Poštovani predsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kako je krenula ova današnja rasprava na početku ove sednice, očekivao sam da će ovde sala biti puna do duboko u noć. Makar prema vašim najavama. Sada vidim da su klupe poluprazne, da su naročito poluprazne ili prazne na strani vladajuće većine, a čini mi se da su poslaničkim klupama SNS, koliko vidim dve kartice se same bore protiv korupcije, s obzirom da su ubačene, a da njihovi vlasnici narodni poslanici nisu u sali. Te vas molim da taj problem rešite.
Pratio sam ministre vaša vrlo oštra, nadahnuta i odlučna izlaganja u medijima proteklih dana, pre svega kada ste govorili o borbi protiv korupcije. Onda sam očekivao da pred ovaj parlament dođete sa mnogo ozbiljnijim i mnogo konkretnijim izmenama krivičnog zakonodavstva, nekih drugih zakona fokusirani na borbu protiv korupcije. Vi ste to uradili, čitajući dosledno tekst obrazloženja zakona koji smo dobili pre nekoliko dana. U nekim delovima ste pominjali borbu protiv korupcije i mislim da nije sporno i da ćemo se složiti da najveći deo izmena zakonodavstva, pre svega Krivičnog zakonika koji predlažete, ili nije usmeren na borbu protiv korupcije ili nema nikakve konkretne, direktne veze sa borbom protiv korupcije. Najveći deo vašeg obrazloženja se nije ticao poboljšanja uslova stvaranja institucionalnog okvira za mnogo jasniju, konkretniju, ozbiljniju borbu protiv korupcije, za suzbijanje onih njenih korena koji su, kao što znate, najvažniji. Gde je veza između kriminala, onih koji su skloni korupciji i države, njenog aparata, njenih diskrecionih i različitih drugih ovlašćenja, političara koji rade u državi i visoko rangiranih državnih službenika.
Mislim da nema nikakvog spora među nama ni u javnosti Srbije da su to suštinski koreni korupcije, a da jedna druga vrsta generatora korupcije, pre svega, počiva u onom delu neuređenosti, privremenosti institucija naše države, jednog opšteg provizorijuma oko koga ćemo se takođe, verujem, svi složiti.
Više ne znam koja je ovo izmena krivičnog zakonodavstva, materijalno-krivičnog zakona u proteklih nekoliko godina. Prošla rasprava je bila pre tek nešto više od godinu dana, ne ulazeći na ovom mestu da li su sve odredbe koje su tada unete u krivično zakonodavstvo dobre ili ne, očigledno je da nisu. Već godinu dana nakon toga vi dolazite sa novim izmenama, koje su opet delimične, opet ograničene i već nam najavljujete neke šire, ozbiljnije, korenitije izmene Krivičnog zakonika u narednim mesecima.
Dakle, nekoliko stvari, nekoliko tema je moguće razdvojiti, kada su u pitanju te, kako bih rekao, delimične, parcijalne i skokovite izmene Krivičnog zakonika. Neke norme su svakako nesporne. Liberalno-demokratska partija pozdravlja i podržava način na koji su uređena dela koja su vezana za terorizam u ovom zakonu. Tu nema nikakve dileme. Ona su sada na mnogo bolji i kvalitetniji način usklađena sa međunarodnim zahtevima ili međunarodnim zakonodavstvom i to je sigurno vrlo važno.
Liberalno-demokratska partija podržava i uvođenje, prvi put na jedan ozbiljniji način, te kategorije zločina iz mržnje, u ovom slučaju kao obaveznom otežavajućom okolnosti i to je nešto što je svakako vrlo važno u našem pravnom, ali pre svega bih rekao u javnom životu i u političkom sistemu.
Verujem da će, ukoliko organi gonjenja, kako se obično kaže, ili naše pravosuđe, ukoliko za to bude bilo političke volje, u narednim mesecima nakon usvajanja ovog zakona mnogo oštrije, mnogo doslednije, mnogo jače goniti sve one koji podstiču na vršenje ili vrše krivična dela koja su inspirisana mržnjom, od onih dela koja su inspirisana netrpeljivošću ili mržnjom prema licima različite nacionalne, etničke, rasne pripadnosti, pa do onoga što je bilo izvor nasilja u našem društvu u proteklih nekoliko meseci, kao što se svake godine ponavlja krajem septembra, početkom oktobra, kada imamo veliku neizvesnost oko toga da li će jedna grupa naših građana drugačije seksualne orijentacije moći da iskoristi svoje građansko, ustavno pravo, da izrazi svoje mišljenje i opredeljenje javno.
Moram da vam kažem da postoji mnogo više odredbi noveliranog Krivičnog zakonika sa kojima se ne slažem. Mi ne spadamo u one političke partije koje misle da ste tu vrlo važnu stvar preuređivanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja izveli na dobar i prihvatljiv način. Probaću da vam objasnim zbog čega tako mislimo, zbog čega ovo što ste uradili neće doprineti i izoštriti oštricu države u borbi protiv korupcije, nego će je naprotiv učiniti slabijom, a utisak o toj borbi, još nepovoljniji, još neizvesniji i nepouzdaniji, kao što je to bilo i u nekim prethodnim godinama.
Naime, vi ni u obrazloženju onoga što ste govorili u proteklim mesecima, čini mi se da sam to pažljivo pratio, ni u jednom trenutku niste u potpunosti prihvatili nespornu ideju da krivično delo zloupotrebe službenog položaja, onako kako je ono postojalo u našem zakonodavstvu, apsolutno više ne može da postoji i da ono ima mnogobrojne štetne posledice.
Vrlo često se govori o tome da je najvažnija štetna posledica što je to delo preširoko određeno, što je neprecizno, što otvara prostor za političke zloupotrebe, manipulacije. Gospodin Cvijan klima glavom. Siguran sam, znam da se slažemo. To jeste vrlo važno. To je vrlo ozbiljan prigovor ovom delu, i u prošlosti, a i danas.
Ali, postoji još jedan vrlo ozbiljan problem kod krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Pošto je definicija tako široka, pošto u njoj nema onih elemenata koji moraju da budu nužni kod ovakvih krivičnih dela, to je određenje šta je korist ili šteta, odnosno određenje da ona mora biti imovinska, pošto nema ni reči o nameri, pošto nema pojma protivpravnosti, onda je policiji i tužilaštvima, a pre svega policiji, u proteklim godinama, a tako je i danas, apsolutno najjednostavnije da se koncentrišu na gonjenje za ovo delo, da prikupe minimalne dokaze koji su potrebni za gonjenje za to delo i da ne rade ono što je korisnije za državu i društvo, da se fokusiraju da njihova akcija bude mnogo konkretnija, mnogo detaljnija i da dokažu neko ozbiljnije i konkretnije krivično delo.
Vi praktično kod svake zloupotrebe službenog položaja, onako kako ona postoji u našem zakonodavstvu, možete ukoliko prave zloupotrebe ima da dokažete neko drugo, ozbiljnije, konkretnije delo, da taj postupak bude nesumnjiviji i da se ne završava pola sudskih postupaka oslobađajućim presudama, da onda imamo dodatnu uznemirenost javnosti i oštar pad poverenja u rad državnih organa, u rad onih koji imaju ambiciju da se hvale političkom voljom za borbu protiv korupcije, ali i u rad naših pravosudnih organa. To je jedan od ključnih problema u našem pravosudnom sistemu ne poslednjih nekoliko godina, nego poslednjih nekoliko decenija.
Šta ste vi u ovom trenutku uradili? Vi ste praktično razdvojili dela, izvukli iz krivičnog dela iz člana 359. zloupotrebu službenog položaja, odgovorna lica i od toga napravili novo krivično delo. Ostatak dela zloupotrebe službenog položaja ostaje apsolutno identičan. Dakle, za one koji nisu odgovorna lica, nego su službena lica u klasičnom smislu te reči, gonjenje za delo zloupotrebe službenog položaja će biti apsolutno isto kao do sada.
To bih možda i mogao da prihvatim kao vaše načelno opredeljenje da ste iste takve odredbe zadržali u ovom novom članu. To će biti član 234. Međutim, to krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica će se razlikovati od krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, zato što će kod zloupotrebe položaja odgovornog lica odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribaviti sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugome nanese imovinsku štetu. Dakle, ovde postoji protivpravnost i postoji određenje koristi, odnosno štete. To nemate u delu iz člana 359.
Drugo, kako ste vi uredili sankcije i kod jednog i kod drugog krivičnog dela? Iz ovoga kako ste napravili raspon kazni, izgleda da je delo zloupotreba položaja odgovornog lica ipak znatno blaže, da je mnogo manje društveno opasno nego što je delo zloupotreba službenog položaja. Molim vas, rasponi nisu isti. Za osnovni oblik je kod dela zloupotreba položaja odgovornog lica, a da bi nas građani razumeli, to bi mogli da budu, recimo, manje ili više poznati privrednici koji naprave zloupotrebu službenog položaja, odnosno nalaze se u koruptivnom odnosu sa političarima, predstavnicima državnih organa itd, da ne pominjem konkretna imena.
Za osnovni oblik je kazna od tri meseca do tri godine. U članu 359. za ove koji nisu privrednici, nego su službena lica, je kazna od šest meseci do pet godina. Za prvi teži oblik, ako je pribavljena imovinska korist preko 450 hiljada od šest meseci do pet godina za odgovorna lica, od jedne do osam godina za službena lica. Za treći oblik je od dve do deset godina. Kod člana 359. mislim da je to bila čak izmena u jednom od prošlih izmena krivičnog zakonodavstva kazna znatno ozbiljnija, od dve do 12 godina. Oni koji su pravnici znaju da to nije razlika samo od dve godine, da to ima posledice na čitav niz i na primenu ili nemogućnost primene čitavog niza pravnih instituta u krivičnom pravu i krivičnom postupku.
Drugo ili treće u vašoj nedoslednosti, odnosno ono što nas uverava da sve ono što najavljujete kao borbu protiv korupcije zapravo nije skopčano sa ozbiljnom, osmišljenom strategijom, nego sa pojedinačnim slučajevima, pojedinačnim izmenama krivičnog zakonodavstva je i to pitanje uvođenja antikoruptivnog dela koje zovete zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama. Nema sumnje da je to delo važno u borbi protiv korupcije i da je dobro što se ono uvodi u naše krivično zakonodavstvo. Međutim, rekao bih da je to delo nedovršeno u odnosu na ono što su potrebe ove zemlje.
Vi predviđate odgovornost, odnosno kažnjavanje ili odgovornih lica u preduzeću koja daju ponudu zasnovanu na lažnim podacima. Vidite, predsedniče, Krivični zakonik, čak i ovaj koji je predložila vaša koalicija, koristi kao legitiman izraz "lažni podaci". Vidim da to očigledno nije uvreda, kada se radi o tekstu Krivičnog zakonika, ili koji u dogovoru sa drugim ponuđačima pokušava, kako se obično kaže, da namesti javnu nabavku, da namesti tender itd.
Vi tu, takođe predviđate, a naravno, prvo nema onih situacija koje su najopasnije i koje su najveći problem korupcije i zloupotrebe kod javnih nabavki, a to je kako se planiraju javne nabavke, u kom obimu se one planiraju, zašto su toliko velike?
Verujemo, bez obzira što je borba protiv, kako bih rekao, konkretnih krivičnih dela, odnosno kršenja zakona kod javnih nabavki i to je jedna vrsta opasnosti. Druga vrsta opasnosti je to što se kroz proces planiranja i izvođenja javnih nabavki nameštaju poslovi, izvlači novac iz države. Tu je šteta mnogo veća, nekoliko puta, da ne kažem deset puta veća nego kod onih slučajeva direktnog ili konkretnog kršenja zakona u samom postupku javne nabavke.
Ovaj član, ovako kako ste ga predvideli, taj slučaj ne rešava. Možda bi to mogla da bude situacija u kombinaciji sa nekim drugim delima, sa delom trgovina uticajem itd, ali to iz ovoga nije jasno.
Zbog čega smo danas toliko insistirali na potrebi da poslanici u ovom parlamentu, poslaničke grupe, pre svega poslaničke grupe vladajuće većine, podrže Predlog deklaracije o borbi protiv sistemske korupcije, koju je predložila LDP, a što ste vi, iz meni nepoznatih razloga, odbili da učinite? Zbog toga što bismo na taj način dobili listu od deset vrlo konkretnih koraka, vrlo konkretnih promena zakona, koje bi ona Narodna skupština ispostavila kao zahtev, sa vrlo javnim i određenim rokom pred Vladu, očekujući da Vlada Srbije koja je jedina u mogućnosti da to uradi na potpun i do kraja pravno valjan način, predložili ovom parlamentu. U toj deklaraciji ste našli neku od vrlo važnih antikoruptivnih mera, koje bi vam pomogle i u uključivanje u ovaj zakon i u uključivanje u neke druge segmente tzv. borbe protiv korupcije.
Jedna je, npr. naša inicijativa ili naš zahtev da se obavezno u Krivični zakonik uvede krivično delo zloupotreba državne pomoći i državnih subvencija. Pored ovih problema ogromnog odlivanja novca, pražnjenja države i pljačkanja građana, ako hoćete tim popularnim rečnikom, kroz preterano velike javne nabavke, ili nepotrebne javne nabavke koje se vrlo često prave, drugi deo problema je zloupotreba onoga što zovemo državna pomoć, bez obzira da li je reč o direktnoj budžetskoj subvenciji ili onoga što je neka druga vrsta dotacije iz državnog budžeta. Toga je u prethodnim godinama bilo koliko hoćete, toga ima i danas.
To je problem sa ovakvom borbom protiv korupcije, što je ona izlovana, što je ogrančena na jedan segment društva, a potpuno se zapostavlja ono što je koren korupcije. Koren korupcije nije samo direktno kršenje zakona u okvirima države, koren korupcije je modeliranje političkog i privrednog sistema koji omogućava da se tako nešto radi. Na hiljadu primera to može da se dokaže.
Vi možete da budete vrlo uporni i da gonite, ne govorim o krupnim predstavnicima monopola ili predstavnicima krupnog kapitala, nego o desetine hiljada malih privrednika, srednjih privrednika, preduzetnika u Srbiji, zbog toga što nisu u stanju, ili neki od njih ne žele da uplaćuju doprinose, da redovno plaćaju poteze itd. i da ih svakog dana prikazujete na televiziji. Dok ne omogućite isto takvo dosledno i oštro gonjenje za iste takve stvari koje rade državne kompanije, društvena preduzeća, a zapravo političari koji na taj način kupuju ili socijalni mir ili politički mir, vi nećete moći da pledirate i da vodite ozbiljnu borbu protiv korupcije.
Drugo, kod stava 3. krivičnog dela zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom, kažete – ukoliko je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjen u vezi sa javnom nabavkom čija vrednost prelazi iznos od 150 miliona dinara, to je gotovo milion i po evra, onda je zaprećena kazna od jedne do deset godina. Dakle, milion i po evra nije tako mali iznos, mnoge, odnosno većina javnih nabavki, pogotovo kada se vešto podele na partije, daleko je ispod milion i po evra. Tu je kazna od jedne do deset godina.
Malopre sam vam pokazao primer iz jednog drugog dela, doduše, to je imovinska korist, ali ako je ona veća od 450.000 dinara, to je 4.000 evra, učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina. Gde je veća opasnost. Gde treba ponuditi oštriju sankciju?
Usput, to radite na predlog izmena Krivičnog zakonika, na kome ste naročito insistirali u vašem obrazloženju i kažete da u sadašnjem krivičnom zakonodavstvu ima dosta nelogičnosti, da je često zaprećena teža, oštrija sankcija za dela koja su manje važna ili manje opasna, ili čak nisu dovršena. Ali, morate da razumete, govorili ste o kriminalnoj politici, kontekst društva u kojem su takve inicijative pokrenute.
Predlogom izmena Krivičnog zakonika ukidate onu odredbu koja je uneta prošli put, malopre sam napravio grešku, prošle izmene su bile 2009. godine a ne 2011. godine, kada je zabranjeno ublažavanje kazne za čitav niz krivičnih dela. Onda u obrazloženju kažete, čini mi se da tačno citiram – u kakvoj vezi mogu da budu, kakav je racio, je li tako, za delo silovanja i za delo nedozvoljeni prelazak državne granice. Moram da vam kažem da je recimo ta izmena uneta u zakon u onom trenutku kada je naša javnost bila zasuta primera suđenja i presuda, koje su bile ispod granice svakog minimuma. Ne govorim samo o pitanjima zakonskog minimuma, nego o pitanjima najminimalnijih etičkih i moralnih standarda. Zbog toga je takva odreda uneta u zakon.
Ako mislite da nije postojao razlog da postoji takva zabrana za sva dela, onda ste mogli da isključite dela za koje mislite da nisu toliko važna ili toliko opasna. Ne, vi ste obrisali čitav stav koji govori o tome, odnosno tačku koja govori o tome, da je za neka dela u Krivičnom zakoniku apsolutno zabranjeno ublažavanje kazne.
Predložili smo četiri amandmana na Krivični zakonik i nadam se da ćete neke od njih prihvatiti. Oni se tiču, pre svega, članova 359. i ovih novih dela koje uvodite kao zloupotrebu od strane odgovornog lica. To je jedini način da, koliko toliko, u ovom trenutku vratite bilo kakav kredibilitet onome što radite.
Još jednom vas pozivam da, ukoliko to niste bili politički u stanju da uradite danas, da u narednim danima počnemo ozbiljno da razgovaramo o onome što LDP predlaže kao jedan širi koncept. Uradili smo prvi nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača. Znam da vaše ministarstvo radi na tome. Najavili ste zakon za prvu polovinu februara. Već sada imamo neki radni tekst i možemo da razgovaramo o tome kako ga unaprediti, bez bilo kakve ambicije da mi monopolizujemo tu borbu kao što, čini mi se, vi ponekada radite.
Dajte da uradimo novi koncept zakona o državnoj pomoći. Već sam vam objasnio kako se na taj način odliva novac. Kada budemo to počeli da radimo, onda će postati jasne veze političara i kriminala i onda više neće moći i morati na televizijama da se nagađa i da se insinuira na tu temu. Uvek će moći da se dokaže jasna veza. Oni koji su krivi neka krivično odgovaraju, ali za tako nešto mora da postoji ozbiljno organizovan sistem. Rešenja ne mogu biti ad hok i ne mogu biti usmerena, isključivo ili pretežno, u pravcu političkih kampanja.
Naši predlozi podrazumevaju reorganizaciju policije, reorganizaciju tužilaštva, reorganizaciju sudova, na vrlo sličan način kako smo radili negde 2001-2002. godine, kada su napravljeni najbolji segmenti, vidim da se to vama ne dopada gospodine Selakoviću, ali tada su napravljeni najbolji segmenti pravosuđa u ovoj zemlji koje danas koristite - sudovi ili veća za ratne zločine, Tužilaštvo za ratno zločine, veća, Tužilaštvo za organizovan kriminal…
(Predsednik: Vreme.)
Završavam vrlo brzo.
Vi ste na vlast došli na oštrim kritikama takvog modela. Bili se još oštriji kada ste bili u nekoj drugoj političkoj partiji pre deset godina, ali danas ovo što radite u ovom trenutku, radite isključivo zahvaljujući tim pomacima koji su napravljeni, tim ljudima koji su radili, tim ljudima koji su vrlo često politički, pa i od predstavnika vaše političke partije, bili izloženi vrlo teškim i ozbiljnim napadima. Zbog toga je naša inicijativa u ovom pravcu. Nadam se da će u raspravi biti još prilike da o ovome govorimo. Hvala.

Dve stvari. Dakle, niste u pravu. Sa jedne strane, ne moramo da govorimo o sudu. Imali ste prošle nedelje, izbrisana je ta odredba, razlog za smenu direktora javnog preduzeća, ako daje lažne izjave. Tu nikakav sud ne bi utvrđivao da li je nešto lažno ili ne. Ok. Mislim da uvodite opasan princip i  presedan.
Da li znate šta radite sada kada kažete da u Skupštini ne može da se kaže na taj način, u sličnom kontekstu, da se upotrebi izraz lažan, odnosno lažno. Moraćete da kaznite svakog od narodnih poslanika kada upotrebi uobičajeno sintagmu "lažna država Kosovo". To je ista matrica mišljenja. Ne mislim da to treba da uradite, ali vi ste uspostavili takva pravila. U ovom slučaju nemate sudsku presudu koja bi tako nešto potvrdila.

Uvažena potpredsednice, gospodine Pastor, dame i gospodo narodni poslanici, počeću od ovoga o čemu je govorio gospodin Petrović. Nezavisno od toga da li neko u inostranstvu sa simpatijama ili antipatijama gleda na Srbiju, mislim da će biti dovoljno bilo kome ko ocenjuje poštovanje položaja Vojvodine i poštovanje ustavnog poretka Republike Srbije, ova jedna vaša rečenica iz diskusije, a vi ste predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe – da u ovom trenutku ne postoje uslovi da se poštuje Ustav.
Van te rečenice nije potreban ni jedan drugi komentar da bi se ocenilo u kojoj meri i na koji način vladajuća većina, Vlada Srbije u ovom trenutku, kao i vlade pre nje, vi ste u tome potpuno u pravu, krši Ustav koji su doneli građani ove zemlje. Razumem vašu primedbu na račun nekih drugih stranaka da se ponašaju, a citiraću vas, mislim da ste rekli – neprincipijelno. Ali, onda to važi i za vašu političku partiju, vi ste sa tim partijama sedeli u vladajućoj većini u prošlom sazivu.
Dakle, argumentacija da u ovom trenutku nema dovoljno para pa svi moramo da se prostremo onoliko koliko je guber dugačak ili širok, ja to razumem. Ali, to nema nikakve veze sa procentima. Procenat, u ovom slučaju ovaj ustavni procenat od 7% upravo to i obezbeđuje, da se svi ravnomerno, da tako kažem, da se namire iz tog smanjenog, skraćenog, štedljivog budžeta kako vi kažete.
Vi ste budžetom uradili nešto drugo. Vi ste nekim drugim nivoima vlasti, nekim drugim budžetskim korisnicima dali više da bi Vojvodina sa druge strane dobila manje od ovih 7%. To je upravo negacija principa da svi podjednako moraju da snose teret krize. Pri tome nisam siguran da svi podjednako moraju da snose teret krize. Mislim da teret krize najviše moraju da snose oni koji su za nju u političkom smislu najviše i odgovorni. Vi ste takođe bili na vlasti u ovoj zemlji od 2008. godine, dakle od momenta izbijanja finansijske, ekonomske krize.
Druga stvar koja je ovde izgovorena, ja nisam reagovao po Poslovniku, mada mislim da je bilo elemenata za to, gospođo Kovač, gospođa Novković je, čini mi se, u jednom trenutku, izrekla netačnu i vrlo opasnu tvrdnju, da su u prošlom sazivu parlamenta ili u periodu od 2008. do 2012. godine, svi snishodljivo ćutali, dok je Vlada, odnosno, dok je prošla Vlada, vladajuća koalicija, kršila na vrlo sličan način Ustav i uskraćivala prava Vojvodini. To je notorna neistina.
Ako je neko snishodljivo ćutao, kako ona kaže, ćutali su snishodljivo političke partije koje su činile tadašnju vladajuću koaliciju, koje su predlagale i usvajale takav budžet. Poslanici opozicionih partija, među njima i LDP, ne samo da nisu ćutale, nego su na svaki budžet koji je predložen u ovoj skupštini od 2008 – 2012. godine, na svaki finansijski zakon, koji se ticao određivanja, opredeljivanja, transfera novca prema Vojvodini, imao svoje amandmane, vrlo otvoreno o njima politički govorio i oštro kritikovao vladajuću koaliciju.
Molim vas da obezbedite da makar u Skupštini u ovakvim rasprava, ako neko koristi i neke grublje i oštrije reči, što kao što znate meni ne smeta da one makar budu istinite i da ne sadrže u sebi uvrede na račun nekih poslaničkih grupa, opozicionih, političkih partija.
Za sam kraj, da ne oduzimam mnogo vremena, ovo je samo jedna od epizoda, jedna od faza u toj otužnoj "brakorazvodnoj parnici" bivših, sadašnjih, možda opet budućih koalicionih partnera u različitim vladama i na različitim nivoima vlasti.
Svako će ono što se dešavalo u Srbiji u prethodnih nekoliko dana, taj kolaps koji se desio u Vojvodini, tumačiti na svoj način. Nisam siguran da će građani od toga imati mnogo koristi, ili da ćemo sledeći put uspeti da izbegnemo situaciju da deonice puta za koje je odgovorno javno preduzeće, ovo jedno od najneefikasnijih javnih preduzeća u Srbiji, "Putevi Srbije", ili regionalni, lokalni putevi, da funkcionišu bolje nego što je to sada bi slučaj.
Ako ne izlečimo osnovni uzrok toga, ako ne uredimo sistem, ako ne promenimo Ustav koji je prošli put pisan i usvajan onako kako je usvajan, pa danas neko traži celu 2013. godinu, da bi razgovarao, da bi razmatrao jedno najbanalnije tehničko pitanje da li je nešto 7% ili nije 7% budžeta. Ustav ste 2006. godine pisali po kabinetima, van očiju javnosti, usvajali ste ga dva dana, "koza je čuvala kupus" između petka i subote, dok je referendum trajao.
Referendum nije dobio potreban broj glasova, čak i uz neverovatne krađe na teritoriji Vojvodine, i to vam nije smetalo. Šest godina Srbija živi sa takvim Ustavom i svake godine ima problem na svakom pitanju, pa i na najbanalnijem pitanju – šta je 7% budžeta, kako određuje vaš Ustav?
Niko vas nije terao da pravite jedini Ustav na svetu, u kome postoje brojevi u normativnom delu Ustava, odnosno u članovima. Obično ustavi samo imaju brojeve članova, to su jedini brojevi u Ustavu. Naš Ustav ima i brojeve i procente u članovima koji regulišu, u ovom slučaju, prava AP Vojvodine.
O tome, da li se lako ili teško dolazi na posao, da li su prohodni putevi, da li svako radi šta treba da radi, da li su jasne nadležnosti i podela odgovornosti između lokalnih, gradskih, pokrajinskih, republičkih vlasti. O tome su neke stranke u ovom parlamentu mogle da misle, recimo, 2011. godine, kada su rešile da pred samu predizbornu kampanju nametnu tadašnjoj vladajućoj koaliciji, usvajanje neverovatnog zakona, tzv. Zakona fiskalnoj decentralizaciji, da izmeste 400 miliona evra godišnje iz budžeta Srbije, a da pritom propuste da urade ono što je ključna stvar, da istovremeno, precizno i do kraja regulišu i neki prenos nadležnosti, neki prenos obaveza i da razjasne gde prestaje obaveza republičke vlasti, gde počinje obaveza lokalne vlasti, ili obrnuto, ispravljam se, mislim da pretpostavka treba da bude obrnuta, od nižeg nivoa vlasti od lokalnog, a da onda samo jedan deo minimalni, onaj koji treba da se finansira iz republičkog budžeta, bude pitanje centralne vlasti, odnosno centralnih zakona Republike Srbije.
Zbog toga, nemojte da prebacujete na druge stranke odgovornost za to. Ne mislim da je samo URS kriv za taj zakon, mislim da su podjednako krivi za taj nedovršen zakon, mislim da su podjednako krivi i svi vaši koalicioni partneri koji su za taj zakon glasali uprkos primedbama LDP, kao što su možda još više krivi oni koji danas kritikuju pokrajinsku administraciju, pokrajinsku vlast, iako su na različitim nivoima i u različitim koalicionim aranžmanima godinama vršili vlast i ponašali se na vrlo sličan način, kao što to čini i sadašnja vlast. Hvala vam.

Nisam sporio da vi imate pravo i da ste iznosili stav poslaničke grupe JS. Meni je samo bilo šokantno da neko ko je predsednik Odbora za pravosuđe smatra normalnim da izgovori rečenicu da u ovom trenutku nema uslova da se poštuje ono što piše u Ustavu Srbije.
Možemo da konsultujemo stenogram. Mislim da je on u ovom trenutku gotov, biće uskoro gotov. Vi ste upravo to rekli. Gotovo da sam vas u potpunosti citirao. Sada, pet minuta kasnije, ste se javili i govorili o tome da smo Ustavni sud može da odlučuje o tome.
Meni je bilo čudno da ste vi u prvom smo izlaganju ocenjivali ustavnost, odnosno ne ustavnost Zakona o budžetskom sistemu, odnosno Zakona o budžetu za 2013. godinu i da ste utvrdili da ti zakoni nisu u skladu sa budžetom.
Ako ćemo da budemo do kraja precizni, ta institucija se zove Ustavni sud Srbije, ne zove se Ustavni sud Republike Srbije, ali sad da ne ulazimo u te detalje.
Naravno da nisam rekao da ste iznosili stav Odbora za pravosuđe. To niste činili i to vrlo retko činite, koliko se sećam i na početku onih sednica kada na to imate pravo po Poslovniku, odnosno kada vas predsedavajući pita da u ime Odbora iznesete ono što su bili zaključci Odbora, odnosno rezultati razmatranja nekog zakona u načelu pred Odborom koji vodite. Hvala.

Zaista nemam repliku na ovo o čemu je govorio gospodin Petrović, ali odgovoriću u jednoj replici na primedbe koleginica Novković i Miljević.
Apsolutno se slažem da je važno kako će ljudi doći na posao ili kako će doći do lekara. Upravo sam o tome govorio. Mislim da vi iz svojih političkih razloga, koji su legitimni, izdvajate jedan nivo vlasti koji ima određena sredstva na raspolaganju, a po vašem mišljenju ih ne koristi na efikasan način i govori te o administraciji, o upravi AP Vojvodine, gde niste u vlasti, a istovremeno izbegavate da govorite o odgovornostima nekih lokalnih zajednica iz razloga što je vaša politička partija tamo na vlasti i iz tih razloga sam pominjao Zakon o fiskalnoj decentralizaciji.
Vi ste sami na početku rekli da su ta sredstva dodeljena, a kasnije da se ona ne daju, da se ona tamo zarađuju. Vrlo sam precizno govorio, uz ta sredstva moraju da idu i obaveze, nadležnosti, a ne da se potroši 400 miliona evra i da se bace u izbornoj kampanji. O tome se radi. Taj novac je u velikom broju opština korišćen u izbornoj kampanji na posredan ili neposredan način i zbog toga nisu urađene neke druge stvari. Vi to odlično znate. O tome je na neki način govorio i predsednik vaše partije, ministar finansija i privrede u Vladi kada smo ovde razgovarali o Zakonu o budžetu i o ovim pratećim zakonima.
Najlepše vas molim, nemojte dozvoliti da više neko govori u Skupštini da je prvi zakon kada je volja i glas građana dobila neki svoj rezultat u Skupštini, ovaj zakon za koji je skupljano 500 hiljada potpisa. Šta to znači? Svi zakoni koji se usvoje u ovom parlamentu, u ovom domu su u ime građana. Ovo su političke partije koje su osvojile neke glasove na izborima. Svaki zakon je u ime građana i izražava većinsku volju građana dok se taj zakon ne promeni ili dok se izboran volja građana ne promeni.

Slažemo se da ljudi imaju pravo da rade i da je najbolje na lokalu ostvarivati interese građana. Govorim o situaciji kada političke partije umisle da to treba da rade umesto građana, pa onda novac bacaju u loše političke projekte, dočeke novih godina i takve stvari, a ne bave se životnim pitanjima, kako se obično kaže, pitanjima malog čoveka, kako je popularno u poslednje vreme, da se sa demagoških pozicija nastupa.
Koliko znam, najveći problemi su nastali na republičkom putu, odnosno na autoputu koji prolazi kroz Vojvodinu. Kada se ide kod lekara, kad se ide u Beograd na Skupštinu, ne svi, ali mnogi prolaze tim putem. Tu je bio problem u subotu uveče.
Rekao sam samo da treba svi da pokušamo da učinimo što je politički u našoj moći, da ne dolazimo više u pitanje zabuna, da ne dolazimo u situaciju da načelnik Uprave za vanredne situacije kaže da niko ništa ne radi ili da mnogi ne rade svoj posao na različitim nivoima, a da se onda račun politički, ljudski, fizički na tom terenu ispostavlja njemu, da je problem leti požar, u proleće poplava, a zimi sneg i da je to posledica neuređenosti ove države na svim nivoima vlasti. O tome sam govorio.
Nije sve borba između dve stranke ili između nekoliko stranaka. Probajte jednom to da shvatite i da neko možda ima ambiciju da ukaže i na neki problem koji nije samo pitanje stranačkog rejtinga. Znate šta, kada 400 miliona evra ode u neke lokalne samouprave, to znači da na nekoj drugoj strani ima 400 miliona evra manje, a da su nadležnosti ostale iste ili gotovo iste i da one neće moći da budu finansirane tokom jedne budžetske godine.
Nije tačno da se zalažete za kontrolu trošenja sredstava, pošto sedite u vladama već devet godina koje nisu usvojile u ovom parlamentu Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije.

Poštovani potpredsedniče, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, LDP ovim amandmanom zapravo je predložila da se već na samom početku teksta zakona u osnovnim pojmovima definiše kao zabranjena jedna vrsta ponašanja koja je, slobodno mogu da kažem, i bila jedna od ključnih zamerki javnosti, koja je sa jedne strane stvarala opravdan utisak u istoj toj javnosti da se javna preduzeća vrlo često koriste, kako mi obično kažemo, u političke ili partijske svrhe, odnosno da su njihovi resursi, sve ono što je vezano za njihov rad, jedna vrsta resursa koja se koristi u političkoj borbi, a pre svega u izbornim kampanjama.
Amandman je glasio da je zabranjeno korišćenje imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaka druga zloupotreba javnih preduzeća u političke svrhe. Mislim da ni u ovom parlamentu, ni pred javnošću Srbije ne moram posebno da obrazlažem sa kakvim smo sve zloupotrebama resursa, aktivnosti, uspeha, poslova koji su vezani za javna preduzeća, bili suočeni, ne samo u poslednjoj izbornoj kampanji, nego praktično na različite načine u poslednjih nešto više od 20 godina, koliko postoji višepartijski sistem u Srbiji.
Svima je poznato kako javna preduzeća odjednom živnu u mesecima pre raspisivanja izbora, a naročito u onim nedeljama i mesecima vezanim za sam tok izborne kampanje. To ponašanje, obično vlasti, koje preko uprava javnih preduzeća ili naređuju takve aktivnosti ili ih posebno intenziviraju pred izbore, nije nanosilo samo štetu tim preduzećima, sa druge strane i budžetu Srbije, budžetima lokalnih samouprava, nego je i u velikoj meri dezavuisalo i sam politički proces u Srbiji.
Hvala Vladi što je prihvatila ovaj amandman. Nadamo se da posle usvajanja ovog amandmana više televizijske vesti, izborni spotovi i sve ono što gledamo na televizijama inače, a naročito u izbornim kampanjama, neće počinjati, sa jedne strane, velikim privrednim uspesima, gde predsednik države, predsednik Vlade, ministri, svako u svom domenu, svako u svom resoru, svako u onom domenu gde na neki način kontroliše javna preduzeća i javni sektor, preseca vrpce, četrnaesti put otvara isto gradilište ili isti proizvodni pogon, a onda posle toga imamo izborni blok gde se stranke navodno takmiče u svojim političkim idejama ili političkim programa koje iznose pred građane.
Naravno, očekujemo da ova odredba ne ostane mrtvo slovo na papiru, kako se obično kaže, nego da zaista bude tretirana kao kršenje zakona i da oni koji eventualno u budućnosti pretvore Srbiju, opštine, gradove, pokrajinu, centralni nivo u masovna gradilišta ili svetkovine na kojima se proglašavaju privredni uspesi, ukoliko to rade da budu sankcionisani na odgovarajući način. Oni koji vode javna preduzeća smenama ili drugim oblicima kažnjavanja, a političari, koji eventualno za tim merama posegnu, pravnim sankcijama, a naravno i političkim, kako je uobičajeno u demokratskom društvu. Nadam se da više neće biti toliko crvenih vrpci, da neće biti praktično kupovine glasova, koja je do sada obavljana na ovaj način i da će se vrlo povesti računa o tome kako se oglašavaju javna preduzeća.
Postoji još jedan amandman koji smo podneli, koji praktično zabranjuje oglašavanje na komercijalnim osnovima državnim monopolistima na tržištu, ali mislim da će ova izmena koju smo uneli u član 1. omogućiti i zabranu, odnosno sprečavanje nekih drugih vrsta zloupotreba kroz različita oglašavanja, sponzorstva, organizovanje koncerata, putovanja za novinare po zemlji i inostranstvu i na svaki drugi način. Dakle, sve ono što sada rade centralna vlast, lokalne vlasti, lokalna i centralna javna preduzeća, izvlačeći na taj način novac iz javnog sektora i kršeći u dobroj meri ono što su obavezujuće norme Zakona o finansiranju političkih partija, pošto je to takođe bio još jedan od velikih problema. Dakle, strankama na vlasti su obično na raspolaganju bili oni resursi koje opozicione stranke nisu imale, a koji se nisu iskazivali kroz izveštaje o finansiranju kampanje ili izveštaje o finansiranju političkih stranaka. Hvala.

Po amandmanu ili po Poslovniku, kako hoćete. Molim vas, ako možemo da pređemo na raspravu o zakonu i amandmanima. Mislim da na samom početku ste propustili da intervenišete. Znači, ovde se paralelno govori o sednicama Odbora za privredu, o sednicama Odbora za finansije, o sednici Odbora za privredu koja je bila zakazana za jutros i to je tačno, zbog izmene jednog amandmana. S druge strane se govori o sednici koja je održana, ako se ne varam, u četvrtak popodne i gde su zapravo razmatrani i amandmani Odbora i amandmani različitih poslaničkih grupa. Mislim da ako smo završili ovu raspravu, u nekom trenutku možemo da pređemo dalje na amandmane.
Razumem ambiciju SNS i DS da praktično na svakom pitanju kapitalizuju svoje odnose ili eventualno svoje neke nesporazume koje imaju, ali mislim da je ovo dosta dobar primer zakona gde se mnogo radilo i gde su neki amandmani ozbiljno razmatrani, usvajani, neki na sreću, neki na štetu i to ćemo videti u budućnosti. Ali, hajde da se vratimo toj raspravi.

Znači, ne razumem šta je vaša ambicija da ni iz čega izazovemo incident? Dakle, ja nisam tražio repliku, usput mislim da nisam ni imao osnova da tražim repliku. Ako mi računate vreme kao repliku, onda produžavate rad ove skupštine pošto je to dodatno vreme. Rekao sam da hoću da govorim o amandmanu, potrošio sam minut svog vremena i vi ste na kraju nečim nezadovoljni. Zaista ne vidim u čemu je razlog za vaše nezadovoljstvo?

Javio sam se po replici. Pomenuo me je izričito gospodin Babić. Mislim da je duboko pogrešno protumačio moje reči. Naime, na početku je pozdravio moj poziv parlamentu da se vratimo na tačku dnevnog reda, a onda je do kraja svog izlaganja zapravo radio ono zbog čega sam protestvovao i govorio o stvarima koje nisu na dnevnom redu ponovo pokušavajući jedna i druga strana da profitiraju na tom sukobu.
Nadam se da ćete uspeti da izdržite tu vrstu pritiska i da ćete voditi sednicu, da ćete uvesti u normalne tokove. Još jedna stvar, gospodin Jovanović je napravi ozbiljnu materijalnu grešku kada je obrazlagao stav SPS, zbog čega ne mogu da imaju pet članova, a treba da imaju tri člana nadzornog odbora.
Rekli ste da jedan član nadzornog odbora po ovom zakonu treba da bude lice koje je predstavnik stalne konferencije gradova i opština. To nije tačno, zakon to ne predviđa. Jedan član komisija koju formira jedinica lokalne samouprave dolazi iz SKGO-a ili treba da dolazi kod nadzornog odbora, toga nema. Kako biste vi rekli to kolidira sa stvarnošću zakona. Hvala.

U suštinskom smislu ili političkom, sudbina ovog amandmana LDP je bila polovična. Ono što smo tražili prvim delom amandmana, da se briše reč "osnovnu" stručnost koja se traži od budućeg člana nadzornog odbora u oblasti prava, finansija, ekonomije ili korporativnog upravljanja je prihvaćena kroz neke druge amandmane. Međutim, vladajuća većina je odbila da prihvati amandman koji suštinski kaže da član nadzornog odbora javnog preduzeća ne može da bude lice koje je član političke stranke. Mislim da ne moram ja da obrazlažem motive zbog kojih je to vladajuća većina učinila. To vidimo i ovih dana u javnosti, iz iste vrste ponašanja. Maločas je ovde o tome takođe govoreno.
Dakle, ljudi koji se u ovom trenutku prijavljuju po čitavoj Srbiji, pretpostavljam da toga ima i u javnim preduzećima republičkog nivoa, od nekud osećaju potrebu da u svojim biografijama naglase od kada su članovi stranke, da su učestvovali u svim aktivnostima stranke. Jedna biografija iz Niša, čini mi se. Apsolutno ne znam ni u kojoj je to fazi, ni kakvi su koalicioni aranžmani. Čak govori o tome da je učestvovala u svim opozicionim aktivnostima SNS. Da odmah kažem, ne mislim da je to ekskluzivno takva pojava vezana za tu stranku. Mislim da je to situacija u mnogim, da ne kažem u svim političkim partijama u Srbiji.
Zbog toga smo mislili da je važno da se ovim članom ili usvajanjem ovog amandmana izričito zabrani tako nešto. Obrazloženje koje je dolazilo iz vlade je da nadzorni odbor praktično vrši nadzornu funkciju, nadzornu ulogu u ime osnivača države, jedinice lokalne samouprave i da je onda normalno da političke partije koje čine vladajuću koaliciju, koje odgovaraju za rad preduzeća, to mogu da rade i preko lica koja su njihovi članovi. Ali, mislim da ta funkcija sasvim normalno može da se obavi i preko nekih stručnjaka koji ne moraju nužno da budu članovi političke partije. Kako to da se po pravilu javi i po pravilu se imenuje mnogo više onih koji su i članovi partije i imaju ili nemaju kvalifikacije ili imaju vrlo sumnjive kvalifikacije ili one kvalifikacije koje imaju najčešće demantuje tehnika i pismenost CV, odnosno biografije koju podnose, a ne budu izabrani neki drugi.
Mi imamo u ovoj državi neka mnogo odgovornija tela, organe koji vrše mnogo ozbiljniju kontrolu, pa u njima nisu članovi političkih partija ili je zakonom izričito zabranjeno da budu članovi političkih partija. Od nadzornih tela, recimo, monetarne vlasti Narodne banke, pa recimo do mesta direktora policije koji ne bi smeo da bude po zakonu član, odnosno funkcioner političke partije.
Zbog čega državi nije važno da tu ima neposrednu kontrolu i da to može da kontroliše, osim ako to ne radi na drugi način tako što napravi koordinaciju službi bezbednosti, a važno joj je da ima tu vrstu političke kontrole ili partijske kontrole do najsitnijeg preduzeća u Srbiji? Nije ovo teorijsko pitanje i teorijsko razmatranje. Gotovo primer svakog preduzeća u Srbiji će vam pokazati da smo bili u pravu kada smo podnosili ovaj amandman. Uvek će neka od stranaka vladajuće koalicije ili današnje opozicije koja je bila deo vladajuće koalicije govoriti o tome da je ona lično bila spremna da od tog načela odustane, ali da drugi nisu bili spremni.
Da ne podsećam npr. na upravni ili nadzorni odbor Aerodroma Beograd, gde su po kvoti članovi tih tela bili ljudi koji apsolutno nikada nisu imali nikakve veze ni sa aerodromima ni sa avionima. Bez uvrede, ne mislim da je to samo po sebi ništa loše, ali mislim da neki od njih nemaju ni preterano iskustvo letenja avionom kao putnici. Nisam siguran da ti ljudi mogu efikasno u ime države da odlučuju, odnosno da kontrolišu trošenje ozbiljnih resursa i da procenjuju da li određena kompanija funkcioniše, a preduzeća je 700, a članova nadzornih odbora je nekoliko hiljada.
Naravno, Vlada je dala obrazloženje da je jedan član nezavisan, pa da je to dovoljno. Nije ovo zemlja takve pravne, ekonomske, političke kulture da će onaj ko u nadzornom odboru ima autoritet toga da je nesumnjivi stručnjak i da nije član političke partije prevagnuti nad glasovima, nad stavovima, nad naredbama koje dobijaju od svojih partijskih, lokalnih ili republičkih, oni članovi koji su članovi političkih partija.
Koja je realna pozicija tog čoveka u nadzornom odboru? Kolika je njegova moć? Koja je njegova motivacija da vodi borbu protiv vetrenjača, da se zamera svima, da bude na neki način uzbunjivač ili zvizdač, kako se obično kaže?
Mi smo ovih dana podneli Predlog zakona o pravima uzbunjivača, baš zbog toga što imamo tu situaciju da ljudi koji su unutra, koji su u sistemu, koji su nepartijski ili nisu neposredno zainteresovani, kada ukažu na neku korupciju ili neku zloupotrebu, da budemo zaštićeni. Na tom nivou još uvek nemamo zaštitu, a Vlada kaže da će jedan nezavisni član nadzornog odbora otkloniti, ispraviti, da će biti garancija da neće biti političkih ili bilo kakvih drugih zloupotreba u radu nadzornih odbora, a time i javnih preduzeća. Zbog toga je vrlo ozbiljna mana i vladajuće većine i vlade to što ovaj amandman nije prihvatila. Stotine primera će se naći u narednim mesecima i onda će sve ovo što smo ovde uradili u proteklih desetak dana na ovom zakonu biti bačeno pod noge ili u vodu, kao i u prethodnom periodu, kao što je ta priča što je juče otvorena u jednim dnevnim novinama.
Na kraju, gospodine Babiću, neće biti važno koliki broj će njih biti izabran i da li će biti izabran. Bitan je utisak koji se stvori, a siguran sam da ćemo se i vi i ja složiti da je taj utisak nepovoljan i da on svima nanosi štetu. Ova argumentacija sa kojom danas govorim je bila argumentacija…
(Marko Atlagić, sa mesta: Nema direktnog obraćanja.)
Pa, nije dozvoljeno ni ometati drugog govornika. Dakle, to je bila argumentacija sa kojom ste vi napadali prethodnu Vladu. Zbog čega sada ponavljate apsolutnu grešku? Uvek možete da kažete i da ukažete na neke pozitivne primere angažovanja onih ljudi koji su stručnjaci nesumnjivo ili koji nisu članovi političkih partija.
Ali, u zemlji koja je ovoliko naelektrisana i koja ima ovoliko negativnog iskustva, uvek će u javnosti više pažnje privlačiti šteta i one greške koje su vezane za imenovanje onih lica koja nemaju ama baš nikakve kvalifikacije, ili koje imaju potrebu da naglase da su dugogodišnji radnici ili saradnici službe državne bezbednosti, odnosno BIA i da su godinama učestvovali u političkim protestima.

Razumem u osnovi vašu argumentaciju, gospodine Dinkiću, ali s jedne strane zabranjujete državi da tu nadzornu funkciju obavlja preko svojih najistaknutijih funkcionera. Da li je tako, čitavim nizom odredbi koje zabranjuju članstvo u nadzornim odborima političkim funkcionerima? S druge strane, dozvoljavate obično članstvo u stranci kao dopušteno, a garantujem vam da će ono najčešće biti najvažniji kriterijum kada se biraju članova nadzornog odbora.
Drugo, nisam siguran da je ovo u skladu sa najboljom evropskom praksom, kako vi kažete. Prvo, Srbija se ne može porediti sa Nemačkom u smislu funkcionisanja državnog sektora ili javnih preduzeća gotovo ni u čemu. Iskustva su nam potpuno drugačija. Obim državnog i javnog sektora je drugačiji. Nemačka ekonomija i nemačka privreda su drugačije i da ne ulazimo sada u to, ali imate jedan zanimljiv primer Hrvatske. Dakle, pitanje članstva odnosno toga ko može da bude član nadzornog odbora "Ine", "Ine Mol", kako je naziv te kompanije, sa Hrvatske strane, setite se koliko je problema imala Hrvatska zbog toga što je imala ambiciju da ministar finansija Linić i tada prvi potpredsednik vlade, ministar ekonomije Čačić budu predstavnici hrvatske države u tom nadzornom odboru. Baš zbog toga, iako je to, složićemo se verovatno, to pitanje od tolikog nacionalnog značaja da je teško napadati tezu da tako važni ministri mogu, dakle i članovi funkcioneri, jedan od njih je bio i predsednik partije, da u ime hrvatske države, odnosno hrvatske strane kontrolišu poslovanje.
Strašan je bio pritisak EU, odnosno Evropske komisije u procesu pristupanja, da se od nečega takvog odustane. To vam pokazuje šta je osnovni pravac evropskog zakonodavstva, odnosno evropske političke i poslovne prakse u ovom slučaju, ali da ne otvaramo dalje to pitanje.
Gospodine Babiću, nisam siguran da nikad nije odgovarao nijedan direktor.
(Predsedavajuća: Molim vas, vreme je isteklo. Nemojte se direktno obraćati narodnom poslaniku.)
U redu. Nisam siguran da je gospodin Babić u pravu. Prvo, on je govorio o direktorima, a ja o članu koji reguliše pitanje nadzornih odbora, ali nisam siguran da nikada nisu odgovarali, makar da nisu pokrenuti postupci protiv direktora javnih preduzeća. Evo, u ovom trenutku sam se setio pitanja bivšeg direktora "Puteva Srbije", gospodina Jocića ili gospodina Šarančića… (Isključen mikrofon.)

Naravno, nećemo širiti. Završićemo, što se LDP tiče, ovom replikom.
Neverovatno je to što tvrde gospodin Milenić i gospodin Ilić. Kako je moguće da za ovog jednog apsolutno nezavisnog člana nadzornog odbora bude utvrđeno da nije član političke partije, a nije moguće za ove preostale članove? Ili jeste moguće u pravnom poretku Srbije utvrditi da li je neko član stranke ili nije. Onda nećete moći da sprovedete ni ovaj deo tog člana koji govori o nezavisnom članu nadzornog odbora. Da ne ulazim u pravnu analizu. Ta norma je sprovodiva apsolutno, ona se primenjuje kod nekih drugih tela. Postoji čitav niz funkcija u ovoj zemlji koja ne mogu obavljati lica koja su članovi političke partije. Daje se izjava da neko nije član političke partije. Ukoliko se utvrdi da ipak jeste, on odgovara. To je pravni mehanizam po kome to funkcioniše.
Gospodine Iliću, vi ste rekli nešto što je suštinska stvar.
(Predsedavajuća: Ne obraćajte se direktno narodnom poslaniku, molim vas.)
Strašno je da Srbija ima između jedan i dva miliona članova političkih partija u ovom trenutku. Nema ih toliko. Svi znamo da ne postoji toliko ljudi, nažalost, koji su suštinski iz političkih razloga zainteresovani da se bave politikom i da budu u strankama. Obijaju pragove stranaka. Neki su članovi i više političkih partija, sve u nadi da će dobiti neko mesto u nadzornom odboru, neko obično radno mesto, pa makar i mesto nameštenika u državnim organima. Taj populizam i te ambicije su uništile politički sistem, kao što je u prošloj Vladi uništila te nadzorne, pa i upravne odbore ideja da se smanje plate, odnosno naknade na 25 ili 30 hiljada. Ista je motivacija nekoga da preko partije dobije mesto nameštenika u državnoj upravi, da bi radio za 20-25 hiljada ili da bude član nadzornog ili upravnog odbora ogromne državne kompanije koja ima stotine miliona ili milijardi evra prometa svake godine. Na to su svedeni upravni i nadzorni odbori u ovoj zemlji, na 200 evra mesečno. Zbog toga je to toliki problem.
Imao bih više razumevanja da su visoki stranački funkcioneri, čija je odgovornost jasna pred javnošću, na kraju delegirani u upravne ili u ovom slučaju nadzorne odbore. Ne, ovako u nadzorne odbore gurate profesionalne i političke anonimuse, ljude koji će statirati u nadzornim odborima, pojavljivati se bez da pogledaju materijal. Uglavnom će to biti tako. To sami možete da potvrdite na primeru, čini mi se, jednog člana vaše političke partije, koji je otišao sa javne funkcije, a vi ste sve vreme tvrdili da je imao dobre rezultate. Mislim da to nije sporno, ali je u javnosti bio napadnut samo zbog toga što je prema ukusima tog populizma imao preveliku platu. Niko nije razgovarao o tome da li je kompanija uspešna ili neuspešna. Posle toga se više niko nije bavio tom kompanijom. Pitanje je na kraju šta je bila veća šteta, njegova malo veća plata ili eventualno loši rezultati koji su posle toga postignuti nakon te populističke odluke? Hvala vam i neću više koristiti vreme.

Neću na ovu temu, nema razloga za strah.
Vi ste na neki način obrazložili ono što se desilo juče i sve aktivnosti, predsedniče, koje ste nakon toga, u saradnji sa kolegom koji je predsednik Odbora za zdravlje, učinili.
Slažem se sa tim, ali predlažem da, u skladu sa članovima 107. i 118. Poslovnika Narodne skupštine, učinimo još jednu stvar, da makar neke negativne efekte otklonimo.
Molim vas da svojom odlukom ili preko generalnog sekretara Narodne skupštine, koji se stara o stenografskim beleškama i zapisniku, naložite da se izbriše iz zapisnika i steno beleški imena koja su juče navedena, kako te informacije ne bi i dalje bile dostupne javnosti. Kao što znate, one se od nedavno objavljuju na sajtu otvorenog parlamenta, pa da makar i taj deo štete uklonimo. To je moja molba.

Ponovo se javljam možda malo mimo Poslovnika, ali mislim da istu posledicu može da izazove i gospodin koji je juče tako govorio ovde, gospodin Milosavljević. Naime, postoji pravo na autorizaciju onoga što je izgovoreno. Mislim da on kroz to može da otkloni ta imena ili ono što se desilo. Ako ne, onda se slažem sa vašim predlogom.