Poštovana predsedavajuća, ponovo ste propustili, povredili ste član 107. Poslovnika, tako što niste opomenuli, mislim, pukovnika Stojanovića kada je govorio na identičan način o akciji "Sablja", kao pre tri meseca.
Očekivao sam da u ova tri meseca gospodin Stojanović shvati gde sada radi, da ovo više nije služba nego je Narodna skupština, i da mora da poštuje dostojanstvo i ove Skupštine i nezavisnost srpskog pravosuđa. Ni jedan državni organ, sud ponajmanje, nije utvrdio da je bilo kakvo postupanje u akciji "Sablja" 2003. godine bio politički linč i politički progon.
Gospodin Stojanović, tu žal za, pretpostavljam, sudbinom gospodina
Tomića može da razrešava na drugom mestu i na drugačiji način. Zaista nema potrebe da to radi na ovom mestu. Zašto je ovo opasno? U ovom trenutku se vodi još jedan krivični postupak, koji je neposredno vezan za događaje koji su prethodili 2003. godini, za krivično delo - oružane pobune. Ovo što radi gospodin Stojanović u ovoj Skupštini doživljavam kao pritisak na pravosuđe koje treba da vodi postupak.
Zbog toga vas molim da reagujete sledeći put, ako gospodin Stojanović nastavi da se na ovaj način odnosi prema odlukama državnih organa i da ga opomenete.

Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postaviću nekoliko pitanja.
Prvo pitanje je zapravo, repriza pitanja koje sam postavio pre nekoliko dana u raspravi ministru finansija i privrede i tiče se sudbine energetskog, odnosno jednog dela energetskog sporazuma koji je Republika Srbija zaključila sa ruskom federacijom, u jesen krajem 2008. godine.
Javnost u Srbiji je nekoliko godina bila obaveštavana o tome da će Gasprom Neft, koji je kupio NIS do kraja 2012. godine, plaćati sniženi iznos rudne rente u iznosu od svega 3%, kao što znate ova skupština je prošle godine usvojila novi zakon kojim se visina rudne rente podiže na 7%.
Međutim, u međuvremenu, pre nekoliko dana su se pojavile informacije o resornog ministra u Vladi Srbije, gospodina Milana Bačevića, da postoje ozbiljni problemi u tumačenju tih odredbi ugovora koji su potpisani i prihvaćeni u ovom domu, a kasnije i u Vladi Srbije i koji kažu da ruski partner zahteva da se i nakon 1. januara 2013. godine za njega primenjuje ova povlastica, odnosno da i dalje plaća rudnu rentu koja je značajno niža od opšte stope rudne rente u Srbiji.
Da bi građani shvatili o kolikim iznosima se radi, a baš na dan kada je usvojen novi rebalans budžeta u kome nema para i gde se od svih traži stezanje kaiša, prosečan iznos rudne rente koji se naplati u proteklih nekoliko godina po ovoj nižoj stopi je oko ili blizu 25 miliona dolara za naftu koja se eksplatiše na teritoriji Republike Srbije, koja je otprilike u vrednosti od 800 miliona evra bila u proteklih nekoliko godina. Kada bi se primenila opšta stopa od 7%, taj prihod bi bio negde ili nešto malo iznad 50 miliona evra. Tih 25, 30 miliona evra nije malo za budžet Srbije, a tu je gospodin Obradović, siguran sam da može da potvrdi koliko bi tih 30 miliona dolara, recimo, značilo u njegovom resoru. Možda danas ne bismo imali ovaj problem u zakonu koji ćemo razmatrati sa brojem studenata na budžetu i nemogućnošću da finansiramo školovanje većeg broja studenta o trošku budžeta.
Dakle, molim vas da Vlada Srbije, resorna ministarstva kažu u čemu je problem, zašto je ugovor nejasan kako kaže ministar energetike i da li je LDP, uz još nekoliko partija koje su glasale protiv tako loše skrojenog, nejasnog sporazuma u korist samo jedne strane, bili u pravu 2008. godine, kada smo govorili da ćemo doći u ovu situaciju, da je ugovor napravljen tako da je izuzetno nepovoljan po našu stranu i da ćemo godinama nakon početka njegove primene trpeti štetne posledice? Mislim da je to pitanje prvog reda u ovom trenutku i za budžet Srbije i za građane.
Drugo pitanje koje želim da postavim je takođe postavljano ovde i tokom protekle nedelje. Nismo dobili odgovor na njega. Kao što znate, verujem, gospodine Obradoviću, da ste i vi u tome učestvovali, Vlada je u prošli četvrtak imenovala vršioce dužnosti u čitavom nizu javnih preduzeća i dala neke preporuke ko da budu direktori u preduzećima, odnosno u kompanijama sa većinskim, državnim kapitalom. Javnost do ovog trenutka nije saznala na osnovu kojih kriterijuma ste doneli takvu odluku, pogotovo u situaciji kada je tokom prethodne izborne, odnosno predizborne kampanje, najavljivana departizacija, te tražim od Vlade i od novih uprava javnih i državnih preduzeća, čiji su vršioci dužnosti direktora imenovani prošlog četvrtka, da dostave radne profesionalne biografije onih ljudi koji su na ta mesta izabrani, kako bi građani Srbije mogli da saznaju da li su to lica koja imaju neophodne kvalifikacije za taj posao i da li mogu da raspolažu ogromnim novčanim sredstvima koja su vezane za te kompanije, bilo kroz njihovo poslovanje, bilo kroz ono što dobijaju na različite načine iz budžeta.
Javnost je potpuno zainteresovana za slučaj Javnog preduzeća PTT, odnosno "Pošta Srbije". Činjenica je da je na mesto vršioca dužnosti direktora te kompanije imenovan gospodin Milan Krkobabić, zamenik predsednika jedne od parlamentarnih stranaka, koji javnosti još uvek nije dostavio one podatke koji bi nas razuverili u uverenju da njegova radna profesionalna biografija, sve ono što je radio, ne daje dovoljno osnova da verujemo da je u stanju da na efikasan i po građane Srbije koristan način upravlja vrlo važnim strateškim preduzećem, preduzećem koje ima za 2012. godinu planiran budžet od oko 220 miliona evra. Mislim da nema potrebe da više polemišemo u javnosti. Dovoljno je da se dostavi profesionalna biografija ili radna knjižica, gospodin Krkobabić je još uvek poslanik u ovoj Skupštini i da razrešimo sve dileme koje postoje u tom slučaju. Hvala vam.

Uvažena potpredsednice, gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku molim vas, nemojte gospodine Markoviću da predlažete u parlamentu izgled novčanica postaće i to predmet političkih pregovora i prepora kao što je postalo i sve drugo i onda više nećemo ni imati nove novčanice. Zašto to kažem? Ne govorim o tome slučajno.
Mi danas ovde imamo nekoliko tačaka dve su najvažnije, to je izbor viceguvernera Narodne banke, izbor Saveta DRI, mislim da je atmosfera u kojoj smo počeli ovu sednicu ne govori u prilog tvrdnji koje dolaze pre svega iz vladajuće koalicije da je ozbiljno posvećena izgradnji nezavisnih ili nezavisnih i regulatornih tela u ovoj zemlji, i u jednom i u drugom slučaju. Vi ste gospođo Kovač izbegli da govorite ili niste želeli da govorite, ili niste osetili potrebu da govorite i o kandidatima za sastav Saveta DRI, ako sam dobro shvatio kao predstavnik Odbora za finansije.
Mislim da to nije dobro, prosto onda nije moguć ni ozbiljan razgovor ne samo o kandidatima nego i o svemu onom što je DRI do sada predstavljala i što treba da predstavlja u budućnosti, a znate da u ovi specifičnim situacijama oni koji su predloženi, praktično ne mogu da učestvuju u radu, ne mogu da ovde govore ili odgovaraju na pitanja u ime ili za kandidate za viceguvernera, to će činiti gospođa Tabaković kao njihov predlagač i u tom slučaju je situacija nešto jednostavnija. Prvo ću govoriti o viceguvernerima.
Vi ste gospođo Tabaković, čini mi se olako prešli preko, zapravo najvažnije teme u ovoj situaciji, a to je način na koji je menjan Zakon o Narodnoj banci, način na koji ste vi izabrani i sve ono što ste nakon toga dešavalo. Potpuno se slažem sa vama da ne treba da bacamo senku na kvalitete kandidata, njihove biografije su odlične, neke čak impresivne i u tome ne vidimo nikakav problem. Liberalno demokratska partija je uvek podržavala takvu vrstu kandidata.
Neke od ovih kandidata smo čak podržavali i u vreme, ili njihove koncepte, neke delove njihovih predloga, u vreme dok su bili članovi Vlade, ministri, mislim pre svega na gospođu Dijanu Dragutinović. Ali, ne radi se ovde o tome. Najveću senku na budući rad, na položaj ljudi koje predlažete za viceguvernere prave političari ili političke stranke, ili vi koji ste njihovi predstavnici. Mislim da pre ozbiljnog razgovora o biografijama, o tome kako će raditi budući viceguverneri koje ste predložili, moramo da razjasnimo nekoliko prethodnih pitanja.
Naime, vi ste ove kandidate predložili pre, otprilike dvadesetak dana, ovom parlamentu, možda nešto manje, iako se dobro sećam predsednik parlamenta je neposredno iza toga zakazao vanredno zasedanje Narodne skupštine na koje je trebalo da biramo viceguvernere. Ta sednica je pod vrlo čudnim okolnostima dva puta zakazivana i otkazivana. U javnosti su se pojavile različite sumnje i različite interpretacije razloga zašto je to tako.
Mislim da ovde moramo da čujemo od vas objašnjenje zbog čega se zastalo kao i od predstavnika parlamentarne većine sa tim izbora, zbog toga ono što smo tada čuli kao obrazloženje ili opravdanje, u međuvremenu se pokazalo kao netačno.
Recimo, čini mi se da je gospodin Ilić kao predstavnik poslaničke grupe URS govorio o tome da je ta stranka insistirala da se ta rasprava odloži na neko vreme, a da se u međuvremenu izabere Savet guvernera Narodne banke, da se napravi, usvoji statut Narodne banke i da se onda svi ti izbori obave u istom trenutku ili kada svi potrebni dokumenti budu pripremljeni. To se u međuvremenu nije dogodilo. Pri tom nije ni bilo moguće pošto po zakonu statut Narodne banke usvaja Savet guvernera, a onda ga potvrđuje ili glasa o njemu Narodna skupština, tako da bismo time zapravo stvorili začarani krug, nikada ne bismo mogli da završimo sve te izbore. U međuvremenu je pred ovu sednicu najavljivan izbor, predlaganje i izbor Saveta guvernera Narodne banke, na kraju se to nije dogodilo. Mi smo kao parlament, članovi Odbora za finansije posebno bili dovedeni u gotovo neverovatnu poziciju pre nekoliko dana.
Dakle, sednica je bila zakazana za 12 sati, očekivalo se da će tokom dana stići predlog za predsednika Saveta guvernera, a onda te sednice nije bilo. Mi smo svi očekivali kada će se iz Budimpešte, iz Mađarske uključiti gospodin Jelašić i reći nam šta je odlučio. Pre njega se javio portparol ERSTE banke i obavestio nas da gospodin Jelašić zbog svojih poslovnih obaveza nije u stanju, ili nije spreman da preuzme taj odgovoran posao.
Takva dezorganizovanost, ostavljanje prostora za različite interpretacije, insinuacije u javnosti, to stalno stvaranje tenzije između političkih partija članica vladajuće koalicije, da uvek neko traži neko mesto kao kompenzaciju za glasanje o nekom drugom kandidatu, baca ozbiljnu sumnju na inače impresivne biografije kandidata o kojima mi danas ovde treba da govorimo.
Dakle, ništa se u međuvremenu nije desilo, osim što je pretpostavljam vašoj poslaničkoj grupi URS ili nekoj drugoj političkoj partiji omogućeno da u procesima vezanim za Narodnu banku, ili neki drugi segment države dobiju neku vrstu kompenzacije za eventualno nezadovoljstvo nekim kadrovskim rešenjima. Ako to nije tako na vama je gospođo Tabaković da me razuverite i da razuverite ovaj parlament, a što je još važnije javnost. To odlučujuće utiče i na odnos javnosti prema budućim viceguvernerima i na odnos prema budućim potezima i politici Narodne banke.
Na žalost, vi ste svojom odlukom izmenama zakona koje ste izvršili pre mesec, mesec i po dana doveli parlament, odnosno pretvorili pitanje izbora guvernera u pitanje, o kome se vodi ipak politička rasprava i parlamentu.
Kada vi ustanovite nadležnost parlamenta da bira viceguvernera, neminovno to pitanje prebacujete u političku sferu. Liberalno demokratska partija misli da je bolje da guverner kada je već izabran ima pravo da formira svoj tim, da u potpunosti odgovara za njega.
Sa druge strane, možda je bolje bilo da smo drugačije, ili da ste drugačije organizovali ovaj dnevni red, dnevni red ovog zasedanja i da je možda ova tačka izbora viceguvernera bila vezana za sve one zakone o kojima smo razgovarali u prethodna tri dana. Nekako je prirodnije, sva ta pitanje su vezana za ekonomsku politiku ove zemlje, možda je bila dobra prilika da ministar Dinkić i guverner Tabaković u istom trenutku sede ovde, odgovaraju na pitanja poslanika i da onda možda preciznije znamo šta će biti politika ove zemlje u ekonomskoj oblasti u narednih nekoliko meseci ili godinu danak. Na kažem to slučajno, zbog toga što čak i u ovom predlogu rebalansa budžeta o kome govorimo gospođo Tabaković ovih dana postoje neki različiti brojevi ili različite projekcije u odnosu na ono što vi saopštavate ili govorite kao guverner Narodne banke.
Nije bilo prilike da o tome govorimo prethodnih dana. Rebalans budžeta je napravljen na projekciji, na predstavi, da će godišnja inflacija u ovoj godini biti 9,1%. Mislim da ste vi na jednoj od svojih prvih, ili prvoj konferenciji za štampu dali drugačiju prognozu kolika će biti inflacija, i da je vaša formulacija otprilike bila nadam se, a tačno citiram – neće biti mnogo iznad 10%. To neće biti mnogo iznad 10% i 9,1%, nije mala razlika.
Bojim se da ne dođemo u situaciju da imamo u nekom sledećem budžetu ili završnom računu budžeta različite brojeve, pa da ponovo ovde raspravljamo ko je koga prevario. Kad smo već kod završnog računa, gospodin Marković je ovde izneo jednu neistinu. Dakle, nije tačno da nisu usvajani, da nisu pravljeni, da nisu usvajani završni računi države, pretpostavljam da misli na završne račune budžeta od 2000. do 2003. godine. To je zapravo jedini period vremena kada je ovaj parlament usvajao takve zakone, poslednji, čini mi se, završni račun budžeta za 2002. godinu. U periodu posle toga, ili nisu pravljeni završni računi, ili ih parlamentarna većina nije razmatrala i usvajala u ovom parlamentu nekoliko godina. To je nešto što je očigledno činjenica, tek kada je Diana Dragutinović, sadašnja kandidatkinja za viceguvernera došla u Ministarstvo finansija, ta praksa je nekako ponovo ustanovljena, ali kažem ponovo parlament nije bio u prilici da razgovara o tim stvarima.
Još jednom kažem, olako ste prešli oko tih kritika. Rekli ste otprilike, da su mnogi iskoristili raspravu o izmenama Zakona o Narodnoj banci i vaš izbor, vaše imenovanje da pokažu neka druga nezadovoljstva, da se u međuvremenu pokazalo da te kritike nisu bile opravdane.
Mislim da vas život sve ono što se dešavalo, ubedljivo demantuje. Tu ne govorim čak ni o tome kakvi su bili vaši prvi potezi. Govorim o utiscima koji su stavljeni i na papir i pretočeni u zvanične odluke različitih, međunarodnih institucija, ako hoćete. Znate šta se dešava, šta se dešavalo i šta se još uvek dešava sa procenama rizičnosti ove zemlje, a to je u našoj situaciji vrlo važno. Znate šta kaže MMF, druge institucije, Evropska komisija. Svi oni izražavaju vrlo ozbiljnu zabrinutost za budući položaj Narodne banke, a pogotovo s obzirom na to u kakvoj su atmosferi i na kakav način nametnute izmene tog zakona.
Tu činjenicu ne možete da demantujete. Možda ćete čak moći da je demantujete svojim radom u narednim mesecima i godinama, ali šteta koja je napravljena u ovom trenutku je nepopravljiva. Ona se odražava na svaki segment našeg ekonomskog, a onda i ukupnog života. Taj utisak, to uverenje, to ponašanje vladajuće koalicije koja uzrokuje takve štetne posledice su očigledne. Vidi se na svakom koraku, vide se svake nedelje kada se prodaju državni zapisi, vidi se i ta vaša najava da će inflacija biti ne mnogo iznad 10%, već na prvoj sledećoj aukciji državnih zapisa.
Naši papiri nisu sjajni, kamate su inače bile velike ili ogromne, oni koji kupuju znaju u kakvoj zemlji kupuju i za šta ih država kupuje, i da je u stanju velike nužde, ali nekoliko dana posle te, naravno, investitori znaju, otprilike, kakva će biti inflacija i bez vaše tako pesimistične najave, ali onda su državni papiri na tri godine dostigli stopu od gotovo 16%, 15,99% na poslednjoj aukciji. To je katastrofalan podatak i on je u dobroj meri posledica i ekonomske politike koju je vodila prethodna vlada, ekonomske politike koju najavljuje ova vlada, ali pre svega psihološkog uverenja da je ovo nestabilna zemlja u kojoj svako, pa i pitanje guvernera, politike, konkretnog ponašanja Narodne banke, političko pitanje, odnosno pitanje pogađanja između stranaka koje su koalicioni partneri u aktuelnoj vladi.
Kažete da nećete nijednu kritiku, nijedan predlog smatrati atakom na samostalnost Narodne banke. Možda i mogu da imam poverenje da vi lično to tako nećete shvatati, ali sistem Narodne banke, sistem banaka, finansija uopšte je vrlo osetljiv sistem. Vi znate da on reaguje na svaku najavu, na svaku pošalicu, na svaki uzvik premijera ili nekog drugog funkcionera vlasti. Nisam siguran da ćete biti u stanju da se tome oduprete, nisam siguran da ćete biti u stanju da to uradite ni sa svojim timom.
Konačno, vi u ovom trenutku imate situaciju da tek danas predlažete viceguvernere, da ne znamo do kraja ni koliko će viceguvernera imati Narodna banka, pretpostavljam da će to pitanje biti uređeno Statutom, zakon kaže od dva do četiri, sada predlažete troje kandidata. Poslanici u ovoj sali to znaju, vi to znate još bolje, pitanje i broj viceguvernera nije nevažno pitanje, oni nisu vaši, da tako kažem, pomoćnici, oni su ljudi ili funkcioneri Narodne banke koji su zaduženi za vrlo konkretne stvari, za vrlo konkretne oblasti u radu i politici Narodne banke. Zavisi i mnogo od toga kako će biti organizovana Narodna banka, ništa od toga nije moguće bez statuta. U ovom trenutku ne možete da usvojite statut, je li tako, nemate Savet guvernera. Troje članova Saveta guvernera se povuklo u trenutku kada ste vi birani, novi sastav Saveta guvernera ne može da izaberete, očigledno, ili zbog toga što ne možete da nađete kandidate, ili zbog toga što ne možete da postignete političku saglasnost u okviru svoje vladajuće koalicije.
Kada ste već tu, iskoristiću to prisustvo za jednu pomoć ovom parlamentu. Verovatno ste poslednjih nekoliko dana uspeli da ispratite tu situaciju gde se otvorila polemika u javnosti oko toga, koliki je bio javni dug ove zemlje na kraju prošle godine. Državni revizor je o tome govorio, on danas nije tu, ne možemo s njim o tome da razgovaramo ili polemišemo, ali vi možete da pomognete. Vi ste ovde bili dugogodišnji član Odbora za finansije, vrlo aktivni i kada su se razmatrali izveštaji Saveta Državne revizorske institucije i verujem da se, kao i ja, sećate da se o tome razgovaralo u proteklih nekoliko godina, a pogotovo na kraju prošle godine kada je pripreman nacrt revizije završnog računa, odnosno budžeta za 2010. godinu, da je revizor tada pred predstavnicima svih političkih partija u ovom parlamentu na Odboru za finansije, u drugoj zgradi parlamenta, govorio o tome da postoje velika neslaganja i veliki sporovi. Govorili ste o tome i vi i neki drugi članovi tog tela.
Neverovatno je da se u javnosti tako agresivno taj stav pojavio, ili to uverenje tek danas. On može danas da bude nešto precizniji u smislu brojeva, ali mislim da ozbiljnu senku i na pitanje izbora u DRI baca ta situacija. Ne mislim da je naročito korektno da državni revizor nekoliko dana pred proceduru koja podrazumeva ponovni izbor ili njegov reizbor, insistira na tome ili da bude korišćen za to da se dokazuju optužbe protiv bivše vlade o tome kako je varano na budžetu, kako je javni dug pogrešno prikazivan.
Gospodin Sretenović nije o tome tako javno govorio pre godinu dana ili u proteklih nekoliko meseci, nije isticao tako snažno sve te negativne nalaze iz svojih izveštaja. Sada je odlučio da to poveri gospodinu Dinkiću, a onda da gospodin Dinkić to saopšti javnosti. Mislim da je to vrlo opasna situacija i da je to, takođe, posledica te atmosfere gde i kandidati, sadašnji funkcioneri nezavisnih regulatornih tela, imaju neku vrstu potrebe da prema novoj vlasti koja treba da ih bira parlamentarnom većinom, pokazuju neku vrstu ovakve konstruktivnosti, a da kritike vezuju samo za one delove bivše vlasti od kojih njihov izbor više ne zavisi ni na koji način.
U prethodnim izveštajima Državne revizorske institucije bilo je mnogo negativnih nalaza. Sva ministarstva u prethodnim, ili gotovo sva ministarstva u prethodnim vladama su bila navođena kao delovi države koji su kršili taj zakon, ako ćemo pošteno, Ministarstvo finansija zbog svojih ustaljenih procedura najređe i najmanjem broju slučajeva. Nema u javnosti tih nalaza. Državni revizor, dosadašnji, ne insistira toliko na njima. Mi nikad nismo otvorili ozbiljnu raspravu o tome kako je moguće da JAT Airways ne uplaćuje na uredan način čak ni dnevni pazar koji ostvari.
Kako smo došli u situaciju da ovaj parlament da garanciju za kredit Jat Airways uz uslove ugovora, odnosno uz obećanje JAT-a da će između ostalog za taj novac zakupiti dva aviona i na taj način obnoviti svoju flotu. Onda JAT Airways, koristeći taj novac koji će na kraju vraćati budžet, odnosno građani Srbije, jer naravno da sami nikada neće uspeti da isplate taj kredit, taj novac potroši na drugačiji način, na tekuće poslovanje.
To je dosta ozbiljna situacija. Jedan kredit je bio od 51 milion evra, drugi od 10 miliona evra. Pogledajte u rebalansu kolike ćemo kamate plaćati na taj kredit. Ništa se posle toga nije dogodilo.
Rasprave o izveštajima državnog revizora su se uglavnom završavale na konferencijama za štampu, na onim najavama koje kažu da su protiv nekih ministara podnete prekršajne prijave, ali nakon toga nije bilo suštinskog razgovora, nije bilo ni političke volje u zemlji, možda ni u javnosti, ali rekao bih da nije bilo ni u samoj DRI da se progovori ozbiljnije o onim stvarima koje su mnogo važne i koje sistemskog karaktera, koje ogovaraju na pitanje ili pokušavaju da odgovore na pitanje kako se koncipira uopšte naš budžet, zašto ima toliko javnih nabavki.
Gospođo Tabaković, vi ste, vaša partija, o time pokušavali da govorite. Da li je problem sam to što postoji prekršaj zakona kada se obavlja javna nabavka ili je sistem prosto tako urađen da vi imate previše javnih nabavki, a onda i previše arbitrernosti i previše prostora da se novac građana Srbije troši ne samo na nezakonit način, nego neefikasan način? Mislim da je to mnogo veći problem od ovih slučajeva koji podrazumevaju kršenje zakona.
Nisam stekao utisak, ni iz atmosfere u parlametnu, ni iz onoga kako se gospodin Sretenović ponašao prethodnih dana da postoji ozbiljna volja da se sa tom praksom prekine ili da ona bude drugačija. I dalje imamo te bombastične najave koje su nekako tempirane onda kada mogu na atraktivan način plasiraju u javnosti, ali ozbiljnog dubinskog rada nema.
Zbog toga sam vam, gospođo Kovač, zamerio na tome što niste ovde makar obrazložili taj predlog, odnosno kandidate.
Dakle, vi znate, LDP nije predlagala kandidate za Savet državne revizorske institucije. Mi generalno mislimo da nije najbolji put za biranje funkcionera nezavisnih regulatornih tela taj da ih predlažu političke stranke, odnosno poslaničke grupe. To je bio naš stav još od vremena pisanja i usvajanja ili nametanja Ustava Srbije iz 2006. godine. Mislim da se tog stava prilično dosledno držimo, iako smo uvek imali najčešće mnogo više poštovanja za te institucije od onih koji su ih, u političkom smislu ili političkim odlukama, kreirali i onih koji su učestvovali u predlaganju i izboru onih ljudi. Hvala.

Uz puno poštovanje za način na koji ste govorili, mislim da dobar deo onoga što ste rekli, pogotovo ove formulacije da ste ostali isti, da se nećete promeniti, da ćete govoriti na isti način na koji ste govorili u ovom parlamentu, mislim da je to najozbiljnija diskvalifikacija za način na koji ste vi izabrani, odnosno za situaciju da ste vi guverner Narodne banke.
Ne govorim o vašim stručnim kvalitetima, ali vi ste prosto političar. Time se bavite 20 godina. Razmišljate na taj način i ne možete da se uzdržite da ipak prepričate taj razgovor sa "Blicom" ili sa novinarkom "Večernjih novosti". To je prirodno za nas koji se bavimo politikom. Ali, kada ste otišli na poziciju guvernera Narodne banke, više ne možete to da radite na taj način, zbog toga što su posledice vrlo ozbiljne. Vi znate koliko mogu da budu ozbiljne i skupe posledice najave da je kontrola u nekoj banci. Nemam ništa protiv toga da se to radi, ali to mora da se radi na diskretniji način, bez stalne potrebe. Niste vi najglasniji u kreiranju te atmosfere. Ima mnogo onih koji su od vas glasniji. Sve se to radi na naslovnim stranama novina, na način na koji ste vi sada opisali, kada ste prepričavali pitanje "Večernjih novosti" i onda imate sve medije koji su puni ovih dana te priče o insajderskim informacijama i o tome kako se kreira kurs.
Ovo nije društvo koje ima ozbiljnu tradiciju uređenog finansijskog sistema, komercijalnih banaka itd. Panika koja se na taj način stvara, uverenje da su to sve lopovi, da su to sve derikože, kako otprilike kaže premijer Dačić, može vrlo lako da se stvori. Drugo, stvaranje te slike može da pomogne jednim bankama, a da odmogne drugim bankama. To nije dozvoljeno u normalno uređenom, funkcionalnom finansijskom sistemu. Vi to odlično znate.
Ne govorim da imate lične ili neke druge motive za tako nešto, ali kao što mnogo toga može da se ostvari stvaranjem klime u kojoj je moguće znati kako će izgledati kurs sutra…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… mnogo toga može da se stvori iz kreiranja ove atmosfere o kojoj ovde govorim.
Poslednje pitanje – da li ćete biti kandidat za potpredsednicu svoje stranke? O tome se mnogo govori. Mislim da je u redu da to razjasnimo, prosto zbog svih priča koje postoje u javnosti i zbog održanja ove pozicije o kojoj govorite.

Zašto tako, gospođo Tabaković? Nisam govorio na taj način nikada, ni sa vama, ni o vama. Nema potrebe da raspravu svodimo na taj nivo. Pitao sam vas – da li ćete se kandidovati za predsednika SNS? Možete da mi odgovorite. Odgovor na to podrazumeva dva slova. Prema tome, sve je u redu, nema potrebe da komentarišemo ničiji fizički izgled ili boju očiju i da to prevodim na taj emotivni teren. Ali, mislim da ste to ponovo uradili.
Ponovo ste govorili kao političar. Ponovo ste govorili o greškama koje su možda, ili verovatno, postojale i neka budu utvrđene u nekom postupku. U prethodnom mandatu, odnosno prethodnom sastavu rukovodstva Narodne banke, a vi time bacate senku na svoje današnje kandidate. Neki od njih su bili viceguverneri. Verujem da i vi verujete da oni nisu pravili greške, ili da uopšte nisu mogli da se istaknu u tom sistemu u kome je postojao neki suveren. Pretpostavljam da mislite na gospodina Šoškića, koji je valjda bio diktator, ili verovao da je gospodar svega u Narodnoj banci.
Ako na taj način nastupate, mislim da ugrožavate i poziciju i kredibilitet ljudi koje kandidujete, kao i kada prepričavate ono što su oni radili u prošlosti, kako su se opraštali od Vlade kada su bili ministri, šta su tvrdili oko javnog duga itd. Mislim da to, prosto, nije u redu i molim vas da danas ako razgovaramo dalje, ili u vašem mandatu guvernera, kada budete dolazili ovde, da ne razgovaramo na taj način o boji očiju. Možda je to primereno i uobičajeno na sednicama Vlade, pogotovo u ovom sastavu i sa ovim premijerom, ali molim vas da to ne radimo ovde. Ja to nikada nisam radio.

Vrlo cenim, gospođo Plavšić, tu vrstu lojalnosti i posvećenosti koju ste pokazali, ali vas najlepše molim nemojte optuživati političke stranke ovde, a pogotovo nemojte optuživati opozicione političke partije koje nisu kreirale, kada je reč o LDP, nijedan budžet prethodnih sedam ili osam godina, koje su bile protiv svakog budžeta, da predlažu da se deci koja nemaju šta da jedu u ovoj zemlji oduzima kora hleba. To je vrlo bezobrazno, pogotovo u danu kada je vaša vlada postavila za direktora JP PTT Srbija invalidskog penzionera Milana Krkobabića. Na dan kada ste posegnuli za takvom vrstom bezobrazluka, kada nudite za 500.000 penzionera, koji nemaju ni 15.000 dinara mesečnog prihoda, 4.000 dinara u ovoj godini, vi ste postavili čoveka koji je godinama, možda i više od decenije u invalidskoj penziji, za direktora ogromnog javnog preduzeća u ovoj zemlji. Mislim da će građani moći da sude o stepenu odgovornosti, kao i o vašoj odgovornosti.
Ako govorite o planiranju budžeta za ovu godinu, mislim da ste vi u prošlom sazivu bili vezani jednim delom i za izvršnu vlast i vrlo dobro znate da budžete pojedinih ministarstava u osnovi ne kreira Ministarstvo finansija, nego ti predlozi dolaze iz ministarstava, a na kraju se ukupna suma budžeta na neki način uobličava u Ministarstvu finansija, pa onda ovaj parlament glasa o tome. Glasali ste i vi i vaša partija. Morali ste da znate da nema u budžetu dovoljno novca za "Fijat", da nema dovoljno novca za dvanaestu platu u Železnicama i u svim drugim preduzećima.
Sve vreme se obraćate poslaničkim grupama na ovoj strani sale. To je jedna poslanička grupa koja je sada sa vama u vlasti, jedna je koja je ranije bila sa vama u vlasti, i LDP koja nikada nije bila sa vama u vlasti.

Hvala. Ovim ću završiti.
Dugujem izvinjenje, ako ste korišćenje ovog pojma – lojalnost ili lojalni shvatili kao uvredu. U mom sistemu vrednosti, pogotovo kada govorimo o politici, to nije uvreda. Mislim da je jedna od osobina koja srpskoj politici i srpskim političkim partijama najviše nedostaje u poslednjih, verovatno, nekoliko decenija, dve decenije, elementarna lojalnost i poštenje, koje bi moralo da postoji.
Mislim da bi bilo nelojalno da se odričete i svoje partije i budžeta, koja je ona ovde predložila ili Vlade koja iza njega stoji. Isto kao što mislim da je nedopustiva ta vrsta nelojalnosti da se odmah posle izlaska iz Vlade, a to je vaša partija radila u nekoliko navrata, bacate drvlje i kamenje na sve ono što je radila Vlada ili što su radile vlade u kojima ste bili učesnici.
Kada već pominjete tu paralelu između državnog budžeta i privatnog porodičnog budžeta, niste mi odgovorili na ključno pitanje koje sam vam postavio. Ponovo vas pita – da li biste u svojoj porodičnoj firmi ili za odlučivanje o porodičnom budžetu postavili Milana Krkobabića?

Uvažena potpredsednice parlamenta, gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan dokaz da smo bili u pravu kada smo insistirali na tome da sve ove mere o kojima se prethodna dva dana razgovaralo u parlamentu, a posebno ovaj rebalans budžeta i prateće zakone pred ovim parlamentom mora da brani predsednik Vlade kao izraz političke snage ili političkog autoriteta i u vladajućoj koaliciji i u samoj Vladi.
U međuvremenu nema ni ministra u sali, tu je gospođa Kalanović i time nju dovodimo u prilično nezgodnu situaciju da mora da brani rebalans budžeta za koji je ministar Dinkić neposredno pred odlazak iz ovog parlamenta rekao – ja sam napravio budžet, ja za njega preuzimam svaku odgovornost. Naravno, mislio je, pre svega, na političku. To nije pitanje inata opozicionih partija, ili teranja maka na konac LDP, niti insistiranje samo na tome da ovaj parlament mora da se poštuje. Mnogi pre ovog premijera ili ministra finansija su uništili bilo kakav integritet parlamenta svojim ponašanjem. To je samo zbog toga da ne bismo došli u ovu situaciju, koju smo maločas imali u raspravi između bivšeg predsednika Vlade i ministra finansija, gospodina Cvetkovića i sadašnjeg ministra finansija, bivšeg ministra ekonomije, pre toga guvernera Narodne banke, Mlađana Dinkića.
Dakle, da za nekoliko meseci ne dođemo u situaciju da i dalje imamo tu rečenicu gospodina Dinkića – ja sam napravio budžet, ja za njega preuzimam odgovornost, a da svi ostali koji su bili u toj Vladi, a pre svega njen premijer i pre svega najveća politička partija u toj Vladi, a to je SNS, od svega operu ruke i kažu da nisu znali da je bilo varanja na budžetskim stavkama, da su ponovo plate bile pogrešno predviđene ili programirane, da je bilo prevara na drugim mestima i da na kraju niko ne bude odgovoran za to što će ovakav rebalans budžeta doživeti kolaps, a budžet za sledeću godinu neće moći ni da bude pripremljen na onim osnovama koje je ovde vrlo optimistično izložio gospodin Dinkić. Rasprava koja teče čitavog dana to posebno dokazuje.
Ono o čemu su govorili poslanici SPS, ono o čemu je govorio ovlašćeni predstavnik SNS, duboko su u suprotnosti u mnogim elementima i to ključnim elementima i ovog rebalansa, a posebno optimističnog plana reformi koje se najavljuju, a koje ministar Dinkić najavljuje za budžet za 2013. godinu. Te političke ocene, ili politički stavovi isključuju jedni druge. Dakle, gospodin Dinkić je vrlo jasno najavio radikalno rezanje budžetskog deficita u sledećoj godini.
To smanjenje sa šest i nešto posto, da ne licitiram koliko je u ovom trenutku deficit i 4% ili 3,5% kolika je njegova optimistična najava, iznosi gotovo milijardu evra, nešto malo manje od toga. Takva promena nije moguća za dva meseca, a pogotovo nije moguća bez opšte političke volje ili opšte saglasnosti da Srbija krene u zaista oštre radikalne reforme, rezove, modernizaciju zemlje i napuštanje svih ovih principa o kojima ovde govore danas u raspravi poslanici vladajuće koalicije, o kojoj su na isti način govorili pre gotovo devet meseci kada je usvajan ovaj budžet iako su i tada u tom trenutku znali da će on na kraju završiti na ovaj način.
Ministra Dinkića sam pre nekoliko dana, na sednici Odbora za finansije ovog parlamenta, podsetio na izvode iz njegove rasprave krajem decembra u ovoj skupštini, on se tada kao i njegova partija već pripremao za izbore i dok je govorio o budžetu za 2012. godinu govorio je otprilike ovako kako danas govore gotovo sve partije nove vladajuće koalicije, da je to nužno zlo, da je budžet pun problema, da se verovatno neće ostvariti u potpunosti, da nije ni važno koliki je javni dug u tom trenutku i da on verovatno nije realno prikazan, ali da će svakako premašiti 50% u ovoj godini, ali da mora da se usvoji kao prelazno rešenje. Usvojili smo ga, usvojili ste ga, da budem precizniji, to prelazno rešenje i danas smo došli u ovu situaciju o kojoj govorite.
Zbog čega je još važno i zbog čega je za LDP toliki problem što predsednik Vlade ni jednom nije ušao u ovaj parlament tri dana koliko razgovaramo o ovako važnim pitanjima. Za to vreme je predsednik Vlade Srbije, kako i obično čini, bio vrlo rečit u susretu sa novinarima, vrlo duhovit i dovitljiv kada je trebalo uputiti optužbu ili otrovnu strelu ili prozivku i prema MMF i prema Fiskalnom savetu i prema onima za koje on kao jedan od najboljih studenata u istoriji Fakulteta političkih nauka, kako obično kaže, koje smatra pripadnicima ili pristalicama neoliberalnog koncepta, šta god to značilo. Pročitaću samo jednu od takvih izjava gospodina Dačića od pre nekoliko dana – pozvaću Fiskalni savet da pred kamerama objasni šta to znači da nisu zadovoljni rebalansom budžeta, pitao bih i Fiskalni savet i MMF da li je normalno, ne pada mi na pamet da slušam propagandu neoliberalnog koncepta koji je propao svugde u svetu.
Dakle, predsednik Vlade ove zemlje optužuje i MMF, što je manje bitno, ali i Fiskalni savet ove zemlje, kao njen zvanični organ, zvanično telo i političke stranke u ovoj zemlji da se zalažu za propast ove zemlje. U isto vreme ministar Dinkić kaže da je pažljivo tokom čitave noći, ako dobro citiram, čitao izveštaj Fiskalnog saveta, da je revidirao svoje mišljenje kako se nekad govorilo i da u svemu prihvata nalaze koji se nalaze u ovom dokumentu koji ima 58 strana. Nije mi jasno kako ćete spremiti budžet za 2013. godinu u kojoj je predsednik Vlade protiv nalaza Fiskalnog saveta i MMF, a ministar finansija je za te nalaze i spreman je da sprovede sve one reforme koje se u njemu zahtevaju.
Zbog toga smo vam nekoliko puta rekli u ova tri dana da ste sami i da ste na vetrometini i očigledno je da druge stranke vladajuće koalicije žele da imaju što manje veze u političkom smislu sa ovim projektom. Uprkos uvreženom mišljenju, to je popularno da se kod nas kaže, da je budžet stvar samo ekonomije ili stvar samo brojeva, to apsolutno nije tačno. Budžet je, pre svega, politički akt. Vi budžetom odlučujete šta ćete, koliko i kakvom dinamikom i od koga uzeti i šta ćete sa druge strane nekom dati, šta ćete uložiti. To je očigledno politička odluka. Dakle, mi zbog toga idemo na izbore, sa planovima idemo na izbore, sa nekim obećanjima prema ljudima i sa, bar bi tako trebalo da bude, sa vrlo jasnim planom šta ćemo učiniti.
Gospodin Dinkić je u jednom trenutku rekao da je on za preokret, mislim da je to dva puta ponovio i LDP je za preokret, o tome govorimo već godinu dana, a razlika između nas i vas je u tome što smo pre godinu dana, pre izbora vrlo jasno rekli šta treba uraditi u ovoj zemlji da bi se taj preokret dogodio. Vi to niste uradili. Vi ste u izbornoj kampanji vikali njet MMF, niste pominjali podizanje stope poreza na dodatu vrednost, niste pominjali rezanje subvencija, niste pominjali rezanje javne potrošnje. Na taj način vi ste prevarili građane. Mi smo rizikovali da na izbore odemo sa platformom koja vrlo jasno kaže da je Srbiji potrebna izmena Zakona o radu i uvođenje fleksibilnijih pravila za zapošljavanje i pre svega otpuštanje radnika. To isto je ponovio gospodin Dinkić jutros u raspravi, samo to nije rekao pre godinu dana, kada su to kao danas tražili ne samo političke partije, nego pre svega logika ekonomskog života, primeri drugih zemalja, saveti stranih investitora i ulagača u Srbiji itd.
Možda je bilo pametnije, možda je bilo poštenije žrtvovati 1% ili 2% na izborima, ne mislim na URS, jer bi bilo katastrofalno da je rizikovao 1% na izborima, ali mislim na ove partije koje su osvojile više glasova, koje se danas hvale time da su osvojile više glasova, a onda dođu u ovaj parlament, spuste glavu i u pola glasa kažu kako je situacija takva i moramo da štedimo i ne možemo da živimo u oblacima. U isto takvim oblacima ste bili pre godinu dana kada ste pravili ovaj budžet. Dakle, mi živimo u zemlji u kojoj je sasvim normalno da teče rasprava o tome da li ima 11 ili 12 plata u budžetu za radnike Železnice. Da li razumete koliko je to nenormalno. Na stranu skandal da bivši predsednik Vlade ne zna da su plate bile predviđene u budžetu za 2012. godinu i isto tako je skandalozno, o tome sam govorio malopre, da su svi ministri u toj Vladi, uključujući i ministre iz URS, prave da nisu znali da fali novac na različitim budžetskim razdelima.
Gospođo Kalanović, vi ste bili ministar u Vladi, odlično znate da je to apsolutno nemoguće, da ministarstva koja se time bave, da Ministarstvo ekonomije koje je vodila vaša stranka, apsolutno moralo da zna da nije predviđen dovoljan iznos novca za posao sa "Fijatom", da su sva druga ministarstva to morala da znaju. Kada je predviđeno 11 plata za Železnicu Srbije to je moralo da zna Ministarstvo infrastrukture i gospodin Mrkonjić. Godinama se time bave, jasno je iz brojeva na prvi pogled da taj novac fali. I svi ste to znali i svi ste se folirali krajem decembra prošle godine.
Kada se govori o tome da je u međuvremenu ministar Dinkić prihvatio ogromnu većinu nalaza Fiskalnog saveta, hajde da budemo do kraja pošteni.
Fiskalni savet kaže da se koncept fiskalne konsolidacije sprovodi kroz tri vrste reformi i da je u ovom rebalansu izostao onaj najvažniji. Vi kažete da ćete taj najvažniji sprovesti za mesec dana. Dakle, za mesec dana ćete uspeti da uradite ono što nije do sada urađeno, a to podrazumeva penzijska reforma, kako bi se, pre svega, otežalo prevremeno penzionisanje, održiv sistem fiskalne decentralizacije, unaprediti sistem i znatno smanjiti nivo državnih subvencija, ograničiti iznos državnih garancija, itd. To je pet-šest stvari o kojima vam LDP govori pet godina u ovom parlamentu. Ništa od toga niste uradili.
Gospodin Dinkić je rekao pre nekoliko dana da će uštede napraviti tako što će praktično ukinuti sve subvencije, osim onih koje nisu produktivne i onih koje nisu za poljoprivredu. Onda je pre dva dana na sednici Odbora za finansije rekao da neće biti ne ukinute, nego ni značajno smanjenje subvencije za železnice, subvencije za puteve, subvencije, odnosno dotacije, kako se to u budžetu zove, za Nacionalnu službu za zapošljavanje. Na čemu će onda biti ostvarene uštede u budžetu za sledeću godinu na rashodnoj strani?
Kada govorimo o garancijama, godinama vam govorimo da ne možete da se zadužujete na taj način. Godinama vam govorimo da "Srbijagas" ne može da opstane na ovim osnovama. Prodaje gas po ceni koja je niža od uvozne cene gasa. Pa smo išli i dalje u političko objašnjenje zašto je takva situacija. Zbog čega imamo nepovoljan gasni aranžman, odnosno aranžman sa Gaspromom o ceni gasa, zbog čega imamo posrednika u tom poslu? Zbog čega smo došli u situaciju da "Srbijagas" pravi praktično 200 miliona evra gubitaka svake godine? Kako će se taj problem na kraju razrešiti? Kako ćete taj problem rešiti u narednih mesec dana do predlaganja novog budžeta, a u isto vreme na potpuno identičan način birate, odnosno postavljate direktore javnih preduzeća?
Čudo ste probali da napravite u javnosti tako što reklamirate Zakon o ograničenju najviših zarada u javnom sektoru. To vam je zapravo ključni dokaz da sprovodite ozbiljnu reformu, odnosno uštede na javnoj strani, na strani rashoda. To je medijski atraktivno uvek, ali ako pogledate malo dalje od te vaše reklame, videćete da vi u Predlogu rebalansa nemate čak ni kvantifikaciju koliko novca ćete time da uštedite. Ministar Dinkić je pre nekoliko dana rekao šokantnu stvar da je to i zato što Vlada zapravo i nema konkretan i detaljan popis svih tih plata, odnosno njihove visine, iako je osnivač, odnosno vlasnik zapravo u čitavom tom sektoru, a onda ste u zakon ubacili takve rupe da zapravo nikome na kraju neće biti ograničena zarada ili neće biti ograničena u onim sektorima gde je javnost najosetljivija i gde su moguće zloupotrebe najveće, kod javnih preduzeća.
Šta uopšte znači ta ideja iz zakona da za one koji su dobri u radu, da za njih neće važiti ograničenje? Da li je dobar onaj direktor u kompaniji koja je, recimo, monopolista i pravi profit ili onaj koji preuzme kompaniju u ogromnim dugovima i smanji te dugove? Šta je za vas reper uspešnosti? Na kraju ćete dobiti direktore i jagmu za uspešnim preduzećima i nikog nećete moći da nađete, kao što i sada uglavnom ne možete da nađete za one firme koje su u ogromnim dugovima. Zbog toga nikakve reforme nema u ovome.
Neću da pominjem neke druge stvari. Ministar Dinkić ima tu sklonost. On očigledno procenjuje da mu to donosi političku korist, da ga uvek digne iznad te granice od 5%, ali onda se usput seti nekog ministarstva koje je napravilo grešku u prošlom sazivu, pa je to nekako uvek ministarstvo DS, nema ovih drugih. Sada sam naveo i neka druga ministarstva, bez ikakve ambicije da branim DS. Na ovim osnovama na kojima ih vi danas kritikujete, mi smo ih kritikovali iz opozicije, dok ste vi bili u Vladi. Ali, vi imate na poziciji MUP u ovom rebalansu i to kaže Fiskalni savet, pod stavkom "socijalnih davanja" sedam milijardi dinara. To je izvrgavanje ruglu onog principa da plate mogu u javnom sektoru da rastu 2%, jer onda prebacite na stavku socijalna davanja i isplatite sedam milijardi dinara. Onda će sva druga ministarstva probati da nađu isti takav izlaz iz ove situacije. Na kraju će vam se rebalans raspasti pre nego što stignete da predložite budžet za 2013. godinu. Da ne pričam o nekim drugim vrlo problematičnim sistemima, subvencijama, dotacijama.
Kad smo mi odlučili da treba da uzgajamo kao nacionalni brend tu Nacionalnu službu za zapošljavanje? Vi vrlo dobro znate, uz dužno poštovanje nekim vrlo stručnim i sposobnim ljudima koji tamo rade, da je ta služba napunjena uglavnom partijskim kadrovima koji nikada na otvorenom tržištu ne bi mogli da nađu posao, a pogotovo ne u ovakvoj ekonomskoj situaciji u Srbiji. Vi danas imate 34 filijale, 120 ispostava, preko 12 milijardi dinara iz ovog budžeta dotacija za taj sistem. U isto vreme, vi u ovoj zemlji imate privatne kompanije koje ljudima pomažu da nađu posao. Zašto se njima ne pomaže? Zašto se tržište ne otvori, pa onaj ko je sposobniji će moći da nađe posao za više ljudi, a da od toga ime i neke koristi? Ne, vi ubacujete novac u sistem koji godišnje troši samo po osnovu dotacija više od 12 milijardi dinara, koji ima ogromne izdatke za zgrade, objekte, specijalizovane usluge. Taj novac višestruko prevazilazi onaj novac koji ćete dobiti povećanjem stope poreza na dodatu vrednost.
Gospodin Dinkić kaže – ovo je aneks postojećeg budžeta. On jeste aneks, ali u onom smislu u kom služe aneksi u Srbiji, uglavnom, da malo dodate trošak, pa je sada ovaj aneks povećao trošak budžeta, odnosno deficit, za preko pet milijardi dinara. Nismo optimisti i niko u ovoj sali, verujem, nije zlonameran čovek. Niko ne priželjkuje scenarijo - što gore, to bolje, ali iskustva koja smo imali u prethodnim godinama, izrazi lica koje vidimo i u javnom životu i u ovoj raspravi ovde nas uveravaju da ni vi niste optimisti i da niste sigurni čak ni da će vaša stranka biti u poziciji da predlaže zakon o budžetu za 2013. godinu, pogotovo ako nameravate da ga predlažete na tim osnovama. Za tako nešto, sa ovolikom količinom populizma i demagogije nema spremnosti među vašim koalicionim partnerima. Hvala.

Zapravo, sada imam dve replike i u okviru istog termina ću  probati da odgovorim gospodinu Cvetkoviću i gospođi Plavšić.
Malopre sam govorio o lojalnosti i na ovo sam mislio. Koliko ste vi sada bili nelojalni prema gospodinu Ćiriću koga ste doveli u ministarstvo, anagažujući ga da radi vrlo težak posao, za koji, pri tom, ne mislim da ga je radio loše u postojećim okolnostima, a danas, posle nekoliko meseci, kažete da nemate veze sa tim čovekom ni na koji način. Izvinite, gospodin Ćirić je došao na to mesto na predlog vaše partije i bio je valjda deo nekog političkog koncepta.
Potpuno je neverovatno da pokušavate da nam objasnite kako je gospodin Dinkić, kao ubogi opozicionar ovde sedeo i čekao da vidi ove materijale, a vi u stranci mu ništa niste govorili o čemu se radi. Tako gospodina Dinkića dovodite u nezgodnu situaciju. Neko ko zaista toliko puta dovede sebe u situaciju da bude prevaren, ne može da bude ministar finansija. Ne mislim da je to tako, to ste vi zapravo rekli.
Sa vama, gospodine Cvetkoviću, ja nemam spor oko toga, vrlo dobro sam vas razumeo. Znam da ne može reforma ili sistem subvencija za javna preduzeća da počiva na tome da se isplaćuju sve zarade. Mi smo vam o tome govorili iz onih klupa dok ste vi bili premijer nekoliko godina, a vi ste pravili da to ne čujete.
Kada je u pitanju Železnica, imam još jednu vrstu problema. Vi ste imenovali za direktora tog preduzeća ipak visokog funkcionera, bivšeg poslanika vaše partije i malo mi je čudno da postoji toliki stepen zabune ili odsustva komunikacije, da su oni mislili u toj firmi da im je subvencija data za plate, a da je Vlada zapravo imala neku drugu ambiciju.
Ovo što se sada dešava u poslednjih 10 minuta, pokazuje sa čime će se suočiti i ova vlada. Svi će se na kraju praviti da nisu znali o čemu se radi i da su bili obmanjivani na svim stranama. Tako ne može da funkcioniše nijedna reforma i tako će propasti ova zemlja i stalno se zanosimo time da zemlja ne može da propadne. Bilo je i pre Srbije zemalja koje su propale, koje su nestale.

Molim vas nemojte da ovo svodite na nivo ličnog. Niko vama nije rekao ni da ste glupi, ni da ste nesposobni. To niko od nas ne bi ni pomislio.
Govorio sam vrlo precizno o tome da vi nama ne dajete nikakvu garanciju, nikakav realan osnov da verujemo da će u ovoj Vladi, da je sada drugačije, biti drugačije u narednom periodu. Time sam počeo svoje izlaganje. Sve ono što danas govorite o svojim bivšim koalicionim partnerima, što govorite o ljudima stručnjacima koje ste pozvali, govori da su naši strahovi opravdani. Činjenica je da nismo dobili odgovore na nekoliko ključnih pitanja.
Da li sve stranke vladajuće koalicije misle da treba problem finansiranja deficita i duga otklanjati prodajom državne imovine? To je rekao ministar finansija. Nisam čuo takvu izjavu od predsednika Vlade ove zemlje ili prvog potpresednika, odnosno lidera najveće političke stranke u toj Vladi. Govorite o dolasku MMF, a gospodin Dačić kaže da sanja dan kada će propasti MMF. To levičarenje i taj antiglobalizam je popularan, ali na kraju dođemo do ovolikog problema, do ovolikog duga i deficita.
Po kojoj kamatnoj stopi smo se zadužili, recimo, kod Rusije za finansiranje deficita? Da li će posle 1. januara "Gasprom" plaćati 3% rudne rente ili 7% po zakonu? To je, recimo, sporno pitanje ovih dana. Da li će se prodati "Telekom"? Da li postoji tih sedam milijardi na stavci MUP? Nemojte posle da kažete – nismo znali da MUP isplaćuje zarade sa druge stavke, odnosno uvećanje zarada. O tome vam govorim. Odgovorite mi na ta pitanja, pa ćemo možda biti uvereni da u ovoj Vladi svi sve znaju.

Član 106. Poslovnika. Ova rasprava traje već nekoliko sati, prosto mislim da je krajnji trenutak da se interveniše. Dakle, morate da opomenete gospodina Dinkića. Ne sumnjam da je on uveren da sve stranke treba da se finansiraju i da se nakon toga oglašavaju u skladu sa zakonom, ali isto tako nije dobro, ili nije zakonito da se stranke oglašavaju kao udruženja građana. To je radila vaša politička organizacija nekoliko meseci, gospodine Dinkiću. Tako da kada vidite neki problem kod drugih, bilo bi dobro da ga vidite i kod sebe, ili ako hoćete da uspostavite neki novi koncept. Biće vremena u nastavku da govorimo o sličnim stvarima koje ste zapravo svi vi radili, posredno oglašavajući svoje politike i političke stranke.
Da otvorimo pitanje novina, izdanja, reklamiranja i oglašavanja javnih preduzeća koja kontrolišu ili koja su kontrolisale pojedine političke stranke u Srbiji, od JAT revije do Glas osiguranika u penzionom fondu. Ali za to će biti prilike u raspravi o rebalansu budžeta.

Povredili ste član 27. Poslovnika koji vas ovlašćuje, odnosno nameće vam obavezu da se starate o primeni Poslovnika na nekoliko načina, makar u poslednjih petnaestak minuta, ako ne i u ovih 40-ak sati, koliko traje ova rasprava.
Preći ću preko ovog vašeg cinizma da pre svega vodite računa o interesima građana. Imali ste jedan predlog za koji mislim da je racionalan. Ukoliko ne želite da ga prihvatite, hajde da krenemo jednim drugim putem. Vi ste pristrasni u ovoj raspravi koja teče i očigledno ćete biti pristrasni i kada pređemo na raspravu o rebalansu.
Vi već više od jednog dana služite kao neka vrsta konferensijea za ove višečasovne nastupe gospodina Dinkića. To prosto nije pristojno. Hajde da se izuzmete vi iz nastavka sednice i da ovu sednicu vodi ili predsednik parlamenta, i tu je velika odgovornost SNS, koja je najveća stranka i u ovoj skupštini i u vladajućoj koaliciji ili ukoliko gospodin Stefanović još uvek prima ambasadore ili ne znam šta radi u ovom trenutku, da neko od preostalih potpredsednika vodi ovu sednicu, gospodin Arsenović ili gospodin Korać, pošto ne bi bilo moguće da to radi gospođa Čomić, jer bi i ona bila na neki način pristrasna, bez obzira na istoriju koja me potpuno opovrgava u ovom uverenju.
Dao sam konkretan predlog da zaista prekinemo sa ovim cirkusom.

Kada biste tehnologiju malo preciznije koristilo, ne bi bilo potrebe da vam se svaki drugi poslanik javlja pet puta za reč. Ali, da preskočimo taj tehnički deo. Naučićete valjda vremenom.
Prvo ste povredili još jednom član 27. tako što ste me optužili da sam celu Narodnu skupštinu nazvao cirkusom. Bio sam vrlo precizan. Cirkus u ovoj skupštini pravite vi svojim ponašanjem i zbog toga sam predložio da se izuzmete.
Drugu povredu Poslovnika ste proizveli ovim samovoljnim tumačenjem gde ste rekli da vi nešto tumačite.
Dakle, ne možete to vi da tumačite. Ukoliko postoji spor, hajdemo onda da Administrativni odbor protumači kakva je odredba Poslovnika. U ovom članu Poslovnika se ne kaže ko je ovlašćeni predlagač, samo se kaže da Skupština to može da odluči. Po opštim pravilima, svaki narodni poslanik može da predloži donošenje takve odluke.
Ne ulazim u to koje je vaše obrazovanje. Ne morate da budete pravnik da biste vodili ovu sednicu, ali vas molim da poštujete Poslovnik i neki elementarni red.

Replika, pomenut sam po imenu, a gospodin Babić je u jednom trenutku pomenuo jedan od slogana LDP-a – Srbiji se žuri, pa i po tom osnovu.
Da ne teramo mak na konac, sećam se najmanje još jedne situacije kada je gospodin Marojević, čini mi se, iz SPS-a, tamo negde 2003. godine bio u situaciji da predsedava, ali to se nije slavno završilo i da ne pominjemo taj primer.
Ne sporim da gospodin Stefanović ima diplomatske obaveze i zbog toga sam predložio alternativno rešenje, da neko od opozicionih poslanika, odnosno potpredsednika parlamenta u nastavku vodi ovu sednicu. Razumeo sam da se vi sa time slažete. Za ovaj drugi deo ste se ispravili, pošto je jasno da i LDP nije učestvovala u pisanju i u usvajanju ovog Poslovnika.

Povreda Poslovnika, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici. Intervenišem na samom početku ove rasprave, zbog toga što mislim da je presudno važno da zadržimo elementarnu ozbiljnost tokom ove rasprave. Ovo je najvažniji zakon koji ćemo usvojiti, jedino još u decembru usvajamo budžet za sledeću godinu koji će možda biti još važniji.
Član 106. Poslovnika, naravno, povreda dostojanstva, zato što je gospodin Bauer u svom nadahnutom izlaganju izgovorio neke neverovatne neistine, počevši od toga da se u poslednjih nekoliko dana slegla atmosfera u javnosti, a u jednom trenutku je čak utvrdio da Fiskalni savet podržava ovaj predlog rebalansa, odnosno svih mera koje predlaže Vlada. To jednostavno nije tačno. Prosto osećam obavezu da zaštitim i dostojanstvo ovog parlamenta, narodnih poslanika, ali i Fiskalnog saveta koji je nezavisno državno telo i ne može da se brani samo u ovom parlamentu.
Dakle, Fiskalni savet je dao vrlo opširan izveštaj o svim merama koje Vlada predlaže i koje je gospodin Dinkić skoro sat vremena ovde obrazlagao. Za taj izveštaj se nikako ne može reći da je pozitivan. Naprotiv, on je izrazito negativan. Neke od svojih najvažnijih negativnih ocena tih mera je danas Fiskalni savet izložio i na sednici Odbora za finansije.
Naprotiv, on je izrazito negativan, neke od svojih najvažnijih negativnih ocena tih mera, je danas Fiskalni savet izložio i na sednici Odbora za finansije. Nažalost, Fiskalni savet nije u mogućnosti po našem sistemu da dobije priliku da se javno brani pred kamerama, bez obzira što predsednik Vlade ove zemlje izaziva na dvoboj pred kamerama članove nezavisnog tela.
Ali, ako on to već može da radi u svom poznatom bahatom maniru, onda je dobro da makar u ovom parlamentu sprečite da se tako nešto radi i kada naiđete u izlaganju poslanika na tako očigledne neistine da reagujete, da opomenete poslanika i da ga vratite u neke normalne tokove.
Zbog toga sam intervenisao u ovom trenutku. Ovo je baš bezočna laž bila.