Mislim da ste sada zapravo prekršili Poslovnik, zbog toga što ste reagovali ovako na ono o čemu je govorio gospodin Andrić. Molim vas da ovezbedite da se smirimo u ovom parlamentu. Možemo o svemu da raspravljamo, 104, 27, 106. Znači, možemo da raspravljamo samo nemojte da dozvolite da nikada više neko u zemlji sa tako tragičnim iskustvima, nekome stavlja metu na leđa.
Ovo što radi gospodin Radenković, kada govori o gospodinu Runiću, je upravo to. Ovo je samo na drugi način ponovljena fraza o Slavku Ćuruviji, koji priziva NATO bombe. Ova zemlja ima strašna iskustva sa takvim slučajevima, sa političkim nasiljem, vi ste sami pre nekoliko dana o tome govorili.
Ne dozvolite nikome u ovom parlamentu, a pogotovo političkoj stranci koja je to radila i devedesetih godina, da tako nešto radi. Molim vas da to ne dozvolite.

Govoriću isključivo o zakonu o javnim preduzećima koji je danas centralna tačka dnevnog reda. Nisam pominjao gospodina Krkobabića, nisam pokrenuo tu raspravu, ali vi ste mi se izvinili zbog pogrešnog navođenja.
Odnosno, izvinili ste se što ste spomenuli mene, niste se izvinili za onaj drugi deo kada ste spominjali moju biografiju. O tome se i radi. Spreman sam da svoju diplomu i svoju radnu knjižicu pokažem u svakom trenutku javnosti, a očigledno a gospodin Krkobabić nije.
Druga razlika je što se nisam kandidovao za direktora javnog preduzeća i nikada to ne bih učinio. Bavim se politikom i poslanik sam u ovom parlamentu. O tome zašto, recimo, gospodin Krkobabić ne može da bude direktor preduzeća, govori zakon koji je predložila vaša Vlada i za koji ćete, pretpostavljam, glasati, a koji kaže da ima najmanje sedam godina radnog iskustva iz oblasti za čije obavljanje je osnovano javno preduzeće. Nisam siguran da gospodin Krkobabić to ima. Da nije član organa političke stranke. Vi ste sami rekli da se radi o potpredsedniku vaše stranke i šefu poslaničke grupe. To je jedina tačka nesporazuma među nama.
Nismo bili lični ni u jednom trenutku, niti je bilo ko od nas cenio stručnost. Samo kažem da treba da postoji konkurs i da nije normalno da visoki funkcioneri stranaka budu direktori ili vršioci dužnosti direktora javnih preduzeća i niko to od ovih ljudi ovde, poslanika LDP ne bi želeo da bude. Mi mislimo da to nije normalno u demokratiji i u sistemu koji treba da se zasniva na bazičnim elementima otvorene tržišne uspešne privrede. Samo smo o tome govorili. Niko ništa lično nema protiv gospodina Krkobabića. Apsolutno me ne zanima.

Javljam se po replici. Samo minut da se razjasni. Možda niste dobro razumeli ako ste na neki način replicirali o onome o čemu je LDP govorila kada je u pitanju vaša pretpostavka da je neko rekao ili da smo doveli …
(Marijan Rističević, sa mesta: Po kom osnovu.)

… da javni funkcioner radi protiv interesa, da političari rade protiv javnog interesa. Mi nismo to rekli. Mislimo da se ovde javlja jedan drugi problem, a on se zove sukob interesa, potencijalni sukob interesa ili preterana koncentracija moći, i da je to problematično kada neko ko vrši javnu funkciju ili je funkcioner stranke istovremeno aplicira ili bude izabran za direktora javnog preduzeća. To je problem. Nije naša pretpostavka da svako ko se bavi politikom ili je stranački angažovan obavezno vodi računa o svom ili o partijskom interesu.

Kako pred ovakvim argumentima? Kada se u prethodnom izlaganju govorilo o konfederalnom uređenju partije i države, na trenutak sam se uplašio da je gospodin Rističević možda govorio o vašoj partiji, gospodine Dinkiću. Hajde da probamo da vratimo ovu diskusiju na neki normalan politički nivo.
Argumentacija koju ste vi dali, koja govori o tome kako se mogu i na kom mestu ubirati prihodi i kako se mogu i na kom mestu trošiti rashodi, obesmišljava čitavu ideju države i čitavu ideju budžeta. Sve ovo o čemu raspravljamo ovde ovih dana, čitava ideja budžeta je na tome, da mi na čitavoj teritoriji Srbije, po metodologiji, po srazmeri o kojoj se ovde dogovorimo kao politički predstavnici građana Srbije, ubirate određene prihode za budžet i da ih isto tako, po našem dogovoru, po zakonima koje imamo, trošimo na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Potpuno je besmislena argumentacija koju ste izneli kada je reč o akcizama. Onda je bilo koje trošenje iz budžeta, a sve što je trošenje iz budžeta je prihod sa neke druge strane budžeta, nedozvoljeno, nepravedno, kako ste vi govorili. To možemo na kojem god hoćete primeru da dokažemo. Neki ljudi u ovoj zemlji vole košarku, neki ne vole košarku. Neki navijaju za Partizan, neki navijaju za Crvenu zvezdu, neki navijaju za Radnički iz Kragujevca. To nije nužno vezano za deo zemlje u kome žive.
Međutim, u ovoj zemlji se ubiraju prihodi ili Aerodrom Beograd radi u Beogradu, tu putuju građani cele Srbije, ostvaruje se neki prihod, neki profit, a onda vi odlučite da, na primer, javno preduzeće Aerodrom Beograd bude sponzor košarkaškog kluba Radnički iz Kragujevca, protiv čega nemam ništa protiv, ali po ovoj logici koju ste vi izneli, to je nedopušteno, nedozvoljeno, nepravedno itd.
Kada odlučite da dajete subvencije za radna mesta ili dolazak investitora, vi donesete, ipak, političku odluku koja ne mora biti sporna, koja može biti i legitimna, u kojim delovima Srbije, u kom gradu u Srbiji ćete dati takvu subvenciju, odnosno pomoći investicije. Na taj način se isto vrši neka vrsta redistribucije. Sve u budžetu je redistribucija. Vi ste prikupili poreze od svih građana Srbije, od potrošnje na celoj teritoriji Srbije i onda deo tog novca uložili u neki od gradova u Srbiji, po pravilu onim u kojima vaša partija stoji dobro, ali to je u ovoj raspravi manje bitno. Sa stanovišta vaše argumentacije, svako ovo trošenje je nedozvoljeno.
Kada ste odlučili prošle godine da na silu promenite Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, takođe ste odlučili, pošto je vaša argumentacija bila da nije dobro, da nije efikasno, da nije politički opravdano da se novac daje administracijama koje će trošiti, pa kome ste dali 400 miliona evra iz budžeta prošle godine, ove godine, sledeće godine? Dali ste ih lokalnim administracijama. I tada ste znali, i sada znate da su ih one neefikasno trošile.
Ne znam kako je novac trošila administracija Vojvodine, neka se time bave oni koji treba time da se bave, ali je sasvim očigledno kako su neke mnoge lokalne samouprave u Srbiji trošile novac.
Ovih dana nam predlažete i neke druge propise koji, na neki način, delimično to i budžet treba da uradi, treba da saniraju probleme koje su te lokalne samouprave, opštine, napravile trošeći onaj novac koji ste im dali uzimajući od svih građana Srbije u prethodnim budžetima i trošeći onaj novac koji nisu imale, pa zbog toga sada ne mogu da servisiraju dugove koji su nastali, uglavnom, u izbornoj kampanji.
Drama je uvek veštačka, nikada nije prirodna. Prirodne drame su, ne daj bože, katastrofe, stihije, poplave, gromovi. Nadam se da nas to nikada neće zadesiti.

Nisam mislio da se javljam, ali onda je gospođa Petrović, a nije prvi put svojim agresivnim nastupom ipak izazvala neku vrstu reakcije LDP.
Odmah da kažem, LDP nema ništa protiv koncepta koji ste vi izneli i ideje da za jedan prilično veliki iznos pomognete onim ženama, ja bih rekao onim parovima. Vi ste o tome malo govorili, obično u tom paru postoji i neka muška strana. Ne znam da li je vi smatrate manje ili više zaslužnom za buduće potomstvo, ali to je prosto tako.
Ono što mi smeta je ozbiljna doza populizma i demagogije koja stoji iza vašeg amandmana, iza vašeg obrazloženja, a pogotovo iza onog načina na koji ste govorili ovde danas, pokušavajući da se obračunate sa opozicionim partijama koje vam kažu da će glasati za amandman, a nemate problem sa tim što većina vaše vladajuće koalicije, odnosno Vlade u kojoj se nalazi i vaša partija očigledno nije spremna da podrži amandman.
Naravno, vaš amandman ima jedan, ne bih rekao tehnički nedostatak, nego ozbiljan politički defekt. Vi ste propustili da kažete sa kojih biste pozicije u budžetu skinuli ovaj iznos, kako biste obezbedili da se on isplaćuje kao naknada zarade za vreme privremene sprečenosti kod onih žena koje imaju komplikacije i moraju da održavaju trudnoću. Niste napravili tehničku grešku, da budemo pošteni, postupili ste populistički. Niste želeli da budete optuženi da u nekoj drugoj grupi u društvu, da nekom drugom korisniku budžeta umanjujete prihode.
U tome je razlika između vas i nas ili nekih drugih političkih partija kada predlažu amandmane. Spremni smo da donesemo neku političku odluku i iza nje da stanemo. Da kažemo da nekome treba dati malo manje da bi se na nekoj drugoj strani obezbedilo više para. Vi to ne radite u ovom slučaju i ne radite u nekim drugim slučajevima.
Isto kao i 2008. godine niste postupili odgovorno kada ste svoj ulazak u Vladu i podršku tada formiranoj vladajućoj koaliciji, iznudili time što ste probili republički budžet, odnosno naterali novu koaliciju u koju ste ulazili da kroz ono čuveno linearno povećanje penzija, probiju budžet za tada oko 450 ili 500 miliona evra.

Radi se o tome da je to nedostatak ovog amandmana.)
Molim vas da se vratite na amandman. Dao sam vam reč po amandmanu koji je potpuno jasan i izvolite da govorite po amandmanu. Nemojte analizirati.

Izvinite, ali ja ću nastaviti ...
(Isključen mikrofon.)

Vrlo sam konkretan. Nisam govorio o ličnosti. Govorio sam o tome zašto ovaj amandman u ovakvom obliku čak i ne može da se usvoji. To kaže i sama vladajuća većina i ukazuje na slično ponašanje u političkoj prošlosti, političke organizacije koja je ovaj amandman predložila.
Zbog čega to posebno ističem? Zbog toga što paralelno sa ovim amandmanom, paralelno sa ovom raspravom, gospodin Dinkić je o tome govorio, Vlada je pre dva dana usvojila Fiskalnu strategiju, sa projekcijama za 2013. godinu, sa projekcijama za 2014. godinu i 2015. godinu. Gospođa Petrović je sama u svojoj diskusiji govorila o tome, raspravljala sa ministrom i raspravljala sa drugim političkim partijama. Mislim da je elementarni red u parlamentu prilika da ovde o tim argumentima govorimo i ja vas molim da me ne sprečavate u tome.
Vi ste danas odlučili da govorite o vašem amandmanu koji treba da obezbedi 3,5 milijarde dinara više. Propustili ste da kažete gde biste to skinuli. Kao kada ste 2009. godine razapeli na krst LDP, kada je predložila da se uvede neka vrsta penala za one ljude koji odlaze u penziju pre propisane granice ili pre starosne granice, a onda ste i vi kao deo vladajuće koalicije pre samo dva dana, pretpostavljam glasali na Vladi, vaš predsednik koji je ministar u toj vladi, za usvajanje fiskalne strategije koja kaže da će se izmenama zakona u prvoj polovini 2013. godine obezbediti da radnici koji se penzionišu pre regularne starosne granice za penzionisanje, primaju srazmerno manji iznos penzijske naknade, a radnici koji se penzionišu posle regularne, da budu na neki način nagrađeni. To je naknadna pamet. To je ta neodgovornost o kojoj govorim.
Imao bih više razumevanja za vaš amandman iako načelno za samu ideju, kažem da nemam ništa protiv, da ste bili spremni da kažete sa koje pozicije u budžetu biste skinuli odgovarajući iznos. Zbog toga ovaj amandman mnogo više liči na, neke kolege su rekle na jeftinu političku promociju, a ja imajući u vidu ono kako ste se vi politički ponašali u prošlosti, rekao bih preskupu političku promociju. Vi ste sami nametnuli taj ton u raspravi.
Insistirali ste na pitanjima koliko su žene aktivne, a koliko su muškarci aktivni. Prozivali ste političke partije da nisu u sali, ili da su u sali samo onda kada su njihovi amandmani ili njihovi predstavnici. Samo ste propustili da nam objasnite kako to da vaš predsednik partije koji je ministar u ovoj vladi juče nije bio u ovoj sali, nije bio pre mesec dana kada je bio poslednji četvrtak u mesecu, nije bio ni mesec dana pre toga kada je bio poslednji četvrtak u mesecu. Nemam načelne primedbe na to, ali nemojte zamerati drugima ono što prvi sami radite.

Ne smeta meni vaš ton. Uvek sam za tu vrstu rasprave. Predsedavajući je malo pre intervenisao kada sam govorio, pa sam pitao da li važe ista pravila?
Moram da vas podsetim da smo prešli cenzus, inače ne bismo danas ovde razgovarali. Ovde su poslanici LDP i nalazimo se u Skupštini Srbije, a ne u Skupštini Beograda. Mislim da vrlo često grešite u tome.
Nijednu od tih odluka, kojima se sada toliko hvalite, od 2008. do 2012. godine, ne biste mogli da donesete u gradu bez glasova LDP, ako već o tome govorimo.
Kako je probijen budžet 2008. godine, nije pitanje moje političke ocene, to je tehnička stvar. Doneli ste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu i za toliko probili granicu koja je pre toga postojala i tada je krenuo da raste i da skače i naš budžetski deficit i, nakon toga, javni dug.
Neverovatna je vaša ambicija da govorite u ime 1.700.000 penzionera i da se predstavljate kao da imate monopol na 1.700.000 penzionera. Izašli ste na izbore u koaliciji u kojoj ste manji partner. Dakle, u najboljem slučaju možete da računate ili da govorite o stotinak ili nešto više od toga hiljada penzionera. U Srbiji ima 1.700.000 penzionera i oni, pretpostavljam, u različitim proporcijama glasaju za sve političke partije koje se nalaze ovde u sali.
Nemojte, molim vas, više da iznosite tu ambiciju koja traje godinama, kako ste vi monopolista na penzionerske glasove u ovoj zemlji. Vi ste monopolista u jednom drugom obliku, na organizaciju koja se zove Savez penzionera Srbije i preko koje kontrolišete i ono što ne možete da kontrolišete direktno kao politička partija i članica vladajuće koalicije.
Kad me već vučete za jezik, mogli ste da predložite neke druge uštede u budžetu i neke vrlo lako smanjive pozicije u budžetu. Recimo, mogli ste da se složite sa predlogom da nema upravni odbor Fonda PIO 21 člana, kako sada ima, od kojih je koliko iz vaše partije ili Saveza penzionera Srbije. Pogledajte kako izgledaju te vaše novine "Glas osiguranika"? Imate izveštaj sa izbora u Savezu penzionera Srbije, a na zidu stoji slika Jovana Krkobabića i PUPS. Da li je to zloupotreba zakona i budžetskih sredstava ili ovo o čemu mi govorimo?
Nemojte, molim vas, nikad više da pokrećete ovu raspravu na takav način.

Samo mi definišete okvire u kojima mogu da govorim, najbolje i tekst.
Član 27. Znači, gospođa Petrović je prva pokrenula raspravu o Gradu Beogradu i svemu drugom. Slažem se da uz opomenu njoj, koju ste na neki način izrekli, razumem da imate i neke stranačke obzire, da sa tim završimo. Molim vas da više ne izgovarate tu rečenicu u parlamentu – Vlada će na kraju odlučiti o rasporedu sredstava. To nije tačno. O rasporedu sredstava, o budžetu Republike Srbije, isključivo odlučuje Narodna skupština kojom vi predsedavate. U nekoliko navrata mi se učinilo da vi olako prelazite preko toga. Tome služi ova rasprava. Ako hoćete da se vratimo na budžet, onda nam omogućite da o budžetu govorimo.
Kad se već raspravlja o tome od koga se uzima novac i gde ide, kakve su nadležnosti, da li je novac svih građana Srbije ili građana Vojvodine itd, tu raspravu na tom nivou je jutros prvi pokrenuo gospodin Dinkić. Dobro, slažem se, nemam ništa protiv, ali molim vas, nemojte da nas suočavate sa tom tvrdnjom neprestano, kako će Vlada o svemu odlučiti. Srbija je parlamentarna demokratija.

Mislim da ste povredili Poslovnik, gospodine Arsenoviću, zato što ste prekinuli poslanika iz PUPS koji je govorio. Ovo najozbiljnije mislim. Vi svojim ponašanjem ovo na neki način, neću da kažem, da pretvarate u cirkus, ali onemogućavate raspravu.

Sada se svi u sali smeju, a podsećam vas da smo počeli od rasprave o ženama, pravima žena, potrebi da se pomogne ženama koje održavaju trudnoću. U međuvremenu se otvorila rasprava i vi je sada na prilično grub način prekidate.

Zbog čega to radite? Mislim da možemo civilizovano da razgovaramo, da nakon što gospodin iznese svoje mišljenje i ja njemu odgovorim u dva minuta, i da to bude sasvim normalna parlamentarna rasprava. Zbog čega to prekidate? Mislim da je ovo važno pitanje, i sa aspekta budžeta i sa aspekta amandmana, da utvrdimo šta je smisao ove naše debate i šta je smisao parlamentarne demokratije.

Spreman sam da polemišem o ovome o čemu je govorio narodni poslanik. Zbog čega to sprečavate? Ne razumem na koji način to ugrožava dostojanstvo Skupštine, dnevni red? Tome služi parlament. Zbog čega to prekidate?

Ministre, stvarno mi nije jasno zašto niste prihvatili ovaj amandman. Nije se pričalo mnogo o ovom članu, pa bih ljudima koji ovo gledaju da objasnim.
Vi ste predvideli Predlogom zakona o budžetu da pojedina dospela potraživanja koja su nastala na osnovu toga što je Vlada Srbije u prethodnim godinama ili godinu na koju se odnosi budžet davala pozajmnice budžetske pravnim licima na teritoriji Republike Srbije i da ta dospela potraživanja u jednom trenutku u 2013. godini Vlada može da otpiše, odnosno dugove tih pravnih lica ili da ih prebaci u kapital tih pravnih lica. Za to ste predvideli nadležnost Vlade Srbije na osnovu kriterijuma koje vi propišete, a za to je potrebna saglasnost Narodne skupštine.
Liberalno demokratska partija je predložila da takva mogućnost postoji, ali da se u svakom konkretnom slučaju donese poseban zakon u ovom parlamentu. Vi ste naš amandman odbili i kažete da je Vlada ocenila da je potrebno da pribavi saglasnost Narodne skupštine, a ne da se tome donosi poseban zakon. Izvinite, nije nadležnost Vlade da tako nešto procenjuje.
Predlog člana koji postoji u Predlogu zakona o budžetu nije ustavan. Narodna skupština ne može da daje nikakvu saglasnost. Ne postoji način da damo saglasnost, pogotovo ne u odnosu na ovaj zahtev kakav vi imate. Objasnite kako bi to u realnom životu izgledalo. Vi donesete odluku da otpišete nekome dug i šta onda uradi Narodna skupština? Ko vam da tu saglasnost, u kom postupku, na šta tačno, na kakvu analizu?
Ako ne usvojite ovaj amandman praktično se što budete radili kada budete otpisivali dugove i donosili ove odluke, ispunjavaće uslove iz krivičnog dela zloupotreba službenog položaja. Upozoravam vas da je pogotovo u ovim danima aktivne borbe protiv korupcije tako nešto vrlo opasno.
Ne može Vlada, bez obzira na to da li postoje kriterijumi ili ne postoje, bez posebnog zakona koji usvoji Narodna skupština. Ovim se praktično raspolaže imovinom. Ne može Vlada da donosi odluku kome će otpisivati dug, kome neće i da za to traži saglasnost Narodne skupštine. Koga tačno u Narodnoj skupštini? Kako će izgledati sednica Skupštine na kojoj donosimo tu odluku?
Dakle, nismo tražili od vas ukidanje te mogućnosti, kao što su tražile neke druge poslaničke grupe. Tražili smo od vas da donesete poseban zakon o tome u svakom konkretnom slučaju.
Juče se govorilo o nekim regionalnim primerima. Vodite računa o tome kako završavaju neki postupci raspolaganja državnom imovinom u nekim zemljama oko nas, recimo, u Hrvatskoj. Ne razumem u čemu je problem da Skupština razmatra taj zakon, da ga donesemo i da onda sve bude jasno i transparentno, pogotovo u situaciji kada najavljujete Zakon o javnim preduzećima? S druge strane, tražite diskreciono ovlašćenje Vlade da nekom otpisuje dugove, da prebacujete dugove, odnosno potraživanja u kapital itd, bez plenarne sednice parlamenta i bez zakonskog osnova za tako nešto.
Ovo nije dovoljan zakonski osnov za ono što tražite. Ako insistirate na ovakvom članu, mi ćemo pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom. Ne možete da oduzimate ingerencije Narodne skupštine. To je protivustavno.

Recite mi samo koliko vremena imam kao ovlašćeni predstavnik?

Onda neću dugo.
Istine radi, Fiskalni savet ume, gospodine Dinkiću, sam da se brani, ali niste baš tačno prepričali šta su zamerke Fiskalnog saveta.
Dakle, Fiskalni savet nije nekakva beogradska organizacija iz kruga dvojke, kako vi često insinuirate. Ne kaže Fiskalni savet da lokalne samouprave dobijaju previše novca, nego da vaša intervencija u zakonodavstvu prošle godine, kada ste preusmerili oko 400 miliona evra, nije bila praćena preciznim zakonskim izmenama koje bi utvrdile šta su tačno nadležnosti ili za šta je sve odgovorna lokalna samouprava i koje bi obezbedile da se novac troši onako kako je u interesu građana, a ne u interesu predizborne kampanje. Mislim da je to prava interpretacija.
Ne znam, ko organizuje taj skup u decembru?
(Mlađan Dinkić: Stalna konferencija gradova.)
Onda je ovo, kako bih rekao, nezvano vršenje tuđih poslova, iako smatram da je simpatičan ovaj pokušaj da se neposredno dogovorite gde će biti skup održan.