Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Radmila Gerov

Govori

Zahvaljujem predsedniče.
Poštovani ministre, ovo je treći amandman koji sam podnela, a vezan je za izradu projektne dokumentacije za Koridor Istok. To je koridor koji treba da spoji Koridor 10, koji prolazi kroz Srbiju, i Koridor 4, koji ide kroz Rumuniju i Bugarsku.
Naša zemlja želi da postane članica EU i mislim da smo tu potpuno svi saglasni. Ako je to tako, mi onda moramo da pratimo šta se dešava u Evropi. Avgusta ove godine Evropska komisija donela je odluku o novim koridorima. Za period od 2014. do 2020. godine opredeljeno je 26 milijardi evra, za finansiranje puteva koji spajaju te koridore i za izgradnju luka. Izradom ove projektne dokumentacije stvorila bi se mogućnost za ekonomski razvoj opština istočne Srbije, to je 13 opština u četiri okruga. To, osim putne infrastrukture, podrazumeva i železničku infrastrukturu, tj. spajanje „Železnica Srbije“ sa „Železnicom Bugarske“ kod susedne Rumunije i razvijanje luka kao što je Luka „Prahovo“, u Donjem Milanovcu. To je zaista interes ove zemlje.
Koridor 4 je rangiran više u odnosu na Koridor 10 kod EU. Zaista mislim da 0,02% budžeta Republike nije mnogo za izradu projektne dokumentacije. Sinoć sam, gospodine Krstiću, rekla da smatram da, ako je budžet dobro projektovan, sigurno nećete tekuću budžetsku rezervu koristiti pre septembra ili oktobra, jer ukoliko neka sredstva nedostaju, to može da se radi promenom aproprijacije.
Ovim amandmanom ne povećava se budžetski deficit, ostaju isti prihodi i primanja, isti rashodi, ali smatram da je interes ove zemlje da se izradi takva projektna dokumentacija.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Gospodine Krstiću, članom 13. data su ovlašćenja vama, ali kao ministru finansija, naravno, da imate pravo da privremeno obustavite transfer iz budžeta Republike Srbije ili pripadajućeg dela poreza na zarade ili poreza na dobit preduzeća, ukoliko korisnici budžetskih sredstava ne postupaju u skladu sa stavom 1, tj. prioritet u izvršenju rashoda nisu stalni troškovi tekućih popravki, održavanje i materijal.
Mi smo smatrali da treba da se briše: „porez na dobit preduzeća“, bez obzira na činjenicu što deo toga pripada AP Vojvodini, iz razloga što su ovim Zakonom o budžetu prekršena ustavna prava Vojvodine da se iz budžeta opredeli 7% prihoda za AP.
Moram nešto da vas pitam. Vi ste tri meseca ministar finansija. Da li ste u skladu sa ovim članom nekoj lokalnoj samoupravi obustavili prenos transfernih sredstava ili pripadajućeg dela poreza na zarade? Da li možda vaša saradnica može da vam kaže da li je to urađeno u ovoj godini za makar jednu lokalnu samoupravu u Srbiji ili ovaj član zakona stoji da papir trpi sve?
Naime, zašto vas to pitam? Činjenica je da neke lokalne samouprave ne izvršavaju rashode na ovaj način. Kao primer navešću grad Zaječar. Njima prioritet nisu stalni troškovi tekuće popravke, održavanje i materijal. Dok škole nemaju novca za te osnovne troškove, iz budžeta grada se troši na koncerte, televizije i ostalo.
Vi, gospodine ministre, znate da je članom 27ž Zakona o budžetskom sistemu predviđeno da jedinice lokalne samouprave ne mogu da projektuju u budžet sa deficitom većim od 10%. Juče je u tom gradu usvojena odluka o budžetu koja predviđa deficit veći od 10%.
Jeste, vi ste obustavili. To su rokovi o izvršenju komercijalnih transakcija, ali ovde nije to upit.
Ovaj član kaže ovako – ako budžetski korisnik ne plati prvo struju i vodu, a plati npr. prvo troškove koncerta, da vi treba da obustavite transfer.
Konkretno sam vas pitala za grad Zaječar, koji je juče na Skupštini doneo odluku o deficitu. Znači, odluka o budžetu je juče doneta na sednici Skupštine grada Zaječara sa deficitom veći od 10%. To je npr. suprotno članu 27ž Zakona o budžetskom sistemu. Još planiraju preko toga zaduženje od 250 miliona.
Da li Ministarstvo finansija, ne mislim vi lično, ima kontrolu i na koji način može da reaguje kada vam lokalna samouprava predviđa npr. deficit veći i suprotan onom što je po zakonu?
U tom gradu se ne poštuje ovaj član 13. Zato pitam, ministre, da li papir trpi sve, pa onda one lokalne samouprave koje poštuju zakon budu kažnjene u odnosu na one lokalne samouprave koje su politički podobne za ovu Vladu, koji mogu da izvršavaju druge rashode, a onda da na nekim narednim izborima ostave dugove za struju i sve ostale dugove koje praktično trebaju prvo da plate?
Zaista verujem u vaše iskrene namere da uvede finansijsku disciplinu i red vezano za korisnike budžetskih sredstava i način na koji će lokalne samouprave poštovati uputstva i instrukcije koje ste im vi dostavili za plan izrade budžeta za 2014. godinu.
Obzirom i da ste ministar tek tri meseca, hoću samo da vam ukažem još na jednu stvar. Mnoge lokalne samouprave prosto naduvavaju prihode, pa predvide npr. dve milijarde, a ostvarenje bude milijardu i 300. To se radi samo i isključivo zato na određenim pozicijama mogu da troše na ručkove, na kafane itd. Ukoliko hoćete da uvedete red, razmislite o mom predlogu da prihod koji lokalne samouprave predviđaju za narednu godinu mora da bude u odnosu na ostvarenje prihoda koji su imali u prethodnoj godini.
Predsednik Vlade, prvi potpredsednik Vlade, ministri već mesec dana govore građanima ove zemlje da je zemlja u ekonomskoj krizi i da svi moramo da stegnemo kaiš i svi govore o uštedama, a onda kada LDP podnese amandman koji donosi uštede od 30 miliona evra, takav amandman bude odbijen. Da li onda mi jedno pričamo, a drugo želimo da radimo?
Naime, naš amandman se odnosi na to da se troškovi ugostiteljskim uslugama, reprezentacija, poklona, emitovanja i štampanja u 2014. godini ograniče na maksimalno 0,5% prihoda ostvarenih u prvih devet meseci 2013. godine. Na dva primera pokazaću da je zaista moguća ušteda od 30 miliona evra.
Zbog čega je problem da to bude u zakonu? Tačno je, u odgovoru Vlade stoji, da to može da bude uputstvo Ministarstva finansija, koji bi otišao lokalnim samoupravama, ali nije nikakva smetnja da to bude u zakonu.
Dolazim iz opštine Negotin. U prvih devet meseci ove godine, u kafanama je potrošeno milion i po za poklone i piće u zgradi opštine tri i po miliona, a za televizije i emitovanje i štampanje osam miliona i 300 hiljada. To je ukupno 13,5 miliona. Da se prihvati ovaj amandman, ograničenje na celu godinu bi bilo 3,5 miliona. Znači, samo u opštini Negotin uštedelo bi se 10. U susednoj opštini Zaječar ta ušteda bi bila 30 miliona. U te dve opštine ušteda bi bila 350 hiljada evra, pa kada to pomnožimo sa brojem lokalnih samouprava, sa ministarstvima, očigledno je da bi ušteda bila preko 30 miliona evra.
Pozivam sve poslanike, koji zaista žele da se štedi, da prihvate ovaj amandman, a da teret štednje ne pada samo na građane.
Ovakav član 37. postojao je i u prethodnim zakonima o budžetu. Ovde je predviđeno da jedinice lokalne vlasti mogu da planiraju masu sredstava za isplatu plata tako što će masu koju su isplatili u 2013. godini moći da uvećaju za 2%. To bi, ministre, bilo dobro da mnoge lokalne vlasti u prethodnih par meseci nisu primile veliki broj građana, to jest radnika što na određeno, što na neodređeno vreme.
Vi, gospodine Krstiću, nećete moći da primenite ovlašćenja koja imate u ovom članu zakona, jer biste onda sigurno obustavili transfer u preko 90% opština u Srbiji. Vi ste zabranom zapošljavanja u naredne dve godine predvideli da napravite uštedu od 0,15% BDP. Ne što uštede po tom osnovu neće biti, ja mislim da će vam u Zakonu o budžetu biti potrebno dodatna sredstva za plate.
Od septembra meseca krenulo se sa prijemom radnika. U prethodnih nedelju dana, prijem radnika se vrši svuda, gospodine Krstiću. Vi imate najbolju nameru, to što ste ograničili, ali to u praksi nije tako. Na Hidroelektrani „Đerdap 2“ prethodne nedelje su primljeni radnici, u mnogim lokalnim samoupravama takođe.
Koji ćete vi problem imati kao ministar? To što nećete primenjivati član 37. Vi ćete time kršiti zakon. U Zaječaru npr. ukupna masa za plate u ovoj godini je već potrošena. Radnici ne mogu da prime platu za novembar, zato što je masa istrošena. Kada se to projektuje za narednu godinu, oni neće moći da prime platu jedan mesec sa zakašnjenjem i u narednoj godini.
Zato vas pozivam da bar obrišete stav 2. ovog člana, da vi ne snosite kao ministar odgovornost za oni što nećete moći da primenite u praksi.
Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre, kad pogledamo ukupne prihode i primanja, kao i rashode i izdatke, predviđene članom 1. za narednu godinu, onda je potpuno jasno i iz toga može da se vidi da ne postoji optimizam, niti vizija i plan ove Vlade za narednu godinu.
Amandman koji sam podnela odnosi se na to da se izdvoji 200 miliona dinara za potrebe finansiranja projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju Koridora Istok, a umanjenje bi se vršilo iz tekuće budžetske rezerve. Da Vlada ima viziju i plan, da ova Vlada nije troma, ona bi pratila dešavanja u EU. Avgusta ove godine Evropska komisija utvrdila je novu mrežu koridora. Tom novom mrežom predviđeno je devet koridora i Koridor 4, koji prolazi kroz Bugarsku i Rumuniju, je od većeg značaja od Koridora 10 koji prolazi kroz Srbiju.
Evropska komisija i EU opredelila je 26 milijardi evra za period od 2014. do 2020. godine, za finansiranje puteva železničke infrastrukture, za one deonice novih puteva koji spajaju dva koridora a nalaze se blizu luke. Koridor Istok nije neka novina. Za taj koridor i taj plan zna se još od 2006. godine, a predviđen je bio da se radi u periodu od 2008. do 2012. godine.
Da bi država, ministre, konkurisala kod EU, ona mora da ima projektnu dokumentaciju i ovoj zemlji je potrebna nova strategija razvoja saobraćaja. Ova Vlada ne može da bude troma. Mi imamo postojeću strategiju, ona je nažalost prevaziđena. Pregazilo je vreme, pregazila je odluka Evropske komisije. Sada se samo postavlja pitanje – želi li država da dobije novac od EU i da uđe u projekat izgradnje Koridora Istok koji, osim drumskog, obuhvata i železnički saobraćaj, ili to ne želi?
Meni je potpuno jasno da država ima veliki deficit, kao što mi je jasno i to da ova Vlada nije spremna. Rekli ste da naredne godine ne predviđate velike reforme, bar reforme nisu predviđene ovim budžetom, nego da ćete tek videti na koji način ćete vršiti reforme, a sve one koje nisu vršene unazad u prethodnih 10 godina.
Ali, ako projektnu dokumentaciju za taj put ne uradimo sada, sredstva koja su opredeljena za 2014. godinu, ta sredstva će uzeti neko drugi. Neće to iskoristiti država Srbija. Sav tranzit, ministre, trenutno ide kroz Rumuniju i Bugarsku, vezan za zemlje zapadne Evrope, jer je most kod Kalafat – Vidin završen. Država već ima 40% umanjen tranzit zbog tog Koridora 4. Na ovaj način bi mi spojili Koridor 10 i Koridor 4. Niko ne traži da država finansira izgradnju tog koridora. Meni je potpuno jasno da država za to nema para. Potpuno mi je jasno i da država može iz tekuće budžetske rezerve da izdvoji sredstva za finansiranje projektne dokumentacije i to nisu velika sredstva, bez obzira na veliki deficit koji ima ova zemlja, velika sredstva za državu. Mislim da je to prioritet svih opština u istočnoj Srbiji. To je prioritet četiri okruga i 13 opština, pa ipak i ti građani koji žive tamo doprinose prihodima budžeta, a i od tih građana, od onoga što oni izdvajaju za budžet Republike Srbije, odvajaju se sredstva za gubitaše, pa npr. „Srbijagas“, a mi tako nešto uopšte ne koristimo u istočnoj Srbiji.
Ukoliko država zaista toleriše pojedina javna preduzeća, otpisuje im dugove, onda smatram da mi iz istočne Srbije imamo pravo, a samim tim to je od značaja za celu državu, jer ćete tranzit vratiti da ide kroz Srbiju, a na ovaj način tranzit kompletno ide kroz Rumuniju, Bugarsku i mi svakodnevno po tom osnovu gubimo prihod za budžet Republike Srbije.
Zahvaljujem predsedniče.
Poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine sa saradnicima, poštovani ministre, ovim amandmanom predložila sam da kapitalne investicija Ministarstva građevinarstva i urbanizma u 2014. godini i 2015. godini bude izgrada projekte dokumentacije za Koridor Istok. Sredstva koja bi se obezbedila išla bi na teret tekuće budžetske rezerve.
Gospodine Krstiću, rekli ste da je ovaj budžet realan. Ako ste budžet projektovali realno i dobro te korišćenje sredstava iz tekuće budžetske rezerve ne bi trebalo da bude potrebno pre oktobra meseca. Mislim da će ovaj budžet trpeti rebalans još u martu i aprilu. Ali, ukoliko je budžet projektovan onako kako treba da bude sigurno pre septembra, oktobra niste imali potrebe da koristite sredstva tekuće budžetske rezerve jer i promenom aproprijacije od 5% možete da nadomestite neku poziciju za koju biste imali potrebe.
Izrada projektne dokumentacije za Koridor Istok je jako značajna. Želimo li mi da idemo u EU? Mislim da je tu država potpuno jasna da želi da Srbija bude članica EU. Da li onda Vlada želi da prati šta se dešava i kakve su odluke EU? Smatram da treba da ih pratimo jer ako EU avgusta odredila novu mrežu koridora i ako ova zemlja Srbija gubi zbog tranzita koji sada ide Koridorom 4 koji je od većeg značaja, više je rangiran u EU od Koridora 11, nažalost je tako, smatram da možemo da uradimo projektnu dokumentaciju za Koridor Istok i da spojimo Koridor 10 sa Koridorom 4.
Time sav tranzit iz EU ne bi išao preko Rumunije i Bugarske, nego bi kroz Srbiju preko Bugarske otišao na Crno more. Mislim zaista da to nije interes samo 13 opština istočne Srbije, nego da je interes ove zemlje u celini. U tom smislu smatram da je potrebno izraditi projektnu dokumentaciju i konkurisati za 26 milijardi evra, koliko je opredelila EU za narednih šest godina za finansiranje takvih projekata.
Član 27. predsedniče.
Zaista, ne razumem, mi radimo već 13 sati. I mislim da je malo i vama pala koncentracija. Zaista, ne želim da zloupotrebljavam Poslovnik.
Gospodin Jeremić je pričao, pozivao nas ovde narodne poslanike, da podržimo njegov amandman. Amandman koji je prihvatila Vlada, koji je postao sastavni deo Zakona o budžetu, o tome se poslanici ne izjašnjavaju. Zato mislim da vam je pala koncentracija i da ste to trebali da mu kažete. Sa druge strane, zaista 13 sati je previše. Predsedniče, ne radi se o tome, da li će to sad biti na televiziji, direktan prenos ili ne. Ovde je danas potpuno obesmišljena na raspravu o Zakonu o budžetu.
Gospodin Krstić kao ministar, već dva i po sata, reč jednu nije rekao. To nije rasprava o budžetu.
Samo bih vas molila da prekinemo i nastavimo sutra.
Povređeni su član 27. i 107. predsedniče, način vođenja sednice i dostojanstvo Narodne skupštine.
Mogu da prihvatim da je vaše diskreciono pravo da mi date reč, obzirom da me je gospođa Donka Banović pomenula. Ali, ne mogu da prihvatim kršenje dostojanstva ove Narodne skupštine, i reći ću odmah zašto.
Mene apsolutno kao narodnog poslanika ovde ne zanima ko je Vulinova frakcija, ko je Vučićeva, niti koja je Tomina frakcija. Mi danas ovde razmatramo amandmane na najznačajniji Zakon o budžetu Republike za narednu godinu. Kao poslanika me izuzetno zanima diskusija sa ministrom Krstićem.
Zaista, ne znam sad koliko vi to želite mene da razumete, obesmišljena je večeras ova rasprava i zato vas zaista molim da napravite pauzu i da nastavimo sutra, da sa gospodinom Krstićem možemo da diskutujemo o amandmanima. Inače, bude li se nastavilo ovo ovako, mi smo sada ovde slušali o nekim frakcijama i nekim glupostima koje uopšte nisu tema dnevnog reda i koje mene u 11,00 noću zaista ne zanimaju. Pitanje o kojim ćemo frakcijama do ponoći još slušati?
Zahvaljuje, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre, predstavnici ministarstva, ovim amandmanom LDP je predložila da zabrana zapošljavanja u javnom sektoru ne važi dve godine, već samo godinu dana i da ta zabrana do popune radnih mesta koja su upražnjena bude isključivo i samo u 2014. godini.
Mislim da smo se, ministre, danas ovde složili da mi imamo glomaznu administraciju u ovoj državi. Vi ste danas, a i u raspravi u načelu, rekli da planirate da do juna naredne godine krenete sa reformom državne uprave. Ukoliko sve to bude ispoštovano, onda zaista smatram da nema razloga da ovakva zabrana bude na period od dve godine.
Amandman je odbijen od strane Vlade sa obrazloženjem da bi se u 2014. godini uštedelo 0,15% BDP, a u 2015. godini na ovakav način 0,25%.
Smatramo da je to pre svega loša poruka za mlade ljude, za studente u ovoj zemlji. Znači, da u naredne dve godine neće imati mogućnost da se zaposle u javnom sektoru. Činjenica da će Vlada u izuzetnim slučajevima imati pravo da da saglasnost ukazuje na sledeće - to će biti jako sporo, ministre.
Od Ministarstva za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu sam dobila odgovor na svoje poslaničko pitanje, ono je iz kabineta ministra poslato 26. novembra, a ovde u parlament je stiglo 4. decembra. Znači, jedno pismo u Beogradu je putovalo osam dana. Sada, kad bi trebala neka lokalna samouprava da uputi Vladi zahtev, to će sigurno trajati 10 dana. Deset dana će putovati i odgovor. Znači, minimalno mesec i po dana treba da Vlada da saglasnost na prijem nekih ljudi. Ne želim da pričam o tome, da smatram, a zaista smatram, da to može da bude da će neke lokalne samouprave, npr, dobijati saglasnost po partijskom principu, a neke nažalost, neće.
Ukoliko je Vlada spremna da uradi reforme onda je jasno da je za to dovoljno godinu dana. Zato smatramo da u 2016. godini treba omogućiti prijem radnika. Da li se ove reforme koje vi predviđate ministre, ovim predlogom zakona i ovim drugim vašim merama, one se u stvari odnosi na zaposlen npr. u prosveti, ne znam koliko znate, a pretpostavljam da će, ukoliko ne znate, da će vas upoznati ministar prosvete sa činjenicom da mnogi prosvetni radnici u ovoj zemlji rade sa normom od 30, 40%. To nije zato što ne mogu da imaju punu normu časova, nego zato što se u prethodnih nekoliko godina partijski zapošljavalo. To vam sada argumentovano govorim, jer imam podatke, npr. iz grada Negotina odakle dolazim. Na radno mesto jednog profesora fizičkog, koji predaje fizičko, zaposle se tri sa po 30% radnog vremena. Kako će se sada ovaj zakon primeniti u narednoj godini? Znači, avgusta naredne godine, tj. za septembar, da li će tu ostati jedan profesor, ili ćemo i dalje imati tri profesora na jednom radnom mestu?
Zaista smatram da je loše za državu to partijsko zapošljavanje. Kad kažemo da je potrebna reforma obrazovnog sistema i kad pogledamo kakvi su rezultati testiranja učenika, onda je potpuno jasno da mi imamo, pre svega loš sistem obrazovanja, loše nastavne planove i programe, za koje ne mogu naravno, za nastavne planove i programe da budu odgovorni učenici. Imamo dobar profesorski kadar, a imamo profesorski kadar, ili učiteljski, koji ne ispunjava uslove da radi na tim radnim mestima.
Vi praktično, ovim predlogom zakona ostavljate mogućnost svima onima koji su radili do danas, ili do juče, da ostanu na tim radnim mestima. Time mislim da nećemo postići ono što, u stvari, verujem da želite, znači bolju i efikasnu i lokalnu administraciju i državnu upravu i kvalitetnije obrazovanje.
Malopre se postavilo ovde pitanje ustanova kulture, i vi ste rekli da u ustanovama kulture radi 17 hiljada zaposlenih. Pretpostavljam da se to zbirno odnosi sa sve onim ustanovama kulture koje su na lokalnom nivou. Tu se postavlja zaista pitanje, verovatno ću imati drugačije mišljenje nego kolege poslanici koji su diskutovali. Jasno je da u muzeju, biblioteci, treba da rade neki kadrovi, ali, vi u mnogim lokalnim samoupravama, u tim centrima za kulturu ili u domovima kulture imate zaposlene partijski, po nekom prijateljstvu ili nekom drugom osnovu ljude koji apsolutno ne ispunjavaju uslove da rade u takvim institucijama. Onda se takve institucije, domovi kulture umesto da se bave onim što je vezano za kulturu, npr, bave se organizacijom koncerta na trgu, naravno ti koncerti koji koštaju po desetine hiljada evra plaćaju se iz lokalnih budžeta i time imamo troškove u ovoj krizi, a od kulture nemamo ništa.
Zakon koji je postojao, postoji i danas, o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, trebao je da se primeni i većina lokalnih samouprava nije ispoštovala. Vi to veoma dobro znate. Kada se pogleda registar zaposlenih na sajtu Ministarstva finansija, koji je objavljen, mislim da je poslednji podatak bio iz jula meseca i uputstvo koje je ministarstvo pre dvadesetak dana davalo lokalnim samoupravama za izradu budžeta za narednu godinu, jasno se vidi da u lokalnim samoupravama postoji višak zaposlenih, tako je u Negotinu 60, u Zaječaru preko 100.
U prethodnih mesec dana se masovno vršio prijem radnika. Najavili ste ove mere, a u Zaječaru je u prethodnih sedam ili 10 dana zaposleno već nekoliko ljudi u gradskoj administraciji. Možete sada ovako da najavite zakon, možete da imate najbolju nameru, ali kada taj zakon bude sproveden u praksi nećete imati ove uštede koje planirate.
Zakonom su propisane kazne od 500 hiljada do dva miliona dinara za pravno lice i od 30 hiljada do dva miliona za odgovorno lice. Kakve veze sada ima muzej u Negotinu ukoliko direktor primi radnike mimo saglasnosti Vlade? Ta kazna koju će institucija da plati će ići u republički budžet, a kazna koju će da plati direktor od 30 hiljada dinara, verujte on će da plati ako je rešio da zaposli ljude. Kazna je trebala da bude veća za odgovorno lice ukoliko želite da ovakav zakon bude primenjen u praksi.
Potpuno sam sigurna, a videćete za jedno šest meseci da ovaj zakon neće biti sproveden. Jedan od tih razloga je što je ova kazna predviđena za odgovorno lice veoma niska. Sa druge strane, te kazne koje budu plaćala pravna lica u lokalnoj samoupravi će se preneti u republički budžet.
Želim da iskoristim ovu priliku da vam kažem samo jednu stvar. Ne znam da li znate da postoji veliki problem oko izrade opštinskih odluka o lokalnim taksama zato što su koliziji dva zakona, Zakon o finansiranju lokalne samouprave, član 15a koji se poziva na Zakon o računovodstvu. Deli pravna lica, na mala, srednja i velika u skladu sa zakonom o računovodstvu i reviziji koji je nekada postojao. Maja ili juna donet je novi zakon o računovodstvu. Tamo u članu 6. se preduzeća dele na mikro, mala i srednja. Nijedna jedinica lokalne samouprave trenutno ne može da donese odluku o lokalnim komunalnim taksama koje su izvorni prihod budžeta. Ovog puta vas molim da što pre uputite u Skupštinu izmenu zakona o finansiranju lokalne samouprave i tog člana 15a, kako bi se omogućilo lokalnim samoupravama da do kraja godine donesu odluke o lokalnim komunalnim taksama.
Zahvaljujem predsedavajući.
Danas ću postaviti nekoliko pitanja. Prvo pitanje postavljam ministru rudarstva i prostornog planiranja. Gospodinu Bačeviću, da li ćete do kraja 2013. godine podneti ostavku na funkciju ministra? Godinu i po dana je prošlo od kada je ministar Bačević imenovan na ovu funkciju i izabran u ovom parlamentu. Za godinu i po dana Narodnoj skupštini nije stigao ni jedan jedini zakon iz nadležnosti tog ministarstva, niti jedna jedina izmena zakona koji su iz nadležnosti Ministarstva rudarstva i prostornog planiranja.
Ono zbog čega građani ove zemlje plaćaju ministra Bačevića je da unapredi zakone iz njegove oblasti i postavlja se pitanje – šta je ministar radio u prethodnih godinu i po dana?
Skandalozno je to da ministar jedino može da govori o Kanalu Morava-Vardar i istraživanju nikla. Ko je dao saglasnost ministru i na osnovu čega je ministar Bačević potpisao dozvolu za istraživanje nikla sa skandaloznom izjavom da istraživanje nikla je identično istraživanju vode? To je uzbunilo sve građane ove zemlje i stručnu javnost. Da li će gospodin Bačević na isti način izdati dozvolu za eksploataciju nikla u Republici Srbiji?
Treća stvar zbog koje gospodin Bačević treba da podnese ostavku je činjenica da naknadu za korišćenje mineralnih sirovina ne plaćaju oni koji treba da plaćaju i iz tog razloga imamo manji prihod u budžetu Republike Srbije i u budžetu lokalnih samouprava. Kao primer za to navešću da je RTB Bor dužan samo opštini Majdanpek 300 miliona dinara. Gospodin Bačević kada je obilazio RTB Bor rekao je da ima u uvidu papire i da tamo nema nikakvih kriminalnih radnji. Svi ste imali prilike da sinoć vidite „Insajder“ i LDP od 2010. godine traži da Vlada kontroliše sredstva koja daje za garancije RTB Boru. Šta će ministar policije i premijer ove zemlje uraditi po pitanju kontrole sredstava koja su vezana za RTB Bor?
Drugo pitanje postavljam ministarki zdravlja. Do kraja godine svi zdravstveni centri treba da se podele na opštu bolnicu i dom zdravlja. Da li je ministarstvo postavilo v.d. direktore opštih bolnica i zdravstvenim centrima gde treba doći do razdvajanja i v.d. upravne odbore? Ovo pitam iz razloga što je prošle nedelje na sednici SO Negotin doneta odluka o prihvatanju osnivačkih prava Doma zdravlja u Negotinu i odluka o usvajanju deobnog bilansa i zaista je začuđujuće da lokalna samouprava u Negotinu da saglasnost na deobni bilans po završnom računu iz 2009. godine i na osnovu odluke Upravnog odbora zdravstvenog centra od 2010. godine. Ovo je 2013. godina.
Pitam ministarku zdravlja – da li je postavila v.d. direktora Opšte bolnice u Negotinu i v.d. upravni odbor sa molbom da mi dostavi kopije tih rešenja?
Treće pitanje postavljam ministru prosvete. Već nekoliko godina postoji više od 15 zahteva lica koji žele da osnuju privatne fakultete. Zbog čega Ministarstvo prosvete ne želi da reši problem vezan za osnivanje novih privatnih fakulteta? Znači, ti fakulteti ne mogu da dobiju akreditaciju zato što nisu registrovani, a ne mogu da se registruju zato što nemaju akreditaciju. Kada će ministar prosvete da reši ovaj problem?
Poslednje pitanje je pitanje za gospodina Stefanovića. Ovde postavljamo utorkom i četvrtkom pitanja. Vladu Republike Srbije izabrao je ovaj parlament, bez obzira što mi iz LDP za nju nismo glasali. Da li će gospodin Stefanović učiniti makar nekakav napor da mi od nadležnih ministara dobijemo odgovore na poslanička pitanja u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, jer na pitanja koja smo postavili pre tri ili četiri meseca odgovore još uvek nemamo?
Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom koji su predložili poslanici DSS kaže se da Republička direkcija o rezultatima svog poslovanja podnosi godišnji obračun Vladi, a uz taj godišnji obračun Direkcija dostavlja i izveštaj o poslovanju.
Smatramo da treba prihvatiti ovaj amandman. Veoma je dobro poznato i vi ste o tome, gospodine ministre, govorili u načelnoj raspravi koliko je bilo zaloupotreba vezano za robne rezerve u nekom prethodnom periodu i vidimo da danas po tom osnovu imamo privođenja nekih ljudi koji su pretpostavljam odgovorni za takve zloupotrebe.
Smatramo da zakonom treba rešiti da zloupotreba ne može da bude u nekom narednom periodu. Smatramo da je dobro da Direkcija za robne rezerve podnese izveštaj o svom poslovanju Vladi. Ne vidimo ništa loše u tome i u tom smislu smatramo da treba podržati ovaj amandman.