Citiraću rečenicu iz Izveštaja Fiskalnog saveta - Prvi odgovor Vlade na alarmantna stanja u javnim finansijama, rebalans budžeta je neodgovarajući.
Ne razumem gospodine Bauera, šta to znači, da su neke mere za povećanje prihoda u osnovi dobre, ali eto slučajno se desilo da taj novac i više od tog novca koji se dobija povećanjem stope PDV i nekim drugim merama bude potrošen na rashodnoj strani.
Dakle, deficit je veći nego što je bio planiran u osnovnom tekstu budžeta za 2012. godinu. Kako onda mera može da bude dobra? Da ne ulazimo u to uopšte šta kaže Fiskalni savet o pitanju kako se troši taj novac, odnosno na koju vrstu državnih troškova se koristi. Ne možete da pročitate jednu trećinu rečenice od izveštaja koji ima 58 strana.
Vi ste, dakle, jedini čovek ovih dana u Srbiji koji je uspeo da ustvrdi da je Fiskalni savet pozitivno ocenio mere Vlade. Niko drugi to nije uradio.

Povreda Poslovnika zato što je ovo vrlo ozbiljna stvar. Povredili ste član 27. stav 2. Poslovnika. Dakle, vi hoćete da uvedete pravilo da je moguće u toku jednog radnog dana, a u sledećoj fazi verovatno u toku čitavog zasedanja, da se samo jednom reklamira član 106. Poslovnika. To je apsolutno suprotno Poslovniku. Ovde je svakakve pravne prakse bilo u tumačenju Poslovnika, ali ovakve do sada nije bilo. Gospodin Tomić je potpuno u pravu, dakle, ta zabrana ponovnog reklamiranja člana 106. odnosi se samo u odnosu na jedan životni događaj, kako bismo rekli, a ne na čitav tok rasprave. Možda ste probali da budete cinični ili duhoviti, ali, mislim da to može da napravi nezgodan presedan, a imali smo vrlo negativna iskustva.
Kad sam se već javio, gospodine Tomiću, otvorili ste tu priču o odnosima sa Rusijom. Pominjana je i rudna renta. Hajde da onda od gospodina Dinkića, koji toliko govori danas, ovde čujemo i kakva će biti sudbina rudne rente odnosno zahteva koji je juče zvanično izneo gospodin Bačević, ministar rudarstva, da "Gasprom" odnosno ruska strana u naftno-gasnom aranžmanu traži da i nakon 1. januara 2013. godine zadrži povlašćeni status odnosno da plaća rudnu rentu po stopi od 3 umesto 7%, kolika je stopa po našem zakonu. Vi ste malo pre najavili da bi možda optimalna stopa bila oko 10%. To je vrlo značajan prihod, odnosi se i na lokalne samouprave. Mi ovde razgovaramo o fiskalnoj politici, o poreskoj politici, pa hajde da onda razjasnimo i to pitanje – da li će od 1. januara 2013. godine "Gasprom" plaćati rudnu rentu po stopi od 3 ili od 7% kao što je po zakonu? Hvala.

Gospodine Stefanoviću, mislim da je važno da intervenišemo već u ovim prvim minutima našeg jesenjeg zasedanja, bez obzira što je ovo vanredno zasedanje.
Vi ste, kada ste birali za predsednika parlamenta, kao i vaša vladajuća koalicija, nova vladajuća koalicija, rekli da ćete se ponašati na drugačiji način, da će se Vlada ponašati odgovornije prema parlamentu nego što je to učinila prethodna Vlada.
U međuvremenu, za sutra u 16,00 časova ste zakazali postavljanje pitanja Vladi, poslednji četvrtak u mesecu, i ukazujem na to da ste povredili član 205. Poslovnika Narodne skupštine, koji u stavu 2. kaže da će Vlada pisanim putem obavestiti Narodnu skupštinu o tome koji članovi Vlade ne mogu da prisustvuju sednici Narodne skupštine na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja najkasnije tri dana pre dana određenog u stavu 1. ovog člana.
U međuvremenu, poslaničke grupe i narodni poslanici nisu dobili nikakvo obaveštenje od Vlade Republike Srbije koji će članovi Vlade, odnosno koji ministri su eventualno sprečeni da prisustvuju sutrašnjem postavljanju pitanja.
Opozicione političke partije, a pre svega LDP, nemaju nikakvu nameru da učestvuju u tom cirkusu sutra, ukoliko ne znamo koji će ministri biti ovde, ili ukoliko bude ponovljena situacija da svega nekoliko članova Vlade bude prisutno.
Molim vas da nas obavestite u kakvom će sastavu Vlada sutra biti ovde, kako bismo mogli da se pripremimo za postavljanje pitanja. Hvala vam.

Poštovani predsedničke, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se, gospodine Cvijan, sa većim delom onoga što ste govorili ovde, ali mislim da imam pre toga jedno pitanje. Prosto je neverovatno da ste na ovaj način odlučili da organizujete ovu sednicu, da pripremite ove zakone, da ih podnesete i da ih usvajate. Najmanje se pri tome mislili na njihovu sadržinu.
Danas ste nam ponudili izmenu Zakona o javnom beležništvu, koji ima manje od 20 reči, samo dva člana, i u ta dva člana ste uspeli da napravite grešku prilikom pisanja i predlaganja ovog zakona. Naime, u članu 2. ovog zakona se kaže da on stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije. Ako se zakon usvoji, na primer, sutra, to znači da će on stupiti na snagu 6. ili 7. septembra. Koliko sam shvatio, vaša osnovna intencija je bila ovim zakonom odložite primenu osnovnog teksta Zakona o javnom beležništvu. Dakle, taj zakon bi morao da stupi na snagu najkasnije 31. avgusta ove godine u ponoć. Ako se zakon usvoji u ovom obliku koji ste vi predložili, imaćemo pravni vakum. Dakle, imaćemo pet ili šest dana važenja starog Zakona o javnom beležništvu, koje predviđa jedno pravo, jedan mehanizam, jedan postupak za građane koji u realnom životu neće postojati iz svih ovih razloga koje ste vi naveli u svom obrazloženju. Vama je očigledno bilo bitnije da jedno 15 puta ponovite - vlada bivšeg režima, bivši režim, nego da se bavite ovom suštinskom greškom koju imate u Predlogu zakona koji ste ovde podneli.
Možda bi ova greška bila izbegnuta da ste se ponašali ozbiljno. Naime, vi ste kao poslanička grupa SNS ovaj predlog zakona podneli 13. avgusta ove godine. U tom trenutku je Srbija već imala vladu nekih petnaestak dana. U toj vladi postoji Ministarstvo pravde i državne uprave koje vodi gospodin Selaković, koga ste posebno pomenuli u svom izlaganju. Najnormalnije bi bilo da ovakav zakon predloži Vlada, odnosno Ministarstvo pravde u okviru nje. Ne znam na osnovu čega nam vi danas predlažete da pristanemo na šestomesečno odlaganje primene Zakona o javnom beležništvu, uz uverenje da će u tih šest meseci biti sve u redu, da ćete uspeti da obavite one poslove koje bivši režim, kako vi kažete, u kome se nalaze mnogi vaši koalicioni partneri, nije uspeo da obavi. Dakle, dva člana, manje od 20 reči, rutinsko-tehničko obrazloženje zakona bez i jednog konkretnog dokaza kako ćete to uspeti da uradite. Uostalom, vi to ne trebate da radite, sve one akte koje ste pominjali, sve radnje za sprovođenje zakona koje ste pominjali treba da usvoji ministarstvo, odnosno Vlada Srbije i da ih sprovedu. Kakva nam je garancija da će 28. februara sledeće godine situacija biti, odnosno svi ovi problemi, otklonjeni.
Da ne pričamo o tome da ste parlament na prvoj sednici posle izbora Vlade doveli u vrlo neprijatnu situaciju da se kreće po samoj ivici Poslovnika, sada kada Odbor bude morao da amandmanom menja ovaj član 2. Polovinu zakona ćete menjati amandmanom. Zakazali ste sednicu osam dana pre dana održavanja i time skratili rok za podnošenje amandmana. U međuvremenu niste podneli amandman. Dakle, niste uočili da u zakonu koji ima dva člana jedan član nije dobar, a da ta mana tog člana onemogućava da se ostvari svrha ovog zakona koji predlažete. Sada će odbor predlagati amandman, verovatno danas u toku dana ili pred samo glasanje o tom zakonu. O čemu ćemo mi danas ovde da razgovaramo? Dakle, sve one primedbe, sve one mane koje ste istakli kada ste govorili o bivšem režimu, ste danas demonstrirali i kod sebe, odnosno na svojoj strani.
Ako bude bilo prilike za diskusiju, odnosno ako budete odlučili da i dalje govorite o ovom zakonu u nastavku diskusije, očekujem da odgovorite i na to pitanje – otkud ta ambicija da jedna od poslaničkih grupa predloži zakone, čija primena direktno ili čija uspešnost direktno zavisi samo od ministarstva u Vladi i novoizabrane vlade. Meni to liči na negativnu praksu bivšeg režima, kako vi kažete, a to je da stranke praktično po feudalnom principu drže ministarstva i da su onda u ovom parlamentu zainteresovane za predlaganje, obrazlaganje, branjenje samo onih zakona koji ulaze u domen poslova ministarstava na čijem čelu su njihovi članovi, odnosno resora koji drže njihovi ministri. Ovo nije samo primedba vama, nego i predsedniku parlamenta, koji je na nekoliko načina učestvovao u ovakvoj pripremi, odnosno u održavanju sednica. Vi ste gospodine Stefanoviću, osim što ste predsednik parlamenta, pa ste formalno zakazali ovo vanredno zasedanje, jedan od potpisnika, odnosno predlagača zakona. Poslovnik Narodne skupštine vas obavezuje, vas i vaše stručne službe da vrlo pažljivo pogledate predloge zakona i da vodite računa o tome kakav je njihov sadržaj. Nije bilo tako teško uočiti da kada sednicu zakazujete za 29. avgust, a u zakonu piše da stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, da ćemo biti u problemu.
Ova druga tačka dnevnog reda je mnogo manje sporna. Vi ste u pravu ona pokušava da da odgovor na jedan društveni problem koji jeste veliki, na koji je ukazivao i civilni sektor i neke političke partije, međunarodna zajednica, odnosno međunarodne organizacije, pre svega one koje se bave ljudskim pravima. Čini mi se da ste u obrazloženju Predloga zakona rekli da ima oko 6000 takvih lica. Rekao bih da ih ima više prema nekim drugim izvorima. Na ovaj problem se naslanja problem stanja naše administracije, podataka o našim građanima, načina na koji je sproveden popis itd. U ovom zakonu ima nekoliko problematičnih pitanja. Znate koliko imamo problema sa kvalitetom implementacije zakona koje usvaja ova Narodna skupština, imali smo ih pogotovo u prošlosti, pa i ovi problemi koji su vezani za nemogućnost da se primenjuje Zakon o javnom beležništvu.
Vi ste u dopunama o zakonu o vanparničnom postupku predvideli u obrazloženju da za sprovođenje tog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Srbije. Istovremeno ste u sam zakon ugradili odredbu koja kaže da oni koji apliciraju, po ovom zakonu, to praktično ništa neće koštati, odnosno da neće plaćati taksu. Kao što znate, nijedan postupak pred bilo kojim državnim organom u ekonomskom smislu nije besplatan, on nešto košta, pravi se neki trošak. Ukoliko u budžetu nije potrebno obezbediti dodatna sredstva za ovu namenu, istovremeno je postupak besplatan za one koji apliciraju, ko će pokriti razliku, odnosno ko će snositi trošak. Državni organi, pre svega sudovi, čija je nadležnost predviđena ovim zakonom, mislim da nisu u stanju da tako nešto rade ili nije pravedno da rade iz neke druge vrste sopstvenih prihoda. To bi na neki način bilo nepravedno i prema onim građanima koji u postupku pred sudovima plaćaju prilično visoke takse i ispalo bi da oni finansiraju sprovođenje ovog zakona, što ne bi bilo opravdano, ni pravedno. Neke druge odredbe mogu biti sporne. Ne kažem da će to tako biti.
Uostalom, poslanička grupa LDP je podnela četiri amandmana i mislim da će biti prilike da o njima više razgovaramo. Koleginica Gerov će o tome pričati u nastavku rasprave. Postoji problem kod ovog člana koji definiše vezanost, odnosno ne vezanost organa koji odlučuje o upisu u knjigu državljana, odnosno o sticanju državljanstva, ovim rešenjem kojim se utvrđuje vreme i mesto rođenja za ova lica. To u praksi možda može da proizvode ozbiljne probleme. Molim vas da to probamo sada da razjasnimo, da ne bismo imali problem, ne zbog Evropske komisije, Saveta Evrope, OEBS-a i drugih organizacija, nego zbog nas da ne bismo imali za nekoliko meseci zakon koji se teško primenjuje ili koji ne može da se primeni.
Time bih zaključio, što se tiče ovog prvog zakona, Zakona o javnom beležništvu. Smatram da ste napravili ozbiljan problem i da skandalom započinjete svoj mandat. Vrlo ste pazili u zakonu o izmenama Zakona o NBS da ne napravite ni jednu grešku. To vam je bilo vrlo značajno da budući položaj gospođe Tabaković ne dovedete u pitanje. U ovom zakonu koji se mnogo više tiče građana, koji njima treba da omogući da za šest meseci dobiju mogućnost da neka svoja pitanja i probleme rešavaju pred notarima, odnosno javnim beležnicima, niste bili tako pažljivi.
Svi se bavimo politikom, pratimo medije, jasno nam je u šta će se ovo pretvoriti. Dakle, ovu tačku birate, kao jednu od tačaka gde ćete voditi svoj obračun sa bivšim režimom. To je sasvim jasno. Molim vas da nas poštedite tih problema koje imate, a i Srbiju tih vaših rasprava. Prethodna Vlada je prestala da postoji pre 7-8 meseci. Imali smo izborni proces koji je trajao više od pola godine. Vi ste Vlada već mesec dana i molim vas da kada pišete zakona, koji imaju dva člana, da makar ta dva člana budu perfektna i sprovodiva u praksi. Hvala vam.

Pa po tom osnovu što je gospodin Cvijan meni odgovarao i direktno me je pomenuo. Mislio sam da je to bilo očigledno. Vidite gospodine Cvijan koliko je to klizav teren kada govorite o bivšem režimu. Ja sam vas zbog toga zamolio da to ne radite. Kad kažete zakon je usvojen 2010. godine, pa onda usput kažete kasnio je deset godina u odnosu na druge tranzicione demokratske zemlje, onda ste sebi napravili problem, pošto ste valjda u nekom periodu posle 2000. godine i vi bili deo tog režima. Pa onda i deo odgovornosti za tako nešto pada i na vas.
Bili ste generalni sekretar predsednika Republike, član njegovog pravnog saveta, učestvovali direktno u pripremi i pisanju Ustava koji je uveo čitav niz obaveza za naše državne organe pa i za ovaj parlament da donose nove zakone, pa ste onda time, da tako kažem pljunuli nekako i na sebe i na ono što ste radili.
Ja uvek imam problem, kad govorite 2010, 2008, 2009. godine ne mogu da se setim u kom trenutku ste napustili stari režim i počeli pripreme da postanete deo novo režima. Ja vam zbog toga kažem da nije dobro da ovu atmosferu ovde trujemo time. Pogotovo nema potrebe da vi u replici meni ponovo govorite o tome kako je bivši režim odgovoran, to je tehnički opis situacije. Sasvim je jasno da nisu stvoreni uslovi da se zakon primenjuje.
Ja sam vas pitao nešto drugo. Čime vi garantujete da će u narednih šest meseci ovi uslovi biti obezbeđeni? Imao bih više poverenja da je Vlada, odnosno da je Ministarstvo pravde predlagač, što Vlada i ministarstvo imaju mehanizme, jedini su u mogućnosti da obezbede te uslove. Ovo nije malo pitanje. Nije sitno pitanje. Dakle, na neki način se ulazi i u pitanje osnovnih prava građana. Dakle, građani imaju pravo na efikasan postupak. Imaju pravo na sve one garancije ljudskih prava koje su predviđeni našim Ustavom i međunarodnim dokumentima koja smo ratifikovali.
Vi danas odlažete to kako bih rekao korišćenje, odnosno konzumiranje tog prava najmanje na šest meseci. Zbog toga sam od vas očekivao malo uverljivija uveravanja, odnosno dokaze da će ti uslovi biti obezbeđeni. Molim vas nemojte da upoređujete … u obrazloženjima predloga zakona ili amandmana od ove suštinske greške. Dakle, ako se ova greška ne ispravi amandmanom potpuno je besmisleno usvajanje zakona. Da li se stari zakon primenjuje šest dana ili 36 dana, u pravnom smislu je potpuno svejedno. Promašili ste svrhu. To nije mala greška. Čekali ste 29. da prođe mesec dana, skinuli ste hitni postupak sa ovog zakona.
Vidim da mene pažljivo slušate, ne slušate pažljivo osnove za repliku. Hvala.

Ovo već predugo traje. Članovi – 106. i 107. Molim vas uvedite neki red u tok ove sednice. Ova besomučna rasprava starog i novog režima, kako jedni druge nazivaju, traje već skoro četiri sata. To morate da prekinete u jednom trenutku. Gospodin Cvijan je sada i sam govorio mimo tačke dnevnog reda pominjući reformu pravosuđa. Nemam ništa protiv da se o tome vrlo ozbiljno govori, ali nemojte da kontaminiramo ovu raspravu takvim besmislicama. Malopre sam razgovarao sa novinarima. Oni su svi sluđeni time da traje rasprava oko toga ko je koga kopirao, ko je kada podneo zakon, a da niko ne govori o tome kako će se konkretno rešiti problemi ovih ljudi. Da ne bih išao u kršenje Poslovnika i neku vrstu demagogije, molim vas da reagujete kao neko ko vodi ovu sednicu parlamenta.

Javio sam se pre nego što ste vi reagovali, vama je doduše trebalo devet i po minuta. Stvarno vas molim da ovu raspravu uvedete u neke normalne i razumne tokove.
Gospodin Atlagić 10 minuta polemiše sa predstavnicima DS koji nisu u sali. Istovremeno hvali samog sebe kao predlagača zakona. Vi mu još dozvoljavate da napada i vaše koalicione partnere u novoj Vladi. Sutra dolazi Vlada u ovaj Parlament, vi ste nas obavestili o tome da će zapravo svi članovi Vlade biti tu, pa će onda gospodin Atlagić moći da pita Vladu zbog čega ona danas održava odnose sa Republikom Hrvatskom na način na koji to čini. Ta ideja da ovde slušamo tirade od srednjeg veka, do toga kako je SNS patila i napadnuta, zaista nema potrebe, a pogotovo nema potrebe da to slušaju poslanici stranaka koji nisu DS, članovi DS sa kojima ste vi polemisali nisu u sali, gospodine Atlagiću.

Upravo vam o tome govorim, vi grešite kada kažete da opozicija nije u ovom trenutku u sali i kada opoziciju svodite na DS. Ovde postoje druge ozbiljne stranke opozicione koje jutros od 10 časova pokušavaju da vode ozbiljnu raspravu o ovome. Da vam kažem da ste vi neozbiljni, jer ja sam jutros pitao zbog čega ministar, odnosno Vlada nisu predložili ovaj zakon, a vi sada kažete, hvala ministru koji je predložio, izvinite, ali gospodin Cvijan nije ministar u Vladi, to je gospodin Selaković.
Drugo pitanje, zašto gospođa Malović nešto nije radila u Hrvatskoj, pa to pitajte gospodina Mrkića i on će se videti za nekoliko nedelja sa gospođom Husić, pa neka reše te probleme.
Samo pokušavam da vam kažem, da kada napadate režim u prethodnih nekoliko godina, napadate svoje koalicione partnere i to nema nikakve veze sa sudbinom izbeglica u ovom trenutku.

Moram se vratiti na izlaganje gospodina Veselinovića koji me je direktno pomenuo u svom prvom obraćanju, ali pre toga moram da vas upozorim, probajte da prekinete ovo. Sve vreme traje povreda Poslovnika koja je konstantna, koja traje satima. To rade svi poslanici. Prvi put se dešava u ovom parlamentu da poslanici odgovaraju na nečije tuđe reklamiranje povrede Poslovnika i dokazuju kako nisu povredili Poslovnik. Tako ne može da radi parlament.
Odgovor gospodinu Veselinoviću, vi kucate na otvorena vrata. Verujte nisam imao nikakvu ambiciju da vas branim niti ću to u buduće činiti.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nalazimo se, naravno, očigledno u jednom interegnumu. Danas se bira nova vlada, ali ne bih voleo da neke stvari ostanu neprimećene i da, prosto, na određeni način bude narušeno dostojanstvo ovog parlamenta i sad odlazeće i buduće vlade i generalno svih državnih institucija Republike Srbije.
Naime, tokom noći se pojavila vest da je odlazeći tehnički ministar spoljnih poslova, Vuk Jeremić, danas u zvaničnoj bilateralnoj poseti Ruskoj Federaciji. Tražim obaveštenje, odnosno objašnjenje od vlade Republike Srbije, tu je i gospodin Cvetković, ali od ovog parlamenta, od Odbora za spoljne poslove po kom osnovu danas gospodin Jeremić boravi u Moskvi? Znate, to je prilično neubičajeno.
Gospodin Jeremić danas popodne više ni formalno neće biti ministar spoljnih poslova ove zemlje. On danas u Moskvi vodi bilateralne razgovore.
Proverio sam da li je tema razgovora samo njegovo buduće predsedavanje generalnom skupštinom. U zvaničnom saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije se govori da je prevashodna svrha njegove današnje posete razgovor o bilateralnim odnosima naše dve zemlje.
Mislim da takva odluka, odnosno činjenica da je gospodin Jeremić danas u Moskvi unapred narušava i kredibilitet i buduće vlade. Ne vidim ni jedan poseban razlog da se sa tom posetom žuri.
Srbija nije dovoljno velika ili uticajna zemlja da može svakih 10 ili 15 dana ili svakog meseca da ima takve susrete i takve posete Ministarstvu spoljnih poslova Ruske Federacija.
Mislim da je ovim prosto uskraćena i šansa novom ministru spoljnih poslova koji će danas biti izabrani i novoj vladi da organizuje u najskorije vreme jedan takav susret.
Ako je svrha te posete dodatna lična promocija gospodina Jeremića, onda zaista mislim da tome mora da se stane na kraj ili je, sa druge strane, gospodin Jeremić predstavnik i politike nove vlade, pa u tom svojstvu danas boravi u Moskvi.
Ovo je vrlo neprijatna situacija, vlada koja odlazi, praktično više ne postoji očigledno, osim gospodina Jeremića, ali želeo bih da znam ukoliko je to moguće, tu je gospodin Cvetković, koji je još uvek premijer u tehničkom mandatu, kako je vlada odlučivala o tom putovanju gospodina Jeremića i da li ta vlada smatra da je normalno da poslednjeg dana mandata, praktično u poslednjim satima mandata gospodin Jeremić predstavlja politiku ove zemlje, za koju ne znamo u čije ime predstavlja?
Verovatno će nova vlada imati makar delimično drugačiju politiku. U svakom slučaju njeno je pravo da novu platformu utvrdi i da na osnovu toga povlači određene spoljno političke poteze. To je moje prvo pitanje ovde.
U ovoj sali vidim i neke druge ministre koji su još uvek ministri ili će do danas popodne biti ministri. Svako od njih je mogao da bude na nekom mestu. Gospodin Stefanović je danas možda mogao da bude u Prištini ili u Briselu, gospodin Šutanovac na nekoj karauli, pa su ipak dovoljno pristojni i dovoljno vaspitani da se sada ponašaju kao poslanici i da ne koriste to vreme tehničkih ministara ili funkcionera odlazeće vlade baš do poslednjeg sekunda.
Drugo pitanje tiče se jedne vrlo važne stvari, a to je pitanje izbora Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana. To pitanje je otvoreno u javnosti. Znate da je pre nekoliko dana zvanično istekao mandat bivšeg zaštitnika građana, Saše Jankovića, za koga u našoj stručnoj i opštoj javnosti vlada ne podeljeno uverenje da je odlično obavljao svoj posao.
Prošli saziv Skupštine nije ispunio svoju zakonsku i ustavnu obavezu da pre isteka mandata odlazećeg Ombudsmana izabere novog.
Podsećam vas da je ta procedura pokrenuta u prošlom sazivu krajem februara i početkom marta i da pred ovim parlamentom postoji validan važeći predlog da se gospodin Janković ponovo izabere na tu funkciju. Između ostalih, takav predlog je podnela u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine i poslanička grupa LDP.
Taj svoj zahtev ili predlog nekadašnjem ustavnom odobru, danas Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i dalje smatramo validnim i očekujemo da se ova skupština u najskorije vreme o tom predlogu izjasni ili da budemo obavešteni da poslaničke grupe u ovom sazivu ili poslaničke grupe vladajuće većine nameravaju da nekog drugog predlože i izaberu za budućeg zaštitnika građana. Mislim da je važno da to već danas znamo. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući sve ono o čemu je koleginica Popović govorila, za LDP je ovo veoma važno pitanje. To nije samo pitanje organizacije sistema državne uprave ili poslova između određenih resora u Vladi, odnosno budućih ministarstava. Pitanje uređenja zemljišnih knjiga, odnosno katastra i svojinskih prava je jedno od ključnih pitanja u procesu modernizacije i evropeizacije Srbije. O tome smo mnogo govorili i u mandatu prethodne Vlade, pre svega kada je gospodin Dulić, kao resorni ministar, dolazio pred ovaj parlament sa svojim zakonima ili izmenama zakona koje su se ticale postupka legalizacije, s jedne strane, a sa druge strane, funkcionisanja građevinske industrije u uslovima krize.
Pitanje urednosti, načina vođenja, mogućnosti da se građani pouzdaju u ono što se nalazi u dokumentima za koje je i po ovom zakonu nadležan Republički geodetski zavod, jedno je od ključnih pitanja investicione politike odnosno razvojne politike, a samim tim i ekonomske politike i politike privrednog razvoja u ovoj zemlji u budućnosti. Ne verujem da taj problem može da se prevaziđe, recimo, otvaranjem kancelarije za brze odgovore, što će očigledno biti jedan od predloga nove vlade. Prosto, taj problem mora da se reši na sistematičan način.
Mi smo u prošlom mandatu imali nekoliko vrlo zanimljivih razgovora sa gospodinom Dulićem, da bi se na kraju ispostavilo da u konkretnim situacijama mogućnost da građanin dođe do rešenja svog problema zavisi od dobre volje, sposobnosti, spremnosti lokalnih činovnika odnosno lokalnih službenika koji su formalno u nadležnosti republičkog organa, odnosno Republičkog geodetskog zavoda. To umnogome otežava situaciju i kada je u pitanju uređenje sistema javnih knjiga, kao i kada je u pitanju rešenje problema legalizacije.
Do sada je vrlo često republička vlast išla tim demagoškim ili populističkim putem, pokušavajući da formira ili da predloži rešenja koja će na prvi pogled građanima izgledati atraktivni i prijemčivo, a onda, već nakon nekoliko nedelja ili nekoliko meseci, i u primeni tog zakona, u ovom slučaju od Republičkog geodetskog zavoda, pokazivalo se da građanin zapravo dolazi u još komplikovaniju i još težu situaciju.
Zašto sam rekao da ovo pitanje i pitanje mere modernizacije Srbije? Mi praktično imamo gotovo 70 godina taj problem. Sistem zemljišnih knjiga u Srbiji u mnogome funkcioniše onako ili predstavlja sliku zatečenog stanja negde u vreme pred Drugi svetski rat. Oni delovi naše zemlje u kojima važi, recimo, austrijski građanski zakonik i neki drugi pravni sistemi i dan danas ima mnogo uređeniji sistem, evidencije svojine i prava po tom osnovu, nego neki drugi delovi Srbije.
Možda u ovoj raspravi koja je danas još uvek politička, to pitanje ne može da dobije svoj prostor koji zaslužuje. Mislim da će rešenje tog problema biti jedna od ključnih mera uspešnosti nove vlade u predstojećem periodu. Zbog toga mi je žao što više pažnje nije posvećeno ovom amandmanu i što on nije prihvaćen.
Još jednom, ovde se pre svega radi o evidenciji, o korišćenju svojinskih prava, o funkcionisanju pravnog poretka i zbog toga je logično da Ministarstvo pravde ili Ministarstvo pravde i državne uprave ima posebne nadležnosti u tom pogledu. Ovo nisu, ili nisu pre svega, inženjerske i tehničke stvari. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram dve povrede Poslovnika koje ste učinili pre desetak minuta. Povrede članova 106. stav 1. i člana 107. Gospodin Stojanović je govorio potpuno mimo teme. Vi ste propustili da ga opomenete, odnosno prekinete.
Gospodin Stojanović je u jednom trenutku izrekao vrlo opasnu tvrdnju kvalifikujući karakter akcije "sablja", koja je sprovedena 2003. godine, govoreći o jurišnicima, o kršenju zakona itd. Vama to možda ne znači. Građanima ove zemlje ti događaji veoma mnogo znače. Konačno, oni su ocenjeni već pred institucijama ove zemlje presudama Specijalnog suda u Beogradu, gde je većina onih koji su procesuirani u "sablji" osuđena na višedecenijske kazne zatvora. Mislim da je važno da u ovom trenutku ne napravimo presedan u kome će biti moguće da od sutra, ili od ponedeljka svako može da govori ovde na način na koji hoće. Pretpostavljam da je onda sledeća faza da gospodin Drecun u svom starom maniru ponovo počne da pronalazi albanske teroriste uvijene u albanske zastave, kao što je svojevremeno govorio.
Zbog toga mislim da to nije politika nove Vlade. Mislim da su to pojedinačni incidenti i zbog toga mislim da je bilo važno da to u ovom trenutku prekinete.
Druga povreda Poslovnika koju reklamiram je ovaj neverovatan način na koji izrekli ili niste izrekli opomenu gospodinu Andriću. Nisam do kraja shvatio da li je gospodinu Andriću izrečena opomena u skladu sa ovim poslovnikom? Ako ste to učinili, onda to morate da uradite na osnovu člana 109. Poslovnika. Molim vas da mi citirate koju je to povredu Poslovnika učinio gospodin Andrić, pa ste mu izrekli opomenu? Sada je ovde predsednik Skupštine. Očigledno ćete vi morati da razrešite ovu situaciju.

Mi smo neutralni, LDP, niti nam se žuri, niti predajemo vlast, niti preuzimamo vlast, ali mislim da prosto nema uslova više da se radi noćas. Ono što je povreda Poslovnika, vrlo retka ovde, a mislim da ste je prilično nesvesno učinili, gospodine Stefanoviću, mislim da ste povredili član 34. Poslovnika, koji je u vezi sa članom 26. Zakona o Narodnoj skupštini, kada ste ovde govorili o pravilima rada, o tome kako se određuje da li Skupština treba da nastavi da radi ili ne. To nije pitanje većinske volje ovog parlamenta, u ovom parlamentu postoji telo koje se zove Kolegijum Narodne skupštine, koje činite vi, potpredsednici Skupštine i šefovi poslaničkih grupa. O ritmu rada Narodne skupštine odlučuje Kolegijum. Ako ne verujete meni, možete to da proverite sa gospođom Đukić-Dejanović. Mislim da je to pohvala, možda ne za vas, gospodine Dačiću, ali makar za potpredsednicu vaše partije za prethodnih nekoliko godina.

Nisam siguran, čini mi se da je gospodin Andrić govorio 11 minuta i 40 sekundi, a mislim da je vreme LDP 16 minuta i 40 sekundi.
(Predsednik: Vaše ukupno vreme je bilo 16,48. Imate dva minuta i 20, 30 sekundi maksimalno.)
(Judita Popović: Nije tačno, pratili smo, 11 minuta je govorio. Ostalo je pet minuta sigurno.)
(Predsednik: Pet minuta sigurno nije ostalo, ali tražićemo službenu evidenciju. Izvolite.)
Poštovani predsedniče, kandidatu za predsednika Vlade, kandidati za ministarke i ministre, dame i gospodo narodni poslanici, osim što je u ovo gluvo doba noći, meni se nekako čini da se i mi nalazimo u nekoj vrsti gluve sobe, da malo šta u ovom trenutku već izlazi iz ove prostorije i da polako postajemo samo zatočenici te formalne obaveze da večeras ili sutra u toku dana izaberemo Vladu i mislim da je to najtragičnija stvar u ovom trenutku.
Ovo svakako nije prva sednica ili prvi politički događaj koji traje čitave noći. Pretpostavljam da sam jedan od mlađih poslanika, izuzimajući kolegu Selakovića koji je mlađi od svih kandidata za ministre, ali bilo je puno ovakvih sednica u proteklih 20, 25 godina. Mislim da smo danas u problemu što pre tih 20 ili 25 godina su ljudi ovo gledali sa nekakvim očekivanjem. Danas mislim da nemaju nikakva očekivanja i da je ta vrsta letargije najveći problem ove zemlje.
Zašto ovo govorim? Nemam problem sa prve dve stranice vašeg Ekspozea. Mislim da tu jeste rekli neke istine koje su Srbiji u ovom trenutku potrebne. Imam problem sa preostalih 20 stranica. Ono što ste na tih 20 stranica napisali, gospodine Dačiću, nisam siguran da su pravi odgovori na sve one probleme koji su se istakli na samom početku svog Ekspozea.
Opozicija obično prigovara vladi i stalno iznosi tu bojazan da vlada neće ostvariti neke od svojih planova koje je dala u ekspozeu. Moram da vam kažem, makar što se tiče LDP, za jedan dobar deo ekspozea se nadamo da ga nećete ostvariti. Pogotovo kada su u pitanju ovi ekonomski sektori, odnosno moguća ekonomska rešenja koja ste ponudili kao odgovor na ekonomsku i socijalnu krizu u Srbiji. Divni su ti citati i "Forda" i nekih drugih, ali problem je što "Ford" nije bio direktor javnog preduzeća koje je proizvodilo automobile, nego je bio nekakav privatan proizvođač, nije uvozio automobile pa ih prodavao, nego je počeo da ih proizvodi.
U ovom ekspozeu ne vidim nijedan način kako biste vi ili ljudi, hajde da tako kažem, vaše ideološke provenijencije rekli kako ćete stvoriti neku vrstu dodatne vrednosti. Divni su ti planovi o besplatnom zdravstvu, ali tu je i gospođa Đukić Dejanović, pretpostavljam da bi to možda mogla bolje da vam objasni. Ako kažete da se zalažete za besplatno zdravstvo, to znači da ukidate doprinose za zdravstvenu zaštitu. Sve dok građani plaćaju te doprinose, zdravstvo u našoj zemlji nije besplatno. I sa ovim i ovakvim doprinosima, Republički zdravstveni fond ne može da servisira ni minimum svojih obaveza. Vi se sećate kako smo završili protekli saziv parlamenta, sa ogromnim kreditima za "Galeniku" i ogromnim garancijama za neka druga javna preduzeća. Ovo što vi ovde nudite kao efikasan model rešenja svih tih problema, prosto ne može da izdrži test realnosti ni zemalja koje su mnogo razvijenije od Srbije.
Pratio sam ono što ste radili i ono o čemu ste govorili u kampanji i nakon kampanje. Dobro je da se izašlo iz te jedne vrste izolacionizma kojoj smo ili kojoj ste bili skloni, ali ne možete uzimati segmente pojedinih rešenja ili, kako bih rekao, modernih tendencija u državama, koje se po svemu razlikuju u Srbiji, i tako ih veštački kalemiti na naše političko ekonomsko tlo. Vi niste prvi, vi niste usamljeni…
(Predsednik: Vreme, gospodine Đuriću.)
… niste usamljeni primer u tome. Mislim da su to vaše najveće greške, odnosno one tačke kontinuiteta u odnosu na prethodnu vladu. Mi nećemo glasati za vašu vladu, ali vas još jednom molim, na vama je u ovom trenutku velika odgovornost, izabrali se da budete predsednik Vlade, osim što morate da vodite Vladu, morate da probate da kontrolišete i nešto što u ovim prvim danima liči na neku vrstu odisaja naroda. Kolega Selaković će takođe znati o čemu se ovde radi. To je jedna prilično ružna, ne bih voleo da se desi ponovo, ali paralela sa nečim što se dešavalo u Srbiji pre 120 ili 130 godina, u jednom vrlo važnom istorijskom trenutku. Hvala.

Poštovani predsedniče, potpredsednici parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, meni se čini da je ovo jedan od najhaotičnijih dana u novijoj parlamentarnoj istoriji Srbije. Konkurencija je žestoka, s obzirom na to kako su počinjale vlade ili vladajuće koalicije u proteklih nekoliko godina. Danas smo imali popodnevni početak sednice, sednice odbora koje praktično neprekidno teku, neke sednice na koje nisu ni pozvani svi članovi. Hajde da se uzdamo u to da ćete se za nekoliko dana bolje organizovati.

Sa druge strane, vrlo je neobičan i način na koji dolaze pred ovaj parlament dva ili tri zakona koja zapravo treba da definišu i sastav i prioritete i način na koji će raditi buduća Vlada.

Gospođo Tabaković, u jednom trenutku ste rekli, nadam se da vas ispravno citiram, nije sramota kada se kusur vrati da se on i prebroji. Slažem se sa vama i u smislu kontrole, ali i danas ovde imamo dva zakona ili jedan zakon koji je suštinski vaš koalicioni sporazum, to je Zakon o ministarstvima i nešto što je politički kusur u toj podeli plena, a to je izmena, kako vi kažete, tehnička izmena zakona koji se bavi kontrolom službi bezbednosti, odnosno ovaj deo koji se tiče saveta sekretara nacionalnog saveta za bezbednost. To je zapravo politički kusur. Preko te tačke se prelama sve ono što je veliki problem u ovoj vašoj koaliciji već na samom početku. Zbog toga imate vrlo čudnu situaciju da vi obrazlažete ove zakone, da sve vreme pokušavate da nam najavite ekskluzivan govor kandidata, odnosno mandatara, budućeg premijera za sutra ili za petak. To ovom parlamentu nije dovoljno. Ne možete da nas držite dva ili tri dana tako što ćete se baviti kozmetičkim promenama zakona ili komentarisati samo one delove izmeđenog zakonodavstva za koje verujete da vam idu u korist ili da će se dopasti građanima ili onim retkim građanima koji verovatno imaju snage još da gledaju ovu sednicu skupštine, a da zanemarite neke krupne i suštinske stvari.

Imao sam dilemu da li da krenem od ovog zakona o službama bezbednosti ili od Zakona o ministarstvima. Počeću od ovog prvog zakona.

Vi ste predložili nešto što zovete tehničkom izmenom, u smislu da će, ako se ovaj vaš predlog zakona usvoji, očekujem i za amandman za koji čujem da će biti podnet, praktično predsednik Republike dobiti jednu sasvim novu nadležnost, da imenuje sekretara Nacionalnog saveta za bezbednost. Jeste, to je suštinski potpuno nova nadležnost predsednika Republike.

Jeste to je suštinski potpuno nova nadležnost Ustavnog suda. Vaša replika će verovatno biti da je to tako bilo i u dosadašnjem sistemu vlasti. Jeste bilo, ali ja mislim, juče smo o tome govorili, ne bi trebalo da se povodite za najgorim primerima. Meni je istovremeno prosto fascinantna ta fascinacija službama bezbednosti svake nove vlasti ili delimično nove vlasti koja pokušava da preuzme kontrolu nad državnim aparatom, pa i nad tim delom državnog aparata u Srbiji.

Očigledno je da i vi vrlo insistirate na toj, ipak bih rekao na kraju, zabludi koja postoji o moći tih službi i njenoj gotovo neograničenoj mogućnosti da se on i zloupotrebljava u političkom životu. Međutim, moram da vas upozorim da ste predlažući ovakvu izmenu zakona zaboravili da se u međuvremenu desilo još nešto. Kao što znate Ustavni sud Srbije je u onom trenutku kada je postalo jasno da vi formirate novu vladu, ili novu vladajuću većinu, naprasno počeo da radi u tri smene i doneo je čitav niz novih odluka.

Jedna od tih odluka Ustavnog suda utvrđuje da je formiranje Nacionalnog saveta za infrastrukturu protivustavno. Ta odluka Ustavnog suda, obrazloženje, način rezonovanja Ustavnog suda u toj odluci je apsolutno primenljiv i na slučaj ovog zakona, koji vi danas predlažete, odnosno za Savet za nacionalnu bezbednost. Šta kaže Ustavni sud, kada govori o tome, zašto je Nacionalni savet za infrastrukturu neustavan?

Dakle, po oceni suda nadležnosti predsednika Republike mogu se konstituisati jedino Ustavom, kao najviše rangiranim pravom Republike Srbije za razliku od ovlašćenja Narodne skupštine i ovlašćenja Vlade, koje pored eksplicitno navedenih poslova mogu da vrše i druge poslove određene Ustavom i zakonom.

Nije sporno ni da se ovlašćenja predsednika Republike zakonom mogu razraditi, ali se ona nikako ne mogu proširivati. Vi ovakvim Predlogom zakona direktno proširujete postojeće ustavne nadležnosti predsednika Republike. Nađite mi osnov u Ustavu Srbije koji sada važi, koji ste zajedno propisali i usvajali, nađite mi osnov za nadležnost predsednika Republike da on imenuje sekretara ovog saveta. Da ne pričamo o tome što su ta pitanja u praktično isključivoj ingerenciji Vlade, osim u onom delu, koje je zakonsko uređenje, kojim se bavi Narodna skupština.

Dakle, ovakva izmena zakona će sasvim sigurno pasti u postupku ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom. Imam odmah jedan predlog za vas. Da li vi pristajete da ukoliko zakon bude usvojen on ode na prethodnu kontrolu ustavnosti pred Ustavnim sudom? Dakle, u onom periodu pre nego što on bude proglašen, odnosno pre nego što stupi na snagu. Vidim da se smejete gospođo Tabaković, mnogo je takvih osmeha bilo iz ovog dela sale u prethodne četiri godine, sada se situacija okrenula.

Dakle, na generalnom nivou smatram, i mislim da sam to i dokazao da je ovakva odredba zakona protivustavna. S druge strane, pošto očigledno imate nameru da usvajate ovaj zakon, mi smo otišli korak dalje i predložili smo jedno međurešenje. Ukoliko već želite da na ovaj način menjate zakon, hajde da onda stavimo u zakon i neke posebne kriterijume. Ko može da bude imenovan na tu vrlo važnu poziciju?

Mislimo da bi bilo u redu, recimo, da postoji zabrana članstva u političkoj partiji za lice koje će biti kandidat, odnosno koje će biti budući sekretar tog saveta. Mislim da će to svakako doprineti otklanjanju onih sumnji koje kažu da su službe bezbednosti kod nas visoko politizovane, da su one pod partijskom kontrolom, da se koriste u međupartijskim obračunima i generalno u partijskom životu.

Drugi deo amandmana koji smo podneli na ovaj član kaže da bi recimo bilo dobro da postoji izričita zabrana sukoba nadležnosti. Dakle, da sekretar Nacionalnog saveta ne može da bude lice koje istovremeno obavlja drugu javnu funkciju.

Ako ste raspoloženi da gradite drugačiji sistem službi bezbednosti, sistem sa efikasnom kontrolom tih službi, onda mislim da je prosto normalno da prihvatite te amandmane. Ako je ovakav predlog posledica stava novoizabranog predsednika Nikolića, koji je nezadovoljan sadržajem onoga što je dobijao od službi bezbednosti, kao izveštaj, pa je to velikodušno ponudio i opoziciji, onda je ovo potpuno pogrešan put.

Ne znam da li će Ustavni sud imati snage ovo da obori za tri, šest meseci, ili tek kada jednom izgubite vlast, ali sam sasvim siguran da će to morati da učini. Da ne pričam o tom posebnom problemu, da u ovom zakonu samo ne piše ime čoveka koji će biti imenovan na tu funkciju. Nije bilo mnogo primera. Znate i ova prošla vlast je makar pravila nekakvu opštu normu, pa se to zvalo šef kabineta predsednika Republike. Vi samo što niste napisali ime gospodina Vučića u ovom predlogu zakona i da predložite još i biografiju, uz predlog koji ste podneli.

Amandman je u proceduri. Vaš odnos prema njemu, ne samo vaš odnos, odnos svih stranaka koje će činiti buduću vladajuću koaliciju u mnogome će obeležiti i politički put vaše Vlade u narednom periodu.

Što se tiče Zakona o ministarstvima, nisam očekivao da ispunite obećanja koja ste davali pre godinu, ili godinu i po dana, i vi ste u tom smislu, moram da priznam, bili poprilično iskreni kada ste danas ovde govorili. Vi ste nam zapravo rekli da je činjenica da se taj broj za pet ministarstava, čini mi se, na kraju razlikuje od vašeg inicijalnog predloga od 12 ministarstava, zapravo rezultat vaše ambicije da imate što širu vladajuću koaliciju.

Vi ste istakli kao poseban kvalitet buduće vladajuće koalicije, to što će ona imati 140 ili 150 narodnih poslanika, ali znate nije cilj parlamentarnog života, a onda izvršne vlasti, da ona u sebi obuhvati svih 250 narodnih poslanika, ili što širi krug partija. Mislim da ste i tu lekciju o tome kako je to veštačko stvaranje lažne stabilnosti zapravo loše, takođe mogli da naučite od prethodne Vlade. Vi ste očigledno krenuli apsolutno istim putem i to se prosto vidi u ovim spisku ministarstava. Tamo negde od 13, 14 ministarstva se jasno vidi da su to ona ministarstva koja su u poslednjim fazama tih vaših međustranačkih razgovora, koje je ovde vrlo ekstenzivno citirate. Moram da vam kažem da oni nisu od naročitog značaja ni za poslanike u ovoj skupštini, ni za građane Srbije.

Dakle, ono što ste se dogovarali kako ste divno sarađivali, kako ste uspeli da napravite divnu Vladu, o tome ćemo suditi od petka ili ponedeljka. Nema potreba da nas tim drugarstvom i harmoničnim odnosima ovde fascinirate, tim nadležnostima koje ste prebacivali iz jednog u drugo ministarstvo.

Dakle, iz ovog Predloga zakona o ministarstvima se ne vidi nikakva politička logika, na koji način vi želite da reformišete državu. Sami ste rekli  da se opis i poslova ministarstava, ono što je suština  ovog zakona, osim ovog člana 2. koji kaže koja su ministarstva, nije mnogo menjao. Niste odstupili od tog pristupa koji operiše isključivo brojem i nazivom ministarstava, a ispod toga u strukturi državne uprave, koja je još daleko od toga da bude javna uprava u ovoj zemlji, zapravo se ništa ne menja.

Jednu stvar pokušavate da promenite i to činite na najgori mogući način. LDP je podnela amandman na član 38. ovog zakona. Za koji ja mislim da je prosto katastrofalan. Vi tim zakonom dajete izričitu nadležnosti  Vladi, apsolutno protivzakonito. Rekao bih i protivustavno. Da po sopstvenom nahođenju, praktično potpuno arbitrarno, smenjuje ljude koji se nalaze na određenim položajima i postavlja, nešto što se zove, vršioca dužnosti. To je zaista neverovatno.

Naravno, slažem se da je stanje u državnoj upravi u Srbiji potpuno katastrofalno, da je to leglo nepotizma, partijskog kadriranja, stranačkog zapošljavanja. U mnogim segmentima lenjosti, sporosti, neefikasnosti najgore vrste. Taj ozbiljan problem ne možete da rešavate na ovakav način, sekirom i da opet za nekoliko meseci dođete, kao država ili kao Vlada, u problem da pred sudovima svi ovi ljudi, koje očigledno planirate da sasečete u državnoj upravi dođu pred sud da vas dobiju i da poreski obveznici ili plaćaju naknadu štete njima ili da morate da ih vraćate na posao, pa da vrlo brzo dođemo u situaciju opštinske uprave u Leskovcu, gde se dolazi 15 minuta pre početka radnog vremena zbog toga što je to jedini način da oni službenici koji prvi stignu zaista i sednu. Zato što ima više službenika, nego slobodnih stolici u zgradi skupštine opštine ili opštinske uprave.

Dakle, nije to suština. Suština je u tome da morate da probate da stvorite početak, makar utisak, a nakon toga i da nešto konkretno radite. O tome da državna služba više ne bude najatraktivnije zanimanje ili posao u ovoj zemlji, da date mogućnost privatnom sektoru da se razvije, da dozvolite konkurenciju, da suzbijete monopole, da evropeizujete zemlju, da prosto otvorite normalno tržište na kojima će se ljudi takmičiti i gde se na neki način angažman u državnoj upravi, pogotovo na tim srednjim ili nižim pozicijama biti zapravo poslednji izbor, pogotovo, mladih ljudi koji pokušavaju da nađu posao. Umesto toga vi ste ovaj princip, ovo očekivanje da ćete sada kao delimično nova vlast, zameniti ogroman deo državnog aparata doveli do savršenstva odredbom na kraju zakona, gotovo, u prelaznim i završnim odredbama.

Gde su kriterijumi za tako nešto? Vaš jedini kriterijum o kome govorite u zakonu kaže – ukoliko nije, ne znam koja je tačna formulacija, zadovoljio potrebe posla. O tome sudi ministar.

Dakle, službenik na položaju nije ostvarivao rezultate u svom radu. Znate, u ovoj zemlji ipak postoje neki drugi zakoni, neki drugi pravni propisi. Postoji neki sistem kriterijuma. Ajde, ako nećete za ovog sekretara Nacionalnog saveta da postavite kriterijume, mada mislim da bi neki od njih, gospodin Vučić mogao da ispuni, onda bar ovde stavite neke kriterijume kada želite na ovaj način da rušite sistem državne uprave.

Šta mislite, šta u ovom trenutku misli prosečan građanin Srbije ili gledalac ovog prenosa? U kojim će ministarstvima, u kojim će sektorima državne uprave biti seče ovih kadrova? Samo u onim u kojima je deo tih kadrova došao iz DS,  ili na predlog DS, ili se vama ili osnovano ili neosnovano čini da oni imaju veze sa DS. U onim sektorima koje je vodila SPS, G17 plus, odnosno URS, PUPS i neke druge partije, to se sasvim sigurno neće desiti. Ili nas demantujte. Dođite za tri meseca pred ovaj parlament sa spiskom, biografijama i rezultatima rada tih ljudi, pristajem unapred, izviniću vam se ukoliko danas nisam bio u pravu.

Vi odlično znate da će se to dogoditi. Ta atmosfera se već vidi i na samom početku rada ove skupštine.

U nekim drugim rešenjima smo podneli čitav niz amandmana. Slažem se sa ovom argumentacijom koja je vezana za deo, odnosno za one sektore koji se bave ljudskim pravima. Podneli smo amandmane koji treba delimično da prošire ne samo naziv nego i delokrug Ministarstva pravde, koje treba da bude Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava i javne uprave. Neki predlozi amandmana su kod Ministarstva finansija, kod Ministarstva rada, ali o tome će govoriti moje kolege u nastavku ovde diskusije.

Voleo bih da se mandatar, budući premijer, danas na samom početku obrati ovom parlamentu. Mislim da je to vrlo važno, ukoliko već kažete da ova vlada neće funkcionisati na isti način na koji je funkcionisala prethodna, ili da koalicija neće funkcionisati na taj način, da to na neki način probate i da pokažete ovom parlamentu. Ovaj zakon ipak obrazlaže politička partija koja neće imati najveću odgovornost. Vi ste budući premijer i vi ćete snositi političku štetu, ili ubirati političku korist od rezultata ovakvih zakona. Zbog toga sam ovo rekao. Hvala.