Iskoristiću mnogo manje od toga. Samo da reagujem na ovo pominjanje Liberalno-demokratske partije u negativnom kontekstu.
Mislim da ni ovoj Skupštini, a ni građanima, nije potrebna vaša interpretacija, interpretacije gospodina Pastora o poziciji LDP u odnosu na ovaj zakon. Mislim da smo ovde govorili nekoliko dana i o ovom zakonu i u načelu i u pojedinostima i vrlo je jasno šta je pozicija LDP. Podneli smo i amandmane, neki od njih su usvojeni.
Zašto se sada javljam? Zato što se amandman koji smo mi predložili, a koji je usvojen, odnosi na ovo o čemu ste vi govorili. Dakle, sprečava nedomaćinsko trošenje sredstava, sprečava i te situacije da dolazimo u dugove, u dubioze, kako se nekad govorilo, od 4,5 milijarde dinara, kako ste sada rekli, u odnosu na Fond za kapitalne investicije. A to šta će građani kazniti i kako će oni glasati, mislim da vi morate da vodite mnogo više računa o tome.
Svi problemi ili najveći deo problema koje danas vezujemo i za ovaj zakon, i za položaj Vojvodine i za neefikasnost i ekonomije i organa javne vlasti, kada upravljaju državnim novcem, proističu pre svega iz Ustava. Neću reći da ste vi bili zlatna rezerva prilikom usvajanja tog Ustava, ali ste učestvovali u njegovoj izradi i u njegovom izglasavanju, i u kampanji za njega iz državnih fondova.

Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, sa puno poštovanja o čemu je govorio gospodin Makrićević i prema problemima Belanovice, tog mitskog mesta novije srpske političke istorije.

Probaću da kažem nekoliko reči o opštem interesu, ili javnom interesu, zbog toga što danas ovde počinje rasprava o zakonu o javnoj svojini. Siguran sam da će se te poštapalice opšteg dobra i javnog interesa tako često koristiti.

U isto vreme, praktično, daleko od očiju javnosti teče jedna brutalna zloupotreba ili kršenje javnog ili opšteg interesa za koje nema mesta ni u medijima, a ni u našoj javnosti i koja ne može da stigne na dnevni red od onoga što se dešava, pre svega na severu Kosova, tog čudnog koncepta, da se položaj Srba ili istina o Srbima širi tako što se taj narod gura u geto ili podiže zidove oko sebe.

Sjajan je taj folklor književne i sportske večeri koji se najavljuju, ali nisu siguran da će Srbi više moći da pomognu tim ljudima na jedini mogući i efikasan način, nekom vrstom direktne finansijske i političke pomoći, već od onog trenutka kada pred ovaj parlament dođe zakon o rebalansu budžeta, to će biti za 10 ili 15 dana. Od rebalansa i od budžeta za sledeću godinu, zavisi i sprovođenje ovog zakona o kojem ćemo danas govoriti i zakona o restituciji koji je sledeća tačka dnevnog reda. Ta dugo očekivana i željena pozitivna odluka ili kandidatura koju očekujemo iz Brisela, bez toga neće imati mnogo smisla.

Svi smo oduševljeni tom informacijom sa naslovne strane "Politike" – Vlada Srbije je administrativnom merom odjednom vratila sever Kosova u poreski sistem, ili u PDV sistem Srbije i valjda time stekla suverenitet na tom delu teritorije. Ali, srpski budžet ima mnogo veće probleme od tog poreskog ili carinskog područja.

Pre nekoliko dana je državni sekretar Ministarstva finansija, gospodin Nikezić, najavljujući rebalans budžeta obavestio javnost, onako, u pola glasa, na jedan prilično i birokratski način i misli da zbog toga to nije posao za njega, nego za ministra finansija, koji je sticajem okolnosti i premijer ove zemlje, gospodina Mirka Cvetkovića, da građani, privreda i ekonomija ne treba da brinu, da će biti učinjene uštede u rebalansu budžeta od 8,5 milijardi dinara, dakle, oko 85 miliona evra sa pozicija kapitalnih investicija odnosno infrastrukturnih projekata, ali da to neće zaustaviti, pa čak ni usporiti izvođenje tih projekata.

Dakle, konačno će taj auto-put, recimo, kroz Vojvodinu koji se gradi deset puta duže nego u bilo kojoj uređenoj zemlji, pa i oni objekti oko kojih danas ovde traje ili će trajati rasprava, u smislu u čijoj svojini treba da budu: pokrajinskoj, lokalnoj ili opštoj, dakle, da ti projekti neće trpeti, da će uštede biti učinjene jednim vrlo zanimljivim metodom, koji se zove – promena dinamike plaćanja, a koja se na srpskom jeziku zove – izvođačima radova i dobavljačima neće biti plaćeno u ovoj godini ono što su uradili.

U isto vreme dok Vlada, odnosno njena potpredsednica gospođa Kalanović, čini mi se, uz obećanje da će cela Srbija biti premrežena mrežom novih auto-puteva, a najavljuje i Vladinu uredbu po kojoj će biti konačno zaveden red i gde će država, a pre svega njena javna preduzeća konačno početi na vreme, ili u nekom privremenom vremenskom roku da isplaćuju privredne subjekte, kako bi rekao gospodin Krpić, koji su radili za državu, koji su ili pristali na pritisak države, gospodina Mrkonjića, gospodina Dulića, svih onih koji vode sudbinske infrastrukturne projekte, ili prosto nisu imali drugog izbora. U zemlji u kojoj je praktično tri petine cena i ogroman deo ekonomije kontrolisan ili subvencionisan od strane države, privredni subjekti nemaju mnogo opcija na slobodnom ili otvorenom tržištu, pogotovo oni koji se bave građevinom, infrastrukturnim poslova itd.

Dakle, ideja Vlade je da kroz rebalans budžeta 85 miliona evra, koje nema, ne isplati firmama koje su radile, a to praktično administrativnom merom prebaci za sledeću godinu, a to praktično prebaci sledećoj vladi koja će negde od sredine naredne godine, nadamo se, upravljati Srbijom na drugačiji način i u nešto drugačijem sastavu, nego što je to slučaj u mandatu ove vlade.

Podsećam vas i na neke slične odluke koje su već donošene, odnosno sličan način kako je bilo akutni problem likvidnosti državnog budžeta rešavan. Poljoprivrednicima je pre nekoliko meseci obećano da će u januaru dobiti najveći deo svojih subvencija. Sve ove obaveze koje se isplaćuju ili se delimično isplaćuju prema malinarima takođe na neki način bivaju prenete na narednu godinu i to očekivanje da ćemo od januara samo zbog toga što ćemo dobiti formalnu odluku o kandidaturi moći da pokrijemo sve te minuse i zakrpimo ta Potentkinova sela koja sad zidamo, prosto nisu realna.

Moje pitanje za Vladu je – kada će pred ovaj parlament doći rebalans budžeta i na koji način misli da sanira posledice u privredi, koje će nastupiti zbog ovako neodgovorne politike? Hvala.

Uvaženi potpredsedniče, potpredsedniče Vlade, dame i gospodo malobrojni narodni poslanici koji ste ostali u sali, tako obično počne ova… Nisam napravio razliku između mojih i vaših narodnih poslanika, mislim da nema potrebe za takvom vrstom reakcije u ovoj sali.
Hteo sam da razgovaram sa gospodinom Đelićem, ako je to moguće i da pohvalim jedan deo onoga o čemu je govorila gospođa Kolundžija maločas. Ali dobro, ako mislite da na taj način treba da razgovaramo o ovom zakonu, svega nekoliko dana pre odluke EU o kandidaturi, čujem da će se raditi i za vikend, onda to govori o vašem evropskom kapacitetu, neću se na to više osvrtati.
Zbog toga i mislim da je možda malo neprirodno da danas imamo ovu raspravu, a da onda u naredna dva dana ili nekoliko dana zajedno sa raspravom o amandmanima raspravljamo i o Zakonu o restituciji, odnosno o ovom drugom zakonu koji se tiče povraćaja imovine crkvama i verskim zajednicama na teritoriji Republike Srbije.
Mislim da su to povezani zakoni, odnosno da ovu našu današnju i te rasprave koje će uslediti povezuje samo jedna zajednička stvar, a to je da su oni uslov na našem evropskom putu. Uostalom, zbog toga ste vi, gospodine Đeliću, zaduženi za njihovu pripremu i za njihovu odbranu ovde u parlamentu. Ne mislim da je to nužno loše. Razgovarali smo o ovom zakonu i o zakonima koji će doći na dnevni red i mislim da je činjenica da ste se vi tim zakonom bavili pomogla da se neki sporni delovi poprave, možda u poslednjoj fazi, možda malo prekasno, ali bolje ikad nego nikad.
Mnogi poslanici koji su govorili u prepodnevnom i popodnevnom delu sednice na neki način jesu u pravu. Rekao bih da je najveći problem ovog zakona što svi mi znamo da će on na neki način biti provizorijum ili da neće imati svoju suštinu ako ga u narednih godinu, dve, tri ne napunimo nekakvim stvarnim sadržajem. Mislim da se to otprilike vidi između člana 4. i člana 89. Član 4. kaže da se na sticanje, vršenje, zaštitu i prestanak prava javne svojine primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravo privatne svojine. To je sjajna odredba. Problem je samo što decenijama ova zemlja nema takav zakon, ne postoji osnovni zakon iz oblasti stvarnog prava, da to kažem tim pravničkim rečnikom. Odatle i nastaju oni problemi o kojima je govorila gospođa Tabaković i na koje je probala delimično da odgovori gospođa Kolundžija.
Član 89. je tek priča za sebe. On kaže da se do prestanka funkcionisanja međunarodne uprave na KiM ovaj zakon neće tamo primenjivati. I vi i ja i svi u ovoj sali znamo da ni jedna vrsta prestanka međunarodne uprave na Kosovu neće dovesti do te situacije da Srbija može ovaj ili bilo koji sličan zakon koji se tiče javne svojine u punom kapacitetu da primenjuje na Kosovu. Zašto je to problem? Zato što se onda u poslednjim nedeljama rasprave o ovom zakonu dolazi, u najmanju ruku, u neprijatnu situaciju, da predsednik Republike interveniše, to sam prvo video na TV Vojvodina, ne znam da li je to slučajno, da neće potpisati zakon o javnoj svojini koji, navodno, razgrađuje teritorijalnu celovitost Republike Srbije ili je ugrožava. Ne može zakon o javnoj svojini ili njegova primena na teritoriji Vojvodine nikada da bude kompenzacija za to što ovaj zakon i sve druge zakone Republike Srbije nije moguće primenjivati na Kosovu.
Tog dana smo došli u vrlo neprijatnu situaciju, za koju mislim da ne treba da prećutimo, bez obzira da li će ovaj zakon na kraju biti usvojen, a očigledno je da će, uz prihvatanje određenih amandmana, a nadam se i onih koje je podnela LDP, biti usvojen.
Dakle, onda kabinet premijera izdaje saopštenje demantujući navode koji su se pojavili u javnosti, da je pre toga postignut sporazum sa predstavnicima vojvođanske administracije i danima se radi na amandmanima i juče popodne smo imali sednicu Vlade, telefonsku, ako sam dobro shvatio, na kojoj se usvaja 18 amandmana. Ne radujem se zbog te greške u koracima zbog toga što to daje argumentaciju za napade na vas, na zakon i na ovu Vladu, onima koji nisu posebno zainteresovani ili nisu preterani entuzijasti da Srbija dobije status kandidata ni ove ni bilo koje druge godine.
Ne mislim da je pitanje javne svojine pitanje suvereniteta ili pitanje železničke infrastrukture. Sećamo se da je pre nekoliko godina Srbija u nekom trenutku tog estradnog patriotizma ili vraćanja suvereniteta na teritoriji KiM, ako se sećam negde početkom marta 2008. godine, gospodin Ristivojević, u to vreme savetnik predsednika Vlade i predsednik UO JP "Železnice Srbije", na nekom vozu ulazio na sever Kosova i time ponovo uspostavljao suverenitet Srbije nad železničkom infrastrukturom.
Sa Vojvodinom se nikada neće desiti takva situacija, bez obzira da li postoje železnice Vojvodine ili ne. Nema potrebe da se takva atmosfera ili takav strah uopšte generiše u našoj javnosti.
Mislim da su mnogo veći problem javna preduzeća, odnosno onaj deo javnog sektora koji je regulisan ovim zakonom. Zbog toga smo predložili amandman koji prvi put u naš pravni sistem uvodi izričitu odredbu o načinu gazdovanja ili upravljanja dobrima u opštoj upotrebi, koja su poverena javnim preduzećima, jer je to predmet ovog zakona. Podsećam da su to ključna preduzeća u ovoj zemlji. To je i EPS, to su i "Putevi Srbije", to su i "Železnice Srbije", to su sva ona preduzeća u kojima su atmosfere proteklih godina bile toliko velike i brojne da sam zaista iznenađen da oni koji su makar u političkom smislu bili odgovorni za upravljanje tim preduzećima danas imaju, neću da kažem prilike, još uvek postoji taj institut imuniteta u našem parlamentu, ali makar morala da upozoravaju na ono što se danas dešava ili da žale za tim vremenima kada su oni tom imovinom upravljali.
Ovaj zakon se ne može svesti na ta manje-više knjigovodstvena pitanja, na ono što se ovde vrlo često isticalo. Jesu važna i pitanja upisa, rokova za upis itd, ali ovo je, pre svega, politički zakon. Mislim da ste vi sa tom ambicijom došli pred ovaj parlament da ga branite. Međutim, obzirom na to kakve su sve primedbe dolazile, pre svega iz redova vladajuće koalicije, bojim se da na kraju od jednog konzistentnog zakona neće ostati mnogo i da će učinak većine normi biti, otprilike, kao ovaj iz člana 89, o kome sam govorio.
Jeste realan argument ili opravdanje u nekim situacijama to što Ustav na prilično rigidan način definiše ova pitanja, ali izuzev LDP i LSV, niko drugi u ovom parlamentu nema pravo da protestvuje protiv takvog Ustava, odnosno da se poziva na njega. One stranke koje su pravile tu vrstu kompromisa vezujući Srbiji i njenoj evropskoj budućnosti i ruke i noge tim odredbama Ustava, nemaju pravo na takvu vrstu argumentacije. Ono što se ovde govori o gradskim opštinama, Ustav ne definiše gradske opštine kao jedinice lokalne samouprave, pa se onda i čitav niz pravila koja se tiču upravljanja svojinom, ne može drugačije primeniti.
Dosta je teško uvoditi red u ovakvoj zemlji, zemlji sa ovakvim nasleđem. Mislim da ne treba biti neprijateljski raspoložen prema Vojvodini, čak i kada odande dolazi jedna vrsta nostalgije koja možda nije u svemu realna, ali to je ipak jedini deo zemlje koji ima uređen sistem zemljišnih knjiga u ovoj zemlji. Mi pokušavamo da donesemo zakon o javnoj svojini u sredini koja ima 700.000 nerešenih podnetih zahteva za legalizaciju. Uvođenje reda u takav haos nije lak posao i to neće biti dovršeno ovim zakonom.
Bilo koja vrsta populizma, bez obzira da li je on nacionalno obojen ili se zasniva na ideji da će jednu moćnu centralizovanu državu i tu državnu kasu zameniti blagostanje decentralizacije kroz sistem države na vrhu, pa autonomne pokrajine ispod toga, pa grada, pa gradske opštine, pa na kraju mesne zajednice, kao što je nova intencija, pa do skupštine stanara i ulaza zgrada, prosto mislim da nije realna. U tom konceptu možda ima više mesta za sve političke stranke, što je, kako bi gospodin Vučić rekao, za nas iz političke klase dobro, ali mislim da za građane svakako nije dobro. Valjda ono što je dobro za građane, dobro je i za Republiku Srbiju. Hvala.

Uvažena predsednice, potpredsednici Narodne skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, niste dugo govorili o ovom zakonu. Očekivao sam da govorite nešto duže. Bilo bi sjajno kada bi prosečno kašnjenje vozova "Železnice Srbije" bilo otprilike ovoliko koliko ste vi govorili. Ne morate da preterujete ni na drugu stranu, da pričate onoliko koliko su kašnjenja. Gospodin Đelić je za to.

Da se vratimo samom zakonu. Pažljivo sam slušao ono o čemu ste vi govorili i izlaganja kolega iz PUPS i SVM. Mislim da moramo da se vratimo korak nazad. Vrlo malo se govorilo, izuzev kod gospodina Pastora u jednom delu o stanju u železničkom saobraćaju i funkcionisanju železničkog saobraćaja u Vojvodini. Mi u ovaj zakon i u čitav set novih rešenja i novih institucija ne ulazimo sa nulte tačke. U ovoj zemlji postoji železnički sistem, postoji sistem pruga, postoji jedno veliko javno preduzeće koje je, praktično, u ovom trenutku najveći gubitaš u ovoj zemlji, ipak bih rekao preduzeće sa najslabijom ili najneizvesnijom perspektivnom, ako izuzmemo JAT, koji teško da može više i da se nazove nekakvom operativnom kompanijom ili kompanijom koja ima bilo kakve izglede da opstane na taj način u sektoru vazdušnog saobraćaja.

Mi donosimo zakon o železnici, drugi u šest godina. Često menjanje zakona ne mora da bude loše ukoliko je usmereno na to da u praksi otkloni one probleme koji su se pojavili prilikom primene ovog zakona. Sa druge strane, danas je 7. septembar, a mi po hitnom postupku i u vanrednom zasedanju razmatramo ovaj zakon, a u prelaznim i završnim odredbama je predviđeno, čini mi se, da se u roku od dve godine, 24 meseca od stupanja na snagu zakona, donesu svi podzakonski akti, odnosno da zakon u pravom smislu reči zaživi. Mi ćemo u međuvremenu imati i jedne i druge izbore, parlamentarne i predsedničke izbore, vrlo verovatno Vladu u tehničkom mandatu nekoliko meseci. Prvo, da li ste sigurni da će uopšte u tom roku ili u nekom drugom primerenom roku moći da budu doneti odgovarajući podzakonski akti. To je vrlo važno, pogotovo ako zaista imate ambiciju da menjate dosadašnji sistem finansiranja "Železnica Srbije", odnosno pokrivanje ogromnog gubitka koji ima ta kompanija.

U javnosti se relativno često pojavljuju priče, teško je reći analize o tome koliki su zapravo gubici JP "Železnica Srbije", odnosno sada zatvorenog akcionarskog društva, od pre nekoliko nedelja, na koji se način oni pokrivaju.

Razumem optimizam zbog te odluke da se železnice pretvore u zatvoreno akcionarsko društvo, ali to je manje-više i vi to jako dobro znate, za sada, pre svega, administrativna odluka, koja sa jedne strane izdvaja tri sektora koja imaju neki značaj i neku perspektivu. Dakle, prevoz putnika kargo, odnosno prevoz robe i infrastrukturu, a ovaj četvrti je zapravo, kako bih rekao, smetlište za dugove, odnosno fiktivna kompanija na kojoj će ostati samo dugovi dosadašnjih ili nepokriveni dugovi dosadašnjih železnica Srbije. To je, kao otprilike, ovaj zamrznuti košarkaški klub "Crvena zvezda" koji je ostao da postoji formalno, ima dugove, a tim se pre registrovao i igra pod drugim imenom. To je možda održivo u košarci, ali u velikom sistemu kakva je država, taj dug uvek nekako dođe na naplatu i uvek dođe na naplatu jednoj ili drugoj vladi i građanima pre svega. Dakle, to je jedno od ključnih pitanja.

Vi ćete reći, verovatno, kada se budete javili da su retke evropske zemlje čije železnice danas mogu da opstaju čisto na tržištu od prihoda koje ostvaruju, pre svega u sektoru putničkog saobraćaja, tako i sa nekim drugim usluga – telekomunikacijama, odnosno poštanskom saobraćaju itd. To nije problem. Naravno da država pod određenim uslovima može da da određenu vrstu pomoći subvencije, pogotovo kada treba da finansira prevoz putnika u tzv. pasivnim krajevima, nerazvijenim krajevima zemlje ili tamo gde ne postoji komercijalni interes da se to obavlja na nekoj drugoj komercijalnoj, pre svega osnovi.

Pitanje je međutim, kako se ta subvencija troši. Mi već godinama izdvajamo, ranijih godina je to bio prosek od 110 ili 120 miliona evra direktne budžetske subvencije železnicama Srbije. Ove godine je to nešto više oko 160 miliona eura ili 16 milijardi 100 miliona dinara. Tako je makar bilo predviđeno u budžetu, koji je još uvek aktuelan.

Ogroman deo tih sredstava se koristi za isplatu zarada u javnom preduzeću odnosno u preduzeću Železnica Srbije. Vi imate potpuno, kako bih rekao, međusobno suprotstavljene izjave rukovodstva tog preduzeća koje je nasleđeno, nema veze sa vama i sa vašom partijom, to je funkcioner jedne druge vladajuće partije u ovom parlamentu, ali direktor Marković, u jednom nedavnom intervjuu kaže – u ovoj godini smo dobili 16,1 milijardu dinara subvencija, deo je otišao na zatvaranje ranijeg duga prema "Elektroprivredi", dakle, poreski obveznici, budžet Srbije daje subvenciju železnicama koje su tada javno preduzeće, da bi se pokrio dug prema drugom javnom preduzeću u ovoj zemlji i "Energoprojektu" za radove na Prokopu. Najveći deo oko 13,4 milijarde dinara utrošen je na zarade. U sledećem pitanju, na pitanje novinara – zar nije logično da država daje pare za infrastrukturu a ne za plate, direktor kaže – nikada država nije davala pare za zarade.

Znam u čemu je problem. Železnice iz svojih sredstava pokrivaju troškove održavanja infrastrukture i onoga što je potrebno za operativno delovanje kompanije a plate isplaćuje iz ovog sektora. Ima drugačijih primera neke druge zemlje. Vi ste ovde u obrazloženju Zakona naveli da su stručnjaci, pre svega, iz Francuske i Litvanije pomagali u izradi ovog zakona. Pretpostavljam da je to i deo nekakvih međunarodnih projekata, pa da nismo možda mogli mnogo da biramo, ali mislim da Francuska možda nije najbolji primer za Srbiju. Prosto sve je drugačije u tom sistemu francuskih železnica, koje na ovaj ili onaj način zapošljavaju 180.000 ljudi širom sveta, koji su uz nemačke železnice među najvećim kompanijama generalno u svetu, ove druge, neke manje zemlje su možda bolji primer.

Izabrao sam recimo sistem slovačkih železnica, zbog toga što je Slovačka po mnogo čemu uporediva sa Srbijom i po veličini i po broju stanovnika i na neki način problemima koji su je pratili u prvim godinama tranzicije. Slovačka je pre nekoliko godina, mislim 2005. prešla na ovaj sistem podele na različita privredna društva koja su zadužena za različite segmente železničkog saobraćaja, putnički saobraćaj je tada izdvojen u Slovačkoj. Slovačka država još uvek izdvaja značajne subvencije za taj segment saobraćaja. One su bile u prošloj godini u 2010, čini mi se na nivou od 200-202 miliona evra. Znači nešto veće nego u Srbiji, ali neznatno veće. Da vidimo kakve su performanse slovačkih železnica, makar ovog dela u istom trenutku. Znači 200 miliona evra subvencije, 4.900 zaposlenih, prosečna plata 826 evra, 45 miliona prevezenih putnika. Srpske železnice imaju subvenciju od 160 miliona evra, imaju blizu 19.000 radnika još uvek, 18.500-19.000, prosečna plata je oko 340 evra recimo, i u 2010. godini 7.500 miliona prevezenih putnika. Postoji ipak značajna razlika u tome kako se troši evro subvencija, odnosno evro poreskog obveznika u Slovačkoj i kako se on troši u Srbiji.

Ta zemlja obavlja, koliko je to, šest puta više putnika preveze sa 25% radnika železnice Srbije u ovom trenutku. To su problemi koje neće rešiti ovo formalno pretvaranje u četiri privredna društva, odnosno pod kontrolom jednog zajedničkog preduzeća koje će vršiti korporativne poslove za sve druge. Možda bi bilo zanimljivo da čujemo, ako se u tom poslu odmaklo dalje od početka, koliko svako od ovih firmi ima zaposlenih i kako uopšte funkcioniše taj proces restrukturiranja.

Naravno da je zanimljivo i da verovatno nećemo moći da krenemo dalje bez rešenja ovog pitanja o kome je govorio kolega Pastor, pogotovo u svetlu razmatranja i usvajanja ovog paketa Zakona o javnoj svojini, Zakona o restituciji i verovatno Zakona o javnom privatnom partnerstvu u poslednjoj nedelji ovog meseca. I o jednom i o drugom rešenju se može raspravljati, ali se mora raspravljati i to je ono što je najvažnije. Potpuno je besmisleno da u razmaku od dve nedelje imamo dva različita zakona, vrlo važna, koja predviđaju međusobnu suprotstavljena rešenja.

Isto ne verujem u to da, šta ja znam, da promena imena na tim starim lokomotivama železnica sama po sebi jeste ili znak državnosti ili da će sama po sebi popraviti situaciju u železničkom saobraćaju u Vojvodini. Ali svaki modalitet efikasnijeg upravljanja svakako jeste dobar. Možda nema mnogo svrhe prebacivati upravljanje tim infrastrukturnim objektima sa jednog nivoa javne vlasti na drugi, s obzirom da oni manje više uvek, to čak nema mnogo veze sa konkretnim strankama, funkcionišu na isti, uglavnom neefikasan način, ali ako je to put da se makar u jednom delu zemlje možda brže pređe na komercijalniji ili komercijalni sistem funkcionisanja onda to jeste ideja o kojoj se može razgovarati.

Sa druge strane, postoji u ovom zakonu neka rešenja koja na prvi pogled deluju kao decentralizacija koja svakako nisu dobra. Vi ste u jednom od ranijih govora ovde u Skupštini najavili tu mogućnost da će pre svega na onim ne rentabilnim deonicama pruge ili linijama za koje sa aspekta Republike Srbije i sa komercijalnog aspekta ne postoji opravdanje da se odvija saobraćaj, a lokalne zajednice ili lokalne samouprave imaju interesa da se taj saobraćaj odvija i vrlo često su vršile pritisak na vas u proteklim godinama. To svakako nije sporno i to jeste jedan od razloga za ovoliki gubitak koji se pravi svake godine.

Dakle, da ona preuzme taj posao organizovanja prevoza putnika ili da na neki drugi način pokriju trošak, kroz ugovor preduzeća koje to radi, odnosno sadašnjim železnicama Srbije. Član 9. ovog predloga zakona, jedno od tih pitanja pokušava da reši, pa kaže: " Pravo korišćenja i poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koju društvo(misli se na veliko društvo za upravljanje infrastrukturom) nema ekonomski interes mogu biti dati jedinici lokalne samouprave. Upravljanje tom infrastrukturom vrši se u skladu sa odredbama čitavog ovog zakona.

Mislim, da to rešenje jeste na neki način skidanje brige sa republičkog nivoa, sa jedne strane deluje i otvoreno i demokratski, ali bojim se da će u situaciji u kakvoj su danas lokalne samouprave u Srbiji biti praktično i potpuno neostvarivo ili da će se lokalne samouprave pogotovo u predizbornim periodima zbog potrebe da ostvare što veći broj glasova ulaziti u vrlo problematične pravne poslove, infrastrukturne poslove, zaduživanja, pogotovo kada bude donet zakon o javnoj svojini i pogotovo u zemlji koja ima ovakav stepen finansijske discipline kakav ima Srbija i na centralnom nivou, a u mnogo čemu je situacija gora na lokalnom nivou.

Sada je početak septembra, rad na predlogu novog zakona o budžetu bi morao da bude u završnoj fazi. Postignut je načelni dogovor sa Misijom MMF. Mene interesuje ministre da li vi u ovom trenutku imate bilo kakvu projekciju koliki će biti iznos subvencije za sledeću godinu, ili kako će ona biti regulisana u smislu reorganizacije železnica i usvajanja ovog zakona? Ako se ne varam, oko 13 milijardi dinara mora da bude prostor za uštede koji je dogovoren za rebalans budžeta, odnosno kroz aranžman sa Misijom MMF. Deo će, očigledno, morati da ide iz segmenta ili subvencije, ili infrastrukturnih objekata. I jedno i drugo je vaša nadležnost, pa prosto taj zakon ćemo ovde imati za nekoliko nedelja. Možda ne bi bilo loše da već danas znamo koji će biti osnovni brojevi, ako bude prostora da možda čujemo i rezultate poslovanja i rada ovih velikih najavljivanih uspeha železnica, sistema kargo 10, itd.

Dakle, to je ono što su generalne primedbe, ili opservacije LDP, bez obzira na to što u većem delu makar u tom tehničkom normativnom smislu, ovaj zakon ne može biti sporan, ali će on biti veliki izazov, pogotovo kada počnu pravi pregovori sa EU, odnosno kada budu otvorena određena poglavlja u tim pregovorima, pre svega kada EU, odnosno Evropska komisija bude ocenjivala poštovanje pravila o ograničenoj državnoj pomoći i njenom postepenom smanjivanju. Mislim da u tom smislu integracije Hrvatske mogu da nam budu dobar i poučan primer. U nekim drugim segmentima tamo železnice možda nisu bile toliki problem. Mi nemamo brodogradilišta, ali ovo bi mogla da budu naša brodogradilišta u tom procesu. Hvala.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najpre, gospodine ministre, jasno sam čuo da govorite o Zakonu o energetici. Devedeset pet posto ovoga o čemu govori gospodin Omeragić nema apsolutno nikakve veze sa Zakonom o energetici, eventualno ima veza sa Zakonom o rudarstvu ili za Zakonom o Vladi i ministarstvima. Čuo sam da treba vi prenesete ovlašćenja na gospodina Ugljanina, koji nema svoj resor, ali vodi Kancelariju za razvoj nedovoljno razvijenih područja. To je, manje više, uobičajen folklor da u skupštini vi vaše koalicione dogovore ili razgovore vodite u načelnim raspravama o ovako važnim zakonima. Teško da se u narednih godinu dana, do izbora, može očekivati druga praksa.
Vratio bih se na zakon. Dva ili tri dana je u ovom parlamentu trajala ozbiljna rasprava o ovom zakonu na Odboru na industriju i juče na javnom slušanju. Želeo bih da zahvalim vašim saradnicima u ministarstvu koji su u tome učestvovali. To je retka praksa u Srbiji. Mislim da treba svaki put pohvaliti takvo ponašanje Vlade, odnosno ministarstva koje je spremno da izađe u susret ovom parlamentu i da, prosto, otvoreno razgovara o svim mogućim problemima koji prate usvajanje i implementaciju zakona.
Ima dosta problema kada je u pitanju ovaj zakon. Neću ulaziti u neka preterana konkretna rešenja, o tome ćemo govoriti u raspravi u pojedinostima. Vaše ministarstvo i vi, kao i gospodin Škundrić, koji je vodio onaj deo ministarstva koji je sada vama zapao u resor, imaju ogromne probleme u ovoj oblasti. Praktično imate jedan značajan deo privrede ili ekonomije koji ne možete direktno da kontrolišete preko ministarstva, praktično je u rukama ili javnih preduzeća i državnih preduzeća s jedne strane i sa druge strane ograničen, normiran čitavim nizom međunarodnih ugovora koje imamo tom ozbiljnom zavisnošću koju imamo u uvozu i trgovini energentima pre svega, kada su u pitanju prirodni gas, a onda i nafta i derivati i derivati nafte. Zbog toga ovaj zakon, bez obzira na tu neku liberalnu orjentaciju koju ima na svom početku, čitav niz ovih problema nije uspeo da reši. To sami navodite i priznajete na nekoliko mesta u obrazloženju. Neki drugi zakoni koje imamo, pre svega Zakon o javnim preduzećima i Zakon o javnim nabavkama, makar u ovom trenutku, ne dozvoljavaju potpunu liberalizaciju tržišta i nešto što bi u krajnjoj liniji bio apsolutni interes krajnjih potrošača, odnosno građana.
Čini mi se da zakon sve vreme pokušava da lavira između tog jednog interesa koji se uobičajeno naziva državni interes ili javni interes obično vezivan za Vladu, ministarstva i javni sistem javnih preduzeća. Sa druge strane, ono što dolazi kao norma ili kao zahtev EU koja se pre svega posmatra kao neka tehnička obaveza bez preteranog povezivanja sa onim koristima koje bi to imalo za našu privredu i građani, s treće strane, taj interes građana koji se posmatra u svetlu ovih problema o kojima sam govorio, odnosno te potrebe da se sačuva postojeći položaj javnih preduzeća.
U ovom načelnom izlaganju ću govoriti o najvećim problemima u tim oblastima. Nema nikakve sumnje da je najveći problem energetskog sektora u ovom trenutku prirodnim gasom odnosnom pozicija i upravljanje još uvek javnim preduzećem "Srbijagas".
U ovom, manje više, tehničkom obrazloženju zakona kada govorite o tome kako su nekad veliki sistemi deljeni na čitav niz manjih kompanija ili zavisnih društava u okviru većih javnih preduzeća. Govorite o preduzeću "Srbijagas", koje je nastalo podelom stare NIS, kao javno preduzeću koje je osnovano za obavljanje delatnosti transporta prirodnog gasa skladištenja prirodnog gasa, distribucije prirodnog gasa, trgovine gasom i trgovine gasom radi snabdevanja tarifnih kupaca. Iako je to i dalje kor delatnosti, osnovna delatnost "Srbijagasa" i vi i ja znamo da se "Srbijagas" poslednjih nekoliko godina mnogo više bavi drugim pitanjima odnosno drugim delatnostima, onima za koje njegov sadašnji menadžment, koji predvodi gospodin Bajatović veruje da može da donese jedinu zaradu, s obzirom da na osnovnoj svojoj delatnosti "Srbijagas" pravi ogromne gubitke.
Znate da je trenutno stanje kreditnih obaveza "Srbijagasa" nakon poslednje garancije koju smo dali pre nekoliko dana oko 600 ili nešto iznad 600 miliona evra, da "Srbijagas" ima ogroman akumuliran gubitak i da poslednjih nekoliko godina formalno ne pravi gubitak, odnosno ne iskazuje ga zbog toga što se napravi kao gubitak u poslovanju formalno pokriveno kreditom koje uzima "Srbijagas" za koji garantuje ova skupština odnosno budžet Republike Srbije i koje će i po samom priznanju direktora "Srbijagasa", kao i prethodne kredite, na kraju plaćati građani Srbije odnosno budžet Srbije.
"Srbijagas" je došao u tu situaciju da masovno ili redovno uzima kredite za refinansiranje. To je jedna gotovo bezizlazna situacija, začarani krug, u kome se vrlo često nalaze i naši građani koji su neprekidno u tom sistemu dozvoljenog minusa, pokrivanja troškova koja domaćinstvo ima i onda kreditom za refinansiranje toga. Građani, manje više, znaju da tom problemu nema kraja. Ono što važi za kućne budžete ili privatne budžete na kraju mora da važi i za "Srbijagas" osim što su relacije i veličine neuporedive. Današnji dugovi i gubici "Srbijagasa" su na onom nivou koji je država dobila kao najbolju ponudu za većinski paket akcija "Telekoma Srbije".
Dakle, najvrednije srpske javne kompanije koju imamo u ovom trenutku, jedno preduzeće, javno preduzeće, koje je osnovano da bi zadovoljilo neku drugu vrstu potreba, potreba građana, koje funkcioniše na taj način, praktično je za ovih nekoliko godina pojelo sve ono što je kapitalna vrednost, recimo, Telekoma Srbije.
Neće biti da su takve stvari proizvod sticaja okolnosti. Makar u poslednje tri godine bilo je toliko pogrešnih i političkih i ekonomskih odluka, kada je u pitanju upravljanje ovim preduzećem. To je važno sa aspekta države i sa aspekta vašeg ministarstva. Konačno i ovaj zakon se delimično, zapravo, vrlo iscrpno, bavi pitanjem tržišta gasa i svih učesnika na njemu, predviđajući i neke vrlo važne izuzetke, koji u narednih nekoliko godina treba da zaštite, praktično, postojeću situaciju Srbijagasa.
Problem sa Srbijagasom je što on, zapravo, iako to formalno jeste, nije u suštini, kako bih rekao, domaće, odnosno vladino preduzeće. On u svim svojim delatnostima zavisi od tzv. partnera koji ima, a to je ruska strana.
Na nekoliko mesta govorite i o realizaciji energetskog sporazuma sa Rusijom, odnosno izgradnji podzemnog skladišta Banatski Dvor. O tome smo nekoliko puta ovde govorili. Nadam se da ćete vi u ovim odgovorima na pitanja koja vam ovde postavljamo, delimično odgovoriti.
Vi znate da se Srbijagas, u preduzeću Podzemno skladište Banatski Dvor, nalazi u gotovo nemogućoj situaciji, da ima preko 99% vlasništva, odnosno unete imovine, ne novčanog kapitala, da sa druge strane, ruska strana do ovog momenta ima, čini mi se, 28.000 praktično minimalnog osnivačkog kapitala unetog preko svoje kompanije Gasprom-germanija, zavisnog društva u Nemačkoj. Sa druge strane, prilikom punjenja skladišta, pripremanja skladišta za ono što je njegova osnovna svrha, naša strana, Srbijagas, Vlada Srbije, apsolutno zavisi od tog istog partnera u preduzeću Banatski Dvor, a to je Gasprom, odnosno Gasprom-eksport, od koga se na kraju kupuje gas. Da ne pominjemo da u Upravnom odboru Banatskog Dvora podzemnog skladišta, ruska strana sa tako malim kapitalom ima većinu u upravljanju. Ima tri člana, za razliku od naše strane koja ima samo dva člana.
O problemu Jugorosgasa, njegove pozicije na tržištu, te potpune anomalije koja postoji smo toliko puta govorili. U obrazloženju zakona se jednom sumarnom rečenicom kaže – delatnost transporta prirodnog gasa obavlja još Jugoros gas a.d. Beograd.
Gospodin Banjac je na ovim prezentacijama predstavljao, praktično, sve kompanije koje se nalaze u energetskom sektoru, pominjući i Jugorosgas, iz čega bi oni koji malo manje prate situaciju, mogli da zaključe da je Jugorosgas domaća kompanija. Ona, naravno, to nije. U većinskom je vlasništvu, pogotovo pod većinskom operativnom kontrolom ruske strane. Uz čudnu svojinsku strukturu, to je kompanija koja je prošle godine bila deveta po uspešnosti u Srbiji, što je divno, ali nije mnogo ni teško, s obzirom šta radi ta kompanija. Ona praktično samo zaračunava naknadu, odnosno proviziju između 4%-5% na svu količinu uvezenog prirodnog gasa u Srbiju iz Ruske Federacije. Taj iznos, odnosno čist profit je prošle godine bio negde oko 20 miliona evra, čini mi se, sa 10 ili tek nešto više zaposlenih.
Kada gospodin Bajatović svaka tri meseca ima potrebu da teroriše javnost novom najavom zahteva za poskupljenje prirodnog gasa, nakon čega Vlada obično postupi kao spasilac i kaže građanima da neće biti poskupljenja, uvek posle sedam dana u ovaj parlament stigne novi zahtev za davanje garancije za kredit, da bi se ta razlika u ceni pokrila. U čitavom tom galimatijasu, gospodin Bajatović vrlo često govori o tome, da je ona krajnja cena po kojoj Srbijagas direktno ili preko drugih učesnika na tržištu prodaje prirodni gas kupcima, daje za 15%-20% jeftinija od one cene po kojoj se zapravo uvozi.
Ovih 4%-5% - ukinite konačno tog posrednika, ukinite Jugorosgas. Dovedite do kraja onu policijsku istragu o kojoj govorio predsednik vaše partije i ministru unutrašnjih poslova pre dve i po godine, pa će građani nekako lakše podneti taj teret. Ili da plaćaju skuplji gas, ili da plaćaju te rate kredita za Bajatovićevu holding kompaniju kojom uspešno rukovodi i kojom će rukovoditi i nakon što se sprovede ta velika ideja profesionalizacije i departizacije javnih preduzeća, kojoj se on doduše, vrlo otvoreno i javno protivi.
Mi smo, mislim, dve i po ili tri godine u ovom parlamentu stalno insistirali na ključnom pitanju – kolika je uvozna cena gasa? Jasno je da Srbijagas pravi gubitke zbog toga što prodaje po ceni koja je niža od one po kojoj kupuje. Za nas je pitanje – kolika je uvozna cena i zašto je ona tolika.
Gospodin Bajatović je pre nekoliko dana konačno priznao kolika je ta cena. Ona je nešto iznad 500 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Odnosno, 500 plus različite vrste drugih naknada. Pretpostavljam i ove naknade, odnosno provizije koje se plaćaju Jugorosgasu za ugovorenu, odnosno uvezenu količinu.
Ta cena je i dalje znatno iznad cena koje važe za druge kupce ruskog gasa u Evropi. Možete da pogledate nekoliko kategorija, pošto smo već navikli na klasične argumente povodom ovih pitanja. Znatno je niža cena i u zemljama u okruženju. Za neke od njih možete da kažete da imaju posebne političke odnose sa Rusijom i da je to zbog toga tako. Za neke ne možete da kažete, kao što je recimo slučaj sa Litvanijom, ili kao što je slučaj Ukrajine, u jednom trenutku, kao što je i delimičan slučaj Belorusije koja ima sve komplikovanije odnose sa Rusijom.
Zemlje u okruženju uglavnom plaćaju nižu cenu uvoznog gasa od Srbije. Ne mnogo, za nekoliko procenata, ali ipak nižu cenu. Da ne govorimo o zemljama EU, pre svega, o Nemačkoj koja ima specifične odnose sa Rusijom. Partner je u čitavom nizu energetskih projekata. Njihova cena je za 30% ili 40% niža nego ona koju plaćamo mi.
Na ovom pitanju ne možete da kažete da su to tržišni odnosi, pošto ništa u našem odnosu sa Rusijom, i u političkim i u ekonomskim odnosima, nije uspostavljeno na tržišnim osnovama. Mislim da nema potrebe da bilo koga ovde u to posebno ubeđujemo, a pogotovo nakon ovih nekoliko primera koje sam naveo, na koji način ruska strana, protiv koje mi inače nemamo ništa protiv, imamo samo protiv kako se ponaša naša državna politika i oficijelna javna ekonomija. Dakle, na koji način učestvuju na tržištu i u čitavom nizu sektora ostvaruju neku vrstu ekstra profita.
S druge strane, neko iskustvo iz te saradnje sa Ruskom Federacijom su vrlo pozitivne. Ono što se desilo na NIS-om, bez obzira na to koliko smo primedbi imali na način privatizacije NIS-a, ono je odlično iskustvo – kako privatni kapital i privatno upravljanje, korporativni pristup može jednu kompaniju koja je u poslednjim godinama pravila 100-150 milina evra gubitka tokom godine, da dovede u situaciju da u prošloj godini ima oko 160 miliona evra profita.
Nažalost, ova država i njeni građani neće mnogo videti od tog profita, kroz raspodelu onog dela dividendi koji nam pripada na osnovu tog zadržanog vlasništva od 21%-22% koliko je to danas, zbog toga što taj novac ide, uglavnom, na pokrivanje ranije napravljenih gubitaka, što je i obaveza prema Zakonu o privrednim društvima, a koji obavezuje i tu kompaniju.
Taj slučaj NIS-a ipak pokazuje kakva je razlika kada upravljaju vrhunski međunarodni stručnjaci, u ovom slučaju ruski, i kada upravljaju partijski postavljeni
direktori javnih preduzeća, koji ne moraju sami po sebi biti problem. Problem je kada dođete da upravljate tako velikom kompanijom, a ključna referenca vam je – ja mislim, mnogo manje visoka politička pozicija u partiji čiji ste i vi član, a mnogo više to što se u biografiji zove obrazovan i školovan za upravljanje velikim sistemima. I sa ovim novim bolonjskim sistemom nisam čuo da postoji relevantna škola u ovoj zemlji koja obrazuje ljude za tu vrstu sposobnosti, odnosno tu vrstu veština.
Da ne preterujem, iz načina na koji se opstaje na tom mestu, teško da možete da nađete nekog drugog direktora koji će napraviti tolike gubitke i tolike probleme, a da je sa druge strane, toliko moćan - izgleda da postoji nekakva nauka o velikim sistemima, ili makar korišćenju rupa u ovom našem velikom sistemu i opstajanja na pozicijama koje su na taj način dobijene.
Još nekoliko stvari u ovoj načelnoj raspravi. Neću završiti nekoliko minuta pre roka, žao mi je zbog toga, ali šta da radimo. Zakon uvodi i kategoriju operativnih rezervi. Pre svega, kod naftnih derivata, ovlaš spominjući onu drugu kategoriju koja se zove – obavezne zakonske rezerve. Samo bih želeo da razjasnimo tu situaciju i kakva je ta situacija.
Znate da imamo problem nakon prodaje, odnosno gubitka većinskog vlasništva u bivšem akcionarskom društvu NIS. Država Srbija sa aspekta propisa EU u ovom trenutku, ne može u svakom trenutku da garantuje obavezne rezerve za 90 dana prosečne potrošnje. Kakva je situacija oko toga, pošto se ovaj član zakona odnosi na obaveze koje imaju učesnici na tržištu, da drže rezerve koje su dovoljne za 15 dana, čini mi se u zakonu, i koje treba da se drže odvojeno od obaveznih zakonskih rezervi? Da li mi u ovom trenutku i mamo rezervu nafte i naftnih derivata za 90 dana? Da li imamo takve rezerve za prirodni gas, s obzirom na to da sada jeste jul i ovi energetski zakoni se obično u leto usvajaju, ali uskoro će zima, izborna zima u Srbiji i vrlko je važno kako ćemo je dočekati, u tom smislu energetske stabilnosti, odnosno energetske efikasnosti?
Konačno, na samom kraju zakona, pretpostavljam zašto se to radi, da bi zakoni lakše prošli i Ministarstvo finansija i sve one druge koji ga ocenjuju sa tog aspekta koštanja, kaže se da ovaj zakon neće proizvesti nove troškove u budžetu Srbije. nisam potpuno siguran u to i mislim da moramo da promenimo pristup i da govorimo o tome koliki će zapravo realan trošak biti. Javna preduzeća će, kada počne puna implementacija ovog zakona, naročito kada počne implementacija ove izmene zakona, koju očekujemo krajem ove i početkom sledeće godine, sa aspekta unošenja novih pravila EU, ipak koštati. Javna preduzeća neće moći da opstanu u sadašnjoj situaciji, neće moći da koriste otvoreno monopolski položaj, ili makar decenijama ustanovljavanu dominantu poziciju na tržištu i to će na kraju ipak biti trošak za ovu državu. Njihovi gubici će morati da se pokrivaju ili neposrednom subvencijom iz budžeta ili davanjem kredita za koje će opet budžet, odnosno Republika Srbija davati garancije. O tome moramo da vodimo računa. Ipak u ovoj zemlji sazreva ta svest, da građani razumeju, da kada država nešto plaća zapravo, oni plaćaju. To je ono što je kljuni problem.
Na samom kraju, vi ste, kada ste govorili o velikim infrastrukturnim objektima ili kapacitetima koji će biti izgrađivani govorili i o tome da će na tim projektima biti velika prilika za angažovanje domaće industrije, domaće operative, kako obično voli da kaže vaš kolega ministar, ne kolega inženjer, Oliver Dulić, koji vodi taj sektor građevinarstva. Nisam siguran da će to biti tako, pre svega, zbog kapaciteta koji ima naša industrija u toj oblasti, a sa druge strane i zbog pravila EU, koja nas obavezuju. Mislim da o tome moramo da vodimo računa. Mi praktično do kraja ove ili sredine sledeće godine moramo da ukinemo sve vrste povoljnijeg položaja, preferencijala koje dajemo domaćim preduzećima i to je možda loša vest za ljude koji rade u domaćem građevinskom sektoru.
Mislim da nije to toliko loša vest, da ta iluzija o tome toliki sektor može u ovim okolnostima da opstane, treba konačno odbaciti, ali mislim da je to dobra vest za građane ove zemlje, pogotovu kada vidimo koliko su projektovani i na kraju plaćane razlike u ceni za različite infrastrukturne objekte, pa i onima kojima se vi bavite, ako poslušate ambiciju gospodina Omerovića, uskoro će vam jedan deo resora uzeti ministar bez portfelja, odnosno bez resora, ali čak i takvi oksimoroni su u Srbiji i srpskoj politici, očigledno mogući i realni, pa se nadam da se to neće učiniti, odnosno da ta vrsta kupovine koalicione lojalnosti neće pobediti, makar u ovih poslednjih nekoliko meseci i makar na ovom zakonu. O nekakvim detaljima o čitavom nizu pitanja koja su vezana za proizvodnju električne energije, korišćenju obnovljivih izvori, pretpostavljam da ćemo govoriti u nastavku rasprave, a pogotovu u raspravi u pojedinostima. Hvala.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije Mirka Cvetkovića jer vidim da se vratio u politički život makar i jučerašnjom posetom gradilištu Olivera Dulića, na lokaciji bivše kasarne 4. juli.

Dakle, moja pitanja, posle svega što se dešavalo prethodnih dana i posle gromoglasnih najava uvođenja principa profesionalizacije i departizacije u javnim preduzećima, kada očekuje premijer prve efekte te svoje oštre preporuke koju je uputio organima rukovođenja u javnim preduzećima, pre svega upravnim odborima i koliko će direktora po toj odluci, po toj preporuci biti imenovano do kraja ove godine, a s obzirom na mandate koji su u toku. Koliko sam uspeo da shvatim iz medija, reč je samo o dva direktorska mesta, odnosno, zamene onih ljudi koji su u statusu VD. Paralelno se pojavila informacija da će kadrovska komisija Vlade i dalje davati poslednju reč u tim imenovanjima.

Želeo bih samo da podsetim premijera i na taj skandalozan slučaj koji se desio protekle nedelje ili pre desetak dana, dakle, imenovani su novi Upravni i Nadzorni odbor, javnog preduzeća odnosno, državnog preduzeća aerodrom "Nikola Tesla" u kome država ima nešto oko 83,1% akcija, čini mi se po poslednjim podacima iz centralnog registra hartija od vrednosti u kojoj su praktično ponovo imenovani svi oni ljudi koji su i do sada bili u Upravnom i Nadzornom odboru, a reč je isključivo o partijskim kadrovima.

Sada to više i nije problem da se u upravne odbore javnih preduzeća ili državnih preduzeća imenuju visoko pozicionirani partijski kadrovi, s obzirom da je, mesečna naknada ograničena na 32 ili 33 hiljade dinara, čini mi se, mislim da je opalo interesovanje za te funkcije, što nas dovodi u novu opasnost, ranije su bar na tim pozicijama bili ljudi koji su zainteresovaniji za ono što se u firmi dešava ili makar imaju veću količinu znanja. Samo da vas podsetim da je u nadzorni odbor preduzeća aerodrom "Nikola Tesla" imenovan i jedan od kadrova, jedne od vladajućih partija, mislim da je SPS u pitanju.

Dakle, čovek je trgovac po zanimanju u svo poštovanje prema tom, hajde da kažem plemenitom pozivu. Nisam siguran da je taj čovek u stanju na profesionalan i odgovoran način da kontroliše poslovanje firme koja je prošle godine imala, ukupan godišnji prihod od preko 60 miliona evra. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje za premijera, koliko iznose dugovi države odnosno, javnih i državnih preduzeća prema privredi a ne samo prema malim i srednjim preduzećima o kojima je govorio gospodin Todorović, nego generalno prema privredi, dakle od početka ove godine do 1. jula i koliki je prosečan rok plaćanja obaveza. Gospodin Todorović je delimično o tome govorio, mislim da mi imamo mnogo veći problem prema trenutno raspoloživim podacima, ukupna dugovanja su veća od jedne milijarde evra.

Pitanje za Vladu je zapravo kada će konačno doneti dugo najavljivanu odluku da sve svoje obaveze prema svojim dobavljačima ili prema svojim klijentima izmiruju u primerenom roku koji je bio najavljivan kao 60 dana. LDP predlaže da to bude 45 dana i mislim da bi to bio vrlo važan korak u tom konačnom uvođenju reda u privrednom životu i povećanju stepena likvidnosti.

Konačno treće pitanje, takođe za predsednika Vlade i za Ministra spoljnih poslova i predsednika Unije profesionalnih tenisera Srbije, Vuka Jeremića. Dakle, mi smo to juče, predsednik poslaničke grupe LDP zatražili i u posebnom pismu gospodinu Mićunoviću, predsedniku Odbora za inostrane poslove ovog parlamenta.

Dakle, da Ministarstvo spoljnih poslova dostavi ovom parlamentu, Odboru za inostrane poslove sve protesne note koje je primila od 1. januara 2007. godine do danas. Dakle, praktično u ova dva mandata koja pokriva ministar Jeremić

kako bismo mogli da vidimo u kojoj meri ministar zloupotrebljava svoju funkciju i služi praktično kao megafon između određenog kruga zemalja koje iz svojih razloga pokušavaju da upute primedbe nezadovoljne onim što se u ovom parlamentu govori a ministar to očigledno koristi za svoje političke obračune sa LDP a u ovom najnovijem slučaju očigledno i sa gospodinom Mićunovićem nakon onog incidenta koji se desio na sednici Odbora, čini mi se pre dva ili tri meseca.

Mislim da je to važna informacija koju moramo da imamo. Mislim samo na zvanične diplomatske, odnosno protestne note. Ovi protesti koji dolaze zbog ponašanja ministra Jeremića koji javno izražava svoje navijačke strasti ili čak pokušava da određuje ko će biti prvak ove zemlje u fudbalu. Te vrste protesta koje dolaze iz drugih klubova prosto ne moraju da budu dostavljene ovom parlamentu. Mislim da smo tu vrstu odgovora videli vrlo jasno u javnosti. Hvala vam.

Mislim da se gospodin Čolaković prijavio, nisam siguran, mislim da je to redosled, ali dobro.

Uvažena potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste ministre potrošili, ako sam dobro video, tri minuta i pet sekundi na obrazloženje ovog zakona. Slažem se makar sa polovinom onoga što ste rekli, da niste sigurni da je ovo pravi odgovor na sve one probleme koje naš politički sistem ima i na centralnom nivou i na nivou svih lokalnih samouprava u Srbiji. LDP se slaže sa tom vašom ocenom. Jedina razlika između nas je što ste vi predložili ovaj zakon i danas ga branite ovde u ime Vlade koja je njegov zvanični predlagač, a mi ćemo glasati protiv ovog zakona u onom trenutku kada bude došao dan za glasanje.

Razlozi zbog kojih je LDP protiv ovog zakona su zapravo potpuno identični onima o kojima smo govorili pre nekoliko nedelja ili nešto više od mesec dana, kada smo ovde vodili raspravo o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. Najpre, ne mislim da imamo pravo da idemo tim tempom kornjače ili puža u reforme našeg političkog sistema, koji ste vi na neki način ovde preporučili pre nekoliko trenutaka. Nekoliko godina se o ovom problemu raspravlja, a zakon koji danas menjamo ili dopunjujemo je star četiri i po do pet godina, ako se ne varam. Sa velikim entuzijazmom je on i tada obrazlagan kao posledica novog Ustava, novih demokratskih odnosa, odnosa u društvu.

U međuvremenu smo imali situaciju da lokalne samouprave ili ovaj parlament, ako govorimo o Zakonu o izboru narodnih poslanika, funkcionišu na taj način da su praktično najurgentniji ili najozbiljnije primedbe koje su dolazile i od Venecijanske komisije i od Evropske komisije bile usmerene na rešavanje ovog problema. Ako govorimo o usvajanju evropskih standarda, vi ste u nekoliko navrata pomenuli standarde koje treba da donese ovaj zakon. Mislim da u ovom zakonu nema, odnosno u izmenama zakona nema praktično nijednog evropskog standarda. Recite mi neku evropsku državu koja na ovaj način reguliše pitanje redosleda na listi, odnosno načina na koji kandidati sa liste ulaze u sastav budućih parlamenata, i lokalnih parlamenata i parlamenta koji funkcioniše na nivou centralne države?

Prosto, taj pristup da u svemu moramo da budemo izuzetak, pa ćemo mi nekim svojim tempom dostići one prave evropske standarde, nas neće nikuda odvesti. Pogotovo zbog toga što i vi i ja znamo da se praktično ništa neće dogoditi do sledećih izbora, da vrlo teško da će pitanje uređenja političkog sistema biti jedno od ključnih pitanja kada se budu vodili pregovori ili razgovori o programu, planu rada naredne koalicije i naredne vladajuće koalicije, kao što to nije bio slučaj ni pre tri godine kada je pravljena ova vlada.

Što se tiče LDP, mi ćemo na tome insistirati posle sledećih izbora, koje očekujemo početkom ili u rano proleće naredne godine. Pošto ste već danas ovde, mislim da nam dugujete i odgovore na nekoliko konkretnijih, pre svega, političkih pitanja koja su se ovih dana pojavila u javnosti. Jedno od tih pitanja je pitanje istovremenog ili razdvojenog održavanja lokalnih, pokrajinskih i parlamentarnih izbora. To je značajno i sa stanovišta ovog zakona koji je danas pred nama. Drugo pitanje je zbog čega imamo danas ovu praktično nepotrebnu sednicu?

Mi smo ovaj zakon mogli da usvojimo i pre nekoliko nedelja kada smo razgovarali o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. Ne znam šta se to dogodilo u ovih mesec dana, pa smo danas dobili praktično identičan tekst zakona, iako se u međuvremenu spekulisalo u javnosti sa različitim drugim predlozima. Najpre se spekulisalo da je ministar Žarko Obradović, potpredsednik ili zamenik predsednika SPS, insistira na stavu svoje partije da najpre budu održani lokalni izbori, a onda parlamentarni izbori. Jedna od političkih stranaka u ovom parlamentu vrlo se oštro zalagala za to da se ponovo vrati sistem neposrednog izbora

makar gradonačelnika, iako se taj sistem pokazao kao katastrofalan u onom periodu 2004. – 2008. godine, kada je bio primenjivan u Srbiji.

Vaša partija i neke druge političke partije su i po ovom pitanju ostale prosto neme, iako ste vi u prethodnim godinama vrlo često pokušavali da nametnete tu temu reforme izbornog zakonodavstva, očigledno neuspešno. Imam razumevanja za to vaše nezadovoljstvo što u tome niste uspeli, bez obzira šta mi mislimo ili šta smo mislili o tom nacrtu zakona ili predlogu zakona koji ste promovisali pre dve i po godine.

Znate šta, kada obavljate takvu dužnost, kada vodite ministarstvo čija su praktično jedina zaduženja funkcionisanje lokalnih samouprava i vođenje računa o funkcionisanju državne uprave, onda je ovo jedno od najkrupnijih pitanja i vaš politički i lični neuspeh da nametnete ozbiljniju reformu bi morao da vodi nekim ozbiljnijim posledicama, a da ne kažem makar povlačenju političkog poteza, ili odlasku sa funkcije na kojoj se nalazite već nekoliko godina.

Što se tiče efekata ovog zakona na politički sistem, oni će biti katastrofalni. Vi to vrlo dobro znate. Ona situacija koja je sada bila najveća primedba od strane Evropske komisije i Venecijanske komisije, dakle, da stranke praktično arbitražno odlučuju o tome ko će biti njihovi politički predstavnici u lokalnim ili nacionalnim parlamentima, ali će i dalje funkcionisati gotovo na isti način, osim što će biti na neki način još gora, još katastrofalnija.

Dakle, taj trenutak kada stranka suvereno odlučuje ko će biti na kom mestu na njenoj listi se sada pomera unapred, odnosno odbornici će na kraju postati u gradskim i opštinskim skupštinama oni za koje najuže rukovodstvo stranke u slučaju lokalnih izbora najuže rukovodstvo stranke na lokalu pre raspisivanja izbora, odnosno u trenutku raspisivanja izbora odluči da su najbolji predstavnici. Time se potpuno umrtvljuje politički život u ovoj zemlji i vi to odlično znate. Da nije tako i druge države bi imale sličan sistem.

Na stranu to što se efekti ovakvog zakona praktično mogu zaobići masovnim podnošenjem ostavki ili neprihvatanjem mandata na strani onih kandidata koji po redosledu sa liste budu izabrani, a onda ne uđu u sastave lokalnih parlamenata, ili posle nekoliko dana, ili nekoliko nedelja ta mesta napuste. Bilo bi zanimljivo da danas vidimo kakva je politička krvna slika po tim lokalnim parlamentima širom Srbije, koliko je od onih ljudi koji su postali odbornici tamo sredinom maja 2008. godine, koliko se i danas nalazi na istim pozicijama i videćete da vi ovakvim zaključavanjem liste ne možete da ostvarite taj cilj koji je navodno projektovan, a to je da građani unapred znaju ko će biti njihovi predstavnici u budućem sastavu organa jedinica lokalne samouprave.

Ovo pogotovo u situaciji kada svaka od stranaka vladajuće koalicije u predstojeći izborni proces ulazi sa nekakvim svojim prioritetima ili svojim zahtevima u odnosu na buduće i koalicione sastave i koalicione liste i onoga što će biti prioriteti u narednom periodu.

To su generalne primedbe koje ima LDP. Mi razumemo zbog čega ste, čak i od ovih načela koja ste postavili u Predlogu zakona na nekim mestima odustali, zbog potrebe da ovaj zakon ima 126 poslanika u ovom parlamentu, pa otud odstupanje od pravila kada su u pitanju koalicione liste, odnosno zamena kandidata iz određenih stranaka nakon podnošenja ostavke. Otud to pravilo o vraćanju, praktično, u odborničke klupe onih koji su u jednom trenutku zauzimali pozicije u izvršnoj vlasti, u lokalnoj samoupravi itd. Van toga ostaju te manje-više tehničke izmene o kojima ste i vi govorili, koje su posledica novog sistema uređenja sudova u ovoj zemlji.

Pošto ste vi, praktično, prvi predstavnik Vlade iz tih resora, nakon usvajanja izmena Zakona o finansiranju jedinica lokalne samouprave ovde u parlamentu, zamolio bih vas da, u trenutku kada u ovoj raspravi bude prilika za to, odnosno kada odgovarate na ono što su primedbe i komentari poslanika, možda malo porazgovaramo i o očekivanim efektima tog zakona. Do kraja godine sigurno ćete biti ministar. Vidim da nećete ni na koji način povlačiti te političke poteze i odlaske, o kojima sam maločas govorio.

Dakle, kakve finansijske i političke efekte očekujete od tog zakona, kako komentarišete ono što je postignuto kao dogovor protekle nedelje na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta o podizanju neoporezivog dela zarade i na koji način će se to odraziti na funkcionisanje lokalnih samouprava, odnosno na njihove projektovane prihode do kraja ove godine? Da li ministarstvo koje vodite u tom smislu planira bilo kakvu vrstu aktivnosti koja bi donekle neutralisala efekte tih promena zakona i zakonskih odredbi?

Poslednji krug pitanja i koji je relevantan i čime se ovaj zakon ne bavi, a što pravi mnogo ozbiljnije probleme kada je u pitanju odnos građana prema organima vlasti u jedinicama lokalne samouprave, to je pitanje javnih preduzeća ili javnih sistema u jedinicama lokalne samouprave. Svi znamo da odbornička mesta u opštinama, pa i u gradovima, nisu najatraktivnija politička mesta koja su na političkoj pijaci u vreme izbora. Odbornici manje-više nisu profesionalci u skupštinama gradova i opština. Oni se sastaju nekoliko puta mesečno ili godišnje, za to dobijaju određenu relativno malu naknadu. Ono gde se odvija i politički život i gde se meri politička i ekonomska moć u gradovima i opštinama su javna preduzeća, javne ustanove i sve ono što prati tu vrstu podele političke moći.

Bez obzira na ovaj zakon, i ako on bude usvojen, građani neće više imati uticaja na to ko će biti direktori lokalnih javnih preduzeća, koja tokom godine ili koriste najveći deo lokalnih budžeta onih poreskih davanja koja oni daju ili su već u ovih nekoliko godina dospela do tog nivoa zaduženosti da u potpunosti zavise ili od svojih poverilaca ili od republičkih javnih preduzeća i republičke Vlade, koja u nekim konkretnim slučajevima, recimo, ima desetak gradova i opština u Srbiji koji ni jednu grejnu sezonu ne mogu da započnu bez donacija iz republičkih robnih rezervi ili samog NIS, kada su u pitanju NIS i drugi energenti.

Naravno da ovo nije doba godine kada se može na ozbiljan način o ovome razgovarati. Vlada je odlučila da sa ovim predlogom sada dođe pred ovaj parlament. Tako je jedna od političkih ideja da se u potpunosti razjasni situacija oko toga kada će biti održavani izbori, odnosno da li ćemo imati zajedničke parlamentarne i lokalne izbore u istom trenutku, na početku sledeće godine. Onda taj deo inicijative pozdravljam, pošto bi za Srbiju zaista bilo katastrofalno da period od oktobra, novembra, od mogućeg raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora, sve do početka 2013. godine, odnosno održavanja predsedničkih izbora, provedemo u jednoj nepodnošljivoj predizbornoj kampanji, a predizborne kampanje obično tako izgledaju u ovoj zemlji, na žalost. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je ministre da se vidimo, mi smo pre sedam dana počeli razgovor o ovome, kada ste vi bili jedan od redovnih, onih koji nisu neopravdano izostali, kada smo već kod tih izostanaka koje pokušavate da uvedete u red ovim zakonom, kada ste bili jedan od samo dvojice redovnih ministara iz Vlade onog poslednjeg četvrtka, najavili ste, meni se učinilo, vrlo ambiciozno ovu raspravu koja će danas uslediti i ozbiljan razgovor o situaciji u obrazovanju u Srbiji.
Ovaj razgovor, bar u prepodnevnom delu, jeste na neki način ozbiljan, bez obzira na prilično mali broj poslanika u sali. Nisam siguran da je domet zakonskih izmena koje predlažete tako sveobuhvatan i tako ambiciozan, bez obzira što većina njih ili bar deo njih za LDP nije sporan. Nesporno je da rešava one probleme koje ste vi ovde istakli. U nekim segmentima mi mislimo ipak na suviše konzervativan način.
Podneli smo neke amandmane. Verujem da ćemo o tome moći da razgovaramo narednih dana i da možda neki amandmani budu prihvaćeni, ali kako ste ispravno primetili, ovo jeste načelna rasprava, kako se u nekim zemljama kaže – prvo načelno čitanje. Ovde, pre svega, treba da se govori o politici, o obrazovnoj politici, o onome što u tom političkom smislu vi kao predstavnik vladajuće koalicije ili svoje stranke ili predstavnici stranaka u parlamentu, pre svega opozicionih, predlažu kao moguće rešenje.
Vi ste i u ovom sad odgovoru koji ste davali na izlaganje ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, otvorili nekoliko važnih pitanja. Mislim da je to interesantno za razgovor.
Prvo, uz opasku da ne želite da se vraćate na prethodnu Vladu, ipak ste pomenuli šta ste zatekli i kakvu ste situaciju zatekli i u svom ministarstvu, i u sektoru obrazovanja, i kada je u pitanju nivo budžeta, novčana sredstva koja su namenjena, kao i sve druge stvari.
Političari donose političke odluke, a pretpostavljam da ih donose u odnosu na neke prioritete koje imaju. Kada ste ušli u ovu Vladu, čini mi se da je sutra tačno tri godine od kako je formirana ova Vlada, ipak ste izabrali neke prioritete. Zahtev vaše stranke, vaše koalicije je bio usmeren prema jednom drugom delu budžeta. Vi ste jednokratnom odlukom odlučili da penzije podignete, čini mi se, tada za 10% i na to je otišlo oko 500 miliona evra. Mogli ste doneti i drugačiju odluku, da na taj način podignete, recimo budžet Ministarstva prosvete.
Ne sporim vaše prave da donosite ovakvu odluku. Vi ste se iz svojih razloga, koalicionih razloga, potrebe da se napravi ovakva Vlada, opredelili za takvo rešenje. Ti odnosi brojeva su i danas vrlo zanimljivi. Budžet Ministarstva prosvete je, između 115 i 120 milijardi dinara. Je li tako? To je samo polovina sume koja se svake godine izdvaja za tu subvenciju u penzionom fondu.
Gospodin Perić je u sali i nadam se da, makar ovom prilikom neće ovo shvatiti kao generacijsko pitanje, kao pitanje potrebe LDP da uvek i po svaku cenu polemiše sa predstavnicima te partije koju oni pokušavaju da predstave kao napad na čitavu penzionersku populaciju. Mislim da to nije dobar odnos brojeva, pogotovo u društvu koje je u ovakvom stanju i s obzirom na sve one demografske i druge probleme koje i sami pominjali.
Ne verujem, u stvari, mislim da i ta povišica od 10% nije otišla na kvalitet života samih penzionera. Većina penzionera je to uložila to u svoju decu ili one koji su korisnici ovog zakona. Tako da se sve na kraju svodi i svede na isto, bez obzira što je u pitanju iznos od 1.000 ili 1.500 dinara, kako vi kažete.
Još malo o politci. Ovde ste razgovarali, odnosno na neki način odgovarali na pitanje koje je profesor Ranđelović izneo, a tiče se udžbenika i vaše uloge u procesu odobravanja udžbenika i odlučivanja o tome. Znate šta, bez obzira što te formalne odredbe, vi kao, s obzirom da ste potpredsednik SPS, ipak imate posebnu odgovornost u tom procesu. Ne zbog toga što je u javnosti opravdano ili ne, stvorena slika o vama da pripadate, kako bi se reklo "Hard lajnerima" ili tvrđoj struji u SPS. Uopšte o tome ne razgovaram, da li je to opravdano ili nije. Ali, ako je na odgovornom mestu ili na mestu direktoru Zavoda za unapređenje obrazovanja osoba koja je, na ovaj ili onaj način, vezana za vašu partiju ili makar u istoriji vaše partije u prethodnih 20 ili 25 godina, iako se ona na ovaj način ponela prema udžbeniku koji je predložio profesor i bivši ambasador Simić, onda mislim da imate posebnu odgovornost da na ta pitanja odgovorite. Pogotovo i zbog ovog što ste govorili, o recimo, situaciji u Nišu gde 30 godina nije izgrađen studentski dom, ako sam dobro shvatio.
Znate šta, to ipak ima veze sa krajem 80-tih godina. Tada se nije gradio studentski dom. Išlo se na Gazimestan, pa na Ušće, pa 2008. godine, 21. februara škole nisu radile čitav jedan dan, da bi učenici i prosvetni radnici došli na miting Kosovo je Srbija. Vidim da se ne slažete, ali postoje formalna odluka gospodina Lončara koji je doneo takvu odluku. Tog dana su učenici osnovnih, srednjih škola i prosvetni radnici, iz Ministarstva prosvete bili pozvani na miting, koji se od odbrane Kosova pretvorio u krađu po beogradskim lokalima i spaljivanju jedne ambasade.
Zbog toga postoje ozbiljni problemi danas u obrazovnom sistemu. Nasilje u školi, diskriminacija u školi, pa takvo izostajanje u školi ima svoj uzrok, između ostalog, i u takvom političkom ponašanju. Ne samo u obesti dece, u njihovoj lenjosti ili potrebi da se na svaki način, u tim adolescentskim godinama bore protiv jedne ili druge vrste autoriteta. Morate to da priznate.
Generalno, mislim da je jedna od najvećih zabluda ove zemlje da u njoj nema dovoljno novca, ali da ima fenomenalne kadrove. Gospodin Ilić je o tome delimično govorio. Takva situacija je samo delimično za neke struke tačna. Mnogo toga se izgubilo u proteklih 20 ili 25 godina.
Pred sobom imam jedno ozbiljno istraživanje. Nemojte sumnjati u relevantnost agencije koja je to uradila. Uradila ju je najveća srpska agencija za istraživanje javnog mnjenja "Ipsus strateški marketing", ista ona čije rezultate gledate ili analizirate kada raspravljate o tome, da li lokalni i parlamentarni izbori treba da budu održani u istom terminu, ili odvojeno, čime ste se posebno bavili ovih dana.
Ti rezultati su poražavajući. Oni obuhvataju ukupnu populaciju Srbije. Ne samo njih 800, 900.000 ljudi, mladih ljudi koji su praktično u procesu osnovnog i srednjeg obrazovanja. Pitanja su iz različitih oblasti. Izabrao sam nacionalnu i opštu istoriju, da ne budem optužen da zameram samo što se ne znaju ove, kako bih rekao, mundijalističke ili globalističke stvari. Recimo, 45% građana Srbije ne zna koji događaj označava granicu između stare i nove ere. Na pitanje – ko je bio Martin Luter, 42% građana kaže – vođa crnačkog pokreta u SAD, a ne pokretač protenstantizma. 25% građana Srbije na pitanje prosvetiteljstva je značajna epoha evropske istorije, navedite jednog značajnog prosvetitelja iz tog doba, kaže Rastko Nemanjić, odnosno Sveti Sava. Sveti Sava sasvim sigurno jeste značajan prosvetitelj u istoriji našeg naroda, ali svakako ne spada u evropsko prosvetiteljstvo, za razliku od Rusoa koga navodi samo 1% naših građana. 60% građana ove zemlje misli da su Srbi nosili šajkaču u srednjem veku. To su ogromne zablude koje postoje. 50% misli da je Vuk Branković izdao na Kosovu. Manje od 20% zna šta je motiv "Gernik".
Među tim ljudima koji takve odgovore daju su i ti 20 – 25 generacija, svake godine 70, 80, 90.000 ljudi, u svakoj generaciji koji su završavali naše škole i sa tim problemima se mi danas suočavamo.
Ne verujem da svi oni imaju ovakvu ozbiljnu rupu u znanju zbog toga što su izostajali sa 35 časova, a nisu 25 časova, što pokušava da reši ovaj zakon i što nije sporno za LDP.
U jednom trenutku ste se bavili pitanjem privatizacije – da li je bolja insajderska privatizacija, da li je bolja privatizacija u kojoj se pristupilo posle 2001. godine? Razumem da je to vaš politički i ideološki stav. Uopšte ne vidim kakve to veze ima sa ovim zakonom, ali mislim da i ovi odgovori koje sam vam čitao i generalno situacija i u srpskoj privredi, i u srpskom obrazovanju ima mnogo veze sa onom rečenicom koja je izgovorena negde krajem 80-tih godina, da je zaostalost naša šansa. Ta vrsta ideologije je dolazila iz određenih krugova u ovom društvu, između ostalog, i u ovom krugu kojem pripada sadašnji direktor Zavoda za unapređenje udžbenika.
Kada ste već tu, moram da vas upozorim na još, makar za LDP, neprihvatljiv pristup, tim mladima, o načinu obrazovanja, načinu na koji će oni provoditi radno vreme, a predlog dolazi iz ministarstva koje drže kadrovi ili visoki funkcioner vaše partije. Ta ideja da se ponovo uz Koridor 10 organizuju ogromne radne akcije na kojima će mladi ljudi izgrađivati omladinska naselja je danas karakterističan samo za Severnu Koreju. Vitim da to postoji kao najava ideje u Srbiji. Ni u jednoj drugoj evropskoj državi, bez obzira da li Nemačka ili Francuska imaju sporove oko pojedinih tačaka svoje istorije, to ne postoji.
Ima konkretnih predloga. LDP, recimo, kada je u pitanju izdvajanje za prosvetni budžet, ima konkretan predlog, da se obavežemo da u narednih pet ili 10 godina možemo razgovarati – trećinu, polovinu, i to je tema za razgovor, rasta BDP da ulažemo u obrazovanje, a ne u neke druge segmente društva. Verujte mi, to će na godišnjem nivou povećati budžet ministarstva za 30 ili 40%. Ona ideja o budžetu koji je tri ili četiri posto koji preostaje nakon izdvajanja za zarade će povećati deset puta. To je vrlo konkretan predlog, uz sve strategije koje će se pripremati i biti gotove, koliko razumem, negde u oktobru, kada ćemo svi, ukoliko se prihvati predlog koji ovih dana vi iznosite u javnosti, očigledno biti u kampanji za lokalne izbore koje najavljujete. Hvala.

To bi bilo tačno gospodine Obradoviću da mi ne živimo u zemlji u kojoj je pre šest do sedam godina u jednom trenutku, a praktično odlukom jedne osobe, tadašnje ministarke koja nije naravno iz vaše stranke, bio potpuno promenjen program biologije za osnovnu školu i izbačena Darvinova teorija. Da li je to tačno ili nije? To se desilo 2004. ili 2005. godine.
Znači, i te kako političko mišljenje i političke odluke mogu da utiču i na sadržaj udžbenika i na sadržaj nastavnih planova i programa. Vi pričate o Srbiji u kojoj ne postoji nikakav partijski uticaj, u zemlji u kojoj je najmoćniji izdavač, direktor najmoćnijeg izdavača je doskorašnji poslanik u ovom parlamentu, visoki funkcioner jedne parlamentarne stranke. To da li je direktor zavoda blizak vama ili nije, nisam govorio u tehničkom smislu, više sam govorio, kako da vam kažem ovde se ipak radi o jednom istorijskom pitanju koje je relevantno i sa pozicije vaše stranke, vas kao čoveka, promene u politici koje vaša stranka usvojila, primenila u prethodne tri godine, da ne kažem u prethodnih 10 godina.
Zbog toga je to pitanje interesantno u javnosti. Ne mislim da je uopšte loše što se pitanje otvorilo, najmanje je u tome bitno da li je knjiga odštampana ili nije ili privatni interesi izdavača gospodina Simića. To su marginalne, efermane pojave u ovom slučaju. Dakle, samo sam o tome želeo da govorim. Vi ste pomenuli Beograd, ajde da govorimo malo i o tome. Mislim da ipak postoji razlika između politike koja se vodi na nivou Beograda i na nivou Republičke Vlade.
Tamo se ipak, odluke donose na jedan usaglašen način, pa se tako i sprovode na nivou koji je lokalan, mnogo više praktičan, a mnogo manje politički u odnosu na ovo. Na nivou Republičke Vlade nije tako i mi uvek imamo problem da shvatimo da li vi ili bilo ko od drugih ministara iznosi stav svoje partije, svoj stav ili stav Vlade. Vi ste recimo danas u raspravi izneli stav koji je direktno suprotan jednoj drugoj članici vladajuće koalicije, a to je da će opštine dobiti novac na osnovu zakona koji je ovde usvojen na predlog G17 plus, a da onda treba da dobiju i nova prava ili nove obaveze, zavisno sa koje strane gledate. To je direktno suprotno stavu političke stranke G17 plus.

Samo trideset sekundi, nisam čuo šta ste rekli, nisam rekla da je istorija efermena i marginalna, rekao sam da je taj deo problema efemeran i marginalan. Mislim da ste komentarisali ono što sam govorio. Žao mi je što sam pomenuo vašu partiju, nadam se da time nisam izazvao tu vrstu vaše reakcije u pola glasa.
Kad sam se već javio, još trideset sekundi, postojala su vremena ja sam tada išao u školu, kad su se već odštampani udžbenici menjali da bi se doštampala ne znam u geografiji, recimo, poglavlje Srpska Republika, BiH ili Srpska Republika Krajina. Slažem se da već odštampane udžbenike dopunjavati u skladu sa dnevno političkim događajima.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću vreme poslaničke grupe. Naravno, poslanici LDP su, takođe, podneli amandman na ovaj član sa zahtevom da se praktično briše, odnosno da iznosi administrativnih taksi za ove dve stavke, odnosno za sredstva za zaštitu bilja i sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta ostanu na onom nivou koji je do sada postojao. Gospodin Krasić tu jeste potpuno u pravu, ni iz samog zakona ni iz obrazloženja koji su navedeni kao razlog da se naši i još neki amandmani odbiju, nije jasno u čemu je procedura postala toliko komplikovanija, odnosno zbog čega su troškovi rada državnih organa kod izdavanja ovih sertifikata, odnosno rešenja za stavljanja u promet, postali toliko veći da se predlaže povećanje taksi u iznosu koji u jednom slučaju već tri puta, u drugom pet ili šest puta, odnosno 45 hiljada dinara i gotovo 90 hiljada dinara.
Uz put taj iznos od 89 ili 90 hiljada dinara, čini mi se, jedan je od najvećih iznosa republičke adminstrativne takse po ovom zakonu. On je uporediv otprilike tolika taksa koja se plaća u slučaju proširenja rudarskih kopova, odnosno polja za eksploataciju. Zaista ne vidim da su te dve situacije uopšte uporedive u bilo kom smislu. U smislu komplikovanosti ili kako vi na jednom mestu kažete kod obrazloženja zbog koga odbijate jedan naš drugi amandman, tog kompleksnog i multidisciplinarnog pristupa. Sa druge strane, ako hoćete da gađate ili da se usmeravate na ekonomsku snagu onog ko podnosi zakon, tu, takođe, ne postoji ni jedan opravdan razlog.
Takođe mislim da ovaj pristup nije dobar, generalno nije dobar. Dakle, ne mogu se obrazloženja za poskupljenje republičkih taksi bazirati na tome da je svako ministarstvo uradilo analizu u okviru svog resora i Ministarstvu finansija poslalo zahteve. To je legitimno sa tog ili stručnog ili birokratskog nivoa, ali zbog toga postoje ministar finansija, koji uglavnom političar kao u svakoj ozbiljnoj zemlji, i premijer ili predsednik Vlade koji je bez izuzetka političar, i on vodi računa o tome kako će biti definisana i taksena politika i poreska i fiskalna politika i fiskalna politika generalno.
Sa ovakvom strukturom javnih prihoda, apsolutno u svako u ovoj zemlji veruje da ministarstva kreiraju zahteve, na taj način što u odnosu na sredstva koja su im potrebna da pokriju svoje redovne, administrativne i sve druge troškove koje imaju, postavljaju iznose taksi. Stručnjaci iz ministarstava i iz Ministarstva finansija iz vašeg ministarstva, gospodine Petroviću, i iz svih drugih ne moraju o tome da vode računa. Vi se jako dugo bavite politikom i vi znate da ovakve stvari određuju stav javnog mnjenja prema političarima, prema Vladi, da su svi oni građani koji su juče bili oduševljeni uspehom na Vimbldonu, jutros kad su podneli neki zahtev pred organom državne administracije, zaboravili taj veliki uspeh, ako su nezadovoljni visinom takse, a uglavnom su nezadovoljni. Kao i da će to na kraju proizvesti posledice koje, verujte mi, niko od nas ne želi. Da će to stvoriti mnogo veći prostor populističkim partijama, nekakvim novim idejama o hlebu od tri dinara, nego onim partijama koje su proevropski i koje i ovakve zakone moraju da menjaju u skladu sa potrebama harmonizacije našeg zakonodavstva sa pravilima EU.
Vi ste u pravu kada kažete da krajnjeg potrošača jednokratno plaćanje ovakve takse za ova sredstva neće mnogo opteretiti. Verovatno neće uopšte dovesti do povećanja cene u odnosu na sadašnju cenu. Ako gledamo investicioni potencijal, poslovnu klimu ove zemlje to će naneti ogromnu štetu. Svetska banka sve druge institucije koje se time bave, ne rade tako precizne računice koliko će na kraju poskupeti neko sredstvo za zaštitu bilja. Broje procedure, broje dane koji su potrebni da bi se određena procedura zadovoljila, broje onaj period vremena koji je potreban da određenu dozvolu dobijete. Bilo bi dobro, mislim da to nismo ni u jednom trenutku u ovoj raspravi dobili kao informaciju, kakvi su zapravo neto efekti ovog zakona? Za koliko je veći budžetski prihod i za koliko očekujete veći budžetski prihod u drugoj polovini godine? Ovaj zakon će se primenjivati nešto manje od šest meseci. Kako će se to odraziti na funkcionisanje budžeta. Gospodin Petrović je u jednom trenutku pomenuo da već polako počinju pripreme za usvajanje budžeta ili za pripremu budžeta za sledeću godinu. One bi, već doduše, po Zakonu o budžetskom sistemu morale da budu gotovo u završnoj fazi. Bilo bi dobro da o tome razgovaramo i sa aspekta poljoprivrede a i sa aspekta ovog zakona.
Nije dobro da država tako funkcioniše u mnogim oblastima. Zbog toga postoje problemi Galenike, funkcionisanje Penzionog fonda, Fonda zdravstvenog osiguranja. Taj pristup zaista jeste potpuno pogrešan. Ne može država i njeni, hajde da kažem, paradržavni organi, kao što su ovi fondovi, unapred da definišu svoje troškove i da ima određeni broj zaposlenih, da programira troškove nabavke vozila, svih drugih troškova, a da onda po tome postavi opredeljenje za građane. To je razlog za mnoge probleme u ovoj zemlji.
Kad bi se taj pristup napustio, recimo mogli bismo konačno da uvedemo pravilo da lekarski recept apsolutno na identičan način važi i u državnom i privatnom sektoru. Pošto naša država ima ambiciju da unapred definisan broj državnih apoteka finansira svake godine praktično preko Fonda za zdravstveno osiguranje, onda ne ostane ništa za građane, odnosno za one koji se tim poslom bave na privatnom tržištu. Kad taj sistem držite 20 godina, onda se dogodi Galenika, a pogotovo ako se u međuvremenu Galenika državnom odlukom, administrativnom merom, krene da preuzima i svoje dobavljače ili svoje partnere na tržištu, oni koji treba da budu disktributeri njenih proizvoda.
Dakle, ova rasprava je otprilike pri kraju, možda bi trebalo da je preusmeri u nekom drugom pravcu, odnosno da počnemo da razgovaramo o nekim konkretnim brojevima. Hvala.

Ministar je bar iskren, ali ovo što on govori je potpuno suprotno ideji taksenog sistema. Ako želite da pogodite nečiju ekonomsku snagu, onda to uradite kroz porez. Porez služi tome. To ne možete da uradite kroz taksenu politiku zato što taksena politika se zasniva na tome da postoji jedna vrsta usluge, jedan krug, obim poslova koje obavi državni organ i za to naplati cenu, odnosno taksu, ne na tržištu, izvinite, ne postoji slobodno tržište, država je monopolista u ovom poslu, samo ona može da radi.
Ovaj drugi deo obrazloženja, da se država praktično, odnosno njeni organi, pojavljuju kao učesnici na tržištu pružanja pravnih usluga, odnosno tumačenja propisa, je takođe neopravdan. Ne može država da se bavi nekom vrstom nadri pisarstva. Znači kompanije, privredna društva, preduzetnici, šta god obuhvata ovaj tarifni broj, ili imaju odgovarajuću stručnu radnu snagu ili nemaju. Od toga da li imaju ili nemaju će između ostalog zavisiti i njihov uspeh na tržištu. Ne može država tu da se pojavljuje kao neko ko nudi svoju uslugu u njihovom svakodnevnom poslovanju. Da ne pričamo o tome da se smisao ove odredbe ili domet ove odredbe može praktično poništiti tako što će se formalno pojavljivati neko kao fizičko lice koje će tražiti određenu vrstu objašnjenja ili tumačenja od državnog organa.
Drugo, ova vrsta usluge nije napravljena za to da pravno lice vrlo često svako malo koristi takvu vrstu usluge. Tumačenje republičkih propisa postoji ili je predviđeno kao kategorija samo u onim, tako bi trebalo da bude, načelno retkim situacijama kada postoji neka ozbiljna nejasnoća u tumačenju ili dometu važenja nekog pravnog propisa. Ne može to da bude zamena za to što kompanija nema pravnike ili odgovarajuće stručnjake u svom sastavu ili među svojim zaposlenima.
Zbog čega je ovo pogrešno? Zbog toga što je onda besmisleno da usvojite amandman na zakon o privrednim društvima. Gospođa Čomić je tu, ona je bila i podnosilac tog amandmana, da osnivački kapital kao društvo sa ograničenom odgovornošću bude 100 dinara, a da onda napravite ovakvu vrstu diskriminacije u plaćanju takse za objašnjenja republičkih propisa, odnosno 1.000 dinara za fizička lica i 10.000 dinara za pravna lica. To građanima, preduzetnicima, privrednim društvima izgleda kao neka vrsta prevare, iako znam da to nije bila namera ni Vlade ni predlagača ovog zakona.
Imaćete hiljade, desetina hiljada praktično poslovno mrtvih privrednih subjekata koji će formalno biti registrovani, uvedeni u baze podataka APR, a onda neće moći da ispune ni ove minimalne obaveze kojima ovaj zakon nameće i koje su prosto normalne u poslovnom prometu. To ugrožava i pravnu sigurnost i poziciju trećih lica u odnosu na takve firme. Ne možete da njihov ljudski potencijal, ljudske resurse potrošite na taj način što ćete ih kažnjavati u onoj situaciji kada je neki zakon ili uredba ili bilo koji drugi propis republičkog ranga koji je Vlada donela ili neki državni organ tako što ćete ih primoravati da plaćaju deset puta višu taksu od fizičkih lica.

Uvažena potpredsednice, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na početku zaista moram da primetim da je potpuno ne prihvatljiva atmosfera u kojoj se održava ova sednica. Način na koji se Vlada ponaša je direktno kršenje člana 205. Poslovnika ove skupštine, kojim je propisana obaveza Vlade da najkasnije tri dana pre ovog četvrtka, pre dana održavanja ovog popodnevnog dela sednice, obavesti Narodnu skupštinu koji ministri neće moći da prisustvuju ovoj sednici. Podrazumeva se, ne, dakle, oni koji će moći da dođi, nego oni koji neće, pošto se podrazumeva da Vlada funkcioniše na normalan i odgovoran način prema parlamentu i da samo, izuzetno neki od ministara neće doći.
Danas ste vi ovde. Teško je od vas da dobijemo bilo koji odgovor na pitanja koja smo želeli da postavimo, pogotovo na ona koja dolaze iz oblasti ekonomije. Gospodine Obradoviću, vi ste, uz sav trud, gospodinu Iliću pokušali da pružite manje više formalno pravni odgovor. To nije suština poslovanja ovog parlamenta. Gospodin Stanković je već jednom bio ovde u ovoj situaciji prisutan i prihvatio je sve kritike opozicionih narodnih poslanika i u međuvremenu se ništa nije dogodilo, osim što je, čini mi se, jednim delom počeo da poprima manire rada ove vlade u koju je došao pre dva ili tri meseca.
Naravno da postoje razlozi da se radi rebalans budžeta. Uopšte nije bitno da li su oni formalno pravni. To je i moje pitanje. Ovaj parlament je pre nekoliko dana usvojio zakon kojim se predviđa nova budžetska obaveza u budžetu Srbije od 10 milijardi dinara. Kako onda ne postoji ekonomski razlog da bude urađen rebalans budžeta? Ili, ako hoćete da mi odgovorite na drugi način, a ne na onaj koji ste malopre probali da date, iz kojih će se sredstava i sa kojih stavki odreći vaše Ministarstvo prosvete? I za gospodina Stankovića isto pitanje – kog novca će se odreći Ministarstvo zdravlja, da bi ovaj predizborni adut stranke koja je vas je predložila na mesto ministra, G17 plus, odnosno URS mogu da se realizuje? Samo u ovoj godini je to 10 milijardi dinara.

Vrlo sam zadovoljan ovim odgovorom. Gospodine Stankoviću, to su zapravo bili argumenti i LDP ali i drugih opozicionih stranaka u trenutku kada smo osporavali taj besmisleni predlog zakona. Verujem da bi svaki vaš kolega u Vladi mogao da kaže da budžet njegovom ministarstva nije dovoljan. Uostalom, da su budžeti dovoljni, Srbija bi drugačije izgledala, a budžet ne bi imao deficit od oko 100 milijardi dinara u ovoj godini, 140 ili 150 milijardi dinara u sledećoj godini. Samo, znate šta, Vlada je politički organ, a vladajuća koalicija koja čini tu vladu, pre nego što dođe u parlament sa nekim besmislenim predlozima zakona, prvo bi između sebe morala da definiše svoju politiku.
Gospodin Obradović je nešto duže u Vladi i nemojte se ljutiti, sa nešto više političkog iskustva, pa je očigledno iz tih razloga izbegao odgovor na ovo pitanje. Ne smem ni da zamislim šta će se desiti krajem avgusta, početkom septembra, kako će prosvetnim radnicima probati da objasni u najavi nekog novog štrajka da nema sredstava za njih ili da nema rebalansa, kao što je bilo pre nekoliko meseci, a da se novac rasipa na ovu stranu.
Još jedna stvar, bez obzira da li ćete vi, gospodine Stankoviću, pristati ili nećete pristati na onaj deo budžeta koji je direktno, po Zakonu o budžetu, vezan za Ministarstvo zdravlja i kroz redukciju projekata iz NIP-a koji su ovde najavljeni prošle nedelje, očigledno je da neki investicioni projekti, koji su započeti neće biti završeni, i u sektoru prosvete i u sektoru zdravstva.

Verujem da ste i kod tog zakona u najboljem maniru ove vlade predvideli onu rečenicu - za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Srbije, a onda ćete se sledeće godine, kao i sve vaše kolege, suočiti sa situacijom da se zakon ne sprovodi.