Član 30. Predloga zakona o budžetu reguliše situaciju, odnosno precizira mehanizam kako se tačno operiše u prenosu sredstava koji su na različitim pozicijama ili u različitim resorima u budžetu Republike Srbije namenjeni Kosovu i Metohiji, odnosno institucijama ili različitim vrstama projekata na Kosovu i Metohiji. Ne moram posebno da dokazujem koliko je to pitanje opterećeno u prethodnim godinama, prethodnim mesecima, naročito vrlo ozbiljnim i potkrepljenim sumnjama, koje govore o tome da se taj novac godinama trošio nenamenski. On je u jednom trenutku, opravdano ili ne, u javnosti dobio naziv – patriotska pljačka ili pljačka pod okriljem patriotizma.
Naš predlog je bio da nezavisno od načelne mogućnosti ili načelne obaveze koja postoji u Zakonu o DRI, da ona kontroliše preko različitih mehanizama i ovaj prenos sredstava, odnosno ova sredstva, mi smo želeli da posebno naglasimo obavezu. Kao što znate, DRI kontrolu još uvek ne može da vrši u punom kapacitetu i u odnosu na sve korisnike budžeta. Zbog toga smo insistirali da ova sredstva, odnosno ovi transferi budu posebno kao zakonska obaveza, to je moguće ustanoviti Zakonom o budžetu, da budu određena kao ona koja će se kontrolisati neprekidno, odnosno svake godine.
Vaše obrazloženje ne odgovara na ono što je bila naša ključna namera, odnosno ključna intencija. Zbog toga mislim da je loše što ste odbili ovaj amandman. On može da bude vrlo koristan, prosto zbog ozbiljne traume koja postoji u našem društvu, zbog razdvajanja onoga što je ozbiljna briga o Kosovu, ozbiljna briga o ljudima na Kosovu, želja, ambicija, potreba građana Srbije da i kroz budžet pomognu funkcionisanje nekih institucija ili opstanak najugroženijih od onoga što je zloupotreba tih sredstava i od onoga što čitavu tu temu pretvara u predmet ili vodi ka tome da bude predmet estradnog čitanja, estradnih interpretacija, svakodnevne političke borbe itd.
Mislim da bi kredibilitet kosovske politike, kosovske borbe, ako tako hoćete, pa i Vlade Srbije, bio dodatno ojačan ukoliko biste prihvatili da se na ovaj način uvede dodatna kontrola, ali u redu, Vlada ima prava, kao i prethodne Vlade koje su na ovaj način trošile novac, da se zadovolje time, da kontrola bude obezbeđena kroz potpise, zajedničke potpise resornog ministra i direktora Kancelarije za Kosovo, gospodina Vulina.

Povreda člana 27. Jasno vam je o čemu se radi. Ne možemo ovako da vodimo raspravu. Prijavio sam se tri puta za redom. Čekam već gotovo pola sata.
(Predsedavajuća: Gospodine Đuriću, samo da vam objasnim. Pre vas su se javili još neki narodni poslanici. Vodim računa.)
Ne mogu ni da se prijavim. O tome se radi.
(Predsedavajuća: Možete. Dobili ste reč.)
Dobio sam reč po povredi Poslovnika. Pre toga nisam mogao da se prijavim. Molim vas da nešto uradite sa sistemom, inače je ova rasprava potpuno neozbiljna. Ne mogu sve političke partije da učestvuju u raspravi. Vidim da ministar nema problema sa prijavljivanjem. Ništa ne insinuiram, samo kažem da uozbiljmo raspravu i da vidimo kakav to problem imamo sa sistemom. Sami ste rekli pre nego što sam počeo da govorim da neki problem očigledno imamo. Samo to.

Prvo smo mesecima raspravljali o tome ko će gde sedeti, a sada smo prešli na ovaj drugi deo – kako sistemi funkcionišu, ali razumem da vi niste krivi.
Gospodine Dinkiću, primetio sam u vašem izlaganju jednu zanimljivost. U jednom trenutku ste rekli – građani Vojvodine, pa ste onda osetili potrebu brzo da se ispravite i da kažete – stanovnici Vojvodine. Zašto tako? Zašto je cela ova rasprava obeležena tom vrstom straha ili manipulacijom straha da Vojvodina traži nešto što ne zaslužuje ili, kako vi kažete, da dobija više nego ranije, da joj dajete sasvim dovoljno? Mislim da to nije suština pitanja ustavnog položaja Vojvodine, a u ovoj konkretnoj situaciji koliko će Vojvodina procenata imati u odnosu na budžet Republike Srbije.
Cela ova rasprava koju sada imamo, sve što se dešava u ovoj zemlji šest godina oko pitanja položaja Vojvodine je posledica Ustava koji ste gotovo svi zajedno pisali i usvajali, sve ove vaše polemike oko procenata. Mi smo jedina zemlja na svetu gde se polemiše šta znači reč budžet. Samo u Srbiji imamo tumačenja reči budžet. Kada država troši, onda je budžet preko hiljadu milijardi, a kada se računa procenat za Vojvodinu, onda je budžet 830 milijardi. To može da proizvede mnoge teže posledice nego što je bilo koji konkretan broj ili konkretan iznos u ovom budžetu.
Liberalno demokratska partija podržava ove amandmane. Takođe, smatramo da ovakav budžet, bez usvajanja tih i nekih drugih amandmana, ne bi bio u skladu sa Ustavom i podržavamo tu vrstu inicijative ocenjivanja ustavnosti pred Ustavnim sudom. Nama makar ne možete zameriti da smo u prethodnom periodu ili u ranijem periodu imali drugačiji stav i da smo se drugačije ponašali kada je neka prethodna vlada, u kojoj ste vi, da vas podsetim još jednom, bili, na sličan način ili potkradala Vojvodinu ili makar manipulacijom sa brojevima i procentima stvarala ozbiljan problem u komunikaciji između Beograda i Novog Sada, odnosno između AP Vojvodine i Republike Srbije.
Još jedna stvar koja vam je, rekao bih, možda izletela. Rekli ste u jednom trenutku da se ne mogu dirati neke rashodne stavke u budžetu, da se one ne mogu smanjivati onako kako su predložili predlagači ovog amandmana, pošto su zamerke opozicije da su rashodi nerealno nisko procenjeni. Meni se učinilo da ste vi na neki način priznali da oni jesu nerealno niski i da bi na ovaj način samo još dodatno bili umanjeni. Za mene je to vrlo važna stvar na samom početku rasprave o budžetu, pa bih voleo da ne prođe nezapaženo. Neću vam više vremena uzimati, biće još amandmana o kojima ćemo moći da razgovaramo, ukoliko budemo bili u mogućnosti da se prijavimo u sistem.

Niste tako rekli, vrlo sam pažljivo slušao. Rekli ste – ionako kažete da su rashodi nerealno nisko procenjeni i ako ih budete smanjili ovim amandmanom biće još niži i deficit će biti još veći. Iz te konstrukcije na srpskom jeziku sledi da su i sada rashodi budžeta nerealno procenjeni. Samo to kažem.

Podržavam sadržaj amandmana gospodina Popovića, iako se ne slažem sa najvećim delom njegovog obrazloženja, pogotovo kada je govorio o nekim političkim aspektima naših evropskih integracija. Niste u pravu gospodine Dinkiću kada na ovaj način odbijate amandman. Vaše obrazloženje je direktno suprotno svemu onome na čemu vi gradite, da tako kažem, neku vrstu političke ofanzive.
Naime, mesecima javnosti u Srbiji govorite da ste šokirani stepenom zaduživanja, nivoom javnog duga, načinom na koji je prethodna Vlada, odnosno prethodno Ministarstvo finansija zaduživalo zemlju i koristilo taj novac i da vi o tome ništa niste znali, sa jedne strane kao partija koja se nalazila u Vladi, a sa druge strane, kao poslanik u ovom parlamentu.
Ono što vam predlaže gospodin Popović, što podržavamo mi, jeste da imate tu kontrolu u budućnosti, odnosno da parlament ima kontrolu. U obrazloženju kažete da se, inače, pre početka budžetske godine, poznato je za koji iznos i za koje namene, može zadužiti Srbija, iznos i namena datih garancija i da se to radi budžetom. To je tako bilo i u prethodnim godinama. Vi ste isto tako usvajali budžete u kojima je to bilo predviđeno, pa smo na kraju došli u enormni problem. Kako vi sami kažete, to nije samo stanovište opozicionih partija.
Vaš odgovor da ste novom fiskalnom strategijom predvideli neko slično rešenje, odnosno maksimalan iznos garancija u budućim budžetskim godinama, takođe nije dovoljno dobar. Dakle, ovde se ne radi samo o maksimalnom iznosu garancija ili novih zaduženja, nego i o njihovoj nameni, odnosno o onome za šta ih koristite. Koja je garancija parlamentu, koja je garancija javnosti Srbije da ćete vi taj, da tako kažem, minimalni ili smanjeni iznos garancija, čiji ćete maksimalni iznos ograničiti, dati baš onim kompanijama ili onim korisnicima koji će ih ekonomski ili na neki drugi način najefikasnije iskoristiti? U zemlji koja je ovako partizovana, kao što je naša zemlja, u zemlji kojoj spremate ovakav zakon o javnim preduzećima, u kojoj je sve apsolutno podeljeno unutar kvota vladajuće koalicije, naš strah je da ćete ponovo i o tim garancijama odlučivati isključivo na partijskim ili međupartijskim osnovama.
Rekli ste sjajnu stvar – juče je Vlada na sednici usvojila fiskalnu strategiju. Time ste se pohvalili, ali mislim da je juče Vlada usvojila još neke odluke na toj sednici. Da li je imenovan juče novi - stari direktor "Srbijagasa", tri dana pre početka skupštinske rasprave o novom Zakonu o javnim preduzećima, koji će doneti tu čuvenu departizaciju preduzeća i javnog sektora u Srbiji? Mislim da je to ozbiljan šamar u lice ovom parlamentu i ovoj zemlji.
Kad već govorimo o tome, o diversifikaciji, o tome da treba da se zadužujemo svuda gde možemo, pod najpovoljnijim uslovima, sa tim se apsolutno slažem, ali mislim da za nas ključno pitanje nije to. Ključno pitanje je kako ćemo koristiti te kredite? Krediti su povoljni ili su nepovoljni isključivo u zavisnosti od toga da li ih efikasno iskoristite. Mi gotovo nijedan kredit u prošlosti koji su uzimale vaše vlade nismo efikasno iskoristili.
Kad smo već danas ovde u parlamentu, juče smo čuli da je to povoljan kredit Ruske Federacije, u to verujem, ali hajde da čujemo neke konkretnije uslove. To je uvek dobro, s obzirom da je taj kredit, mislim, treći ili četvrti put odobren Srbiji u medijima, a nikako da počne njegova realizacija. Kada ste već tu, možda je prilika da o tome nešto progovorite, kao i o ovim drugim pitanjima koja sam pokrenuo.
Juče ste imenovali direktora "Srbijagasa" pre početka rasprave o Zakonu o javnim preduzećima, i to baš simbolički za kompaniju za koju svake godine izdvajamo toliki novac iz budžeta, gde obično pre početka budžetske godine, odnosno pri usvajanju budžeta nemate predstavu koliki će gubitak napraviti na kraju godine, pa onda tokom cele godine moramo da dajemo nove, nove i nove garancije za nove, nove i sve skuplje kredite "Srbijagasa".

Nisam vas pitao, gospodine Dinkiću, u šta mi se zaklinjete u ono vreme dok budete ministar finansija. Mene zanima šta je politika Vlade. O tome vam i govorim. U jednom trenutku možete i da ne budete više u ovoj vladi, da počnete da je napadate, kao što ste napadali prethodne vlade onda kada ste iz njih izlazili, ali mene zanima kakve će biti performanse ove zemlje kada ova vlada završi mandat.
Pitao sam vas koja je garancija da će biti najefikasnije korišćena buduća zaduživanja i izdate garancije? Na to pitanje mi niste odgovorili. Rekli ste da ćete limitirati njihov iznos. Pružio sam vam priliku da mi to kažete na konkretnom primeru. Rekli ste da nećete dozvoljavati više garancije za kredite za likvidnost.
Juče ste imenovali novog direktora "Srbijagasa". Pretpostavljam da ste ga imenovali na osnovu nekog programa koji je izneo, pre svega programa kako će voditi tu kompaniju. Kako "Srbijagas" od 1. januara sledeće godine neće proizvoditi gubitke koje proizvodi sada i koje je proizvodila u prethodnim godinama? Da li će gas biti radikalno jeftiniji za Srbiju? Da li će gas poskupeti za građane i za privredu Srbije? Na koji ćete način finansirati razliku između nabavne cene i prodajne cene? Ako niste predvideli garancije za nove kredite, kako ćete servisirati gubitke "Srbijagasa" u 2013. godini?
Možda vi niste morali da se opterećujete time da o tome mnogo razmišljate. Možda to očekujete od novog - starog menadžmenta "Srbijagasa"? To vas pitam. Pretpostavljam da ste juče razmatrali plan rada u narednom periodu. Već sam ovde govorio, ne mislim da je gospodin Bajatović isključivi krivac. U okolnostima u kojima je radio, gde mu diktirate sve elemente te cene, možda i nije moglo da se učini nešto više, ali vas pitam kako ćete to raditi u budućnosti?
Zašto je, takođe, važno da Skupština razmatra plan zaduženja ili način zaduženja? Ove godine će biti deseta godina kako nismo usvojili zakon o završnom računu budžeta. Niste mi, takođe, odgovorili na pitanje kakvi uslovi kredita?

Javljam se preciznosti radi, ovde je reč o kineskom kreditu, ali molim vas još jednom da razjasnimo pitanje ruskog kredita, jer juče smo dobili informaciju da je kredit odobren i molim vas da nam kažete šta je namena tog kredita, koji su tačno uslovi, koje kamate, koji grejs, za šta će se koristiti, kakav je odnos najave tog kredita i sličnih najava koje smo imali u prethodnim godinama, jer mislim da bez tih stvari teško možemo da vodimo i ovu raspravu i raspravu u javnosti o uslovima zaduživanja i o kreditima.

Znači, konačno smo razjasnili. Ovde nije reč ni o kakvom novom kreditu Ruske Federacije Srbiji, reč je u osnovi kredita o kome se govori dve ili tri godine. To je ona tranša od 800 miliona dolara za Železnicu. To je vrlo važno.
U javnosti su otvarane još neke teme koje su vezane za navodno veliku sklonost Rusije ili ruske Vlade da pomogne Srbiji u uslovima kada njen budžet teško funkcioniše. Pominjalo se i nekih 300 miliona pre par meseci. Razumem da od tog dela aranžmana u međuvremenu nema ništa.
Naravno, uz zahvalnost što ste nam rekli nešto preciznije uslove i fiksnu kamatnu stopu, to je i dalje znatno više od kredita o kome smo maločas razgovarali kada su u pitanju sredstva Svetske banke i sve razlike koje postoje između tih kredita i između institucija koje ih daju, uz činjenicu da tamo kamata nije fiksna i da libor neće biti večito ovako nizak, ali u ovom trenutku pod sadašnjim uslovima, recimo da je ova kamata na ruski kredit dvostruko veća ako dobro računam. Hvala.

Nadam se da vama nije ponovo dosadno. Da li znate neke bliže elemente, koliki je trošak tog kredita očekujete, s obzirom da se mi paralelno zadužujemo i na drugim međunarodnim tržištima? Da li imate informaciju od predsednika Nikolića ili sa neke druge strane, da li se tokom ovih razgovora na neki način otvorila tema problema koji imamo sa iznosom rudne rente? To je vrlo važno pitanje za budžet, to je vrlo važno pitanje za desetak opština u Vojvodini, za čitavu Vojvodinu nekoliko desetina miliona evra.
Ako se razgovori vode na političkom terenu, na političkim osnovama a ne samo na ekonomskim, onda mislim da to mora da bude sastavni deo tih pregovora. Ne znam da li ste vi njih na bilo koji način uključeni, ali možda imate odgovore u ovom trenutku. To je sastavni deo budžeta. To su prihodi budžeta. Jedan deo rudne rente ide republičkom budžetu, je li tako? To je povezano i sa pitanjem koliko Vojvodina dobija?
Ne bih rekao da je Vojvodina oštećena samo time što je dobila tih svojih ustavnih 7%. Oštećena je tako što ne dobija ni deo od rudne rente, zbog toga što je centralna vlast Republika Srbija, gotovo sve političke partije u ovom parlamentu odobrile onakav energetski sporazum 2008. godine. U tome ima i vaše odgovornosti.

Dakle, o onome šta sam nameravao da govorim, saznaćete, vreme će pokazati, kako ste sami rekli. To je moje pravo.
Nisam se javio za repliku, imam vreme poslaničke grupe koje želim da koristim.
Neću da koristim povredu Poslovnika. Vrlo cenim vaše obrazovanje i vašu vojnu karijeru, ali ovo nije JNA, ovo je Narodna skupština i ovde morate da se ponašate malo liberalnije.
Gospodine Dinkiću, otvorili ste za mene ključno pitanje efikasnog korišćenja kredita, odnosno…

Molim vas, da ne ostane nejasnoća, nisam implicirao da je JNA bila organizovana na principima diktature. Nemojte, to nikad ne bih rekao.
Dakle, otvorili ste ključno pitanje – kako će se koristiti kredit u ovom slučaju za železnicu, odnosno kako će zapravo funkcionisati železnice kao državna kompanija? Zbog toga sam malopre insistirao toliko na tom, rekao bih, skandaloznom imenovanju direktora "Srbijagasa" pred sam početak usvajanja novog zakona.
Na koji način ćete obezbediti drugačiju praksu u železnicama ili u bilo kom drugom domaćem državnom preduzeću, koje će realizovati te povoljne kredite o kojima govorite? Zbog toga smo toliko zabrinuti. Vi ste nam na velika zvona najavili zakon o departizaciji, odnosno o javnim preduzećima, onda ste na identičan način, kao što ste radili u godinama koje su iza nas, na još brutalniji način, jer to činite u predvečerje usvajanja tog zakona. Imenovali ste gospodina Bajatovića i time sprečili primenu Zakona na taj slučaj. Šta ćete uraditi sa železnicom? Da li će vam efikasnije korišćenje kredita i svih drugih investicija, poslovanje železnice obezbediti ovakav zakon o javnim preduzećima koji predlažete, gde će u nadzornom odboru biti nekoliko ljudi koji, kako zakon koji ste predložili kaže, moraju da imaju osnove znanja iz oblasti prava, finansija ili korporativnog upravljanja.
Slažem se da je ova rasprava u nekom trenutku postala možda previše sitničava, pa raspravljamo o desetom delu procenta, ali ovo su mnogo važnije, zato što ti milioni, koje sada ispravno pominje gospodin Đelić, zapravo završe kroz neefikasno poslovanje.
Imate železnice, koje ovih dana ukidaju, u saradnju sa hrvatskim železnicama, koje su u, manje-više, istom takvom stanju, strašnom, kao i "Železnice Srbije", međunarodni vozovi. Nisam siguran u šta ćete na kraju uspeti da efikasno ulupate taj kredit od 800 miliona dolara.

Prvi potredsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste, gospodine Vučiću, u jednom trenutku pominjali sina. Vrlo cenim što ste rekli da vam je najvažnije u ovoj trenutku kako će buduće generacije gledati na ono što se u Srbiji danas dešava, kako ćemo se izboriti sa nekim problemima iz prošlosti, kakve će biti posledice u našem društvu različitih stvari koje su nam se dešavale, koje se danas na neki način ili u ovim trenucima završavaju. Pretpostavljam da ste tu mislili na efekte presuda ili presude Haškog tribunala i na sve ono što nas očekuje u narednim nedeljama kada je u pitanju rešavanje kosovskog pitanja.
Kažem, taj vaš stav cenim, ali moram da vas upozorim na nešto što se paralelno sa onim što vi govorite dešava u ovom društvu. To je atmosfera koja ne ide za onim ili ne ide u onom pravcu koji vi danas ovde na neki način promovišete. Čak deo pitanja koji dolazi iz ove sale, pa i poslanika vaše poslaničke grupe, mislim da je potpuno suprotan od toga.
Vi ste u jednom trenutku rekli da ste predložili veće iznose pomoći haškim optuženicima da biste naišli na osude nekih političkih partija. Ne razumem zašto neke političke partije misle da se haška nepravda ispravlja ili neka buduća haška pravda jača tako što bismo mi posebno pomagali ili pokušavali da se preko svake mere, na silu ako hoćete, izborimo za oslobađajuće presude onih koji su pripadnici našeg naroda, a optuženi ili osuđeni u Hagu. Mislim da to nije suština pravde.
Vi ste govorili, svi smo o tome govorili pre nekoliko nedelja kada je izrečena oslobađajuća presuda u slučaju Markač – Gotovina, da se tu radi o žrtvama, o ljudima koji su stradali u "Oluji" i neposredno nakon nje. Oni neće imati nikakvu posebnu korist ako neko iz Srbije ko je pred Haškim tribunalom bude oslobođen ili mu bude ublažena kazna. Njima je potrebna neka druga vrsta satisfakcije.
Moje pitanje bi uvek bilo – da li ova Vlada nešto čini da ojača recimo naš sud za ratne zločine, naše Tužilaštvo za ratne zločine? Koliko će otići dalje ili napred u svom interesovanju za neke od postupaka koji se vode recimo u ovom trenutku u Hrvatskoj? Bio sam šokiran koliko je malo interesovanje u domaćoj javnosti, recimo, za taj slučaj "Kerestinec", sada za slučaj "Novska". To su ključni slučajevi, a ne da ovde isterujemo pravdu na nivou Milana Milutinovića i nekoga sa hrvatske strane.
Meni je svaki zločinac jednak, svaki onaj koga Haški tribunal osudi ili oslobodi, poštujem u smislu pravne odluke, ali me pre svega zanima situacija u moj zemlji. U ovom trenutku imate na sajtovima ozbiljnih medijskih kuća u ovoj zemlji organizovane pozive na linč nekih društvenih ili političkih organizacija, konkretno "Dveri". To imam pred sobom u ovom trenutku. Oni kažu da najavljuju, da počinju da prave spisak haških zločinaca, odnosno spisak odgovornih državljana Srbije u slučaju "haška izdaja" i da će ga predočiti javnosti narednih dana.
Nisam siguran da ni vi ni ja, ni bilo ko u ovoj sali, želi da živi u takvoj zemlji. Onda neće biti sreće ni za one koji su bili žrtve ratova na srpskoj ili na bilo kojoj strani, ali i za nas koji, nadam se, zajedno pokušavamo da izgradimo bolju budućnost, bez obzira da li za svoju decu ili za neke druge generacije. To je suština moje današnje intervencije.

Hajde da se složimo da su svi ti problemi o kojima govorite, pa i ti koji su vezani za svakodnevni život ljudi, za ekonomiju, citiraću vas – posledica tog pogrešnog "majn seta" iz prošlosti.
Slažem se da moramo da učinimo sve da to promenimo, ali mislim da to mora da se desi po dubini. Zbog toga sam na ovaj način reagovao, zbog toga što smo već prolazili kroz situacije kao država ili kao društvo, da najviši politički vrh i delo političkog vrha, iz različitih razloga, suočen sa nemogućnošću da se opstaje na pogrešnoj politici i tu politiku promeni, preokrene, a da se ispod toga ništa od toga ne dogodi. Tako nam se završio rat u Bosni, tako nam se završio rat u Hrvatskoj, ako hoćete tako nam se završio rat na Kosovu 1999. godine. Preko toga smo prekrili, ili to smo prekrili nekom tišinom i ništa u svom društvu nismo uradili da o tome razgovaramo, da se sa time suočimo i onda nam se sve to vratilo, sručilo u lice posle nekoliko godina.
Zbog toga, nijedna od tih tema nije razjašnjena i zbog toga je moguće da ipak vaš funkcioner, zvaničnik ovog parlamenta, gospodin Drecun, vrlo otvoreno dovodi u pitanje, i rekao bih, napada rad Tužilaštva za ratne zločine. O toj vrsti lošeg uticaja, ili nedozvoljenog uticaja govorim.
Da iskoristim priliku, i vi ste govorili o onome što mora da bude suština rada Vlade, a to je bolji život ljudi. Mnoge greške koje su se desile u našoj ekonomiji, pa i izvori masovne korupcije su takođe bili povezani sa ratnim događajima u prošlosti, sa činjenicom da nismo bili uređena zemlja, da nismo imali u potpunosti definisane svoje granice. Gospodine Vučiću, bili su i još uvek su delimično posledica toga što smo pokušavali da dobijemo neku vrstu političke podrške za svoju politiku na pogrešnim stranama ili dajući za uzvrat svoje ekonomske resurse.
U ovom parlamentu puna dva meseca pokušavam da saznam kolika će biti rudna renta na naftu eksploatisanu u Srbiji od 1. januara 2013. godine? Ministar Bačević je prvo najavio, i to je pitanje za vas, gospodine Bačeviću, prvo ste najavili da o tome morate da razgovarate sa ruskom stranom i da srpska i ruska strana imaju različita stanovišta o tom pitanju. Onda sam vam postavio i formalno pitanje u parlamentu. Dobio sam od vas vrlo čudan odgovor, moram da priznam, čak i pravnički čudan, gde vi citirate odredbe sporazuma koje govore o tome, da će snižen iznos rudne rente od 3% biti primenjivan dok se ne dostigne isplativost investicija koje ruska strana čini u Srbiji. U zaključku tog odgovora mi onda kažete da će se renta od 3% primenjivati do isteka sporazuma. Znači, narednih 26 godina. To je vaš odgovor i imam vaš odgovor sa pečatom ministarstva i vašim potpisom.
Nekoliko dana posle toga, drugi član Vlade, ministarka energetike je govorila na drugačiji način i govorila je o tome da Srbija smatra da je, pre svega, završetkom investicija u Pančevu, dostignuta isplativost investicija. To je ozbiljna suma. Na 30 godina je to na oko milijardu evra.
Šta se u ovom trenutku dešava? To je jedna od posledica tih političkih, geostrateških, kakvih god hoćete, grešaka u prošlosti. Ne govorim o tome slučajno danas. Ponovo slušamo priče o tome da moramo svoj neuspeh u evropskim integracijama ili izazova u evropskim integracijama, da kompenzujemo na drugoj strani.
Nisam za to da mi vodimo prozapadnu ili proistočnu ekonomsku politiku. Samo sam za to da vodimo politiku čistih računa, transparentnu i unapred poznatu.

Očekivao sam da druga ministarka odgovori.

Neću postaviti pitanje, jer Vlada ne može da odgovori.
Vidite, gospodine Bačeviću, u tome i jeste problem. Niko nije zatekao energetski aranžman. Taj aranžman je usvojila Skupština Srbije i vaša politička partija je za taj sporazum glasala, kao i velika većina političkih partija. Liberalno demokratska partija je glasala. To nije stvar koja je pala sa neba. Nije prirodna nepogoda. To je bila politička odluka. Upravo o tome sam govorio. Srbija je ušla u aranžman koji nije jasan. Na pola aranžmana moramo da tumačimo kako ćemo ga primenjivati i to u odnosu u kome smo mnogo slabiji od samog početka. Jasno je da Srbija i Rusija nisu uporedive zemlje i kada je u pitanju politička i ekonomska moć, a pogotovo Srbija u stanju u ovakvoj ekonomskoj situaciji mnogo da bira. Istovremeno u tim razgovorima pokušava da dobije što povoljniji kredit za sebe. Zbog toga je o tome politički trebalo da se misli 2008. godine. Ta greška je napravljena 2008. godine, jer je i kroz taj aranžman tadašnja vlast i ogroman deo tadašnje opozicije ili patriotske opozicije pokušavao da nađe kompenzaciju u Rusiji za neke neuspehe koje su imali u drugim segmentima svoje politike. U tom smislu sam pominjao Rusiju kao eventualnu kompenzaciju za neuspeh evropske politike.
To je bila moja intervencija u ovom smislu. Ne možemo na taj način da se ponašamo. Ovim aranžmanom i mnogim drugim aranžmanima će biti okrnjeni mnogi efekti Zakona o javnim preduzećima, koji pominjete, ili efekti nekih drugih zakona. To je bilo ono o čemu sam želeo da govorim.
Šteta je milijardu, ako govorite po današnjim podacima. Ako bi pitali građane u okolini Zrenjanina ili građane u okolini Kikinde oni bi vam verovatno rekli da neće biti nafte za eksploataciju ni u narednih pet godina, s obzirom na veličinu, jačinu i tempo kojim im ruski partner crpi naftu iz tih nalazišta, ako već hoćete da otvarate tu temu. Tako nastane godišnja šteta od nekoliko miliona evra samo na tom području.