbog čega je to toliko problematično.
Vi možete da imate sjajne političke odnose, kakve god hoćete sa Rusijom, ali ne možete da pravite modele saradnje koji su konkurentski onima za koje je zainteresovana i koje je uspostavila EU i za koje racionalno očekuje da tim modelima budu privrženi i učestvuju oni koji su sami iskazali ambiciju da jednog dana postanu zemlja članica.
Ne traži EU i neće tražiti od nas da ne budemo u ovoj organizaciji, već će nam samo postaviti pitanje kako ćemo voditi zajedničku, spoljnu i bezbednosnu politiku, a sedimo kao posmatrači, nije važno na koji način, u organizaciji gde nema ni jedne druge zemlje članice EU.
Pošto već imamo problem, mi ćemo jednog lepog dana, kada budemo blizu postanka, odnosno ulaska u članstvo EU, biti jedina zemlja koja prolazi kroz taj proces, a da je vojno neutralna, odnosno da se nije opredelila za NATO.
Zbog toga će sumnja, stepen očekivanja, pa ako hoćete na kraju i pritisci prema ovoj zemlji biti veći nego što su prema nekim drugim zemljama.
Za sam kraj, nemojte u ovom parlamentu govoriti da neko sa istoka ili zapada, sasvim svejedno, poklanja bilo šta ovoj zemlji, izuzev ovih 170 miliona evra, koje sledeće godine dobijamo kao poklon od EU, a sve druge kredite uzimamo i sve druge kredite plaćamo i to je potpuno normalno.
Dakle, uvek sam za to da pravimo investicije, ako ne možemo, da uzimate kredite kao što ih stalno uzimate, da to bude pod onim uslovima koji su najpovoljniji za nas, ali čini mi se da sam čuo gospodina Vučića koji je rekao da još uvek nisu stigli krediti od nekih zemalja od kojih smo to očekivali.

Replika gospodinu Stefanoviću. Pre toga gospodinu Atlagiću, pretpostavljam da ste mislili na ono što je Sveti Sava rekao.
Vi gospodine Stefanoviću, prvo, nije tačno da vaša politička partija nije učestvovala u prodaji, pošto su poslaničke grupe tada već Napred Srbijo, ako se dobro sećam, SRS, da ne ulazim u to ko je kada u kojoj partiji bio u jesen i zimu 2008. godine, je glasala za ratifikaciju energetskog sporazuma sa Rusijom. Onda su iz toga proistekla tri posebna ugovora, mislim da ih je na kraju analizirao gospodin Borislav Stefanović, koji je ovde. Na osnovu njih je Vlada isključivo u onim okvirima koje ste vi narodni poslanici postavili, znači, sporazumom za koji ste glasali, koji ste ratifikovali ovde, Srbija je odlučila da ima najviše 49% u vlasništvu "NIS Gaspromnjeft", a da ruska strana ima najmanje 51%. Dakle, nije tadašnja izvršna vlast kriva za to, ili je makar kriva u istoj onoj meri u kojoj su njihovi poslanici, kao što su to radili i vaši poslanici, glasali za taj dokument.
Ne znam da li na to vreme može da vas podseti gospodin Arsić, on se sa
mnogo više slatke reminensencije, seća ovog vremena, 2001, 2002. godine. To je ono što se desilo pre samo četiri godine. Prosto je važno, čudi me da ste to zaboravili. Niste rekli možda da nam poklone, rekli ste kredite koje nam daju i istok i zapad i investicije koje nam daju istok i zapad. Nije to uobičajeno u poslovnoj ili pravnoj praksi da se kredit označava kao davanje. Kredit je pravni posao koji podrazumeva dvostrane prestacije ili činidbe.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Dakle, mi sa svoje strane plaćamo kamatu ili dajemo neku drugu protivuslugu ili korist i u nesrazmerama tih protivusluga, odnosno radnji se ovde i radi. To je moja najveća primedba na ono što vi radite.

Potpuno podržavam vašu ambiciju, gospodine Stefanoviću, da se javno objavljuju rezultati glasanja. To će možda u budućnosti pomoći gospodinu Arsiću da ne pravi ovakve notorne političke greške, kao što je sada učinio, tvrdeći da su predstavnici poslaničkog kluba Napred Srbijo glasali za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Da li ste sigurni da ste glasali "za"? Niste glasali "za", bili ste uzdržani, natezali ste se tada prelazeći, ne prelazeći, boreći se oko toga ko je potpisao blanko ostavku ili nije potpisao blanko ostavku. Danima je trajala ta farsa u magistratu i oko magistrata. Vi na kraju niste glasali za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Nije vam bilo dovoljno to što je LDP tada učinila sve zalažući se da prođe amandman koji ste u nekom trenutku predložili, koji bi vama dao politički izlaz ili političku platformu da u okviru početka promene svoje dotadašnje radikalske politike glasate za taj sporazum. Podržali smo vaš amandman. Vi ste na kraju odlučili da ne glasate za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za energetski sporazum koji je proizveo, između ostalog, i ove efekte o kojima je ovde govoreno ste glasali i levom i desnom rukom.
Što se tiče vaše primedbe, gospodine Stefanoviću, da su sve druge zemlje morale da daju nešto da Južni tok prolazi kroz njihovu zemlju, a da mi nismo, ne znam kako vi objašnjavate tu svoju tezu. Upravo je suprotno. Nisu druge zemlje dale 51% u prirodnom bogatstvu koje se zove podzemno skladište. To je uradila Srbija u odnosu na Banatski Dvor. Nisu druge zemlje morale onda da kupuju po potpunim ne tržišnim cenama jastučasti i svaki drugi gas da bi punili to skladište, nego je to morala da radi Srbija. Nisu druge zemlje morale da predaju većinski udeo u svojoj naftnoj kompaniji, nego je to morala da radi Srbija.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ne znam kako je u drugim zemljama, ali kompanija Južni tok Srbija, koji treba da realizuje taj postupak, pri tom čak nije ni registrovana u Srbiji, koliko znam, nego je registrovana u Gucu, u Švajcarskoj.

Verujem u ambiciju gospodina Stefanovića i reklamiram član Poslovnika koji kaže da poslaničke kartice poslanica koji nisu u sali, ne smeju da budu ubačene. U ovom trenutku se u poslaničkim redovima SNS nalaze neke kartice onih poslanika koje nisu ubačene. Samo vas molim da taj problem rešite, da se ne bi javila situacija Bodruma ili Soluna.
Odlično je, gospodine Stefanoviću, što se nalaze svi rezultati glasanja. Bilo bi sjajno da se nalaze oba ona rezultata glasanja od subote, kada je parlamentarna većina usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, i ovo od drugi put, kada ste ispravili tehničku grešku.

Član 27, čl. 106. i 107. Ne znam po kom osnovu ste dali reč gospodinu Stefanoviću, a onda je on meni odgovarao na nešto što uopšte nisam rekao. Nisam rekao da je prekršen Poslovnik. Samo sam rekao, da tako kažem slikovito, da poslanicima parlamentarne većine nije dovoljno baš tih 15 sekundi o kojima govori gospodin Stefanović da jasno artikulišu svoj politički stav, pa naprave grešku kada glasaju, pa onda glasanje mora da se produži van tih 15 sekundi da bi oni uspeli da donesu pritiskom na taster onu odluku iza koje stoji njihova politička partija. Samo sam to rekao.
Vi, gospodine Arsiću, vidim da se mnogo bolje sećate događaja iz 2003. godine nego iz 2008. godine kada ste postali naprednjak i ne sumnjam da su vam ta vremena i dalje mnogo draža. Svakoga dana ovde seirite nad njima.

Moram da priznam da sam obećao konkludentnom radnjom gospodinu Markoviću da se neću javljati, ali ipak nisam mogao da pretpostavim da će preći granicu, da kažem ispravne interpretacije. Možete da ocenjujete ono što govorim kao ironično ili kao ne, tu se ne bih bunio, ali rekli ste u jednom trenutku da bih se na određen način obratio ministru ili članu Vlade kada želim da se narugam.
Ja vas uveravam da nikada nisam imao ambiciju da se bilo kome u ovom parlamentu, članovima Vlade pogotovo rugam kada govore.

Član 27. Poslovnika, ne smeta mi da vi kao referencu koristite to da ste razgovarali sa poslanicima, ali ovo je jedno od pitanja gde konsultacije imaju smisla ukoliko konsultujete poslaničke grupe i u odnosu na to da li se većina poslaničkih grupa slaže sa tim da radimo ili ne, donosite odluku.
Nisu dovoljni poslanici, poslanička grupa LDP se slaže sa inicijativom DSS, mi mislimo da iz mnogo razloga, evo i DS, gospodin Konstantinović to potvrđuje, da sutra na miru razgovaramo o tome.
Postoji nekoliko vrlo važnih amandmana, vrlo važnih pitanja koje treba da razjasnimo i zbog toga mislimo da je bolje da se u ovom trenutku prekine sednica, a verujem da ćemo sutra tokom prepodneva moći da završimo raspravu po ovim amandmanima i mislim da je to bolje.

Uvaženi predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povrede članova 151. i 153. Poslovnika Narodne skupštine.
Danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona koji ne može da se nađe na dnevnom redu zbog toga što ne ispunjava sve zakonom i Poslovnikom predviđene uslove za tako nešto i zbog toga ste vi prekršili član 151, odnosno član 153. jer je vaša dužnost bila da prekontrolišete tekst zakona, pogotovo njegovo obrazloženje, da Vladi vratite Predlog zakona o izmeni Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize.
Zašto sada reagujem? Zbog toga što ono o čemu je govorio ministar Ilić, zapravo potvrđuje ovu moju primedbu. Ovaj zakon, prvo, nema deo koji se zove – finansijska sredstva potrebna za sprovođenje zakona. Pogledajte pažljivo, u obrazloženju se kaže – za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva iz budžeta. To je nonsens.
Predlaže se usvajanje zakona koji treba da obezbedi konkretnu pomoć, direktnu pomoć koja je, uvek, na neki način, finansijska i budžetska. Za građevinsku industriju u 2013. – 2014. godini, predlagač kaže da nije potrebno obezbediti sredstva. To je već samo po sebi razlog da ovaj zakon ne može da se raspravlja pred parlamentom danas.
Druga stvar, zakon nema analizu efekata. Zaista je neverovatno, cinično, bezobrazno obrazloženje predlagača, da nije potrebno navesti i uraditi bilo kakvu analizu efekata, zbog toga što se važenje zakona samo produžava. Baš zbog toga je potrebno uraditi analizu efekata.
Bez ovog zakona u 2013. – 2014. godini, ne bi išla sredstva iz budžeta za pomoć građevinskoj industriji i ne bi bili realizovani ovi projekti o kojima je gospodin Ilić govorio. Na ovaj način, bez osnovnih analiza, bez procene finansijskih sredstava, raspravljamo o zakonu, koji je jedan od glavnih generatora korupcije u ovoj zemlji. Vi to odlično znate. Zakon o pomoći građevinskoj industriji je jedan od ključnih generatora sistemske korupcije u Srbiji i zaista je nedopustivo.
(Predsednik: Vreme.)
Pozivam vas da postupite po Poslovniku, da se ovaj predlog zakona skine sa dnevnog reda i da ga Vlada uredi u roku od 15 dana, kako Poslovnik nalaže.

Vaše objašnjenje nije u skladu sa Poslovnikom. Poslovnik je precizan, član 151. stav 2. tačka 4.) – procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje propisa, koji obuhvata i izvore obezbeđenja tih sredstava. To ne piše u obrazloženju. Kaže se – za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva iz budžeta. Dakle, nikakva sredstva nije potrebno obezbediti. To kaže predlagač zakona. Nije ispunjen uslov.
Nije ispunjen još jedan formalan uslov. U tački 2. istog stava, koji sam malopre citirao, između ostalog se traži da se odgovori na pitanje – da li su razmotrene mogućnosti da se problem reši bez donošenja propisa i odgovor na pitanje, zašto je donošenje propisa najbolji način za rešavanje problema? Ni tog odgovora nema u obrazloženju ovog zakona.
To nisu fakultativni uslovi ili delovi obrazloženja, to su obavezni delovi obrazloženja po Poslovniku ove skupštine. Radite kako hoćete, samo vam kaže da kršite Poslovnik i da kršite zakon. To nije ništa čudno, s obzirom da je ovaj zakon najbrutalnije kršenje svih pravila ustavnog poretka, slobodne konkurencije, otvorenog tržišta. Ponoviću još jednom – generator sistemske korupcije u Srbiji.

U tome je problem, gospodine Iliću, što vi na to tako gledate da je opoziciji dužnost da to mora da radi, a onda kada se postane vlast da se odstupi od tog principa. Mislim da ovde nisam govorio ništa različito ili drugačije od onoga što ste vi govorili kada ste bili protiv ovog zakona i kada ste napadali zakon pre nekoliko godina. Tada je, do duše, iz pozicije opozicije. To je problem u Srbiji, onda se dođe na vlast i stalno se priča o tome kako nešto mora da se završi, kako ne sme da se konzervira i kako će onda biti skuplja dara nego maslo, pa dajte da potrošimo još nekoliko stotina miliona.
Nije to pitanje da li vi istražujete ili ne istražujete. To je lajt motiv i brend vaše vlade, a to je žestoka borba protiv korupcije, a onda predlažete da se nastavi primena zakona koji je leglo korupcije u samoj svojoj suštini, svojoj prirodi. Nije to pitanje i nema potrebe da vi ispitujete da li je bilo tendera ili nije bilo tendera. Ovo je zakon koji isključuje tendere, isključuje takmičenje, isključuje mogućnost da se postigne najpovoljnija cena, najpovoljniji uslovi. To nije pitanje dokazivanja, nije pitanje kršenja Krivičnog zakonika ili bilo kog drugog zakona. Ovaj zakon je tako napravljen da on sam po sebi generiše korupciju, sprečava konkurenciju, štiti monopole i štiti kartelsko udruživanje. To je njegov problem i zbog toga on stvara korupciju.
Nemojte, molim vas, da to svodite na pitanje da građani traže ili građani ne traže. Nisam video milione građana Srbije koji svake subote ili nedelje protestuju i traže da im se završe stadioni, pošto bi inače išli da gledaju fantastične utakmice Jelen super lige. Ne bih rekao da je baš tako.

Ako gospodin Jugović smatra da se javio pre mene, nemam ništa protiv.
Ne bi bio problem ni da ste prekršili Ustav. To se danas radi čitav dan na ovoj sednici. Sam Predlog zakona o pomoći građevinskoj industriji je očigledno protivustavan, ali da ne ulazimo sada u to. Mislim da ste povredili članove 106. i 107. Poslovnika Narodne skupštine. Neću uopšte ulaziti u ove rasprave o tome da li konverzija dobra ili nije. Koliko je bilo populizma na kojim stranama ćemo naknadno u nastavku diskusije, ali nemojte dozvoljavati da se priča o tome kako bi se obećanje od 1000 evra od besplatnih akcija ostvarilo da je otvoreno 200 hiljada radnih mesta, pošto zakon na osnovu na koga je obećavana podela akcija koje će jednog dana vredeti 1000 evra nema veze sa brojem zaposlenih u Republici Srbiji, nego ima veze sa prodajnom cenom koja će biti postignuta u procesu privatizacije nekoliko velikih državnih kompanija.
Molim vas da ne pretvaramo ponovo ovaj parlament u cirkus dok razgovaramo o zakonu koji omogućava potencijalno koruptivno delovanje na iznos koji sam ministar Ilić procenio na oko 20 milijardi dinara ili 200 miliona evra, pola NIS.

Izvinite, ali u jednoj od poslednjih rečenica ste povredili nekoliko članova Poslovnika, između ostalog član 27. i član 116. Apsolutno nije tačno da postoje različiti aršini, različite mere za narodne poslanike i druge učesnike u raspravi. To nije tačno ili vi polazite od pretpostavke da su ministri koji ovde dolaze divni, plemeniti i lepo vaspitani ljudi koje je dovoljno da opomenete i time umirite savest, a da su narodni poslanici nekakvi nemogući ljudi koji stalno krše Poslovnik pa zbog toga moraju da se primenjuju mnogo ozbiljnije, strože sankcije, opomene. To nije tačno.
Na isti način na koji možete da ukorite, da kaznite, da privedete nameni narodne poslanike, isto ste u obavezi da uradite tu konverziju, kako kaže gospođa Čomić, i u odnosu na članove Vlade.
Molim vas da dosledno poštujete i sprovodite Poslovnik i sve će biti u redu.