Ne bih se javio, ali gospodin Bajatović je izneo klasičnu optužbu da sam klasičan liberali ili neoliberal. Ne kažem da je situacija crno-bela, samo kažem da kad odlažete ono što je neminovno 10 godina napravite štetu građanima i to je socijalno neodgovorna politika. To je zapravo negacija, onoga o čemu vi govorite, socijalne odgovornosti.
Vi stalno sve građane, sve poreske obveznike posmatrate nužno kao jednu celinu. To nije tačno. Kada vi pomažete jednima i kada to činite neefikasno i predugo, vi nanosite direktnu štetu drugima. To nije fer u modernoj državi. To nije fer u zemlji, u društvu koje ima pluralističke interese pojedinih grupa. Preći ćemo u sociologiju, a nemamo više vremena. Hvala.

Mislim da ste povredili član 107. Poslovnika. Meni ne smeta vaša prepirka sa gospođom Kolundžijom, ali mi smeta kad preterano ili nekoliko puta ponavljate očigledne besmislice.
Slažem se sa vama da niko nema prava da kaže da predstavlja mišljenje ili interese svih građana Srbije, a posebno u više partijskoj demokratiji, ali vas sam čuo da 20 puta to kažete na televiziji, isto tako za mnoge stvari koje su spornije. Čak i onda kad ste se mešali ili najavljivali ili prejudicirali rezultate krivičnih istraga i sudskih postupaka. Ako nešto očekujete od narodnih poslanika, u ovom slučaju od gospođe Kolundžije, onda vas molim da kao prvi među jednakima, kao šef ovog parlamenta to pravilo i taj standard prvo primenite na sebe.

Neka to bude pravo na repliku. Mislim da smo sada ušli u ozbiljan problem. Dakle, ovde je bilo intervencija na povredu Poslovnika, gospođa Kolundžija je tražila da se sednica prekine, a u međuvremenu smo ušli u suštinsku, političku raspravu i raspravu o ovom zakonu gde su narodni poslanici očigledno neravnopravni u odnosu na predstavnika predlagača, pošto nakon tridesetak minuta koje je gospođa Tabaković iskoristila da bi nam najavljivala kako se pravdanjem neće pravdati. U međuvremenu ste joj još jednom dali reč i da sada ne ulazim da li ste za to odgovorni vi gospođo Čomić ili predsednik parlamenta koji je, zaista ne razumem, iz kojih razloga na moje reklamiranje povrede Poslovnika, tvrdio sam da je gospodin Stefanović kao predsednik parlamenta povredio Poslovnik.

On je izabrao da ode u poslaničku klupu i da mi odgovara kao narodni poslanik. Time smo ušli u čitavu ovu zabunu. Spreman sam da sa svoje strane, sa strane LDP u ovom trenutku ovo prekinemo i da nastavimo dalje sa normalnom raspravom, dakle, da ovlašćeni predstavnici političkih partija uđu u polemiku sa gospođom Tabaković o predloženim rešenjima.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, guvernerko, sačekao sam malo da bismo se pogledali u oči. Mesec dana je trebalo da vidite i shvatite da naše primedbe nikada nisu imale veze sa eventualnim nezadovoljstvom ili ocenom boje vaših očiju.
Zakon sa kojim ste danas došli pred ovaj parlament, sve ono što se u međuvremenu dogodilo pokazalo je da smo u pravu bili mi, a ne vi, i kada su u pitanju mane Zakona o NBS, koje su predložene i usvojene početkom avgusta, i kada su u pitanju argumenti koje smo ovde iznosili pre oko mesec dana kada smo govorili o izboru viceguvernera, pa je ona moja primedba ili pitanje gde sam vrlo jasno tražio od vas da se izjasnite da li ćete biti predloženi, da li ćete biti izabrani za zamenika predsednika SNS u kontekstu samostalnosti i nezavisnosti, svega onoga o čemu danas govorite. Meni je to i tada i danas bilo vrlo važno.
Razumem vašu želju da vas zovem onako kako Ustav kaže – guverner. Bez obzira što drugačije govorim trudiću se da u odnosu na vas tu želju ispunim, ali moram da kažem da osim toga što ste guverner za mene ste i zamenik predsednika SNS, i ja ću tako posmatrati i tako posmatram i vaš rad i ono što ovde pokušavajući da odbranite ovaj predlog zakona nama objašnjavate.
Na samom početku kažete da je bilo primedbi od onih sa kojima želimo da sarađujemo. To se kaže i u obrazloženju zakona, na primedbe institucija EU, a pre svega Evropske centralne banke. Žao mi je što na taj način zapravo umanjujete značaj ovog parlamenta.
Čini mi se, ne bih da ulazim u razloge za to, da ste vi u prvim mesecima, kada kažem vi, mislim na novu vlast, čiji ste vi politički deo, pokazali dosta visok stepen fasciniranosti Evropom i institucijama EU. Na neki način, kao da je to neka vrsta kompenzacije za nerazumevanje EU ili negativan stav prema EU i evropskim integracijama u proteklim godinama ili proteklim decenijama. Neke druge političke partije, koje su evrooptimističke, da kažem tako, od samog početka, nemaju tu vrstu fasciniranosti. Mi pokušavamo da u mišljenjima, odlukama, stavovima evropskih institucija nađemo nešto što je racionalno, što je korisno za našu zemlju.
Sve one primedbe ili ogromnu većinu primedbi, koje ste čuli od evropskih institucija, koje ste razjasnili, kako sami kažete, i brojne nedoumice i nejasnoće sa institucijama globalnog nivoa, pre svega MMF, Svetskom bankom itd, mogli ste da čujete od opozicionih poslanika, pa i LDP, u ovom parlamentu pre tri meseca. Znači, to što dolazite sa ovim zakonom pred parlament zanimljiva je paradigma prvih 100 dana Vlade. Mislim da niko od nas, možda, ne mora dalje, od opozicionih poslanika, da elaborira koliki su problemi i kolike su greške napravljene u prvih 100 dana. Mislim da je krug zatvoren.
Počeli ste svoj mandat desantom na Narodnu banku Srbije, završavate prvih 100 dana time što stidljivo, u pola glasa, 25 minuta objašnjenja, koje je zapravo pravdanje, a govorite da nećete da se pravdate, usvajate izmene kojima pokušavate da otklonite neke nedostatke, iako to činite na nepotpun i loš način, a neke od ključnih nedostataka ne otklanjate, niti možete to da otklonite. Ključni nedostatak je to kako ste promenili Zakon o Narodnoj banci, da biste vi postali guverner Narodne banke. Taj problem ne možete da otklonite izmenom zakona. potpuno razumem da to od vas neće tražiti, pošto nije realno, ni evropske institucije, ni neke druge institucije. Oni će pokušati da naprave kompromis ili da uvedu Srbiju u nekakav elementarni red i, koliko je god moguće, da smanje štetu, s obzirom na nerealna očekivanja koja imaju od vaše vlasti na nekim drugim poljima i nekim drugim izazovima, koji su za tu međunarodnu zajednicu očigledno važni.
Takođe, kažete da nismo najpametniji na svetu. Mislim da je to stvar koja ne mora da se pominje. Mislim da na pogrešan način gledate pravila Evropske centralne banke, MMF i EU. Kažete – mi jedan deo njih prihvatamo, iako one nisu u potpunosti obavezujuće za nas. Nije to smisao pravila koji je uveden, da tako kažem, na evropskom kontinentu i koji se u poslednje vreme uvodi kada su u pitanju nacionalne, odnosno narodne banke, kada su u pitanju finansijska tržišta itd. Osnovni smisao tih pravila je da omogući normalnije, bolje funkcionisanje pravnog, ekonomskog, finansijskog sistema u tim zemljama. Za nas je bolje da te primedbe, ta pravila prihvatimo zbog nas samih, nezavisno od toga da li nas oni obavezuju ili ne obavezuju.
U jednom trenutku se ovde otvorila rasprava o tome ko je kome slao koje mišljenje. Mislim da postoji jasan redosled poteza, jasan redosled dokumenata. Osim što su zvanična dokumenta, izjave, što su institucije EU, Evropske komisije, davale krajem jula i početkom avgusta. One su ponovljene na prilično oštar način u zvaničnom dokumentu iz oktobra ove godine, koji se tiče ocene stanja Srbije u procesu priključivanja EU. To je nešto o čemu ne možemo da polemišemo. Možda su na neki način zanimljive te vaše interpretacije različitih prevoda, različitih termina, ali ne možemo sada da se vraćamo u 1945, 1946. godinu kada je pravljen sistem UN, specijalizovanih agencija UN, a sistem MMF i sistem Svetske banke, to su specijalizovane agencije UN i kroz ono što oni rade vidi se jedan načelan sukob dva najveća pravna sistema – kontinentalnog i anglosaksonskog. Svi drugi problemi koji proističu iz tih termina, o kojima vi danas raspravljate, su zapravo posledica toga, oni su rešeni u bilateralnim odnosima, u ponašanju onih zemalja koje su članice tih organizacija, pre nekoliko decenija. Nema potrebe da mi o tome danas raspravljamo i da u tim nejasnoćama vidimo opravdanje zbog čega neke stvari ne možemo da uradimo ili zbog čega su bile na pogrešan način predviđene.
Moram vam reći da ja cinizam poštujem, ali ne i preterivanje u njemu. Mislim da je zaista cinično kada kažete da je prvu verziju zakona, izmene iz jula i avgusta ove godine, predložila parlamentarna većina ili najveća partija parlamentarne većine, a da danas ovaj predlog daje NBS. Mala je nevolja što ste vi u to vreme bili politički lider, šef poslaničke grupe stranke koja je predložila ovaj zakon, a danas ste guverner. Verujem da ste se u međuvremenu delimično promenili. To smatram normalnim u životu, ali ne vidim suštinsku razliku između Jorgovanke Tabaković šefa poslaničke grupe SNS i Jorgovanke Tabaković guvernera NBS. To kažem zato što nigde nećemo stići takvim objašnjenjima za koja mislim da su cinična. Nije se mnogo promenilo ni u vašoj funkciji u partiji, manje-više to je ista funkcija ili je zamenik predsednika nešto viša funkcija. Čestitam vam na toj vrsti napretka.
Prešli ste olako oko toga šta su bila politička objašnjenja vaše poslaničke grupe kada ste predlagali izmene u avgustu ove godine. Vi ste vrlo izričito tvrdili da ovaj parlament mora da ima mnogo jači stepen uticaja na kontrolu ili mnogo jaču kontrolu nad radom Narodne banke. U tom smislu se govorilo o potvrđivanju statuta u Narodnoj banci i o načinu izbora funkcionera Narodne banke itd. Danas od jednog dela tog principa odustajete. Kada dajete obrazloženje zašto sada neće biti potvrđivan statut Narodne banke u Skupštini Srbije, vi ignorišete obrazloženje za tako nešto i to predstavljate kao tehničku izmenu. Ovde ste nam u obrazloženju rekli da nema potrebe da se stavlja više osigurača za nezavisnost, s obzirom da funkcionere, koji prave, usvajaju taj statut u Narodnoj banci, pre toga bira Narodna skupština. Taj argument je morao da važi i na njega je ukazivano u avgustu mesecu. Ne znam zašto je bio potreban kraj oktobra, da radite subotom, nedeljom, kako kažete, do jedanaest sati na ovom ili nekim drugim poslovima, da biste tu grešku ispravili.
Drugo, kao što znate, nekoliko puta smo o tome govorili, od normativnog, tehničkog sadržaja rešenja sa kojima dolazite pred parlament, u poslu kojim se vi bavite veoma je važan utisak, veoma su važna psihološka očekivanja, veoma je važno, u sistemu koji vi vodite, u smislu Narodne banke, da li vam ljudi veruju. Kada ste u međuvremenu imali, da vas podsetim, odlaganje sednice oko izbora viceguvernera, pa ste doveli ovaj parlament u situaciju da do samog kraja dovede proces izbora članova saveta Narodne banke Srbije, danas nam dolazite sa time da morate da prekinete tekuću sednicu kako bismo usvojili izmene, da bi članovi saveta bili izabrani po novom zakonu, koji će stupiti na snagu čim se objavi u "Službenom glasniku". Ne verujem da vi mislite da je to najbolji način poštovanja i uvođenja pravne sigurnosti, očuvanja kontinuiteta. To su veliki principi koji su važni i kojima ste vi takođe operisali u svom izlaganju ovde.
Takođe, kažete da ste ovim izmenama zakona pokušali da obezbedite neku vrstu kontinuiteta. Mislim da u tome niste uspeli, a pogotovo mislim da ste preskočili deo gde ste vi zapravo, da ne kažem uništili, svaku vrstu kontinuiteta u onom trenutku kada ste se odlučili da smene u Narodnoj banci, da promene u Narodnoj banci pre tri meseca izvršite na onaj način.
Razumem zbog čega imate problem sa odredbom o, kako ste rekli, konsekutivnoj zameni viceguvernera. Govorili ste o praksi koja se kod nas ustalila. Vi znate kako smo došli u situaciju da biram nove članove saveta Narodne banke. Između ostalog, zato što su neki stari članovi ili članovi saveta u prošlom mandatu u međuvremenu podneli ostavke sa vrlo jasnim obrazloženjem zbog čega to čine. Pravo žalbe ili pravo na pravni lek, pravno sredstvo u slučaju odluke o razrešenju je takođe bila jedna od tema zbog koje ste trpeli vrlo oštre kritike opozicije. Bilo je amandmana, između ostalog i LDP, da se ta greška ispravi.
Doduše, to nije pitanje samo položaja jednog funkcionera, jednog guvernera ili bilo koga drugog prilikom smene vlasti. To je generalno pitanje poštovanja prava i poštovanja pravnog poretka u ovoj zemlji, pravo na efikasno pravno sredstvo je Ustavom garantovano pravo. Naravno, imamo dosta problema sa njim, pa zbog toga imamo i stotine slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog kršenja tog načela.
Da li ste konačno pristali da tu grešku delimično ispravite? Mislim da je niste ispravili do kraja i da je sporan deo formulacije koji kaže, posle zareza, citiraću i deo posle zareza, to ste prigovorili gospođici Jerkov i da je u tom slučaju isključeno pravo na ustavnu žalbu, nisam siguran da je to moguće u našem pravnom poretku i da će to dopustiti Ustavni sud zbog specifičnosti ustavne žalbe itd. i zbog odnosa, postupaka pred našim organima i međunarodnim organima, zbog obaveze da se iscrpe sva pravna sredstva u domaćem pravnom poretku i da vas ne opterećujem sada tim manje-više dosadnim pravničkim zavrzlamama.
Nije prilika, niste o tome ni vi govorili, pa nećemo sada ulaziti u neka šira pitanja generalno rada NBS, odnosa sa Ministarstvom finansija, vašeg odnosa, ako hoćete, prema ekonomskoj politici, prema najavljenom budžetu, možda će biti u narednim satima ili narednim danima prilike da tako nešto uradimo. LDP neće glasati za ovaj zakon iz nekoliko razloga, neke od njih sam naveo. Još jedan je što nemamo apsolutno nikakve garancije da vi u nekoj drugoj političkoj situaciji, kada vam možda EU ili fasciniranost evropskim institucijama ili onima sa kojima želite da sarađujete u narednim mesecima ili godinama, nemamo nikakvu garanciju da nećete ponovo napraviti nekakav retrogradni korak i vratiti nas u nazad.
Zanimljiva mi je inače bila i vaša opaska ili kako bih rekao, mislim da je to bila nekakva vrsta opravdanja, razumevanja za neke greške koje su činjene u periodu od 2001. do 2010. godine, kada ste pričali o brzini da se isprave zaostajanja i greške u prošlosti. Na vašem mestu bih, kao znak ili kao gest razumevanja za one koji su te greške pravili, priznao i neku vrstu sopstvene, odnosno u ovom slučaju vaše odgovornosti za ta kašnjenja koja su učinjena, recimo i u onim godinama kada ste vi bili veliki politički protivnik otvaranja zemlje, njene integracije u EU i druge međunarodne institucije. Ne mislim ja da svaki put ovde treba neko da dolazi i da govori – oprostite mi ružnu prošlost ili greške iz prošlosti, ili ti ne mislim da neko nema pravo da se promeni, ali mislim da je fer da se i o tome neka reč progovori...
(Predsedavajući (Konstantin Arsenović): Molim vas, narodni poslaniče Đuriću, molim vas da ne spominjete greške, da ne raspravljate o ličnosti guvernera. Mislim da ste već preterali, o ukusu …)
Kako govorim o ličnosti?
(Predsedavajući: Svodi se na njezinu ličnost. Molim vas, nemojte, već vas dugo tolerišem i mislim da je vreme da se vratite na temu.)
Recite šta je vaša primedba. Ne slažem se sa vašom ocenom. Govorim o političkoj ličnosti guvernera NBS i zamenika predsednika SNS i to je moje poslaničko pravo. Ukoliko mislite da kršim neku odredbu Poslovnika, onda vas molim da me, u skladu sa Poslovnikom, kaznite.
(Predsedavajući: Dužni ste da poštujete dostojanstvo i Skupštine i ličnosti i članova i poslanika i predstavnika, svih koji su učesnici ovde u raspravi. Molim vas, nastavite sa diskusijom.)
Ali nisam video vezu između vaše primedbe i onoga oko čega sam ja govorio. Samo sam govorio o tome da je guverner NBS u svom izlaganju govorila o greškama u prošlosti, samo sam svoju diskusiju jednim delom orijentisao i na taj deo, ali mislim da je to toliko poznato javnosti, da nema potrebe da na tome više insistiram i da provociram vaše reakcije. Inače smatram da vrlo korektno vodite ovaj parlament kada predsedavate, te ću ja u ovom trenutku praktično i završiti svoju diskusiju. Hvala vam.

Ne znam da li da ulazimo dublje u analizu ovoga, ovo je dosta zanimljiv pogled na sistem, na podelu vlasti i na sistem ravnoteže između grana vlasti, ali da ne ulazimo sada u to. Pomešali ste ocenjivanje ustavnosti zakona koje donosi Narodna skupština i odlučivanje u situacijama kada Narodna skupština odlučuje, kada bira, o imenovanjima, o postavljenjima. Potpuno ste ignorisali jednu važnu stvar. Nije bitno da li je meni ili vama nešto poniženje ili nije poniženje, radi se o tome da ne možete uskratiti bilo kome mogućnost da se o odluci koja se tiče njega odlučuje pred sudom, apsolutno je nevažno pred kojim je sudom. Razumem vašu argumentaciju, da li to može da bude samo Ustavni sud, na to nemam primedbi. Kritikovao sam ovo rešenje kao problematično sa aspekta isključenosti prava na ustavnu žalbu, samo u toj situaciji.
Što se tiče prvog dela vaše reakcije na ono što sam ja govorio, mislim da nikoga ne možete da ubedite u to da niste u tom izlaganju, da to nije bila osnovna intencija kada ste zakon predlagali, da uvedete mnogo oštriju, kada se kaže parlamentarnu kontrolu, to znači i političku kontrolu, kada uvodite takvu vrstu kontrole na tako agresivan način. Kako se obavlja kontrola? Ona se u ovom parlamentu uvek obavlja nekom vrstom odlučivanja ili glasanja, te odluke donosi parlamentarna većina. To je oblik političke kontrole, odnosno političkog nadzora, a pogotovo kada takvu vrstu odlučivanja ili osigurača političkog ugradite u odnosu na vrlo širok krug pitanja koja se tiču NBS, od funkcionera NBS, preko statuta NBS i nekih drugih ovlašćenja.

Verujem da ste povredili članove 27. i 107. Poslovnika Narodne skupštine na taj način što mi niste dali repliku. Gospođa Tabaković je govorila sedam minuta, direktno se obraćajući meni. Tražio sam jedan minut da samo odgovorim, a pri tom imam i vreme poslaničke grupe koje nisam do kraja iskoristio i više se neću javljati.
Nekoliko ispravki samo. Nisam ekonomista, ja sam pravnik, gospođo Tabaković. Druga stvar, računaću da je vaša ocena da sam o nečemu nerazumno govorio samo omaška i da ste mislili – nerazumljivo, to bih mogao da prihvatim. Sa druge strane, ne znam šta može da bude razumno ili nerazumno kada sam pokušavao da vam govorim o sistemu MMF na globalnom nivou, ali to nije preterano važna tema da bismo u nju dublje ulazili. Samo sam to želeo da kažem.
Hvala vam i izvinite još jednom što sam pogrešno protumačio da sam pominjan u izlaganju gospođe Tabaković.

Uvažena potpredsednice, ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da pre svega o ovim predlozima razgovaram i diskutujem sa ministarkom, uz puno poštovanje vaše spremnosti da date neka objašnjenja, ali Srbija je ipak parlamentarna demokratija koja ima i izvršnu vlast, pošto ove zakone predlaže Vlada i ona za njih odgovara, a radi se i o garancijama, pa bih voleo da neke garancije čujem i od predstavnika Vlade, odnosno ministarke, ne od predstavnike političkih stranaka, pa makar bila i najveća vladajuća stranka.
Fokusiraću se na predlog, odnosno inicijativu Vlade da damo garanciju za Akcionarsko društvo Železnica Srbije. To je prva primedba na ovo o čemu ste vi govorili. Železnica Srbije već neko vreme nisu javno preduzeće. Dakle, njih ne možemo posmatrati u svetlu nekih drugih preduzeća koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa. Železnica je sada, makar formalno, kompanija i sa svim prednostima, manama, rizicima koje takav oblik organizovanja i poslovanja nosi.
Nemam primedbu na to što je uzet kredit za rehabilitaciju pruga, odnosno dela pruga na teritoriji Srbije. Najmanje mi je bitno da li je taj ugovor pripremila i potpisala prethodna ili ova Vlada. Bitno je da se taj ugovor ratifikuje. Ono u čemu je moj problem i problem LDP sa ovim predlogom je što sumnjamo u sposobnost Železnice Srbije da ovaj projekat kao deo opšteg projekta o rehabilitaciji i poboljšanju stanja železničke infrastrukture u zemlji realizuje i što je sasvim jasno da Železnica dugo vremena neće biti kredibilan i sposoban dužnik, da će ovaj kredit direktno vraćati Republika Srbija iz budžeta. Dakle, to se kaže u samom tekstu ugovora o garanciji. Republika Srbija, odnosno budžet Republike Srbije su primarni dužnik za ovaj kredit, nisu samo garant.
Zbog kažem da Železnice nisu u stanju da realizuju ovaj projekat na dobar način, da on bude dugoročno isplativ i da nakon toga vrate taj kredit, što bi kod ugovora o garanciji bila najnormalnija stvar. Garant se javlja samo kao neko ko u izuzetnim situacijama treba da interveniše i vrati kredit. Sa srpskim javnim preduzećima i državnim preduzećima, preduzećima koja su u apsolutnoj ili pretežnoj državnoj svojini, već godinama ne postoji apsolutna mogućnost da se vraćaju krediti. Iz budžeta Srbije se svake godine isplaćuju vrlo ozbiljni iznosi po tim garancijama. Bilo bi dobro da ministarka može, a verujem da imate moć rasute pažnje, pa da slušate i diskusiju i ono što vam govore vaši saradnici, ali hajde da budemo koncetrisani.
Mi smo o ovim problemima razgovarali i sa ministrima, sa ministrom finansija, premijerom prošle Vlade u nekoliko navrata. Mislim da ste bili dužni da ovde na početku rasprave prosto kažete i nama i javnosti kakvo je trenutno stanje, kakve su trenutne performanse kompaniji za koju kredit uzimamo, odnosno za čiji kredit garantujemo. To su Železnice Srbije, kompanija koju ste u prošloj godini, to je doduše uradila prethodna Vlada, ali pre svega pod ingerencijom stranaka koje su i u sadašnjoj Vladi, je veštački pretvoreno u akcionarsko društvo, podeljeno na nekoliko društava, na jedan način za koji ne mislim da je najbolji model restrukturiranja tako ozbiljnih firmi i kompanija koje su toliko ozbiljni gubitaši. To je na neki način ono što država nam sad očigledno namerava da uradi sa JAT i sa nekim drugim kompanijama. Dakle, nekadašnje jedinstveno preduzeće je razdvojeno na nekoliko delova. Jedan deo se bavi kargo prevozom, drugi putničkim saobraćajem, treći infrastrukturom, a ovom četvrtom delu su ostali praktično dugovi.
To je ogroman problem kada neko to radi u privatnom sektoru, onda je to manje-više na ivici prevare ili ti krivičnog dela. Kada to država pokušava da uradi sa Javnim preduzećem, kada će to uraditi za nekoliko meseci sa JAT, tako što će izvući imovinu i prava iz stare kompanije, napraviti novu koja navodno startuje od nule, a staroj ostaviti dugove, onda se to posmatra kao restruktuiranje.
Zašto nije dovoljan taj potez, zašto nisu dovoljne takve izmene strukture "Železnice Srbije", da bi one postale efikasno preduzeće koje može da se stara i o infrastrukturi, i o prevozu robe, i prevoz putnika i da generalno deluje kao, u ovom slučaju akcionarsko društvo koje obavlja vrlo važnu privrednu delatnost? Zbog toga što je menadžment u toj kompaniji problematičan, organizacija menadžmenta, način na koji se ona postavlja.
Vi ćete danas, sutra, prekosutra mnogo govoriti, pretpostavljam, hvaliti se predlogom zakona o javnim preduzećima, koji će uvesti institut konkursa i sprečiti partijska imenovanja u javnim preduzećima. Moram da vas podsetim da će to biti zakon koji se odnosi na javna preduzeća, je li tako? Neće se odnositi na "Železnice Srbije", neće se odnositi na sva ona suštinska javna preduzeća, ali preduzeća koja imaju neki drugačiji organizacioni oblik, odnosno deluju kao akcionarska društva. Neće se odnositi na "Telekom", neće se odnositi na neke druge kompanije.
To je ono što nas brine. Naravno, to pravilo se odnosi na generalnog direktora "Železnica", odnosi se i na upravu svakoj od zavisnih društava koja u "Železnici" postoje. Kada se to tako desi, iste primedbe smo imali i na prošlu vladu koja je na isti način, na sličan način kadrirala u javnim preduzećima, postavljajući, između ostalog, svog bivšeg poslanika za generalnog direktora "Železnica Srbije".
Koje su druge performanse te kompanije? Koliki je akumulirani gubitak "Železnica Srbije"? On je davno premašio milijardu evra. Koliki je broj zaposlenih u "Železnicama"? Teorijski, između 18,5 i 19 hiljada. Je li tako? Ako pridodate broj zaposlenih u onim kompanijama, u onim društvima koje su pre nekoliko godina administrativnom odlukom izdvojena iz "Železnica", taj broj je daleko veći. Te druge kompanije nisu prave kompanije na tržištu, one su direktno zavisne od "Železnice", zavise od ovih kredita, zavise od subvencija koju svake godine dajemo "Železnicama Srbije" i koje ćete očigledno dati i u ovom budžetu, koji će za nekoliko dana ili za nekoliko nedelja doći pred ovaj parlament.
Možda je bilo fer, Vlada i ministar finansija se hvale kako će subvencije smanjiti, da nam kažete kolika će biti subvencija "Železnice Srbije" u sledećoj godini? Ne samo da "Železnice" neće moći da vrate ovaj kredit kada počne njegovo vraćanje, nego neće moći da finansiraju ni svoje tekuće poslovanje.
Pre nekoliko nedelja smo ovde slušali raspravu između bivšeg ministra finansija i sadašnjeg ministra finansija, koji se nisu razumeli nekoliko godina oko toga da se čitav iznos ili najveći deo iznosa subvencije koja se daje "Železnici", troši za plate svakog meseca. Kada je subvencija malo manja, onda nema plate za novembar ili decembar.
O čemu još govori ovaj kredit? Govori o tome da Srbija zapravo mora da donese odluku koji su njeni strateški interesi, gde su njeni ključni politički interesi. To možemo vrlo jasno da vidimo kada uporedimo uslove pod kojima uzimamo ovaj kredit. Ovaj kredit za infrastrukturu nije laki keš kredit, kakvi su obično krediti za srpska javna preduzeća. To su ovi krediti za tekuću likvidnost koju uzima "Srbijagas" naredne nedelje, pa su onda i kamate pristojne, kamate koje mogu da se servisiraju. Ovde je kamata sa šestomesečnim euribor, plus jedan posto marže. To je vrlo pristojna kamata pod sadašnjim uslovima, pogotovo i s obzirom na trenutnu visinu euribora. To je nekoliko puta manje od cene od marže koju ćemo plaćati za kredit koji uzima "Srbijagas". Tamo je marža 6%, 6,5%, 7%, 7,5%.
Valjda nam to govori o tome da moramo da se okrenemo nekakvim projektima koji podrazumevaju ozbiljnu investiciju u infrastrukturu, ozbiljne promene koje će nam omogućiti da se i naša javna i državna preduzeća drugačije finansiraju. U ovom slučaju, to može da obezbedi "Bi-Ar-Di", kredit koji je jednim delom uzet od Rusije, o drugom delu se pregovara, nije tako povoljan. Neki drugi krediti koje uzimamo nisu tako povoljni.
Taj novac, to je 120, 130, 140 miliona evra koje dajemo iz budžeta svake godine za "Železnicu", ne pada s neba. Pošto je srpski budžet u hroničnom deficitu godinama, taj novac suštinski uzimamo tako što se zadužujemo. Kada se zadužimo tri, tri i po, četiri, četiri i po milijarde evra tokom godine, onda od tog novca finansiramo subvencije i "Železnicama Srbije", pa je onda cena tog novca zapravo ona cena po kojoj smo se zadužili na međunarodnom tržištu. Ta cena nije šestomesečni euribor, plus jedan posto marže. Neuporedivo je veća. To je 6,5%, 7%, 7,5%. Poslednji put je bilo 6,68%, je li tako? Za milijardu evra i dolara, za koje smo se zadužili pre desetak dana.
To je taj novac, novac koji se uzima za budžet i koji onda odlazi na ove stvari – na "Železnicu", na druga javna preduzeća, na JAT, na isplate socijalnih davanja itd. Ako u tom smislu ne napravimo nekakav oštar preokret, ništa se neće promeniti. Dugovi će biti svake godine sve veći. Neka preduzeća će knjigovodstveno iskazivati da nemaju gubitak, tako što će u međuvremenu uzeti kredit za likvidnost i pokriti iznos koji nedostaje, nekad će biti u hroničnom gubitku.
Svi očekuju i svi su pristali na to da su "Železnice" verovatno najveći gubitaš u ovoj zemlji i ne uzbuđuju se previše oko toga, ali koji je plan države da rehabilituje samu kompaniju? Kako treba da izgleda železnički saobraćaj u bilo kom segmentu u ovoj zemlji za nekoliko godina? Šta je vaš plan? Kako izgleda jedan važan segment koji se zove obrazovanje mladih ljudi koji će raditi u "Železnicama".
U ovoj zemlji se o trošku poreskih obveznika, građana ove zemlje, svake godine finansira upis jednog odeljenja ljudi čije će se zanimanje zvati – dekorater voznih kola. Da li vi stvarno mislite da u "Železnicama Srbije" i u onih nekoliko kompanija koje navodno proizvode vagone u ovoj zemlji, a koje takođe ne mogu da opstanu bez pomoći iz subvencija iz budžeta pošto su gubitaši, svake godine postoji potreba za 30 novih dekoratera voznih kola? Nisam siguran da su vagoni "Železnica Srbije" strašno moderno ili uspešno dekorisani. Mislim da još uvek imaju fotografije turističkih potencijala iz SFRJ iznad sedećih mesta. Je li tako? To je neki trošak.
Gde će raditi ti ljudi koji završe te železničke škole? U ovoj istoj kompaniji koja više nikog ne može da zaposli, koja i onako ima previše ljudi, koja plaća 19 hiljada zaposlenih, plus nekoliko hiljada u društvenim preduzećima koja rade za nju, ili će biti gde? Na berzi rada. To je specifičan deo tržišta rada. Ne možete kao dekorater vozova da radite u nekoj drugoj grani industrije. Prosto, tako nešto ne postoji.
Inercija je nešto što je paradigma ove zemlje. Verujem da niko o ovoj vrsti problema ne razmišlja ozbiljno, da se to tretira kao problem Ministarstva prosvete, koje nema veze sa vašim ministarstvom ili Ministarstvom saobraćaja, infrastrukture itd. Onda sve to padne na teret budžeta i sve padne na teret nekakvog kredita koji ovde pominjemo.
Ovaj kredit ima još neke obaveze. Između ostalog, on kaže da će garant to 31. decembra 2013. godine otvoriti pristup železničkoj mreži za najmanje dva druga domaća operatera. O tome nismo takođe govorili i ništa nismo čuli. Kada je prestala da postoji prethodna vlada, o svim pitanjima reforme, pa i reforme "Železnica Srbije" se nije ni u javnosti govorilo, osim što su se ovi ruski vozovi koji stižu na kašičicu, svako malo koristili za slikanje u izbornoj kampanji. Pa se nama i taj kredit za "Železnicu" ruskim vozovima, pretvorio u sredstvo političke borbe – recimo, u jednom trenutku između Vlade Vojvodine ili Vojvodine ili vlasti u Beogradu, kome će doći novi lepi ruski voz, ruska garnitura, ko će moći da se slika. Je li tako bilo pred prošle izbore? Delimično je tako i sada.
Teško je da u ozbiljnoj zemlji te probleme na kraju mogu da rešavaju na sastancima predsednik Vlade Srbije i predsednik Vlade AP. Kada postavimo pitanje – šta je sa tim? Ti vozovi su takođe na kredit. Šta je sa tim? Odgovor je – sva rešenja se nalaze u fascikli. Pošto je ovo parlament, onda nije dobro da se rešenja nalaze u fascikli i kada govorimo o zaduživanju građana Srbije, odnosno budžeta, da kažemo da svako ko ima neku primedbu ili ko je protiv ovakvog modela, ko je protiv dosadašnjeg načina upravljanja državnim javnim preduzećima, da ne želi dobro građanima Srbije, građanima Ćićevca ili građanima bilo kog mesta oko koga ili do koga treba da se rehabilituje pruga.
Moramo da se dogovorimo o nekim suštinskim stvarima. Da li postoji neko u zemlji ko može da kaže predsedniku Republike da prestane da priča kada ode u svoje posete određenim delovima Srbije, da će lokalne puteve graditi koncesijama? To je stvarno neozbiljno. Nisam čuo za taj model da se brdsko-planinski putevi do nekih sela grade po modelu koncesija. To je neodrživo i to neće funkcionisati.
Dok se u zemljama oko nas koje su mnogo pre nas izgradile putnu infrastrukturu, sada ne govorim o železničkoj, nego o klasičnim putevima, imaju ozbiljne probleme da finansiraju održavanje toga, ulaze u koncesione aranžamane, pokušavaju da spasu i svoju infrastrukturu i svoj budžet, što im je u ovom trenutku još važnije, tako što će u koncesiju dati nacionalni autoput, ali to je autoput koji recimo spaja Dok se u zemljama oko nas koje su mnogo pre nas izgradile putnu infrastrukturu, sada ne govorim o železničkoj, nego o klasičnimputevima, imaju ozbiljne probleme da finansiraju održavanje toga, ulaze u koncesione aranžamane, pokušavaju da spasu i svoju infrastrukturu i svoj budžet, što im je u ovom trenutku još važnije, tako što će u koncesiju dati nacionalni autoput, ali to je autoput koji recimo spaja Zagreb i more, to ne može biti lokalni put preko Golije. Neozbiljno je da se na taj način daje nada ljudima i da se govori o modelima kako će se izgradnja infrastrukture finansirati.
Nemamo običaj, nadam se da ću biti ispravljen, da u ovoj zemlji razgovaramo o završnim računima budžeta. Zbog toga nam se dešava da se istrage otvaraju kroz televizijske emisije i da se svi onda o tome izjašnjavamo u skladu sa svojim političkim, ajde da tako kažem, preferencijama. Bilo bi zanimljivo da vidimo šta se dešava u delu putne infrastrukture kada je reč o tzv. Koridoru 11, jer je samo u Srbiji Koridor 11, a u Evropi ne postoji kao takav u mreži evropskih koridora. Šta znači izjava ministra Ilića da Vlada Srbije daje 60 miliona avansa azerbejdžanskoj firmi da bi ona omogućila da domaće kompanije budu uključene u projekte? Pod kojim uslovima smo se zadužili za taj kredit? Ko izvodi radove? Taj ugovor je ovde ratifikovan nekoliko meseci ili nekoliko nedelja pre raspisivanja izbora. Vrlo jasno smo i tada upozoravali u šta će se to pretvoriti. Kada ne bude bilo tih 60 miliona evra, kada te pare budu ponovo iscurele, a putevi ne budu gotovi, ko će onda biti kriv? Prethodna vlas? Sadašnja vlast? Neko ko je uzeo kredit, neko ko se nije direktno dogovorio itd.? Tako će isto biti i sa ovim kreditom.
Nastaviće "Železnica Srbije" da izdaje list koji se zove "Pruga". Znate da ta kompanija izdaje svoje novine u kojima piše o izletima radnika, uspesima rukovodstva i receptima za džem i zimnicu. Koji je interes te kompanije i građana Srbije da tako nešto plaćaju? Ne bih imao ništa protiv da tako nešto rade kompanije koje su uspešne i ulažu u marketing. "Železnice Srbije" su monopolista, niko ih ni na šta ne tera. Svake godine dobiju izdašnu subvenciju iz budžeta. Država im garantuje za svaki kredit, a onda se ide na ove radničko sportske igre i izdaju se novine. Da li je to efikasno funkcionisanje država?
Neću vam govoriti o primerima jer smo toliko puta pričali u prethodnih nekoliko dana kakve su stručne kvalifikacije, kakve su diplome onih ili nekih od onih, da budem precizniji, koje postavljate za direktore velikih sistema.
Još jednom vas upozoravam na činjenicu da zakon koji najavljujete, koji hvalite očigledno neće da se odnosi na one kompanije koje su zapravo najvažnije, koje su ili po svom obimu ili po značaju koji imaju po zemlju, po sredstvima koje angažuju ili po gubicima koje su do sada pravile, zapravo rak rana našeg sistema. U njima neće biti zabranjeno partijsko zapošljavanje. U njima ćete kao i u drugim kompanijama opet linearno smanjivati plate, pa kada najavite zakon o ograničenju najviših zarada ispostavi se da se radi o smanjivanju i to drastičnom smanjivanju najnižih zarada u tim preduzećima, a ne onih koje su naročito visoke. Ne postoji nikakav kriterijum šta je uspešna kompanija.
Po kom kriterijumu ćete pokušavati da angažujete ljude da vode "Železnice Srbije", da li po tome da ne naprave gubitak što je u ovakvom sistemu nemoguće ili po tomešto će hrabro i profesionalno predložiti neki model koji je održiv? Šta je uopšte politička ideja? Lako će se na kraju i naći neke kompanije i neki radnici. Tu ste u pravu. "IBRD" ipak ima neka svoja manje više stroga pravila i radovi će se pokrenuti. Morate da shvatite da onaj ko daje kredit u ovom slučaju idealno zaštićen. Ima čak sa svoje strane preterano veliki interes da na tome insistira. Zato sam na početku rekao da je država u ovom ugovoru primarni dužnik. Ona će izmirivati obaveze. Država čak i ova naša, čak i u ovakvom stanju ne može da propadne. Ona će uvek biti sposobna da plati.
Naš problem je kako ćemo taj sistem unutar svoje zemlje urediti. Da li će odgovarati za ono što radi "Železnica"? Da li će odgovarati oni koji su na bilo koji način uključeni u ovaj posao ili u neke druge slične poslove? Toga u ovom kreditu nema. To nema veze sa kreditorom koji dolazi kao neko ko daje ovaj kredit pod, priznajem, povoljnim uslovima, a toga pogotovo nema u nekim drugim situacijama i mislim da je ovo bila prilika da o tome mnogo više govorimo.
Ne varujem da će građani biti fascinirani. Ne verujem da će poverovati da će srpske pruge i srpske železnice biti mnogo brže posle ovoga, a za one građane u čijim delovima zemlje i regionima će pruga biti rehabilitovana će svakako biti značajna stvar, ali sama po sebi nedovoljna ukoliko se neke druge stvari ne promene. Oni već plaćaju kartu i kada kupe kartu za voz i posredno za subvenciju koju daju "Železnicama Srbije". O tome se vrlo malo razmišlja. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministarka Mihajlović.

Samo da razjasnimo da "Železnice Srbije" nisu javno preduzeće, i ako jesu – da li će se Zakon o izboru direktora u javnim preduzećima, odnosno deo zakona iz Zakona o javnim preduzećima primenjivati na kompanije koje su organizovane kao što je organizovana "Železnica Srbije", u ovom slučaju državno preduzeće koje ima oblik akcionarskog društva gde je država jedini akcionar?

Jedna rečenica. Danas je sreda, a mislim da je sutra sednica na kojoj će se raspravljati o tom zakonu. Videćemo da li se vaše zalaganje pretvorilo u praksu kroz predlog zakona. U nekim situacijama ste isto od nas kao vlast tražili strpljenje. Govorili ste da rešenja koja ste predložili i doneli neće izazvati probleme, pa će koliko čujem ova sednica prekidana zbog hitne ili neposredno nakon njenog kraja će biti usvajane i razmatrane hitne izmene Zakona o NBS kako bi se ispravile neke od grešaka koje su napravljene pre samo nekoliko meseci i na koje smo vas vrlo dobronamerno upozoravali.

Uvažena potpredsednice, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ćemo morati da reformišemo institut postavljanja ovakvih pitanja. Meni je danas bilo potpuno neverovatno, ovo je deveto pitanje, a mislim da će biti prvo o krucijalnoj tački, o krucijalnom događaju koji se danas dogodio, a to je usvajanje Predloga budžeta za 2013. godinu. Kolege o tome nisu pričale, u jednom trenutku sam se uplašio da je i na budžet možda stavljena oznaka – državne tajne, pa da možda o tome ne možemo da pričamo. Naravno, šalim se, ali to je najozbiljnije pitanje koje se pred nas postavlja.
Pitaću Vladu, a pre svega je to za mene političko pitanje, pa onda najvišeg funkcionera Vlade ovde, prvog potpredsednika Vlade, ne gospodina Dinkića, njegove optimističke prognoze smo slušali i slušaćemo ih verovatno i u narednih 20 dana ili mesec dana koliko će nam trebati da usvojimo budžet. Moje prvo pitanje je –gospodine Vučiću, vi i vaša partija, kakav je vaš osećaj, da li ostali koalicioni partneri zaista veruju u ono što je stavljenu u Predlogu budžeta za 2013. godinu? Još uvek nisu poznati ti detalji, ali su, siguran sam da ste danas o tome ozbiljno razgovarali, poznate su vam makar osnovne veličine Predloga budžeta.
Da li zaista verujete da je moguće sniziti deficit na 3,5%? Da li verujete da je moguće, bez ikakvih ozbiljnih ušteda, pošto toga nema u Predlogu budžeta, spustiti deficit za gotovo 80 milijardi dinara, ili da tako kažem 750 miliona evra? Gde vidite prostor za te uštede?
Reći ću vam zbog čega pitam ovo. Mislim da je Predlog budžeta za 2013. godinu zapravo politička dijagnoza političkog stanja u vašoj vladajućoj koaliciji, odnosno u Vladi, da je pravljen bez ikakve ambicije da traje čitavu 2013. godinu, da je pravljen na istim osnovama na kojima je pravljen i sada već čuveni budžet Cvetkovićeve Vlade, u kojoj su bili i vaši današnji koalicioni partneri, za 2012. godinu, sa ambicijom da izdrži nekoliko meseci, da onda bude probijen na svakom mogućem delu – da uđemo ili u rebalans ili da se kroz neku vrstu prekompozicije, to je popularna reč ovih dana, napravi drugačija vladajuća koalicija ili omogući da se kroz prebacivanje odgovornosti na nekog od koalicionih partnera napravi drugačiji budžet odnosno drugačiji rebalans u nekom trenutku u 2013. godini.
Zbog čega ovo kažem? Ministar Dinkić vrlo često govori o svom ambicioznom planu da će smanjiti troškove po garancijama za gubitačka javna preduzeća. Možda bismo i verovali u to da vaša vladajuća koalicija nije došla pred ovaj parlament. Taj zakon će biti za nekoliko dana na dnevnom redu kojim se daju garancije Vlade, odnosno garancije iz budžeta Srbije za seriju kredita, za sedam kredita javnom preduzeću Srbijagas, za 190 miliona evra.
To su krediti čije će otplate početi već sledeće godine. Upozoravam vas da su kamate za te kredite u ovom trenutku od 6% do 7,5% pri stopi euribora koja nikada neće biti ovako niska kao danas, biće samo veća u budućnosti kada će se ti krediti otplaćivati.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ne mislim da je to primarna odgovornost gospodina Bajatovića, on kupuje gas po višoj ceni nego što je cena po kojoj prodaje, to je posledica.

Hvala vam na odgovoru, ali tu postoji jedan ogroman problem. Ni u predlogu budžeta za 2012. godinu deficit nije projektovan na 6,7 ili 6,8, nego na 4,25 i sada kažete da je realno očekivati, ili vaše očekivanje, da bude oko 4 u ovogodišnjem budžetu. I prošle godine se desilo da na kraju bude dupliran deficit. Ne razumem zašto meni pokušavate da objasnite šta se dešavalo u prošloj Vladi. LDP je možda na najoštriji način kritikovala takvo ponašanje, nego što ja danas činim u odnosu na ponašanje vaše stranke ili vaše vlade.
Sve ono što zamerate unutrašnjoj strukturi EPS, rada Ministarstva energetike koje je i prošli put i u ovoj Vladi na neki način zaduženo za to, morali biste da to razrešite sa svojim koalicionim partnerima. Zbog toga ja kažem da je to politička dijagnoza odnosa pošto je u prošloj Vladi Ministarstvom energetike, makar u ovoj poslednjoj fazi, da li je tako, upravljao gospodin Mrkonjić, koji je ovde prisutan.
Verujem vam kada kažete da želite da promenite stvari, ali onda se razočaram kada vidim kako izgleda radna biografija čoveka koji postaje direktor Privrednog društva "Kolubara". Ne možete me ubediti da želite ozbiljno da upravljate tim preduzećem. To je čovek o kome se govori da je bio vlasnik pečenjare. To ne potcenjujem. Samo mislim da čovek sa takvim kvalitetima ne može da bude dobar direktor, kao što sam mislio da ni gospodin Ćeran, makar zbog toga što je poslanik, visoki državni funkcioner, stranački funkcioner, ne može da bude dobar direktor u prošlom mandatu. Da li mislite da je najbolje rešenje da gospodin Krkobabić bude direktor kompanije koja ima godišnji budžet od 220 miliona evra? Da li je toliki problem kada tražimo da se dostavi radna knjižica gospodina Krkobabića, pa da vidimo da li ima kvalifikacije za tako nešto?
To je ono što je moje pitanje. Ove druge odnose morate da razjasnite sa svojim partnerima. U međuvremenu sam video da jedna od stranaka koalicije, gospodin Ilić nije tu, ako sam dobro shvatio, Nova Srbija ima vrlo oštre primedbe na ekonomske mere ove Vlade. Pretpostavljam da je to reakcija na današnju odluku o usvajanju budžeta. Dakle, kritikuju se fundamentalne stvari u budžetu koji predlažete.

Hvala vam na toj intervenciji. Mislim da je ovo pravo mesto da još nešto kažem. Liberalno demokratska partija je pripremila predlog izmene Poslovnika Skupštine kako bismo upravo izbegli ovakve situacije.
Dakle, da se uvede ograničenje i za ministre kada ovde budu odgovarali. Ovo što je uradio gospodin Dinkić je poseban skandal, govorio je 14 do 15 minuta, četiri i po puta duže od mene. Na kraju ćemo izgleda morati to da rešimo Poslovnikom pošto neka elementarna pravila fer pleja se ipak nauče, mislim, generalno u životu. Onda ne uzimate da pričate četiri ili pet puta duže od nekog ko vam je postavio pitanje, a pri tom su to političke partije koje imaju otprilike jednak broj poslanika. Skoro 25 minuta je trajao odgovor, vas i gospodina Vučića, a ja sam pre toga govorio tri minuta. Hiljadu puta smo vas pre toga zamolili da svoje ratove sa DS, te brakorazvodne parnice ne vodite preko LDP tako što dve ili tri ili četiri godine nakon nas ponavljate one argumente i kritike koje smo mi izgovarali 2008. godine i 2009. godine.
Vi očigledno smatrate da kroz to zatrpavanje javnosti možete da postignete neke efekte, a ja mislim da je to na duži rok, neodrživo, a neke od najboljih primera za to možete da vidite u ponašanju i u sudbini stranke koju ovde prilikom svake posete kritikujete, ali to su vaše stvari.
Gospodine Vučiću, u jednom trenutku sam se čak uplašio da meni govorite, a shvatio sam na kraju da ste se preko mene obraćali ljudima za koje tvrdite da su moćniji od vas i ja u to neću ulaziti.
Vi i ja znamo da vi imate sasvim dovoljno načina, prostora i mogućnosti, da im pružite odgovore, da im date odgovore, da utičete i na to kako će izgledati mediji u Srbiji, pa vas zbog toga molim da to više ne koristite one trenutke kada govore poslanici u ovom parlamentu i ja to ne radim u ime svih, makar poslanici LDP, a ja neću postavljati dalja pitanja, jer Poslovnik ni vama ne daje mogućnost da odgovorite, a mislim da neka osnovna pravila fer pleja čovek mora da poštuje.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo dočekali smo tri meseca praktično posle formiranja Vlade koja je na početku svog mandata, makar u javnim nastupima, u onome što politički najavljuje, vrlo orijentisana na pitanja prava, pravde, postupaka, pritvora i zatvora, da i vi dođete pred ovaj parlament. Zbog toga ću ono što sam nameravao da govorim o samom Predlogu zakona o amnestiji delimično proširiti, na sve ono što se dešava poslednjih meseci u zemlji, na sve reforme i promene koje najavljuju u našem pravnom i pravosudnom sistemu i na sve posledice takvog postupanja.
Vaše obrazloženje ovde danas je bilo, kako bih rekao, prilično ste se držali teksta koji je ponuđen kao formalno obrazloženje zakona. U jednom trenutku ste pomenuli da je vaš osnovni, da tako kažem, politički ili društveni motiv koji ste iskoristili za predlaganje ovakvog zakona to što su se u međuvremenu promenile neke društvene okolnosti, to što su se sistemi izvršenja sankcija i van ove zemlje menjali, ali ste olako prešli preko toga i zapravo suštinu obrazloženja Predloga zakona koji treba, kako je koleginica Batić ispravno primetila, da suštinski promeni veliki broj sudskih odluka koje su donete u prethodnim godinama, sveli na pitanje prenatrpanosti zakona sa jedne strane i sa druge strane, ušteda koja će se ostvariti eventualnim usvajanjem ovog zakona. Ne sporim da su uštede važne i ne sporim da su zatvori u Srbiji prenatrpani i da su uslovi izvršenja zatvorski, odnosno krivičnih sankcija apsolutno nedopustivi i da oni nisu u skladu sa prihvaćenim međunarodnim,
posebno evropskim standardima i da ova zemlja ima ozbiljne probleme ne samo u svom unutrašnjem poretku, nego i pred međunarodnim organima, zbog toga pre svega i pred komitetima Saveta Evrope i jednim delom pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Ušteda koja je, koliko sam shvatio, u smislu trenutne štednje budžetskih sredstava negde oko milion ili nešto malo više od milion evra jeste značajna za ovu zemlju, ali to ne može da bude suština ovog zakona. Liberalno-demokratska partija neće glasati za Predlog zakona o amnestiji zbog toga što mislimo da ovo nije sistemsko rešenje, da je još jedan u nizu ad hok pokušaja da se neki legitimni politički ciljevi ostvare na nedopustivo površan način, da će implikacije ovog zakona u javnosti biti loše, da će one biti štetne ne samo po vas, vaše ministarstvo i Vladu, nego generalno po pravni poredak, da ćete za dan ili dva u medijima pre svega imati priču sa mnogo osnova o pojedinačnim karakterističnim slučajevima ljudi ili osuđenika koji će na osnovu ovog zakona biti oslobođeni, odnosno pušteni na slobodu, a da priča o pravoj reformi našeg pravnog pravosudnog sistema, ustanova za izvršenje sankcija, o tome čemu služi zatvor kod nas, čemu služi pritvor kod nas, čemu služi krivični postupak, čemu služe garancije u krivičnom postupku, da će one ostati na margini i da ćemo se njih ponovo setiti u nekom trenutku kada vi ili gospodin Vučić spektakularno najavi neko hapšenje.
Ovo je vrlo važno pitanje. Liberalno-demokratska partija nije neposredno zainteresovana za ono što se poslednjih nekoliko meseci dešava, ali molim vas da mi odgovorite na pitanje – da li vi imate utisak da su gotovo do besmisla dovedeni instituti krivično-procesnog prava, Zakonika o krivičnom postupku, da danas 95% ljudi u ovoj zemlji, zahvaljujući pre svega političarima koji to govore, misle da je pritvor obavezna mera, da je pritvor nužan u krivičnom postupku, da je pritvor zapravo kazna a ne mera obezbeđenja prisustva onoga protiv koga se postupak vodi ili mera koja omogućava da se taj postupak nesmetano vodi itd.
Ne kažem da je takva praksa predstavljanja pritvora počela od vas. Ona je na neki način karakteristika, deo tradicije u Srbiji. U Srbiji manje-više svako misli da lice koje nije zadržano u pritvoru ili je u nekom trenutku pušteno iz pritvora, da je oslobođeno, da je završilo, da tako slobodnije kažem, političku ili neku drugu kombinaciju, da nikada neće biti osuđeno itd. Zbog čega o ovome govorim? Vaš državni sekretar, sudija ili bivši sudija Nikolić, je juče govorio o nedopustivoj situaciji. Mislim da ću tačno ponoviti tu formulaciju, da je nedopustivo da postoji toliki broj višegodišnjih pritvora koji se na kraju završavaju oslobađajućom presudom. Teorijski nemam šta da prigovorim toj izjavi. Praktično imam mnogo toga. U sistemu koji postoji u Srbiji to će biti shvaćeno kao poruka sudijama da mnogo više osuđujućih presuda donose u takvim postupcima, a ne opomena sistemu da bude mnogo opreznija kada određuje pritvor. Zbog čega mi je strepnja dublja od nade? Zbog onoga što se dešava proteklih nekoliko nedelja.
Vi ste imali alarmiranje javnosti do neslućenih razmera, recimo u slučaju Dulića, a onda ste imali još veću konsternaciju u situaciji kada su legalni, legitimni organi ove države postupili onako kako predviđa zakon, kako predviđa Zakonik o krivičnom postupku, neki drugi zakoni, procenili da se postupak može nesmetano voditi i lice u pitanju pustili, odnosno omogućili mu da eventualni nastavak postupka ne čeka u pritvoru.
Nećete me ubediti da i sami nemate utisak da je time naneta šteta, da je time izvršena neka vrsta pritiska na pravosuđe i da je time dodatno podignuta lestvica da u svakom eventualnom sledećem sličnom slučaju javnost ili sa velikom sumnjom gleda u postupke, pogotovo za postupke korupcije i organizovanog kriminala koji se pokreću, da u njima traže političke motive, a da u odlukama sudova i drugih organa takođe vide neku vrstu ili političke odluke ili nespremnosti, kako se obično kaže, da se isprati ta politička volja o kojoj vi toliko često govorite.
Vi ste u čitavoj toj situaciji poslednjih nekoliko nedelja ili poslednjih nekoliko meseci, mislim, svojom voljom ostali na margini događaja ili ste držali dalje od onih događaja koji su bili najatraktivniji. Prećutali ste tu situaciju kada je praktično izvršen otvoren napad na tužilačke organe, osim što ste u jednom trenutku i sami izrekli vrlo negativne ocene o radu tužilaštva u Srbiji i na taj način poslali jednu poruku koja je vrlo opasna za ovu zemlju i koja u velikoj meri obesmišljava ne samo napore koje ulažete kroz ovaj zakon, nego kroz čitav paket zakona koje očigledno pripremate. Vi ste, koliko sam video, pokrenuli jednu zanimljivu i hvale vrednu akciju da nacrte zakona ili prve radne verzije zakona stavljate na veb stranice svog ministarstva, da ih otvarate za komentare građana i da te komentare u dobroj meri prihvatate.
Ne znam da li ste to radili za ovaj zakon? Možda bi bilo dobro da ste ostali dosledni do kraja, pa da pitate građane, ili makar one koji su se posebno zainteresovali za to šta misle o činjenici da će nekoliko hiljada ljudi biti vrlo brzo oslobođeno. S druge strane, vrlo je zanimljivo gledati kakvi su komentari na te zakone.
Vi nemate utisak javnosti, ili ambiciju javnosti da se modernizuje naš sistem, da se sistem krivičnih dela drugačije postavi i da se u jednom delu i sistem krivičnih sankcija drugačije postavi, da mnogo više imamo društveno korisnog rada o kome se govorilo, da ona klasična, stroga kazna zatvora koja se najčešće doživljava kao potreba robije, da njen obim bude smanjivan itd.
Vi imate toliko uznemirenu javnost i očekivanja, da tako kažem, surovog isterivanja pravde, da se ovde u jednom trenutku pojavila inicijativa, praktično, za ponovno uvođenje smrtne kazne u znaš postupak. Kada se tako nešto desi, za to su delimično odgovorni profesori ili nastavnici pravnih fakulteta za ono što misle i rade njihovi studenti, ali mnogo više političari koji takvu atmosferu kreiraju u javnosti.
Ono o čemu sam takođe nameravao da govorim jednim delom je i neka vrsta drugih utisaka koje vi kao ministar ostavljate u javnosti. Govorite o uređenju pravnog sistema, o modernizaciji našeg krivičnog zakonodavstva, govorite o prevenciji, govorite o potrebi da se svi oni koji su eventualno odgovorni za neka krivična dela u zakonitom i poštenom postupku kazne.
Pre nekoliko dana, ministre, bio sam šokiran kada sam video izveštaj sa proslave desetogodišnjice rada udruženja"Nomokanon" na Pravnom fakultetu. Šokiran sam bio kada sam shvatio da se na početku tog skupa čitalo vaše pozdravno pismo, da ste govorili o tome da čestitate jubilej udruženja "Nomokanon", da želite uspeh u daljem radu, da izražavate žaljenje što niste mogli da prisustvujete usled neodložnih obaveza.
To bi sve bilo sjajno da taj skup nije imao i svoj nastavak, da na tom skupu kao jedan od uglednih zvanica nije govorio advokat Petronijević, da on nije prenosio pozdravne poruke lica koja je optuženo za najteža krivična dela, Radovana Karadžića, iz Haškog tribunala, da on nije govorio pred studentima, mnogim profesorima Pravnog fakulteta, nekim sudijama Ustavnog suda o tome kako gospodin Karadžić koji je, još jednom da ponovim, optužen za vrlo teška krivična dela, za krivična dela za koja vi ne dozvoljavate amnestiju po ovom zakonu koji danas predlažete, da je izrazio želju da se uskoro pojavi i sam na tribinama "Nomokanona", da su govorili predstavnici ambasada Rusije i Belorusije, koji su govorili o tome da je u ovoj zemlji vrlo teško naći patriotska ili nacionalno osvešćena udruženja studenata itd.
Kada postupate i kada predlažete ovakve zakone, ako hoćete, kada u tim godinama preuzimate ovakvu dužnost, onda strogo morate da vodite računa kakvu poruku šaljete svojim postupanjima.
Ono što se dešavalo pre dana kada ste preuzeli ministarsku funkciju je vaša privatna stvar. Od kraja jula ove godine sve što radite ima neki efekat. Ima efekat i na neke ljude koji su možda zbog takvih izjava u prošlosti nekih drugih političara, ili preteranog razumevanja za patriotsko isterivanje pravde, došli pred sud i bili osuđeni, a sada će po ovom zakonu biti oslobođeni.
Kada sebe dovedete u taj kontekst, očekujte da će javnost biti posebno zainteresovana, da će posebno pratiti koja će lica biti oslobođena na osnovu ovog zakona, i da ćete onda danima imati priče u javnosti o pojedinačnim slučajevima koji su proteklim godinama ne samo izazivala pažnju javnosti, nego su nanosila i veliku štetu u ovoj zemlji. Ne govorim samo u materijalnom smislu, kao u slučaju gospodina Kovačevića, nego mnogo više u smislu ugleda i pozicije ove zemlje, svega onoga što hoćete da promovišete ili ističete kada tvrdite da želite da se Srbija što pre evropeizuje i postane deo porodice modernih evropskih naroda. Hvala.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se na samom početku sednice po Poslovniku kako bih zamolio parlament, pre svega vas, ako vi to ne želite onda parlament da donese jednu odluku za koju mislim da je danas važna.
Uobičajeno je da parlament radi sa pauzom od 14,00 do 15,00 časova, međutim kao što verovatno znate u petak je preminuo profesor Vojin Dimitrijević i za danas u 12,00 časova u Skupštini Grada je zakazana komemoracija. Pretpostavljam da mnogi narodni poslanici, u svakom slučaju čitava poslanička grupa LDP želi da prisustvuje tom događaju, i mislim da bi bilo dobro da danas odredimo pauzu na drugačiji način, da ne radimo od 11,45 do 13,00 časova i da nakon toga nastavimo rad. Mislim da ne treba posebno da objašnjavam značaj profesora Dimitrijevića, pogotovo danas. Danas odlučujemo o nekakvim ustavnim garancijama ljudskih prava i mislim da bismo bacili senku i na ovaj rad ukoliko biste dozvolili da se sednica odvija bez prisustva nekih narodnih poslanika, a da sa druge strane nekim poslanicima bude uskraćena prilika i, rekao bih, obaveza da prisustvuju ovom događaju.
Ukoliko vi to ne želite onda predlažem da se po članu 101. stav 4. ovog poslovnika Narodna skupština izjasni o prekidu sednice u periodu koji sam naveo. Hvala.

Uvaženi predsedniče, reklamiram član 72. Poslovnika, a tiče se takođe ove procedure pozivanja na sednicu Administrativnog odbora u subotu. Takođe sam član tog odbora i nisam ni na koji način pozvan na sednicu, a nije pozvan ni zamenik člana iz redova LDP, gospodin Nenad Milić.
Mislio sam da se ne javljam danas zbog ovog problema, zbog toga što je situacija u subotu bila takva da je nakon mog protesta, a vidim i nakon protesta nekih drugih kolega, gospodin Babić, koji je predsednik Administrativnog odbora, mene pozvao u subotu popodne i izvinio se zbog toga. Govorio je i o službenoj belešci o kojoj ste vi govorili, ali je ton tog razgovora, neću ga prepričavati, prosto ne mislim da je pristojno da ovde prepričavamo telefonske razgovore, bio potpuno drugačiji od onog kako ste vi danas ovde nastupili i kako se odnosite prema narodnim poslanicima koji nisu pozvani na sednicu odbora.
Dakle, mi smo, makar sam ja od predsednika odbora dobio izvinjenje, uz obrazloženje da razume da se radi o vrlo osetljivoj stvari, a vi ste danas ovde postupili bahato. Vi ovde govorite o tome kako imate većinu u Administrativnom odboru. To je potpuno irelevantno. Pravo članova odbora Narodne skupštine je da budu pozvani uredno na sednicu, da dobiju materijal i da njoj prisustvuju, a apsolutno je nebitno ko ima većinu. Ako tu logiku sprovedete do kraja, onda ne morate da nas zovete ni na sednice parlamenta, pošto takođe imate većinu, pa možete samo između sebe da odlučujete.
Dakle, to ne može biti pitanje stručnih službi, sekretara, pokušaja da se poziv dostavi na poslanički klub u subotu ujutru, pošto subota nije radni dan, i molim vas da se makar izvinite narodnim poslanicima i da više ne saznajemo o vrlo važnim sednicama Administrativnog odbora iz vesti državne agencije TANJUG. To bi bilo najbolje.