Ne, nego po Poslovniku. Dopustili ste da ministar Dinkić uradi ono što ovde obično radi, pogotovo ono što je radio poslednja dva dana ili ova dva dana kada raspravljamo o budžetu, da dozvolite da na kraju, kada praktično više ne može da se odgovara na ono o čemu je on pričao, ponizi ovaj parlament i kaže da sve ono što smo mi radili dva dana, sve primedbe koje smo podneli, desetine amandmana koje je uradila opozicija u ovom parlamentu, da su neozbiljni i da nije bilo ozbiljnijih kritika budžeta, a onda 20 minuta odgovara na nešto što za njega nije ozbiljna kritika budžeta.
Kada ste već otvorili ta pitanja, gospodine Dinkiću, onda je red da nam kažete i kako ćete restrukturirati ta preduzeća već do 1. juna 2014. godine. Kada odgovarate gospodinu Cvetkoviću ili DS, pretpostavljam da mislite na PKB, koji danas navodno nije uspešan. Slažem se da to nije možda najpovoljniji model, ali onda to verovatno važi i za RTB Bor, na koji ste toliko ponosni da uspešno posluje, a između ostalog znate da uspešno posluje i zbog toga što je u restrukturiranju i što nijednu od zaostalih obaveza koje ima već 10 ili 11 godina ne mora da servisira i ne mora da plaća.
Na mnoga pitanja koja je pokrenula LDP u petak, pre nego što ste izazvali ili učestvovali u onom besmislenom incidentu sa tvitom i tviterom, zbog koga cela Srbija čitav vikend misli da smo ovde nekakvi neradnici koji su se najeli ćevapa u restoranu, a uveče uspeli da se posvađaju oko društvenih mreža, niste odgovorili na pitanja da li prihvatate amandmane koji govore o tome da DRI treba strogo da kontroliše novac ili transfere koji idu prema Kosovu. Samo delimično ste odgovorili na pitanja koja se tiču dotacija Nacionalne službe za zapošljavanje. Nijedan odgovor nismo dobili na pitanje kako ćete se odreći ili kako nećete više davati subvencije ili garancije ili plaćati održavanje tekuće likvidnosti "Srbijagasa" od 1. januara 2013. godine, a danas to ne možete da učinite. To niste dali ni kroz ove odgovore. Jedva čekamo raspravu o javnim preduzećima. Tu će se tek videti koliko je površna ta prva, druga ili treća faza konsolidacije o kojoj govorite.

Uvažena potpredsednice, ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, dva meseca je prošlo, gospodine Dinkiću, od našeg poslednjeg velikog susreta u ovoj sali, kada smo razgovarali o rebalansu budžeta za 2012. godinu i setu zakona koje ste najavili kao zapravo udarni talas, početak svojih velikih strukturnih i svih drugih reformi.
Dva meseca nakon toga ste, moram to da kažem, u političkom smislu ponovo gotovo potpuno sami u ovom parlamentu. Tu je dosta vaših saradnika iz ministarstva, ne mislim na to, ali u političkom smislu vi i vaša stranka praktično stojite iza ovog budžeta i branite ga.
Drago mi je da je govorio kolega iz SNS, a pre njega nešto malo gospodin Arsić, bez toga bi se uplašio već za sudbinu vašeg budžeta, s obzirom da većina poslanika SNS u prijavama za reč povodom budžeta nije navela da li je za ili protiv, pa je to možda moglo da stvori neku sumnju da ćete do poslednjeg momenta morati da strepite.
Nezavisno od toga, mislim da većina primedbi, pre svega onih političkih, vrednosnih, kako hoćete, pozicija sa kojih smo kritikovali rebalans budžeta u septembru i izmene nekih drugih zakona zapravo stoje i danas. To ste mogli da vidite i u današnjoj raspravi. Ne zameram vam mnogo, zapravo ne zavidim vam zbog situacije u kojoj se nalazite i ne zameram vam zbog načina argumentacije koju koristite. Vi ste ministar finansija i privrede u Vladi koju vodi premijer koji na televiziji kaže da ima ogroman problem sa ekonomistima, da stalno sa njima priča i da stalno ekonomisti na svaki njegov predlog koji iznese kažu da tako nešto nije moguće.
Međutim, premijer je propustio da pomisli da je možda u njemu problem, a ne u svim onim ekonomistima koji tvrde da njegovi modeli razvoja zemlje, razvoja društva, razvoja ekonomije prosto nisu održivi. Ovde se, kao i obično, kada se razgovara o Predlogu budžeta poslednjih nekoliko godina stalno ponavljaju te fraze kako postoje razvojni budžeti i kako postoje socijalni budžeti i kako je naš budžet divan zato što je po malo od jednog i od drugog, a niko ne ode korak dalje.
Dakle, postoje jasna merila da li je budžet razvojni i da li je socijalan. Razvojni budžet je onaj koji će na kraju određene godine, u ovom slučaju 2013. godine, dovesti do toga da privreda bude veća, da privreda bude snažnija, da zaposlenost u ovoj zemlji bude veća nego što je sada, odnosno da nezaposlenost bude manja. Potrudiću se da vam u nastavku pokažem da ni jedan od tih ciljeva nećete uspeti da ostvarite u 2013. godini, kao što ni prethodne vlade to nisu uspevale insistirajući na sličnim modelima budžeta kao što vi danas činite.
Sa druge strane, ako kažete da je Predlog budžeta socijalan ili socijalno odgovoran, onda jedno merilo postoji za to – da li će na kraju godine bolje živeti prosečan stanovnik ove zemlje nego što živi u ovom trenutku i posebno da li će nešto lakše, nešto kvalitetnije živeti one kategorije našeg stanovništva koje su socijalno ugrožene? Naravno da neće bolje i lakše živeti. Tu dolazimo do prve grupe problema – ponovo ništa niste učinili da konačno jednom u ovoj zemlji utvrdimo ko je to u stanju socijalne potrebe, socijalne nužde i kome zaista treba pomoći.
Danas ste imali jednu raspravu, trudili ste se da budete odmereni prema svom koalicionom partneru iz PUPS, to poštujem, ali ste zapravo rekli ono što je suština, da koncept onoga što ste zajedno zvali trinaesta penzija nije održiv, da on ne vodi računa o tome kojim kategorijama treba pomoći i da je mnogo bolji model onaj za koji najavljujete da ćete ga ostvariti u drugoj polovini 2013. godine, a to je da targetirate one penzionere koji su zaista ugroženi.
Međutim, za sada ne postoji ni jedan predlog, ni jedna akcija ove Vlade, ne mislim samo na vaše ministarstvo, nego pre svega na one koji politički vode Vladu, koji nas uveravaju u to da će tako nešto biti urađeno. Mi smo to sve slušali na isti način, u istim formulacijama i od nekih prethodnih vlada. Već je ovde mnogo puta rečeno.
Suština budžeta, suština svake rasprave o budžetskoj, fiskalnoj i ekonomskoj politici je politička odluka šta ćete u jednoj godini i od koga uzeti i šta ćete i na koji način dati. Vaša odluka je bila da u budžetu za 2013. godinu uzmete od svih, uzmete još više od svih i to činite merama koje ste usvojili pre dva meseca, odnosno povećanjem PDV. To ste učinili povećanjem akciza, to činite i novim Predlogom zakona o akcizama, kojim od one naredne godine uvodite još više akciza. Rešili ste, s druge strane, na rashodnoj strani da onima koji su vezani za državu, pre svega onima koji rade u javnom sektoru ili su penzioneri, zapravo smanjite prihode ili primanja u 2013. godini.
Meni je fascinantno kako gotovo svi ili svi predstavnici vladajuće koalicije, koji su danas učestvovali u raspravi, izbegavaju da istaknu tu činjenicu. Plate i penzije će realno biti manje na kraju 2013. godine nego što su danas. Biće manje za onu razliku između one minimalne stope rasta, koju ste predvideli u dva navrata tokom 2013. godine, i razlike inflacije koja će biti. Vi znate da inflacija u 2013. godini neće biti 5,5%, biće znatno veća od toga, kao što ni u ovoj godini koju završavamo nije bila u granicama projektovane, željene ili ciljane, nego je bila znatno više od toga.
40/1 JJ/MĆ 17,50-18,00
Postoji nekoliko načina ili nekoliko dokaza za ovu moju tvrdnju. Malo se o tome ovde pričalo, vi ste predložili zakon o izmenama i dopunama, odnosno dopunama Zakona o akcizama. Prvi put uvodite nešto što je, da kažem, na teorijskom nivou pohvalno, a to je projekcija rasta ili kretanja akciza u narednim godinama. Dakle, ne samo u sadašnjem trenutku i koji primer hoćete da uzmemo? Na primer, iznosi akciza na naftne derivate. Kolika je danas akciza na dizel goriva, na različite tipove? Četrdeset dva dinara, da li je tako? Kolika će biti 1. januara 2014. godine? Biće 46 dinara, a onda će 1. januara 2015. godine biti 50 dinara. To znači da vi nameravate da podignete akcize za oko desetak posto. Da li je tako u svakoj od tih godina? Meni to govori da vi tako planirate i stopu inflacije u tim godinama. Da nam zapravo kroz to govorite kolika će biti inflacija, kao što nam to kažete na različite druge načine, kao što nam to kažete i kada pogledamo razliku između ovogodišnjeg iznosa budžeta, odnosno iznosa budžeta za 2013. godinu i 2012. godinu.
Jedno veliko pitanje ste ponovo preskočili, a to je pitanje subvencija. Vi ste nam rekli u raspravi jutros, to ste najavljivali i u septembru mesecu da ćete radikalno srezati subvencije. Niste to učinili gospodine Dinkiću. One su manje zbog ovoga iznosa koji je manji u slučaju "Fijata", ali je kod najvećeg gubitaša, pre svega kod "Železnice", subvencija veća za 800 miliona dinara, za osam miliona evra. Ništa niste u tom pogledu uradili.
Kada govorimo o nekim drugim vrstama pomoći, vi ste ispravno rekli, naravno da nije subvencija državnom sektoru ili javnim preduzećima samo ono što se u budžetu zove subvencija. To su osim garancija, odnosno plaćanja po garancijama i to što država godinama je žmurila na jedno ili na dva oka i dozvoljavala tim, kako bih rekao, privrednim entitetima, ako to uopšte može da se nazove nekim subjektom u privredi, da ne plaćaju nikakve režije, da prave dugove, da gomilaju dugove prema EPS, prema nekim drugim delovima državnog sektora. Tako je nastalo to vrzino kolo nelikvidnosti o kome stalno govorimo. Kako će se to promeniti od 1. januara 2013. godine? Vi kažete da ste obezbedili za saniranje starih drugova likvidna sredstva, a propuštate da nam kažete kako ste ih obezbedili. Koristite jedan argument za koji nisam očekivao da ga koristite zato što je to zapravo citat izjava i opravdanja Mirka Cvetkovića iz druge polovine prošle godine.
Dakle, kad nam kažete kako ste se potrudili da novim zaduženjima, emitovanjem obveznica preko svake mere ili preko one mere koja je bila prvobitno planirana, kako ste se potrudili da zemlji obezbedite stabilnost u prvih nekoliko meseci 2013. godine, vi ponavljate istim rečima ono što je govorio Mirko Cvetković u čini mi se septembru 2011. godine, kada je prodata prva serija državnih obveznica. Na kraju se pokazalo da iz tog njegovog uverenja je proistekla druga posledica, ali smo do kraja prve polovine ove godine probili sve budžetske limite i da, kako vi sami kažete, zemlja našla praktično pred bankrotom polovinom godine.
Gospodin Arsić je govorio o tome da je već u martu prošle godine, odnosno ove godine koja je na izmaku, MMF predlagao, tražio rebalans i da za to što rebalansa nije bilo je odgovoran isključivo predsednik Vlade. Ne bih rekao da je tako, pričali smo već o tome, svi su znali još krajem decembra ili početkom januara da je budžet za 2012. godinu nerealan i da se neće ostvariti i da će se pogotovo na strani javne potrošnje, a time i rasta deficita a sledstveno tome i javnog duga on drastično probiti. To je nešto što će vam uslediti kao posledica i ovog budžeta.
Vi ste u jednom trenutku kao neku vrstu pohvale svom radu pre nekoliko nedelja istakli to da MMF ima razumevanja i da pristaje na deficit od 4%. O tome smo ovde u parlamentu već govorili. Za mene to nije pohvala Vladi, za mene je to iskaz nepoverenja u Vladu. To se na kraju i pokazalo. Dakle, i o stavovima Fiskalnog saveta koji kaže da će deficit biti značajno veći od onog koji vi prikazujete četiri, tri, četiri, četiri, a da s obzirom kako se ova vlada politički ponaša da on vrlo lako može da bude i negde oko 5%.
Velika rupa u budžetu je taj iznos nedostajućih sredstava za železeru u Smederevu. I o tome smo nekoliko puta pričali. Vi nam niste dali ni jedan argument koji nas uverava u to da vi možete prosto kao sekirom 1. januara da prekinete subvenciju, dotaciju, zovite kako god hoćete, koja sada postoji i da železaru u Smederevu, oni ljudi koji tamo rade ili sada ne odlaze na posao i dalje dobijaju neku vrstu pomoći.
Još jedno veliko pitanje, jedna velika rupa u budžetu gospodine Dinkiću, a to je pitanje poslovanja NIS, onog dela dobita koju NIS uplaćuje u budžet Srbije i posebno pitanje rudne rente koja je specifičan budžetski prihod. Nekoliko puta smo ovde pokretali tu temu, a iz Predloga budžeta vidim da vi ne planirate da NIS i "Gasprom NjEFT" od 1. januara 2013. godine naplaćujete rudnu rentu od 7% za eksploatisanu naftu na teritoriji Republike Srbije. Očekivao sam da možda neki poslanici vladajućih stranaka o tome danas ovde govore. Ovde postoji, na primer, nekoliko poslanika SNS iz opštine Kikinda, pa kolika je šteta opštini Kikinda svake godine od toga što je rudna renta 3%, a nije 7%. Kolika je šteta vojvođanskog budžeta i kolika je šteta centralnog budžeta, odnosno budžeta Republike Srbije?
Reći ću vam ja. Između pet ili šest miliona evra samo na teritoriji jedne opštine, desetak vojvođanskih opština će izgubiti nekoliko desetina miliona evra, a istovremeno ćemo trajno izgubiti deo svog bogatstva. Znam da vaš stav o tome se možda delimično razlikuje od stava ostalih stranaka koje možda imaju veću ljubav prema toj srpsko-ruskoj saradnji od vas, ali vaša je dužnost kao ministra finansija da o tome govorite i da takve stvari sprečite.
Liberalno demokratska partija je predložila nekoliko amandmana, nekoliko krupnih amandmana na Predlog zakona o budžetu i želim već u ovoj načelnoj raspravi da kažem nekoliko reči o njima. Dakle, sa jedne strane smo predložili da, u javnosti se mnogo o tome govorilo poslednjih meseci, stalnu traumu izaziva tema transfer sredstava iz budžeta prema Kosovu. Ovim budžetom je kao i prethodnim budžetima predviđeno da se iznosi u određenim oblastima koji idu iz budžeta Srbije prema institucijama na Kosovu prenose na taj način što te naloge zapravo potpisuju zajedno, nadležni ministar i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Mi smo našim amandmanom predložili da prenos tih sredstava, da te operacije obavezno, nezavisno od godišnjih planova rada budu predmet kontrole, odnosno predmet revizije DRI. Smatramo da je korisno to uneti u budžet i na taj način uvesti efikasnu kontrolu.
Druga stvar koja je vrlo opasna i vezana je za ono pitanje preduzeća u restruktuiranju. Vi ste budžetom, predlogom predvideli mogućnost da Vlada otpiše ili konvertuje ranije datu budžetsku pozajmnicu prema pravnim licima u kapital tog preduzeća, da će to raditi Vlada po kriterijumima koje propiše vaše ministarstvo, a uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine. Takva odredba u zakonu nije moguća u pravnom sistemu Srbije. Narodna skupština ne može da daje nikakva odobrenja. Ne postoji pravni mehanizam da se tako nešto uradi.
Naš predlog je da u takvim situacijama Skupština o svakom konkretnom slučaju mora da donese poseban zakon. Dakle, ne može Vlada da donosi takve odluke i da traži odobrenje ovog parlamenta, nego moramo da donosimo zakon kako to rade sve zemlje.
Još jedna stvar, Fiskalni savet je od vas tražio, kako bih rekao, kontinuiranu kontrolu izvršenja budžeta. Mi taj zahtev podržavamo, a naš predlog je da konačno rešimo to pitanje podnošenja i razmatranja završnih računa, odnosno zakona o završnom računu u ovom parlamentu. Naše rasprave konkretne o načinu na koji se troši državni budžet biće večito opterećene sumnjom ukoliko to jednom ne uradimo. Hajde da odemo korak napred. Hajde da u nečemu pogledamo neki primer iz susedstva, pa da recimo, prihvatimo ono što je uradio vaš kolega ministar finansija Hrvatske, gospodin Limić, koji sada pred parlamentom dva puta godišnje podnosi završni račun, odnosno pred parlamentom mora da dobije podršku za ono kako država troši novac koji je dobila od građana kroz poreze.
Još jedan vrlo važan amandman za nas je pitanje Nacionalne službe za zapošljavanje i njene efikasnosti. Vaša dotacija je 13,7 milijardi, a mi smatramo da je to apsolutno neopravdano, da je Nacionalna služba za zapošljavanje u mnogo čemu partijska ispostava, da su njeni troškovi, pogotovo troškovi koji nisu vezani za pomoć ljudima ili za posredovanje da nađu posao, nego se odnose na interne troškove, na troškove oglašavanja. Ja svako malo na srpskim televizijama vidim promotivne filmove Nacionalne službe, a ne znam čemu oni služe, da tu jedan značajan deo iznosa, a recimo da to može da bude tri milijarde, da smanjimo dotaciju za taj iznos i da taj novac rasporedimo na neke druge stavke. Na studentski standard, na učenički standard, jer mi mislimo da je to najbolja i najefikasnija borba protiv nezaposlenosti, pre svega buduće nezaposlenosti. Jednim delom u ovaj fond i ova sredstva za izbeglice i raseljena lica. Zbog toga je pre nekoliko dana, ovde je to bila tema, a stalno to pričamo, da se donese Haška presuda, a onda vidite da je iznos za izbegla i raseljena lica smešno mali u parlamentu i to je jedan od naših predloga.
Na tome će se testirati vaša politička volja, nije tajna da se Nacionalna služba za zapošljavanje, pre svega u političkom smislu vezuje za vas, za URS, to je možda tačka gde možemo da testiramo spremnost ili sposobnost da se izvrši departizacija.
Samo na kraju ističe vreme našoj grupi, da li je optimistička prognoza ili nije optimistička od 2% rasta BDP u 2013. godini.
Da pogledamo šta kažu kredibilne, regionalne i evropske institucije o tome, a verujem da je za vas IBRD koji je čest partner ove vlade u različitim poslovima i Evropska komisija, relevantan izvor informacija. IBRD u ovom trenutku procenjuje ili pre nekih 20-ak dana kada je izašla procena, da će naš rast 1,1%. Fiskalni savet kaže 1,4%. Kada govorimo o evropskom okruženju, Evropska komisija prognozirani rast u narednoj godini vezuje za 0,4, a u evro zoni 0,1%.
Dakle, sve one vaše optimističke prognoze o ogromnim investicijama koje će doći, pre svega sa tih pozicija investiranja, očigledno neće moći da se ostvare u 2013. godini.
Znam šta je vaša poslednja nada da ćete ostvariti rast od 2%. Pad u ovoj godini će biti toliki, pogotovo kada se on bude iskazao polovinom naredne godine, da će u odnosu na takvu polaznu baznu osnovu, kako ste vi rekli, biti gotovo nemoguće ne ostvariti neki rast.
Pogledajte gde su vaše nade i gde su vaše osnove u 2013. godini, u nadi da neće biti suše i da će vreme biti bolje, pa će poljoprivreda bolje raditi i u ambiciji da ćete uspeti da privučete u 2013. godini brdo novih investicija, a ovu godinu ćete praktično završiti sa nultim saldom ili negde blizu nule.

Imam i repliku gospodinu Dinkiću, ali o tome ću kasnije.
Dakle, ne možete da dozvolite da se ovako vodi rasprava, da se na ovaj način zloupotrebljava pravo na reklamiranje Poslovnika, pošto će onda svi moći da odgovaraju kroz povredu Poslovnika na svako izlaganje.
Za mene je ovo vrlo važno zato što gospodin Kasalović govori o tome da sam nekoga ovde vređao. Citirao sam izjavu gospodina Dačića sa javnog servisa, koji je u razgovoru sa urednikom Nenadom Lj. Stefanovićem rekao da stalno ima problem sa ekonomistima, jer iznosi svoje predloge, a oni stalno tvrde da je tako nešto nemoguće.
Pitao sam se da li je predsednik Vlade pomislio da je možda u njemu problem. Mislim da je to legitiman stav, da nikoga nisam uvredio.
Ovo što vi reagujete na ovaj način, zloupotrebljavajući Poslovnik, zapravo podupire moju tezu i zamerku koju sam uputio prema gospodinu Dinkiću, da je šteta što premijer danas nije ovde. Verujem da bi on mogao mnogo bolje da odgovori na moje primedbe, nego što to vi činite. Nema potrebe da vi to radite umesto premijera zbog toga što u uređenim zemljama, pogotovo na krucijalnim državnim pitanjima kao što je rasprava o budžetu u parlamentu, brani predsednik Vlade. Hvala.

Delimično sam već odgovorio na ovo o čemu ste vi pričali, gospodine Dinkiću, pa ova dva minuta mogu efikasnije da iskoristim. Hvalite Fiskalni savet. Mnoge njegove primedbe ste odbili, ali niste rekli šta kaže Fiskalni savet, kolika je projekcija rasta BDP u 2013. godini.
Druga stvar, vrlo važno, neprestano pričate o zaštiti najugroženijih, o očuvanju radnih mesta i stalno se ponašate, i vi i vaša vladajuća koalicija, kao da su jedina radna mesta i jedini zaposleni u ovoj zemlji oni koji rade za državu na bilo koji način. Dakle, to je užasna nepravda. To je obrnuto od onoga što vi ističete kao svoj politički cilj. Zato sam rekao da je budžet politička stvar, političko opredeljenje. Vi ste odlučili da, između ostalog, i ovakvim budžetom u 2013. godini apsolutno niko ne može da ostane bez posla u javnom sektoru, iako i sami na hiljadu načina kažete i znate da je on u mnogim segmentima neefikasan, da godinama proizvodi gubitke, da je stalno na ovoj ili onoj vrsti subvencije, a istovremeno dozvoljavate da u privatnom sektoru, koji treba da bude lokomotiva razvoja, kako je ispravno, ali samo na nivou parole kažete, bez posla u prethodnim godinama, a tako će biti i u narednoj godini, ostane nekoliko hiljada građana ove zemlje.
Građani ove zemlje su ravnopravni. Interesi svakog od njih su legitimni. Nije najvažniji interes u ovoj zemlji interes samo onih ljudi koji rade za državu ili vode ta preduzeća ili onih koji su vezani za stranke. I o tome morate da vodite računa. Neprestano vam o tome govorimo u ovom parlamentu.
Vi ste se oslonili na onaj deo biračkog tela koji lakše možete da kontrolišete tako što ćete ih štititi, između ostalog, i budžetom. Ali, vaš predsednik Vlade, gospodin Dačić, zato kažem da je šteta što nije tu, jer pre dva dana najavio reformu radnog zakonodavstva u sledećoj godini. Zašto već ove godine nije bilo reforme radnog zakonodavstva? Kad kažete – fleksibilnija pravila zapošljavanja i otpuštanja, to znači i lakši otkaz. Mi nemamo načelno problem sa tim, LDP, samo smo za to da se to fer kaže i da tako restrukturiramo državu, a ne tako što ćete budžetom predviđati zamrznuta radna mesta i zamrznute plate za sve, a ništa nećete učiniti da ti sektori države postanu efikasniji.

Koji je doduše izašao, koliko vidim. Teško da mogu da polemišem sa gospodinom Senićem koji po Poslovniku nema prava da govori, a i nisam ni sumnjao da je gospodin Senić dobro pregovarao. Ali, da ne pravimo više probleme u vladajućoj koaliciji.
Mislim da praktično kroz ono o čemu je govorio gospodin Dinkić, da je dao prave dokaze za teze koje godinama iznosi LDP. Mi čitav dan pričamo da nema strukturnih reformi, da one nisu napravljene. Gospodin Dinkić je rekao – evo, samo što nisu, od 1. januara 2001. godine, praktično, to je istim rečima rekao i 25. septembra ovde kada smo razgovarali o rebalansu budžeta.
Na čitav niz pitanja koja sam otvorio – rudna renta, Železara "Smedrevo", kontrola DRI za sredstva za Kosovo, poslovanje NIS itd, nisam dobio ni jedan odgovor.
Konačno, iz nastupa gospodina Dinkića sledi da je on prihvatio neke navike ili stavove gospodina Dačića. Do pre nekoliko nedelja je samo gospodin Dačić pozivao Fiskalni savet i MMF na otvorene dvoboje, obračune, vikalo se – njet. Sada to, čini mi se, pokušava da radi i gospodin Dinkić i svakako mislim da to nije ni na jedan način dobro.
O ovome kako će se restrukturirati javna preduzeća, moje pitanje je vrlo konkretno. Kako neće biti novca za finansiranje nelikvidnosti "Srbijagasa" od 1. januara kada će "Srbijagas" od 1. januara praviti gubitke na isti način i u istoj meri kako ih pravi i danas? Ko će platiti dug "Srbijagasa"? To što to nije predviđeno u budžetu na ovaj ili onaj način ne znači da taj dug na kraju neće biti plaćen. I on će završiti kao novi javni dug. To je ono što je suština primedbi i to važi za veliku većinu drugih kompanija o kojima se govorilo. Hvala.

Otvorila se ta rasprava oko toga da li predstavnici Vlade mogu da učestvuju na sednicama kada nisu ovlašćeni predlagači. Vi ste sada izričito rekli da oni to ne mogu i da zbog toga nisu ovde prisutni, da ih niste pozvali i ja mislim da ste time prekršili član 89. stav 1. Poslovnika koji jasno kaže – u radu na sednici Narodne skupštine pored narodnih poslanika učestvuju predsednik i članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona, direktor Republičkog sekretarijata, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove. Član 89. Poslovnika ne govori o ulozi predsednika Vlade, odnosno članova Vlade na samoj sednici ili učešću u njenom radu na osnovu toga da li su ovlašćeni predlagači ili ne. Poslovnik kaže da premijer i članovi Vlade uvek mogu da prisustvuju sednici Narodne skupštine, pa čak i proširuje taj krug lica kada kaže da mogu prisustvovati i druga lica koje predsednik Narodne skupštine pozove na sednicu. Time Poslovnik pojačava vašu ne samo pravnu nego i političku obavezu da vrlo pažljivo procenjujete šta je korisno za ovu zemlju, šta je korisno za rad Narodne skupštine i da u skladu sa tim eventualno proširite krug lica koji treba da bude širi od kruga predlagača koji je u ovom slučaju prisutan kao predstavnik AP Vojvodine. To je smisao poslovničke odredbe o prisustvu na sednici i učešću u radu sednice.
Oni nisu restriktivno postavljene i ova odredba koju sam citirao, a na koju vi očigledno niste obratili pažnju nalazi se u delu Poslovnika, u Opštim odredbama koje govore o otvaranju sednice i učešću na sednici. Kada bi vaša logika bila izvedena do kraja, kada kažete da predstavnici Vlade nemaju prava da prisustvuju sednici parlamenta, onda je besmisleno od Vlade tražiti izjašnjenje o predlogu zakona. Koji je smisao tumačenja da Vlada može da da pisano obrazloženje, a da ne može da učestvuje u radu sednice, da odgovara na neka konkretna pitanja? Zbog toga mislim da niste u pravu ni u ovom, ni u nekim sličnim situacijama kada ste iznosili slično obrazloženje u ranije periodu. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, govoriću o sličnoj temi kao i gospodin Jugović, ali čini mi se iz nešto drugačijeg ugla. Ne sumnjam da su namere ovde, svih koji govore, krajnje dobronamerne, ali mislim da je sada pravi trenutak da proširimo fokus onoga o čemu raspravljamo.
Prošla su četiri dana od te presude Haškog tribunala u slučaju Gotovina – Markač i meni se čini da je Srbija ponovo ušla u isto vrzino kolo u kome se kreće već više od 20 godina.
Svi smo se, manje ili više složili da je ta presuda duboko nepravedna po našem mišljenju i da će izazvati teške posledice, da je jednim delom osnovna misija Haškog tribunala ona koja je postavljena Odlukom UN, kada je on osnovan pre dve decenije, da je ovim ugrožena ili nije ispunjena, a onda je Srbija ušla u svoje uobičajeno politikanstvo.
Mi danas, tri ili četiri dana nakon te presude imamo potpuno kofuzne izjave i predsednika Republike i funkcionera Vlade Republike Srbije, a konačno juče i predsednika Vlade. Od toga da nas ove presude vraćaju u devedesete ili u atmosferu devedesetih, do toga da ne smemo kao Kalimero stalno da kukamo i da ne možemo zbog toga sebi da pucamo u glavu.
Istovremeno, na drugom kraju sveta imate potpuno privatnu ili poluprivatnu političku samopromociju Vuka Jeremića, koji sa pozicije predsedavajućeg Generalne skupštine UN, vodi očigledno nekakvu svoju politiku.
Podsećam vas da je gospodin Jeremić na neki način i predstavnik ove države u UN i nisam siguran da je ovlašćen, usput je i poslanik ovog parlamenta, da vodi svoju politiku u Njujorku ili bilo gde drugde. Ono što je suština onoga što sam kao pitanje želeo da postavim i vama i Vladi Srbije je da li osećate u ovom trenutku neku potrebu da možda parlament razgovara o pitanju posledica ratova devedesetih, u ovom slučaju, sudbini i današnjem položaju o problemima sa kojima se suočava izbeglička populacija, bilo u samoj Srbiji, bilo u zemljama ili na područjima sa kojih su u nekoliko faza, u nekoliko egzodusa, da tako kažem, morali da izbegnu.
Ti ljudi su u različitim fazama naše istorije, u poslednjih 20 godina uglavnom bili topovsko meso u ratovima koji su vođeni ili izgovor za političke neuspehe u Srbiji, Bosni, bilo kojoj zemlji na teritoriji bivše Jugoslavije, kao i 1995. godine. Nema sumnje ko je odgovoran za njihovo proterivanje iz Hrvatske i slažem se da, nezavisno od ove presude, sudovi u Hrvatskoj ili neki drugi sudovi to moraju da utvrde.
Ključno pitanje za nas je šta mi radimo u odnosu na te ljude? Koliko smo u prethodnih 20 godina ili nešto manje učinili da oni postanu integralni deo ovog društva, ili smo ih prepustili sebi samima? Danas u Srbiji postoje izbeglički kolektivni centri u kojima se nalazi pet, šest, sedam hiljada ljudi. Nijedna vlast u prethodnih 20 godina se time nije ozbiljno pozabavila.
Znam da ste juče razgovarali sa predstavnicima nekih udruženja, znam da neki od njih imaju neke dokumente koji će predložiti. Mislim da rasprava o tome u ovom parlamentu i generalno u Srbiji, mora da bude mnogo šira, mnogo ozbiljnija, mnogo objektivnija i da odgovornost za odluke, za stavove, za nekakvu strategiju koju ćemo napraviti za budućnost, po bilo kom pitanju koja se tiče posledica rata u bivšoj Jugoslaviji, moraju da preuzmu političari, zato što mi idemo na izbore, mi ljudima nešto obećavamo i mi na kraju moramo da odgovorimo i da odgovaramo. To nije samo pitanje ili savet za vas, mislim da je ovo pitanje koje sada pokrećem vrlo važno i u kontekstu pregovora između Beograda i Prištine.
Predsednik Republike je juče zatražio neku vrstu saveta od Srpske akademije nauka i umetnosti, od Srpske pravoslavne crkve, od različitih društvenih institucija. Nemam ništa protiv, ali mislim da pre toga moramo da otvorimo raspravu o tome kakve su bile posledice sličnih politika ili nekih sličnih saveta koji su traženi i dobijani u prošlosti. To je valjda ključno.
Predsednik Republike je juče rekao da smo neke lekcije iz prošlosti naučili i da ne treba da ih ponovimo. Mislim da nikada o tome nismo otvoreno razgovarali, ne o političkim greškama bilo koga od nas, nego o političkim greškama koje je naša država činila pre 20 godina, pre 17 godina ili pre nešto više od deset godina. To su problemi sa kojima se suočavaju različite kategorije izbeglih i raseljenih lica u našoj zemlji, nije to pitanje samo ljudi koji su proterani u "Oluji". Prvi talas izbeglica je došao pre 21 godinu, pa onda pre 17 godina u "Oluji", pa 1999. godine interno raseljeni sa Kosova, pa pre osam godina, posle marta 2004. godine, poslednji veliki talas izbeglica, i nikada se tim pitanjem nismo bavili na suštinski način.
Molim vas, da kao predsednik parlamenta, u koordinaciji sa Vladom obezbedite ozbiljan politički mehanizam da o tome pričamo, ne samo na televizijskim izjavama i ne samo konfuznim političkim najavama koje su ovde, praktično, deo folklora. Hvala.

Povređeni su članovi 106. i 107. Poslovnika. Prvo, ne može…
(Predsedavajuća: Član 106. je reklamirao gospodin Babić.)
Da, ali reklamiram drugi događaj. To smo već raspravili. Znači, odnosi se na jedan događaj.
Dakle, valjda smo zaključili da se ne može koristiti replika i povreda Poslovnika u isto vreme, pa je gospodin Babić govorio mnogo šire od onoga na šta je reagovala gospođa Popović. Mislim da je dovoljno tragična scena da gospodin Babić govori o povredi Poslovnika, a pored njega postoji poslanička jedinica u kojoj stoji kartica. Mi o tome govorimo.
Pozdravljamo ambiciju da uvedete red, ali onda dajte prvi primer. Dakle, imaćete na kraju podatke o tome koliko su poslanici provodili vremena u sali, ali će biti netačni. Kada kartica stoji u sali, a poslanik nije tu, on je u sistemu prijavljen kao da je tu. Na kraju će izgledati kao da ima više vremena.
Prošle nedelje sam rekao da ne spadam u one poslanike koji misle da svi poslanici moraju da budu, u svakom trenutku, u sali, ali ako je njihova kartica ubačena, onda moraju da budu u sali ili da karticu odnesu sa sobom. To je obaveza iz člana 127. stav 1. Poslovnika na koji je reagovala poslanica Popović.
Drugi deo vaše povrede Poslovnika sastoji se u notornoj laži koju ste izneli. Dakle, ne postoji hiljade slučajeva lica lišenih slobode u akciji "Sablja" iz 2003. godine koji su naplatili naknadu štete. To je notorna laž. Naknada štete je dosuđena u nekoliko slučajeva. Taj broj, ako se ne varam, je jednocifren, ali u svakom slučaju to nisu hiljade ljudi. Molim vas da ne dovodite u pitanje, svojim ponašanjem, svojim nastupima u parlamentu, neminovno, potpuno utvrđene sudske činjenice. Sudovi ove zemlje, najviši sudovi ove zemlje su odlučivali o slučajevima hapšenja, lišenje slobode i krivičnim delima koja su onima koji su u toj akciji uhapšeni i koji su procesuirani za najteža krivična dela, između ostalog i za delo ubistva predsednika Vlade ove zemlje, su osuđeni na više decenijske kazne zatvora.
Molim vas potpredsednice da o tome vodite računa kada poslanici ovde govore. Hvala vam.

U pravu je gospodin Obradović kada na neki način protestvuje što je možda malo interesovanja za ovakvu temu. Slažem se i sa njegovim pristupom. On je nešto šire govorio o generalnim pitanjima ili generalnim problemima naše bilateralne saradnje, pre svega ekonomske saradnje sa tržištima koja su izvan Evrope ili izvan EU. Naravno, nisam toliki optimista kao što su poslanici DSS da Srbija može revolucionarno mnogo da poveća svoju privrednu saradnju sa tim zemljama, da poveća ekonomsku saradnju, trgovinsku razmenu, izvoz. Postoji čitav niz objektivnih smetnji za tako nešto. Jedan je geografija, jedan je užasno visok za većinu proizvoda transportni i neki drugi transakcioni troškovi itd.
Smatram da je vrlo važno, ministar je tu, možda je danas prilika da malo porazgovaramo o tome kako Srbija ulazi u bilateralne sporazume sa nekim državama, koliko je u stanju da kroz te sporazume zaštiti svoj interes, da li ponekada politika prevagne nad ekonomijom ili politička analiza, rekao bih, loša prevagne nad pravom i dobrom ekonomskom analizom. Ukazao bih na nekoliko primera. Liberalno-demokratska partija će podržati ovu vrstu aranžmana. Mi takođe, iako smo, kako se obično kaže, evroentuzijaisti, neki bi rekli evrofanatici, smatramo da Srbija treba da traži tržišta i na tržištima van EU, iako su sadašnji brojevi neumoljivi, Srbija između 55 i 58% svoje trgovinske razmene i na strani uvoza i na strani izvoza razmenjuje sa zemljama evropskog tržišta ili evropskog kontinenta, jedan ogroman značajan procenat prirodno sa zemljama ili teritorijama koje su u našem neposrednom okruženju.
Važno pitanje je takođe otvorio gospodin Obradović – šta je to što su komparativne prednosti ove zemlje? Vrlo se često o tome govori. Rekao bih da se govori nekada i napamet i da se te naše mogućnosti precenjuju. Naravno, ministar je dugo ministar u različitim vladama i zna da to političari vrlo često rade i da uključenja u televizijske dnevnike ili u domaće medije sa nekih dalekih destinacija vrlo često imaju mnogo više optimizma nego što postoji realno ekonomsko opravdanje ili tržišno opravdanje u budućnosti za aranžmane u koje se ulazi.
Ovaj aranžman je u većini svojih odredbi prilično precizan, bez obzira što čujem da je na nekim odborima parlamenta bilo nedoumica oko nekog sistema zaštite naših interesa, odnosno neke vrste reciprociteta koji postoji ili bi trebalo da postoji. Taj sporazum je, siguran sam, gospodine Ljajiću, mnogo povoljniji, mnogo ozbiljnije pripreman, mnogo će ozbiljnije biti realizovan nego što su neki naši revolucionarno najavljivani i mnogo hvaljeni sporazumi sa nekim državama koje su takođe van EU ili su članice Briksa, kako su govorile kolege iz DSS. Ovde pre svega mislim na čuveni energetski sporazum sa Ruskom Federacijom. Danas bih povodom ove teme, ali i zbog toga što ste tu, pokušao da otvorim i tu temu.
Vi znate pod kojim okolnostima je zaključivan 2007. i tokom 2008. godine tzv. krovni energetski sporazum sa Rusijom, šta je on sve obuhvatao. Sećate se da je u tom trenutku kao jedno od ključnih pitanja bilo otvoreno pitanje zaštitnih klauzula u ugovorima za rusku stranu, odnosno pitanje zabrane Srbije, odnosno zabrane vlastima u Srbiji da u određenom vremenskom periodu pooštravaju svoje fiskalne propise, svoje ekološke propise itd.
Mi smo se sa prvim posledicama tog problema suočili pre, čini mi se, dve godine, kada je Srbija ušla u proces povećavanja akciza za neke vrste derivata, odnosno za neke vrste goriva. Sada smo suočeni sa velikim problemom nejasnoća, odnosno različitog tumačenja. Nadam se da naša strana želi da tumači taj sporazum drugačije od ruske strane, odnosno da želi da ga tumači u korist srpske strane. Tu se sada pokazuje koliko je taj sporazum loš i ono o čemu sam na početku govorio, koliko je on pre svega rezultat političkih procena, rekao bih loših procena, a da je sa druge strane šteta napravljena na poziciji naših ekonomskih interesa ili ekonomskih interesa našeg budžeta i naše države.
Pre nekoliko nedelja sam u ovom parlamentu postavio pitanje ministru rudarstvu, a tiče se pitanja koja će stopa rudne rente u skladu sa sporazumom koji imamo sa Rusijom biti primenjivana od 1. januara 2013. godine. Sećate li se, vi ste u ovom trenutku i ministar trgovine? Taj sporazum sadrži nekoliko klauzula koje u suštini zabranjuju Srbiji da povećava stope poreskog opterećenja, a rudna renta je neka vrsta takvog opterećenja, sve dok se ne postigne, kako sporazum kaže, do dostizanja isplativosti datih projekata Srbija će primenjivati oporezivanje u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije koje je bilo na snazi na dan potpisivanja ovog sporazuma.
U tom trenutku, ako se sećate, stopa rudne rente je bila 3%, a u međuvremenu smo promenili zakon i rudna renta je sada 7%. Moje pitanje je bilo – koja će stopa biti primenjivana od 1. januara, s obzirom da su se u javnosti pojavila, pre svega od naših ministara Vlade, gospodina Škundrića, koji je savetnik ili je bio savetnik premijera za energetiku, da je završena investicija u "Kompleks Pančevo", taj kompleks je pre nekoliko nedelja otvoren i da će Srbija moći da naplaćuje od sledeće godine rudnu rentu u iznosu od 7%.
Nažalost, dobio sam pre dva dana odgovor ministra da će se rudna renta od 3% primenjivati do isteka sporazuma. To u pravom čitanju tog sporazuma znači narednih 26 godina, pošto je sporazum zaključen na 30 godina, a četiri godine su istekle. To nije mala stvar.
Veliki je entuzijazam postojao u tom trenutku. On postoji delimično i danas u našoj javnosti. Ali, danas kada treba da tumačimo sporazum, očigledno postoje problemi. Na razlici između 3% rudne rente i 7% rudne rente, Srbija je prošle godine izgubila između 26 i 27 miliona evra. Oko 20 miliona evra je NIS "Gaspromnjeft" uplatio primenjujući stopu od 3%. Da je primenio stopu od 7%, taj iznos bi bio 46, 47 miliona evra. To nije samo pitanje prihoda centralnog budžeta, budžeta Srbije. Vi znate da se iznos rudne rente deli u određenoj proporciji između lokalne samouprave, a u ovoj situaciji između lokalne samouprave, Pokrajine Vojvodine i Republike Srbije, s obzirom da se najznačajnija nalazišta nafte nalaze na teritoriji AP Vojvodine. To je vrlo važno pitanje za opštinu Kikinda i neka druga područja.
Šta radi vaše ministarstvo, šta radi Vlada? Nisam siguran da je odgovor koji sam dobio od ministra rudarstva ispravan i da je to ispravno tumačenje ovog sporazuma, 30 godina puta 25, 26 miliona evra je 800 miliona evra, dvostruko veća cifra nego što smo dobili od prodaje NIS i to pod uslovom da se eksploatacija ne povećava. Kao što znate, eksploatacija se svake godine povećava i to je dobro. Nemam niša protiv toga što ruska strana ulaže u taj kompleks, što proizvodnju čini savremenijom. To je korisno i za Srbiju. Kada NIS pravi profit, deo tog profita dobija i Republika Srbija, ali je važno da možda još jednom razjasnimo kakav je sporazum u pitanju. To će nam pomoći kada razgovaramo o bilo kakvom sporazumu ovde.
Još jedna stvar. Mi smo o sporazumima sa Alžirom govorili, ovo nije prvi put. Govorili smo i u prošlom sazivu. Uvek su to velike najave, a uvek se, ne kod tog sporazuma, ali kod nekih drugih, jave ozbiljni problemi u praksi, pa nova vlast obično optužuje onu staru da nije do kraja iskoristila potencijale nekog sporazuma. Ovde vam govorim o šteti koju imamo zbog lošeg i nejasnog sporazuma, a to je najmanje 800 miliona evra u narednih nekoliko decenija.
Prosto me zanima, ukoliko u ovom trenutku imate odgovor na to pitanje, da li postoji neki način da Srbija zaštiti svoje interese koji su joj na ovaj način oštećeni? Da li smatrate da tako drastično različita stopa rudne rente, ministar ste trgovine, narušava uslove na tržištu, da postoji neka vrsta nelojalne konkurencije, da će neki budući investitori takođe tražiti vrlo oštar zaštitni režim za svoje investicije, a da mi to nećemo moći da uradimo bilo zbog toga što možda procenjujemo ili što ćemo neki sledeći put ispravnije proceniti svoje interese, nego kada smo pravili pod političkim interesom sporazum sa Rusijom, bilo zbog toga što će nas u tome onemogućavati vrlo brzo vrlo restriktivniji, vrlo strogi propisi EU, ukoliko smo još na tom političkom kursu da želimo integraciju u EU?
Još jedno pitanje, donekle se slažem sa argumentacijom DSS, da su ozbiljni gubici naše zemlje pitanju sniženja ili manjih prihoda od carina zbog primene privremenog trgovinskog sporazuma, odnosno SSP. Naravno, moja politička pozicija je obrnuta od onoga što je politička pozicija DSS. Oni misle da nije ni trebalo da zaključujemo taj sporazum i da ne treba da idemo u te integracije. Ja mislim da je trebalo da zaključimo taj sporazum, ali da u tim integracijama prođemo put kakav su prošle druge zemlje.
Znate da se SSP zaključuje s jedne strane, a da se sa druge strane pretpostavlja da će zemlja brzo otvoriti pregovore, da će redefinisati svoj unutrašnji poredak, da će moći vrlo brzo da ima pristup fondovima EU, koji će omogućiti domaćoj privredi, domaćoj ekonomiji da se pripremi za otvoreno evropsko tržište i konkurenciju i da se na taj način relativno brzo nivelišu negativni efekti od smanjenja carina i pozitivni efekti, koji će doći od veće konkurentnosti domaće privrede.
Mi u prethodne četiri godine praktično nismo ozbiljno napredovali u procesu evropskih integracija. Uvek se na nas primenjivao, našom odgovornošću, našom krivicom, nekakav specifičan režim. Prvo smo jednostrano primenjivali SSP, a u ovom trenutku, teško da možemo da primenjujemo onu dinamiku koja je u samom SSP određena kada su u pitanju ovi problemi i zbog toga danas trpimo negativne efekte.
Još jednom vam kažem, moja ambicija je bila da vam ovim ukažem na to, da vrlo često postoje velike nepreciznosti, postoji velika doza neozbiljnosti kada se ulazi u bilateralne ili neke multilateralne aranžmane, kao što je aranžman sa EU kroz SSP i da nema prave ekonomske, a onda i političke analize svih pozitivnih i svih negativnih efekata takvih aranžmana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 127. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine i odlično je što ste mi dali priliku da govorim posle gospodina Toškovića, jer kaže kako vlada savršeni red. Mislim da vlada savršeni nered i da se u ovom trenutku Poslovnik Narodne skupštine krši tako što između 25 i 30 poslaničkih kartica članova poslaničke grupe SNS stoji u poslaničkim jedinicama i u sistemu se iskazuje da su oni prisutni. Oni nisu u sali.
Ne spadam u ljude ili u poslanike koji tvrde da poslanici moraju neprestano da budu u sali. Mislim da u raspravi treba da učestvuju, da kvorum daju oni koji su za takvu raspravu zainteresovani. Ne smeta mi što mnogi poslanici nisu u sali. Smeta mi što se krši Poslovnik, što se uvodi nered, što se nanosi šteta dostojanstvu Narodne skupštine i što neko nabija staž ili minute provedene u sali, a u ovoj sali nije. Molim vas da obezbedite da se ove kartice uklone i da Skupština može da nastavi na normalan način da radi. Nemam ništa protiv da Skupština glasa o tome da li je gospodin Ostojić bio u bankama u prethodnom periodu. Verujem da nije. Siguran sam da nije. Nije bio deo vlasti. Bio je klijent neke banke, pretpostavljam kao i svi građani ove zemlje. Hvala vam.

Javljam se po redosledu prijavljenih govornika.
Iznenadilo me je što ste ovako brzo prekinuli ovu raspravu. Da ne ulazim u to, možda je rasprava bila zanimljiva. Nema mnogo prijavljenih za diskusiju.
Po koji put raspravljamo u ova tri, tri i po meseca o Narodnoj banci. Vidite kolika je šteta napravljena, koliko je nestabilnosti uneto u čitav taj sektor koji je, moram da priznam, u prethodnim godinama ili u prethodnoj deceniji, bez obzira ko je u različitim vladam bio zadužen za pitanja finansijskog sektora, ipak bio relativno stabilan. To je isticano u domaćoj javnosti. To je isticano i u izveštajima međunarodnih organizacija.
U međuvremenu, za samo nekoliko meseci, uz neke probleme, uz pitanje funkcionisanja državnih banaka, koje su očigledno bile problematične, ste gotovo uspeli da do temelja razorite i ono malo stabilnosti, i one stabilne, održive odnose, garancije finansijske stabilnosti koje su bile vezane za naš bankarski sektor, a pogotovo za Narodnu banku Srbije.
Zbog toga mislim da nije u redu da o kandidatima za članove Saveta guvernera NBS razgovaramo na ovaj način i u ovoj atmosferi.
Vi ste odgovorili formalno tačno na primedbe gospodina Jugovića i još nekih narodnih poslanika da Poslovnik Narodne skupštine ne obavezuje Skupštinu ili ne tražio kao nužan uslov da oni koji su predloženi na određene funkcije, u ovom slučaju u nezavisnim institucijama u Narodnoj banci, prisustvuju sednici.
Moram da kažem da, zbog činjenice da oni danas nisu ovde i zbog imidža koji sa manje ili više razloga prati ovaj parlament, građani, oni koji prate ovaj prenos, mogu da budu navedeni na pogrešan zaključak. Tačno je da kandidati nisu danas ovde. To može da bude greška, propust, nemar onih koji vode Skupštinu ili vode vladajuću koaliciju, ali moram da kažem da su svi kandidati koji su predloženi uredno došli, prisustvovali sednici Odbora ili sednicama Odbora za finansije i na njoj vrlo detaljno govorili o svojim biografijama i o onome što nameravaju da rade kao potencijalni članovi Saveta guvernera.
To nema veze sa strankama, nema veze sa vladajućom koalicijom, mislim da je to prosto bio deo vaspitanja ili profesionalnog integriteta tih ljudi i oni su taj uslov ispunili, na čemu sam im svakako zahvalan. Oni narodni poslanici koji nisu članovi Odbora za finansije i javnost, nažalost, ostaju uskraćeni za tu mogućnost da njihovu argumentaciju ili njihove biografije vide, pogotovo s obzirom na to da oni koji ih zapravo politički predlažu, koji su kreirali današnji dnevni red, nisu osetili potrebu da i Narodnoj skupštini, parlamentu, odnosno javnosti istaknu najvažnije delove biografija tih ljudi, kao i ono kako oni vide svoj budući angažman kao članovi Saveta guvernera NBS.
Tu dolazimo na ključno pitanje, na ono o čemu je govorio gospodin Ostojić i na ono o čemu je govorio gospodin Obradović. Dakle, ovo je stvar koja je iznad partijskih interesa. Imamo ozbiljan problem u ovom trenutku. Budući članovi Saveta guvernera, većina budućih članova Saveta guvernera ima zdrave pogleda na javne finansije, ima zdrave poglede na ekonomiju, ima zdrave poglede na sistem organizacije države u tom pogledu. Ti stavovi se drastično razlikuju od onoga što radi vladajuća koalicija u prvim mesecima svoje vlasti, pogotovo u odnosu na ono što rade različiti delovi u toj Vladi. Ciljevi budućeg sastava, odnosno budućih članova Saveta guvernera i ciljevi koje proklamuje Vlada, mada je dosta teško utvrditi koji su to tačno ciljevi koje proklamuje Vlada, s obzirom da su i te izjave i najave vrlo često ili međusobno suprotstavljene ili pravno, politički i ekonomski na nivou apsurda, šta će se desiti kada te dve intencije, kada te dve namere, kada stručnost i politika, da upotrebim tu sintagmu koja je godinama popularna u našoj javnoj politici, dođu u sukob?
Važne su biografije onih ljudi koji su ovde predloženi. Biografije nekih od njih jesu impresivne. Slažem se da se ništa ne može zameriti ni karijeri, ni onome što je radio, ni ponašanju, ni poštenju u stavovima gospodina Stojana Stamenkovića. Takve ocene važe i za druge ili makar za neke od drugih kandidata, ali ako pogledate njihove biografije videćete da su oni na ovaj ili onaj način uticali na kreiranje ekonomske politike ili nekih delova ekonomske politike, da su bili delovi različitih regulatornih tela, komisija, instituta u prethodnih nekoliko decenija. Oni su i u tim periodima svog života, svog profesionalnog angažmana radili svoj posao najbolje što su mogli. Problem je nastajao uvek onda kada se politika grubo umešala, kada je negirala sve zakone nauke ili sve zakone pametnog vođenja ekonomske politike i počela da ostvaruje na račun tih interesa neke svoje privatne interese. Tako je bilo i pre devedesete u nekim segmentima naše istorije, tako je bilo i tokom čitavih devedesetih, a tako je i u najvećem delu posle 2000. godine.
Nijedan od predloženih članova Saveta guvernera se ne slaže sa onim projekcijama koje naša Vlada definiše kao projekcije, kao mere, kao performanse naše ekonomije, našeg budžeta, naše države u narednoj godini. Podsećam vas da se nisu slagali ni sa tim projekcijama za 2011. i za 2012. godinu, da govorim o godinama kada su Srbiju vodile različite vlade. Dakle, tu se u maniru ništa nije promenilo i pokazalo se da su oni, kao i LDP i predstavnici još nekih partija, bili u pravu. Gospodin Obradović je delimično o tome govorio.
Dakle, teško da će ovi ljudi pristati da funkcionišu u sistemu da ne kažu ništa, da trpe nekakav pritisak, kada vide da inflacija u sledećoj godini neće biti 5 ili 5,5%, kako se namerno nerealno predviđa osnovama ekonomske politike, odnosno budžetom za 2013. godinu, kao što nije mogla biti i kao što nije ni u 2012. godini. I tada je bila projektovana na 4 ili 5%. Biće tri puta veća na kraju 2012. godine. O tome ne govorimo mi, o tome govore ekonomski stručnjaci u ovoj zemlji, o tome govori MAT, o tome govore neki instituti i integralni deo tih instituta, deo njihove metodologije, ljudi koji rade ta istraživanja, neki od njih su kandidati za članove Saveta guvernera. Kada tim ljudima probate da nametnete u januaru, februaru ili u martu neku meru kojom ćete razoriti budžet za 2013. godinu, kao što je prethodna i ova vlada, svaka u svoje vreme, razorila budžet za 2012. godinu, imaćete strašan sukob, prvo u Narodnoj banci, a onda između Narodne banke i Vlade, a onda u samoj Vladi između pojedinih ministara ili pojedinih centara moći, na mnogo drastičniji način nego što to imate u ovom trenutku, iako ti sukobi postoje.
Hajde jednom da prestanemo da budemo zagledani u sebe, u svoje koalicione i međustranačke odnose u parlamentu, pa da vidimo šta radi svet oko nas. Juče ili prekjuče su izašle projekcije Evropske centralne banke i Evropske komisije u pogledu kretanja ekonomskih parametara zemalja u okruženju i zemalja EU. U gotovo svim zemljama će pad društvenog proizvoda biti veći nego što se prvobitno mislilo, samo Srbija tvrdi da će ostati na padu od 1%. To tako optimistički tvrdi sadašnji ministar finansija i ekonomije. Biće mnogo više od toga na kraju ove godine. Gotovo da je u svakom tromesečju ove godine već bio daleko iznad 2%. O inflaciji sam već govorio, ona će biti tri puta veća nego što je projektovana. O kursu je gotovo besmisleno i govoriti.
Jedino ono što je želela da ponudi vladajuća koalicija, sama kroz Vladu ili preko novoizabrane guvernerke, je očuvanje relativne stabilnosti kursa. To se nije desilo. Dinar ili oštro pada ili oštro raste. Ni jedno, ni drugo nije dobro za domaću ekonomiju, nije dobro za državu i narušava, odnosno kod građana, to ponovo moram da kažem, često o tome govorimo, reaktivira jednu od najvećih trauma koje postoje, ako tako može da se kaže, tu je profesor Korać, možda grešim kad koristim taj termin, u kolektivnoj svesti građana ove zemlje. Za građane strah od povratka u devedesete nije strah od povratka u turbo folk, pa delimično nije čak ni strah od povratka u sukobe i ratove, to je strah od inflacije, od nestabilnosti cena, od praznih rafova, od onih cena koje je ovih dana fotografisao po Njujorku Vuk Jeremić, praveći aluziju da podsećaju na cene iz Srbije devedesetih godina, mada nisam siguran koliko on može da posvedoči o tome i koliko je vremena proveo u Srbiji devedesetih, ali to je potpuno odvojena tema.
Dakle, u svim zemljama oko nas bruto društveni proizvod će padati ove godine, sledeće godine takođe ili će biti oko nule, a samo u ovoj zemlji ministri, predsednik Vlade, njemu možemo da oprostimo, možda nema dovoljno potrebnog znanja u toj oblasti, guverner Narodne banke i svi predstavnici vladajuće koalicije govore o optimističnom rastu od 2%. Šta će se desiti kada postane očigledno u januaru da se to ne može ostvariti? Kao što je u prošloj Vladi članicama vladajuće koalicije, koje su je činile i podržavale, bilo jasno da se budžet za 2012. godinu ne može realizovati već u trenutku usvajanja tog budžeta, krajem decembra.
Da vas podsetim, neki od nas su bili poslanici i u prošlom sazivu parlamenta i problem sa MMF prošle godine je nastao u januaru 2012. godine. Moram da kažem da ste nadmašili Vladu čak i u tome. Mi smo ovde bili kad je pripremljen i najavljen budžet, pre oko dve nedelje, bili su gospodin Vučić i gospodin Dinkić i govorili su o projektovanom smanjenju, odnosno prepolovljavanju deficita na 3,5%, na 3,6%, a u međuvremenu se pojavio ministar Dinkić da se pohvali kako je MMF spreman da pristane i na značajno veći deficit, odnosno na deficit oko ili nešto iznad 4%.
To samo u ovoj zemlji može da bude politička pohvala. Ta ocena MMF da je spreman da pristane i na deficit od 4%, ne govori o tome da MMF i druge međunarodne finansijske institucije cene i veruju ovoj vladi. Upravo suprotno. Međunarodni monetarni fond vam time kaže da ne veruje u vaše projekcije, da zna ono što i vi znate, da deficit u 2013. godini neće moći da bude 3,6%, a da neće biti ni 4%. U međuvremenu ste to demonstrirali kroz nekoliko najava. Kroz nova zaduženja za javna preduzeća, usvojili ste u međuvremenu, dali garanciju od 190 miliona evra "Srbijagasu" i očekujete još jedan kredit od 170 miliona evra. Gromoglasno najavljujete preuzimanjem dugova u zdravstvu. Tu se radi o jednoj o kvazi operaciji jer je zapravo i do sada država bila dužna, samo što se to iskazivalo na strani Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Ovo su sve parametri koji će uticati na projektovanu politiku i države i NBS u 2013. godini. Svako od ovih ljudi koje ste predložili za kandidate to zna. To vam na manje ili više direktan način čak i kaže. Niko od tih ljudi ne zavisi od imenovanja koje vi pripremate.
Liberalno demokratska partija samo ne želi da gura te ljude dalje u tu neprijatnu situaciju. Oni su profesionalci, ne zavise od Vlade, mogu da opstanu, mogu da funkcionišu, uspešni su, mogu da zarade i da žive bili članovi Saveta guvernera ili ne bili to. Ali, kada ih budete svojom politikom doveli u sukob sa vama, kada ih budete oterali u nekom narednom periodu iz NBS, kao što su neke prethodne Vlade to činile u istoj ovoj sali devedesetih, ko će onda biti suočen sa problemom? Da li će oni biti krivci, da li će biti krivci oni koji su politički imenovani u NBS? Kako predstavnici vladajuće koalicije ovde čitaju, to je vrlo važno sa aspekta ove rasprave, izjavu, poruku guvernera da se Vlada drži svog posla i da radi svoj posao. To je ključno pitanje za ovu raspravu. Rešićemo mi problem da li neko ima 10 godina iskustva na poslovima računovodstva i revizije. Za bilans ove zemlje, čak nije potrebno neko naročito iskustvo, ni neko naročito znanje iz toga.
Bilo je situacija u prethodnim godinama da se varalo čak i na tabelama i na sabiranju u budžetu, osim ovih političkih prevara i političkog varanja o kome sam sada govorio. Sve druge zemlje preduzimaju neke mere. Preduzimaju ih njihove Narodne banke, preduzimaju ih njihove Vlade. Jedino u Srbiji se svi prave kao da je sve u redu i kao da ćemo moći doveka da funkcionišemo na ovim principima.
Da ste doveli kandidate za članove Saveta guvernera, da smo sat vremena porazgovarali sa njima ovde, da je to bilo moguće, mislim da bi to bilo korisnije i za ovu zemlju i za ovaj parlament, nego sve što smo uradili u prethodna tri meseca. Ali, ne, vi i ovaj proces gledate kao međupolitičku ili međustranačku borbu i vrlo brzo ćete zemlju suočiti sa privrednim, ekonomskim, a onda i sa političkim kolapsom. Onda neće pomoći ni konferencije za štampu, ni pokušaji da se vlast u celoj Srbiji upodobi po republičkom modelu, ni ništa drugo. Bićemo u problemu u kome smo se našli pet ili 10 puta u proteklih 30 godina i nijednom nismo posegli za merama ozbiljnih reformi, za modernizacijom ove zemlje, za stvaranjem sistema koji može da održava i da izdržava samog sebe.
Ovo što se danas dešava, način na koji se ovde raspravlja, replike, povrede Poslovnika koje dolaze iz redova vladajućih stranaka ili najvećih vladajućih stranaka, teško da mogu da nam donesu neku vrstu optimizma. Zbog toga će se LDP uzdržati od glasanja o predloženim članovima Saveta guvernera. Rekao sam već da u odnosu na neke od njih, nam je teško da glasamo protiv, ali vas upozoravamo na ogromne probleme koje ćete napraviti i tim ljudima, ovom parlamentu, državi i svim građanima ove zemlje zbog svoje neodgovorne, pre svega, ekonomske i privredne politike. Hvala.

Replika gospodina Atlagića, on je praktično komentarisao moje izlaganje… Poštovaću ako vi smatrate da nema osnova za javljanje.

Uvažena potpredsednice, potredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ova sednica je počela dosta davno. Dva puta smo je prekidali. Konačno smo došli do jedne od poslednjih tačaka dnevnog reda, koja je najavljena, odnosno Vlada je u predlogu za stavljanje na dnevni red tražila hitan postupak. Ako pogledate ovaj deo kada zakon stupa na snagu, on treba da stupi na snagu zapravo odmah po objavljivanju u "Službenom glasniku", što ukazuje na nekoliko stvari. Prva od njih je finansijsko stanje u kome se nalazi kompanija Javno preduzeće "Srbijagas". Mislim da ne moram posebno da naglašavam koliko je LDP u prethodnim godinama govorila da je stanje koje postoji u toj kompaniji i način na koji je ona organizovana, ali pre svega uslovi pod kojima posluje, da su dugoročno neodrživi i da ćemo kad-tad doći u ovu situaciju da se "Srbijagas", odnosno država kao garant za njega, zadužuje pod izuzetno nepovoljnim uslovima.
Zastrašujući su ti uslovi, te kamate o kojima ste vi, gospođo Grubješić, ovde govorili čitajući obrazloženje zakona. Ako ih uporedimo sa kreditima koje ova država uzima u nekim drugim oblastima, pre svega za infrastrukturu, one su tri ili četiri puta veće. Marže na ove kredite su između šest i sedam, 7,5%. To u ovom trenutku znači da kada počne otplata kredita, što je za godinu dana, krajem 2013. godine, da će kamate koje će se plaćati različito u odnosu na različite banke koje će biti poverioci biti preko 8%. S obzirom na trenutno stanje euribora i sasvim realne projekcije za njegovo kretanje u narednim godinama, sasvim je jasno da će u kasnijoj fazi otplate kredita te kamate biti znatno nepovoljnije, odnosno znatno veće.
Svima u ovoj zemlji je jasno da "Srbijagas", kao i druga javna i državna preduzeća koja se zadužuju, a kojima je država garant za kredite koje uzimaju, neće moći da servisiraju svoje obaveze i da će država kao garant isplaćivati te obaveze umesto njih na različite načine, bilo direktno, bilo tako što će kroz različite vrste pomoći budžetskih subvencija ili neke druge vrste pomoći održavati veštački u životu te kompanije.
Pre nekoliko dana smo ovde razgovarali o nekim drugim kreditima. I u tom trenutku sam rekao – teško da za suštinski problem ili da za sve probleme u "Srbijagasu" možemo da optužimo one koji njime rukovode poslednjih nekoliko godina, između ostalog i gospodina Bajatovića. Ključni problem "Srbijagasa" je što pod ovakvim uslovima, sa ovakvom uvoznom cenom gasa i ovakvom cenom gasa po kojom isporučuje taj svoj proizvod krajnjim korisnicima, prosto ne može da opstane i u svakoj godini napravi praktično oko 200 miliona evra novog gubitka. Zbog toga su ovi krediti toliko nepovoljni. To su krediti za tekuću likvidnost, praktično laki keš krediti, koji se uzimaju da bi se servisirali neki stari krediti i da bi se omogućilo elementarno poslovanje te kompanije na tržištu. Danas je 6. novembar. Dakle, kompanija je već ušla u grejnu sezonu i čije poslovanje je od vitalnog značaja za sve građane i privredu ove zemlje.
Istovremeno je predsednik vaše stranke, koji je i ministar finansija i privrede u ovoj Vladi, najavio od 1. januara oštre rezove u javnom sektoru, apostrofirajući posebno Javno preduzeće "Srbijagas" i još nekoliko kompanija, JAT Ervejz i neke druge. Mi međutim do danas nismo čuli nijedno obrazloženje, nijedan detaljniji plan kako nameravate to da učinite. Vi u ovom trenutku, dva meseca pre kraja godine, imate firmu, javno preduzeće za koje uzimate novih 190 miliona evra kredita od sedam banaka za finansiranje tekuće likvidnosti. Istovremeno tvrdite da ćete od 1. januara tu situaciju apsolutno rešiti i da, pretpostavljamo, ovi krediti ili neki novi krediti u narednoj godini, za nove dugove "Srbijagasa", ova država neće morati da uzima.
Niste o tome govorili u obrazloženju. Nije mi jasno kako to nameravate da učinite. Da li će u narednim godinama uvozna cena gasa biti niža, da li ćete konačno ukinuti posrednika u uvozu gasa, preduzeće "Jugorosgas", da li ćete konačno rešiti posle četiri godine stalnih najava, na insistiranje i pod pritiskom LDP, pitanje svojinske i vlasničke strukture u kompaniji "Jugorosgas" ili ćete povećati cenu krajnjim korisnicima ili ćete povući neke oštre rezove u samoj kompaniji, koji očigledno moraju da podrazumevaju i smanjenje broja zaposlenih, drugačiji način organizacije, drugačiji način upravljanja?
Kada dođete pred parlament i tražite garanciju za kredit od 190 miliona evra, koji će u krajnjem iznosu kada se otplati uz sve ove zastrašujuće kamate biti mnogo veći, da ne kažem višestruko veći, onda nam dugujete takve odgovore, i parlamentu i građanima zemlje koji su poreski obveznici i koji će plaćati ovaj kredit i istim tim građanima i privredi koji su korisnici, da ne kažem mušterije, "Srbijagasa" i koji svakog meseca moraju da plaćaju naknadu, odnosno cenu za onu uslugu, za onaj gas koji im je isporučen.
Svake godine u proteklih nekoliko godina, nekada se dešavalo i dva puta godišnje, predstavnici Vlade, to su radili i predstavnici prošle Vlade, dođu pred ovaj parlament i kažu – ovo je poslednji kredit i poslednja garancija i nikad više i sada ćemo da napravimo oštre rezove, sredićemo stanje i građani Srbije nikada više neće morati da finansiraju nečije obaveze na ovaj način.
U međuvremenu se ništa nije promenilo. Mi smo i dalje u fazi krovnih ili malo manje opštih ugovora sa Rusijom. Ništa nam niste rekli o tome šta se dešava sa tom obavezom koju je država preuzela da u narednih nekoliko meseci isplati taj čuveni zaostali dug od 30 miliona nastao krajem 2000. i početkom 2001. godine. Ništa nam niste rekli o nešto preciznijim uslovima uvoza gasa za ovu godinu. Možda ćete reći da ste potpredsednica Vlade za evropske integracije, ali i te kako dobro znate da ne samo pitanje ovog kredita ili sposobnosti srpskog budžeta da finansira taj kredit, nego generalno pitanje trgovine gasom, uvoza gasa ima mnogo reperkusija i na pitanje naših evropskih integracija, da je nesumnjiva činjenica da smo mi i u gasnom aranžmanu i u pogledu pitanja cene gasa, načina na koji ga plaćamo, servisiranja nekih
starih obaveza bili u znatno povoljnijem položaju da smo članica EU ili da smo makar malo dalje odmakli u proteklih nekoliko godina u procesu evropskih integracija.
Možda bi bilo dobro da čujemo u ovom trenutku i neku uporednu cenu gasa po kojoj gas kupuje Srbija ili "Srbijagas" ili po kojoj kupuju neke od zemalja EU. Među njima su neke zemlje sa kojima mi ne možemo da se poredimo, recimo Nemačka, koja je u potpuno drugoj vrsti aranžmana generalno sa Rusijom, pa onda i sa kompanijom "Gasprom", ali su i neke zemlje koje su uporedive sa Srbijom – Slovačka, neke zemlje oko nas itd. Kad bismo čuli tu analizu, možda bismo mogli da razgovaramo o tome gde su prostor za uštedu, da li su ti naši bratski i izuzetno uspešni poslovni odnosi, kako se često predstavljaju, sa Ruskom Federacijom baš toliko u našu korist ili možda postoje neke druge države koje se ne hvale svakog dana kako su u bliskim odnosima sa Rusijom, a sa njom sarađuju na mnogo bolji, efikasniji po sebe isplativiji način. Ništa ne zameram ni Rusiji, ni "Gaspromu" u ovim poslovima.
Oni kao i svaka druga država u međunarodnim odnosima ili svaka druga kompanija u poslovnim odnosima pokušavaju da zarade što više za sebe i da sebi obezbede što bolji trenutni i budući strateški položaj.
Za mene je ključno pitanje – kako se ponaša naša država? Zbog čega godinama vučemo taj problem sa nejasnoćama oko energetskog, naftno-gasnog aranžmana? Zbog čega, kada pitamo, koji je bio problem sa prodajom, odnosno sa privatizacijom NIS-a, dobijamo odgovor – kao zamenu za to, kao kompenzaciju smo dobili znatno povoljniji tretman u ovom gasnom delu sporazuma. Kada ukazujemo na previsoku cenu gasa, na pitanje posrednika, na neizvesnost tog posla, onda je odgovor – kompenzacija je na strani NIS-a.
Ne može se pitanje "Srbijagasa", kredita za "Srbijagas", cene gasa razdvajati od nekih drugih sličnih pitanja, od čitavog tog aranžmana sa Rusijom, koji je zaključen 2007. godine, odnosno 2008. godine.
Šta se u međuvremenu desilo sa tim poslovima? Nekoliko puta smo ovde pitali i još uvek nismo dobili odgovor, recimo, po kojoj će ceni "Gasprom Njeft" plaćati, odnosno koju stopu rudne rente će plaćati od 1. januara? To pitanje je delimično bilo vezano za okončanje modernizacije, odnosno radova u Pančevu. Videli smo da je pre nekoliko dana slavodobitno pušten u rad to postrojenje, sve uz dijalog operatera – izvoli, Vladimire, i svaka čast, Ivice. Nismo čuli šta je sa ovim drugim delom problema? Ta cena se na kraju uvek fakturiše građanima Srbije. Građanima Srbije će se fakturisati i ta cena i kamate za ovaj kredit i cena gasa u narednom periodu.
Dakle, da ovo suzimo na nekoliko pitanja. Na koji način ćete srediti stanje u "Srbijagasu"? Na koji način će "Srbijagas" prestati da pravi enormne gubitke od nove godine? Da li to podrazumeva unutrašnje promene u toj kompaniji? Da li će se menjati cena gasa za potrošače od sledeće godine? Da li ste uspeli ili da li ste na dobrom putu da izbacite posrednika iz poslova uvoza gasa? Da li ste na dobrom putu da regulišete, da uspostavite ravnopravnost Srbije u vlasništvu u kompaniji "Jugorosgas"? Da li nameravate da profesinalizujete upravu u "Srbijagasu"? Da li je to deo promena koje se najavljuju kroz izmene zakona, odnosno kroz donošenje novog zakona o javnim preduzećima? Na koji način to nameravate to da učinite?
Znate, bilo koja promena nije uvek dobra. Mislim na poslednjih stotinak dana gde uživo pratimo na svojoj koži koliko to može da bude zabluda. To što je neko poslanik u ovom parlamentu i direktor "Srbijagasa", ne znači da će sledeći koji možda neće biti poslanik, ali će biti neki, karikiram, a možda i ne, bivši vlasnik pečenjare ili nekog sličnog objekta, ne znači da će uprava u "Srbijagasu" u narednim godinama biti bolja. Ovako, bar imamo ovde neku kontrolu. Gospodin Bajatović je manje više stalno sa nama, pa možemo neke probleme da pokušamo da rešimo i u direktnom razgovoru. Kada se to skloni sa javne scene, bojim se da će posledice biti mnogo teže nego što su sada, odnosno da ćemo u narednim mesecima ili narednim godinama, možda morati da uzimamo mnogo nepovoljnije i mnogo skuplje kredite.
Dobro je da makar u ovoj fazi ne najavljujete rešenje "Srbijagas", koje bi bilo slično rešenju za JAT, da ostavite staroj kompaniji dugove, a da novu preregistrujete i počnete navodno od nule. Mada, sa planovima ove vlade, nisu isključene ni takve stvari.
U ovom delu sam svoja pitanja fokusirao na ovih nekoliko tema. Nadam se da ću makar na neka od njih moći da dobijem odgovor u nastavku ove sednice, a deo vremena koji mi je preostao kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe, ostavljam za kraj diskusije. Hvala.

Verujem da je gospodin Bajatović dobio aplauz kao direktor "Srbijagasa" i u tom smislu mogu da razumem njegovo izlaganje, ali fali onaj deo vaše argumentacije kao potpredsednika SPS, vladajuće partije. Vi sve vreme govorite o tome kako Vlada do sada nije imala razumevanja za vaš ekonomski racionalan pristup sa kojim se ja u nekim tačkama slažem. Izvinite, na vama, vašoj partiji, prošloj vladi i na ovoj vladi koju ponovo činite je odgovornost za to što se nije ponašala drugačije. To moram da kažem zbog toga što mislim da to nije fer prema ovoj skupštini i prema građanima. Vi uvek možete da održite ovakav govor. To često činite u javnosti, ali se onda posle toga ništa ne događa.
Zbog toga insistiram da Vlada odgovori, nažalost, ovde nije ministarka energetike, tu je gospođa Grubješić, ali možda neke odgovore može i ona da da. Iz ovoga što vi govorite nema nikakve garancije da će se situacija promeniti. Propustili ste da kažete neke stvari - koji to delovi srpske privrede najviše duguju? Najviše duguju državni, društveni, kvazidržavni sektor, najviše duguju kompanije i preduzeća. To nisu kompanije, to su preduzeća u restrukturiranju koji se godinama drže na veštačkom disanju i ne znam kako ćete da ih skinete sa te vrste državne pomoći, pogotovo što vi govorite suprotno od onoga što govori predsednik vaše partije i predsednik Vlade Srbije.
Znači, ovo što vi ovde govorite je potpuno suprotno njegovom ekspozeu, tom njegovom pristupu široke socijalne pravde gde niko neće biti otpušten, gde će sva preduzeća biti sačuvana i da će se tako Srbija izvući iz krize. Ako hoćete da sredite tu situaciju, onda te firme više ne mogu da postoje. One propadaju. Ti ljudi koji su u njima formalno zaposleni, ostaju bez posla. Sa druge strane se smanjuju dugovi koje oni prave. Dakle, državni sektor, javni sektor je najveći dužnik. Toplane su državne, lokalne, a to što one prave gubitke je cena politike stranaka koje vrše vlast, pre svega na republičkom nivou, vrlo brzo završavam, a onda izgleda i po celoj Srbiji, ako prekomponujete i upodobite vlast, što je očigledno intencija.

Opet mi je žao što Vlada ćuti. Voleo bih da čujem kredibilan odgovor šta će se desiti i kako ćete to realizovati? To možete da pripišete i našem, kako da kažem, ideološkom neslaganju. Vi mislite da država treba da bude više na tržištu, više u investicijama, ja mislim da treba da bude manje i mislim da su argumenti na mojoj strani, ali da ne polemišemo previše o tome.
Danas je 2012. godina. Pričamo o preduzećima koja su suštinski propala 90-ih, a neka od njih čak i pre toga, a onda ih 10, 11, 12 godina održavamo veštački.
Veliko je pitanje da li ljudima u tim firmama, da li poreskim obveznicima, da li tržištu i svim građanima Srbije time činite uslugu ili činite štetu? Da se u međuvremenu pristupilo pravom restrukturiranju, da su bankrotirale, propale, prestale da rade neke od tih firmi koje očigledno nemaju perspektivu, u međuvremenu bi se tržište razvilo na drugoj strani, proizvodnja tih ili sličnih roba i usluga bi se razvila na drugoj strani, neki od tih ljudi bi u međuvremenu mogli da dobiju posao, da se prekvalifikuju, dakle, vi biste imali mnogo manji problem nego što ga danas imate. Vi imate, zapravo, u dobrom delu srpske privrede čitave ljude koji su skoro ceo svoj radni vek proveli u preduzeću koje je u dubiozi, u gubitku, u restrukturiranju, koji zapravo nikada nisu radili do kraja onaj posao za koji su se obrazovali, školovali i nisu mogli da pokažu koji su njihovi potencijali.
Vi ste rešili 2008, 2009. i 2010. godine da preuzimate neke od tih kompanija. Kažete da su te investicije bile dobre, ali očigledno je da je ta situacija više neodrživa i ne možete vi da upravljate njima, to prosto nije ni posao "Srbijagasa", to užasno deformiše tržište, to donekle sprečava i privatne investicije i razvoj privatne inicijative, ali da ne ulazimo sada u ta teorijska i praktična pitanja.