U jednom trenutku je izgledalo da ne samo da neće biti političke ostrašćenosti, odsustvo te ostrašćenosti pozdravljam kao koncept koji je tražio premijer, nego da će nestati svaki život iz ove diskusije, ali smo se onda ponovo vratili na to čuveno pitanje, o čemu raspravu vodimo svake godine i svaki put to izgleda kao da se radi o velikom političkom sukobu između LDP i PUPS, a u čijoj pozadini stoji generacijski jaz. To je dosta nepošteno prigovarati stranci koja je pre dve i po godine insistirala na konceptu međugeneracijskog dogovora i međugeneracijske solidarnosti.
U međuvremenu se pokazalo da smo praktično u svemu što smo govorili, makar kad je u pitanju reforma penzionog sistema, bili u pravu.
Meni se, gospođo Dragutinović, učinilo pre mesec ili mesec i po dana, kada ste primili jednu važnu nagradu, na kojoj vam ovom prilikom čestitamo, i kad ste rekli da ste za ove dve, dve i po godine u Vladi shvatili i prihvatili da budžet nisu samo brojke, nego da u tome ima druge vrste računanja, misleći pre svega na neku vrstu političkog kompromisa ili političkog planiranja, da će ovaj budžet biti mnogo više politički.
Nažalost, on je najmanje politički, a mnogo više proizvod neke vrste strančarenja koje je tako karakteristična za ovu vladu, odnosno za sastav u kojem ona funkcioniše. Ušli ste ovde sa tom ambicijom da vam je ovo sedmi budžet, meni je prvi, ali i vi i ja znamo da neće biti poslednji u 2011. godini.
Govorili ste o toj vašoj želji ili o tome da biste voleli da bude poslednji, ako već govorimo o tome šta bi ko voleo, voleo bih da se premijer ne pojavljuje ovde sa idejom da smo izbegli najgore, nego sa nekakvom idejom kako ćemo više raditi u 2011. godini, ne objašnjavajući to kako smo, kako on kaže, izbegli, rekao bih – odložili najgore.
Sada moram da se osvrnem na nekoliko stvari iz budžeta. Slažem se da nema mnogo prostora za komentarisanje konkretnih stavki, ali ima prostora za komentarisanje tog bežanja od života. Nama su prigovarali prošle godine ne samo da imamo nešto protiv penzionera, da navodno insistiramo na smanjenju penzija, nego i da kada govorimo o tom problemu velikih subvencija za propala javna preduzeća, da imamo nešto protiv zaposlenih.
I ove godine se desila neverovatna situacija, izašli ste pre nekoliko dana sa tvrdnjom da će praktično u odnosu na javna preduzeća te direktne subvencije države biti veće samo u odnosu na javno preduzeće "Železnice Srbije" i na neke od rudnika sa podzemnom eksploatacijom, uz obrazloženje da se radi o povećanim potrebama, odnosno dodatnom iznosu za povećanje zarada zaposlenih.
Juče sam razgovarao sa predsednikom jednog od sindikata, praktično vođama tog sindikalnog projekta u železnici, koji kažu da ta vaša tvrdnja nije do kraja tačna, da s jedne strane u proteklih nekoliko dana je bilo nekoliko razgovora ili nekoliko pokušaja razgovora da se na poslednjem sastanku koji je trebalo da se održi juče ili prekjuče nisu ni pojavili predstavnici vašeg ministarstva, a da se ta razlika od praktično četiri ili četiri i po milijarde u iznosu subvencija za železnicu pre svega odnosi na subvencije koje se ne tiču unutrašnjeg restruktuiranja železnica ili povećanja zarada, nego pokrivanja nekih izdataka koji su vezani za gubitke ili za probleme u poslovanju beogradskog železničkog čvora i nekih drugih segmenata tog preduzeća.
Da u ovom trenutku nije definisano šta znači praktično povećanje zarada u Železnicama od 2%. Da li se to odnosi na masu zarada, na cenu radnog sata itd. Bez ideje da arbitriramo u tom sporu, imamo najavu da će u ponedeljak biti održan, 27. zapravo, štrajk železničara.
Prošle i pretprošle godine smo imali situacije da nezadovoljni radnici društvenih preduzeća ili preduzeća koja nisu uspešno privatizovana zauzimaju pruge, da leže na njima i da se onda kroz neki pogrešan socijalni model pokušava da se taj problem reši.
Ove godine ćemo verovatno na njenom samom kraju imati situaciju i da sami zaposleni u "Železnici" leže na tim prugama, što je s obzirom na frekvenciju saobraćaja i njegov kvalitet možda i moguće i neće napraviti neke velike štete, ali ne bismo voleli da to ugrozi taj grandiozni koncept koji je verovatno deo ovog industrijskog ili privrednog buma preduzeća "Kargo 10", tog koncepta da više vozovi ne stoje na granicama itd.
Što se tiče ovih penzija, nekako je to pitanje na koje stalno moramo da se vraćamo, nisam siguran da je najpošteniji koncept u kome ćete optužiti, sada tu nema predstavnika SPS-a koji je o tome govorio, i čime ćete praktično ili posredno poslati poruku da neke stranke žele penzionerima da smanje penzije, a odmah se u sledećoj rečenici založiti za realan model u kojem će penzije pratiti realno kretanje zarada, koje su u ovoj godini pale za 60 evra. Mislim da to nije najbolji koncept ili najbolja poruka penzionerima.
Na kraju, meni je žao što ipak gospodin Perić nije govorio kao prvi predstavnik PUPS-a, pošto bi to dalo pravi smisao rečenici gospodina Čolakovića sa početka, odnosno dve rečenice, kada je odgovarao gospodinu Andriću, kada je u prvoj rekao da će praktično gospodin Perić govoriti o stanju u fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, a u drugoj da PUPS nije baštinik tog fonda.
A gospodin Perić je do pre nekoliko meseci bio predsednik upravnog odbora fonda, a kadrovi partije koju predstavlja su i danas u tom fondu, doduše pod kodnim imenom – Savez penzionera Srbije. To su neka od pitanja na koja treba da dobijemo odgovor. Ne znam sada kakav je unutrašnji raspored i u toj poslaničkoj grupi, ali to su pitanja na koja očekujemo od Vlade odgovor.
Ovde Vladu niko ne predstavlja u pravom političkom smislu kada je reč o reformi penzijskog sistema. Ministarka finansija je tu kao ovlašćeni predstavnik Vlade, ali taj predlog zakona nije nastao u tom ministarstvu, kao što nije nastao ni taj čudan dogovor sa sindikatima o odlaganju reforme za 2013. godinu, kao što danas vidimo da nekim amandmanom pada i koncept ministarke o povećanju PDV na određene proizvode odnosno na usluge. Koliko sam razumeo, ostaće povećana stopa na južno voće. Hvala vam.