Poštovane dame i gospodo, ja sam najavio malopre da neću diskutovati po amandmanima koji su prihvaćeni, ali ostaje mi još nekoliko amandmana koji nisu prihvaćeni i uvažavam npr. ovu argumentaciju koju sam sada čuo oko ekonomskog ponašanja ljudi koji slušaju jednu poruku koja može da bude obmanjujuća, ali mi se čini, ministre Ljajiću, na primer da u članu 13. imamo gomilanje reči i rečenica, a to nikada nije dobro za jedan zakonodavni projekat.
Na primer, u članu 13. u stavu 3. piše – primenom oznake prepoznatljivosti se isključuje prikriveno oglašavanje u konkretnoj situaciji. Nama se čini da je ovo podrazumevajuće, da je to već uneseno u sadržinu ovog Predloga zakona i da ukoliko bismo izbrisali ovaj stav da ništa tu ne bi promenilo u ovom zakonodavnom projektu.
Šta mi smatramo budući da vladavina prava predstavlja i načelo naše države, pa našeg Ustavu u članu 3. piše fino – vladavina prava je osnovan pretpostavka Ustava, vladavina prava se ostvaruje povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Ti zakoni ne treba da obiluju nekim rečima i rečenicama koje su suvišne. Gomilanje reči može samo da našteti onome što je kvalitet sadržine zakona.
Ako ostane ovaj stav, ništa se specijalno neće promeniti, osim što će neko čitati malo više teksta, ali je bolje kada su zakoni i malo koncizniji, mislim, pa i za Ustav se kaže, gospodine Ljajiću, nekada da i Ustav treba da bude maltene u džepnom formati, da građanin može da ga stavi, da ga ponese sa sobom, da se podseti, pa i zakoni.
Ne treba da gomilamo neke reči. Sve što je suvišno da se briše, a ono što doprinosi preciznosti naravno da ostane tu. Nama se čini da je ovaj stav 3. suvišan, pa ako vi smatrate da ipak postoji argumentacija da ostane, ja ću uvažiti ako čujem tu vrstu argumenata. Hvala poštovana gospodo.

Poštovane dame i gospodo, amandman na član 63. koji smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja je poslednji amandman koji ću ja obrazlagati tokom ove rasprave, uvažene gošće i gosti iz ministarstva.
Hteo bih da proverim još jednom da li možda ipak jeste red da se uvaži jedna naša sugestija. Mi predlažemo da se stav 3. člana 63. ovog predloga zakona dopuni. Evo pročitaću kako bi to sada trebalo da glasi, taj stav nakon naše dopune – direktno oglašavanje prema fizičkim licima se vrši u skladu sa pravilima oglašavanja putem sredstava komunikacije na daljinu, u skladu sa propisom koji uređuje zaštitu potrošača i sledi naš dodatak, zapeta – uz poštovanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Ministar Ljajić je nama precizno odgovorio da ne može da prihvati ovaj amandman zbog toga što on smatra da primena zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti se podrazumeva. Ali, poštovana gospodo šta se nama učinilo? U uslovima ozbiljnih sumnji da se vrše strašne zloupotrebe i kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti inače u našoj državi da je veoma važno da se u jednom ovakvom Zakonu o javnom oglašavanju ipak još jednom baš zbog ovih ozbiljnih sumnji, koje postoje, naglasi važnost ovog zakona i da samo zbog toga stoji ovo – uz poštovanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Inače, ministar Ljajić je zaista prihvatio veliki broj amandmana. Od 83 podneta prihvaćeno je 43. To je zaista veliki rezultat i nema nikakve dileme. Čitalo se ozbiljno, ali možda da i ovo bude, ministre Ljajiću, 44 pa onda da pređemo na raspravu koju svi ovde opasno čekamo – autentična tumačenja pojedinih članova Zakona o elektronskim medijima i posebno po autorskim i srodnim pravima. Sigurno i vi znate gospodine Ljajiću koliko je to sada jedna aktuelna tema ovde. Hvala poštovana gospodo.

Poštovane dame i gospodo, neprihvatanje amandmana koji sam ja podneo na član 24. ovog Predloga zakona je, poštovana gospodo i uvažene gošće i gosti iz Ministarstva unutrašnjih poslova, dokaz da se i to uz prisustvo ministra unutrašnjih poslova dešava otimačina amandmana nas narodnih poslanika Nove stranke i ja sumnjam kako bi se veštački smanjio rejting i podrška građana Novoj stranci na vanrednim parlamentarnim izborima, koje ćemo očigledno imati u aprilu ili u maju.
Evo šta se desilo, poštovana gospodo. Podneo sam amandman kojim se reaguje na jednu nepreciznost u članu 24. i dobio obrazloženje da se amandman ne prihvata zato što je prihvaćen amandman koji su podneli narodni poslanici SNS: Vladimir Orlić, Dušica Stojković, Aleksandar Marković i Nenad Nikolić.
Šta se desilo? Kao i u nekoliko prethodnih amandmana, i to u vašem prisustvu, ministre Stefanoviću, mi smo podneli amandman u 9 i 45 časova, 22 minuta posle toga ova čuvena četvorka, na čelu sa doktorom Vladimirom Orlićem, predaje istovetni amandman, gospodine Arsenović. I, šta radi ministar policije? Evo ga, gospodin Nikolić je ovde prisutan, jedan od te četvorke. Ministar policije, umesto da kaže – prihvatam amandman narodnog poslanika Nove stranke, gospodina Vladimira Pavićevića, zato što ga je prvi predao, bolje obrazložio, preciznije, ministar policije prihvata amandman članova SNS. Time favorizuje svoju političku stranku u ovoj Skupštini i zanemaruje, poštovana gospodo, najbolje demokratske običaje i najbolju demokratsku praksu.
Korigujte to sada, ministre Stefanoviću, i kažite da prihvatate moj amandman na ovaj član ovoga Predloga zakona. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, član 6. se svojom sadržinom tiče mesta okupljanja i, po našem sudu, nije dobra ova sadržina gde se kaže u stavu 2. člana 6. - da nije dozvoljeno javno okupljanje u prostoru ispred škole ili, na primer, u prostoru ispred neke zdravstvene ustanove.
Ministre Stefanoviću, nudim dva argumenta zašto mislim da to ne treba da stoji. Najpre, mislimo da se ovo tiče neustavnog ograničenja slobode okupljanja. Druga stvar, zamislimo jednu situaciju, kažu da je zamišljanje odlika inteligentnih ljudi, pa da se svi malo zamislimo oko toga.
Zamislimo da postoji problem, neki konkretni, vezan za funkcionisanje jedne srednje škole, na primer, jedne gimnazije. Recimo da se taj problem tiče izbora direktora te škole za koji, na primer, roditelji, nastavnici, kolege procenjuju da ne bi trebalo da teče tim načinom na koji teče.
Ministre Stefanoviću, pa šta je prirodnije, nego da se obezbedi jedna vrsta okupljanja ispred te škole, kao jedna vrsta reakcije, na primer, na jedno nepravično delanje povodom zamišljenog izbora veoma lošeg direktora te škole. Šta bi bio problem da se jedno okupljanje, koje je vremenski ograničeno, povodom, vrlo direktnim, koji se tiče funkcionisanja te škole, organizuje i u prostoru iste škole i, kada vreme za to istekne, raziđu se ljudi, nema nikakvih problema.
Nama se čini da ovaj stav 2. u članu 6. treba da se briše, jer procenjujemo da postoje neke situacije koje podrazumevaju delanje građana zainteresovanih za konkretnu temu, a upravo vezanu za funkcionisanje te institucije, na primer, te škole, poštovana gospodo. Ne treba neustavno da ograničavamo i mesto okupljanja. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, podneli smo amandman na član 11. budući da smo u sadržini ovoga člana, u izvesnim delovima prepoznali restriktivni pristup definisanju pravila o javnom okupljanju.
Ministre Stefanoviću, kada prepoznamo restriktivni pristup u definisanju pravila o javnom okupljanju onda je to za mene signal da imamo posla sa jednom autoritarnu vlašću. Smatram poštovana gospodo, da ovde treba da obezbeđujemo uslove za razvoj jedne savremene, demokratske države i društva.
Reagovali smo na stavove 1. i 3, odnosno stav 1. tačke 1. i 3. U tački 1. organizator okupljanja treba da obezbedi i redarsku službu koja treba da obezbedi sigurnost i prilikom dolaska i odlaska učesnika. Pa, to nije potpuno definisano. Odakle oni dolaze, jer on prati sve njih odakle god da dolaze, poštovana gospodo ili na primer, u tački 3. organizator okupljanja treba da vodi računa o tome da se omogući, nesmetani prolazak vozilima hitne pomoći, što je u redu, policije što je u redu, vatrogasnim vozilima što je redu, ali i vozilima javnog saobraćaja. Pa, ja sam učestvovao na protestima krajem 90-ih, kao student, protiv krađe na izborima, na primer, protiv velikih nepravdi, nije bilo moguće obezbediti funkcionisanje javnog prevoza, a ideja je bila da se blokira javni prevoz. Mi sada ovde stavljamo prepreke i u borbi protiv nepravde i krađe na izborima, na primer, poštovana gospodo. Ja nisam za to. Ja sam za to da ovde stvaramo uslove za demokratiju.
Što se tiče vina, poštovana gospodo, o kojima je ovde bilo reči, ministar Stefanović, sigurno zna, predsednik Vlade je prilikom izbora članova Vlade u aprilu 2014. godine o svom trošku častio sve goste u holu Narodne skupštine
vinima iz kuće „Vina „Živkovića“ i to sledećim sortama, poštovana gospodo, đerdan, orden i strast, predsednica može da svedoči o tome. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, vredno je pohvale kada ministar tokom rasprave uvaži snagu argumenta i odluči da prihvati jedan amandman, za koji je prethodno tvrdio da ne može da bude prihvaćen i to ja mislim uprkos volji većine narodnih poslanika.
Ovde mi je važno da kažem, veliko će im biti zadovoljstvo kada u Danu za glasanje budem prisustvovao ovde, toj jednoj sceni da narodni poslanici Srpske napredne stranke, svi redom glasaju za amandman na član 11, koji smo mi podneli, sa ovom tehničkom ispravkom, ministre Stefanoviću.
Vredno je iz zahvalnosti koleginici, narodnoj poslanici Stefani Miladinović koja je uprkos tome što ona deluje se pozicije vlasti, a ja sa pozicije opozicije, ovde uvažila jedan šampionski duh nas narodnih poslanika opozicije i čestitala na broju podnetih i prihvaćenih amandmana, gospodine Neđo Jovanoviću.
Sada imam predlog gospodine Stefanoviću da prihvatite i naš amandman na član 15. Tiče se jedne preciznosti oko prijave okupljanja, odnosno rešenja da se ne dozvoli skup.
Dakle, u stavu 2. člana 15. piše – da je rok za donošenje rešenja iz stava 1. o tome da se ne dozvoljava okupljanje, mora da se donese najkasnije 96 časova pre prijavljenog vremena za početak skupa, a mi smatramo da bi bilo i bolje i preciznije, vidim da gospođa Ljubičić takođe odobrava sada ovde, da bi najbolje bilo da stoji sledeća formulacija – rok za dostavljanje organizatoru rešenja iz stava 1. ovog člana, je najkasnije 96 časova, pre prijavljenog vremena za početak skupa. Mislim da bi to bilo jedno rešenje protiv koga niko ovde ne bi mogao da glasa ni u Danu za glasanje, a ni od vaših saradnika ovde. Hvala vam poštovana gospodo.

Poštovane dame i gospodo, ovo je jedan od dva amandmana koje ću obrazlagati još danas tokom ove rasprave.
Cenim naravno kada ministar, uvažavajući snagu argumenta, prihvati jedan naš amandman i tako svojim delanjem uveća podršku Nove stranke u biračkom telu, u ovom slučaju sa 9.4% na 9,5% poštovana gospodo. Bravo, odlično ministre Stefanoviću za ovo vaše delanje i sami doprinosite našem rastu.
Mi predlažemo ovim amandmanom da kaznena politika u slučaju javnih okupljanja ne bude toliko oštra. Gospodine Stefanoviću, znate zašto? Nekada su okupljanja, protesti, pa na primer i slučajevi građanske neposlušnosti, jedini preostali mehanizam u rukama građana kao poslednjih čuvara konstitucionalne slobode. Ovo su reči jednog velikog teoretičara Jirgena Habermasa koji se bavio protestima, koji se bavio građanskom neposlušnošću i naš predlog je, ministre Stefanoviću, da kaznena politika po ovom pitanju ne bude toliko oštra.
Vi ste inače postavili pitanje, koji je to skup koji je zabranjen, itd. gde smo bili toliko oštri? Evo ja ću da vam kažem na svom primeru šta mi se desilo. Dakle, ja sam bio jedan od troje narodnih poslanika koji sam išao u policijsku upravu Savski Venac da samo predam prijavu za skup protiv postavljanja kamena temeljca za „Beograd na vodi“. Znate šta je meni policijski službenik poručio preko gospodina Božovića koji je bio jedan od poslanika? Ovako je rekao, kaže – što se mene tiče, kao da niste ni bili. Po prvi put, ja mislim, izvadio sam ovu poslaničku legitimaciju da pokažem čoveku. Pa, čekaj, ja jesam građanin, ali možda sam upućeniji malo u neka prava.
Ministre, mi nismo imali priliku ni da predamo prijavu za skup. Nije se radilo o tome da je neko zabranio da su uporedo dva, nego je čovek rekao nemaš prava, na primer, čak ni kao narodni poslanik da predaš prijavu. Šta je to?

Poštovane dame i gospodo, amandman koji sam podneo na član 21. poslednji je amandman koji ću obrazlagati tokom naše rasprave danas. Na moje veliko zadovoljstvo, poštovana gospodo, ali i na zadovoljstvo svih građana naše Republike, to je jedan od prihvaćenih amandmana, i to jedan od 15 prihvaćenih amandmana nas poslanika Nove stranke na ova tri zakonodavna projekta.
Moram da iskoristim ovaj povod, poštovana predsednice, da jednu ispravku saopštim. Ja sam prvog dana ovde, kada smo amandmanski raspravljali, rekao da je prihvaćeno naših 14 amandmana, ali nije, danas je ministar prihvatio još jedan tokom rasprave, što znači da ima ukupno 15 prihvaćenih amandmana za ova tri zakonodavna projekta. Ukupno, poštovana gospodo, u ovih godinu i devet meseci imamo 185 prihvaćenih amandmana, što kada se prenese u procente iznosi 9,5% podrške građana Srbije Novoj stranci. Bravo, ja mislim ovde, i aplauz. Evo, gospođa Rakonjac, gospodin Babić, sva gospoda.
Ja mislim, poštovana gospodo, da je red da se kaže da je ovo jedan rezultat pre svega posvećenosti nas opozicionih poslanika, marljivog rada, pa i jednog čestitog rada u našoj Narodnoj skupštini. I, kao što smo se spremali za sve zakonodavne projekte, ministre Stefanoviću, prenesite svojim kolegama čiji zakonodavni projekti čuče u skupštinskoj proceduri, gospodinu Vulinu npr. spomen obeležja, gospodinu Udovičiću zakon o sportu, gospodinu Selakoviću pravosudne, da smo pripremili amandmane, spremni smo za raspravu, što pre da dođu, pre raspuštanja ove Skupštine. Pre svih, u četvrtak u 16.00 časova, pošto je poslednji četvrtak u mesecu, čekamo predsednika Vlade za tri dana da odgovori na sva naša pitanja i amandmane konačno, ja mislim, u januaru mesecu. Hvala, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, uvaženi ministre Stefanoviću i poštovane gošće i gosti iz MUP-a, amandman na član 2. koji smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja jedan je od 54 amandmana koje smo mi podneli na tri zakonodavna projekta po kojima i danas u amandmanskoj raspravi mi treba ovde da diskutujemo, poštovana gospodo.

Ja ću, poštovana predsednice, da koristim i onih dodatnih pet minuta, na koje imam pravo po amandmanskom vremenu, da bih dao jednu vrstu uvoda oko sadržine naših amandmana, broja prihvaćenih amandmana, broja ne prihvaćenih amandmana i argumentacije, zašto neki amandmani jesu prihvaćeni, a zašto neki nisu.

Poštovana gospodo, od 54 podneta amandmana, narodni poslanika Nove stranke, prihvaćeno je 14 amandmana. Mogu da kažem da sam, kao jedan posvećeni narodni poslanik našem zakonodavnom radu ovde, zadovoljan što je prihvaćen izvesni broj amandmana kojima se, pre svega preciziraju odredbe ovoga Predloga zakona.

Drugim rečima, kada smo razgovarali ovde i u načelnoj raspravi, naše primedbe ticale su se tri kriterijuma, nepreciznosti, arbitrarnosti i netransparentnosti pojedinih odredbi ovoga zakona. Prihvaćeni su oni naši amandmani kojima se povećava preciznost ovog zakona i to je dobro. Nisu prihvaćeni oni naši amandmani kojima smo mi reagovali na arbitrarnost i netransparentnost.

Želim da obavestim, pre svega naše gošće i goste iz MUP da ću ja danas diskutovati samo na osnovu ne prihvaćenih naših amandmana. Raspravu o prihvaćenim amandmanima danas nećemo imati, nju ostavljamo za neku sledeću priliku povodom nekih drugih predloga zakona, ali o ovim ne prihvaćenim amandmanima moraću da raspravljam, zato što se tiču naših pokušaja da se promeni kurs ove Vlade kada se tiče arbitrarnosti i netransparentnosti.

Naravno, hoću da iskoristim ovaj povod da sve narodne poslanice i narodne poslanike i naše gošće i goste iz MUP obavesti, da smo mi za ovih, poštovana predsednice Narodne skupštine sada već skoro dve godine koliko radim u ovom sazivu Narodne skupštine, ukupno podneli 1.947 amandmana, po tome smo i šampioni srpskog parlamentarizma ovde i da je od tog broja ukupno podnetih amandmana prihvaćeno 184. Dakle, mi imamo 184 prihvaćena amandmana, što, poštovana gospodo kada se prenese u procente iznosi 9,4% prihvaćenih amandmana na Nove stranke. Već smo mi ovde to ustanovili kao jednu praksu, poštovana predsednice, da je ovo zgodan povod da napravimo izvesne analogije i pošto nam slede vanredni parlamentarni izbori, po izvesnoj analogiji za mene ovaj procenat od 9,4% znači da Nova stranka u ovom trenutku ima startnu poziciju na vanrednim parlamentarnim izborima od 9,4%, poštovana gospodo. To je za mene dobra startna pozicija, ako bi Nova stranka samostalno učestvovala na izborima. Ako još savez, zašta se ja zalažem, na primer sa DS, 30% poštovana gospodo. Menjamo jednu lošu vlast i ja mislim već na ovim parlamentarnim izborima.

Poštovana gospodo, amandmana na član 2. koji smo podneli nije jedan od prihvaćenih amandmana, a poštovani ministre Stefanoviću, mislim da ovaj amandmana treba da bude prihvaćen. Evo, dozvolite mi poštovana predsednice, da ja sada pokušam da ubedim ministra da i naš amandman na član 2. bude jedan od prihvaćenih amandmana.

Evo, šta se poštovana gospodo desilo povodom ovog našeg amandmana. Narodni poslanik Zoran Živković i ja smo i u ovom slučaju kao i u svim prethodnim slučajevima pažljivo čitali sadržinu Predloga zakona o policiji. Konsultovali se sa ljudima koji su u struci. Primetili da postoji jedna greška u sadržini člana 2. koji nosi naziv – pojam unutrašnjih poslova. Naravno, hitro reagovali. Kada smo uočili tu grešku pripremili vrlo precizno amandman. Podneli obrazloženje za ovaj amandman i u 9.45 časova u ponedeljak, uoči početka naše rasprave predali taj amandman na pisarnicu.

Šta se dešava, poštovana gospodo? I, poštovana predsednice i vi da čujete ako niste obavešteni. U 10.07 časova, dvadeset i dva minuta kasnije, četvoro poslanika SNS, gospođo Gojković, trči do pisarnice, da preda isti amandmana koji smo mi pripremili. I, šta se dešava nakon toga? Ministar Stefanović, umesto da sledi jednu dobru demokratsku praksu, dobar demokratski običaj, da ne favorizuje poslanike koji su članovi političke stranke čiji je i on član, uvažavajući naše obrazloženje koje je bolje, naš amandman koji je precizniji, umesto da prihvati naš amandman koji smo ranije i podneli, bolje obrazložili, ministar Stefanović odlučuje da favorizuje delanje poslanika koji su članovi SNS. Prihvata taj amandman, a nama kaže – neću da prihvatim vaš amandman zato što je prihvaćen amandman četvoro poslanika SNS.

Evo poštovana predsednice Gojković, uvaženi ministre Stefanoviću, zar ne bi bilo u redu, evo i sada, uvažavajući argumentaciju koju sam vam ja ovde saopštio, da kažete da prihvatate i naš amandman na član 2. budući da imamo bolje obrazloženje, budući da smo prvi predali to. Vi možete, ministre Stefanoviću da kažete i poslanicima koji su članovi SNS, koji su podneli ovaj amandman da prihvatate i njihov, jer kada dođe do finalizovanja teksta, videćete da ono što je predložilo četvoro poslanika SNS i što smo predložili mi, jeste identično i nema nikakve sumnje u to da će zakon ostati isti.

Ministre Stefanoviću, ja vas pozivam da sada u ovom momentu, uvažavajući dobru demokratsku praksu i demokratske običaje, kažete ovde kao ministar u ovoj Vladi, da prihvatate i ovaj naš amandman na član 2, pa da ovo bude petnaesti prihvaćeni amandman, pa da nam i rejting raste, poštovana gospodo i ministre Stefanoviću. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, amandman koji smo podneli na član 4. je jedan od ne prihvaćenih amandmana i to je amandman kojim smo mi reagovali na jedan veoma važan kriterijum na osnovu kojeg smo merili sadržinu ovoga predloga zakona, a to je kriterijum arbitrarnosti.

Mi smo pokušali da se arbitrarnost smanji u sadržini ovoga predloga zakona i za razliku od onog kriterijuma preciznosti koji je ovde uvažen od naših gošći i gostiju iz MUP, ovaj naš kriterijum nije uvažen.

U članu 4. piše – Ministar unutrašnjih poslova u okviru odredbi ovog zakona propisuje način obavljanja unutrašnjih poslova. Mi smo smatrali da umesto „ministar“ treba da piše „ministarstvo“.

Odgovoreno nam je zašto nije moguće da se prihvati naš amandman i evo šta piše u obrazloženju. Amandman se ne prihvata zato što je na osnovu člana 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi, koji glasi – Ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise, rešenja, upravni i drugim, itd, proizilazi da je jedino ministar ovlašćen za donošenje podzakonskih akata.

Mi smatramo da formulacija koju smo mi predložili nije u neskladu sa sadržinom člana 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi, budući da ministar, kao što piše ovde, predstavlja ministarstvo.

To ne znači da u ovom Zakonu o policiji ne sme da piše da MUP u okviru odredbi ovog zakona propisuje način obavljanja unutrašnjih poslova i ako bi smo uvažili ovu formulaciju, to bi samo značilo da ovde imamo posla sa jednim ministrom koji hoće da se udalji od arbitrarnosti.

Budući da nije prihvaćeno ovo naše rešenje, ja zaključujem da je ovo ministar koji upravo želi u što je moguće više slučajeva da arbitrira, a ja mislim, ministre Stefanoviću, da to nije dobar pristup u jednoj državi koja želi da bude savremena demokratska država. Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo, dve napomene sam pripremio za ministra Stefanovića, povodom našeg amandmana na član 9.

Najpre, ministre Stefanoviću, tačno je da u Narodnoj skupštini presudnu reč imaju narodni poslanici, nas 250, ali poštovana gospodo, i u Narodnoj skupštini može da se čuje glas onih ljudi koji su ne izabrani na izborima, ali delujući u okviru civilnog društva, na primer, hoće malo da kontrolišu delanje izvršne vlasti.

Evo, mi imamo gosta iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ministre Stefanoviću, njihov predlog je bio da umesto da Vlada propisuje načela za unutrašnje uređenje Ministarstva na osnovu kriterijuma javnosti dokumenta, Vlada treba da pripremi jednu uredbu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu, kojim će da se utvrdi delokrug i kategorizacija organizacionih jedinica u Ministarstvu, itd.

Budući da imamo goste, ministre Stefanoviću, koji nisu birani na izborima, a da su se ipak potrudili da kažu svoje mišljenje i stav, mislim da je dobro da vi danas reagujete i na njihov predlog, pa da vidimo zašto jedan amandman koji su pripremila ova gospoda, nije prihvaćen.

Druga napomena, tiče se konkretno našeg amandmana, vi ste nama rekli – ne može da stoji Ministarstvo, nego treba da stoji ministar, jer Ministarstvo ne čini neko lice, nije čovek, a ministar je ipak neki čovek. Ministre Stefanoviću, pa upravo se tu mi razlikujemo, mi tvrdimo – ne može lice da donosi propise. Propise donose državni organi, a najviši organi državne uprave su upravo ministarstva i baš zbog toga treba da stoji Ministarstvo, poštovana gospodo, kao dokaz tome.

Evo, na primer, mi smo dobili ovde mišljenje, ne od predsednika Vlade, nego mišljenje Vlade. Vlada predlaže, Vlada prihvata, Vlada ne prihvata, moguće je da stoji Ministarstvo, kao što je moguće da stoji Vlada, a ne neki pojedinci.

Poštovane dame i gospodo, naravno, veliko je zadovoljstvo, mislim svakom narodnom poslaniku kada svojim delanjem doprinese tome da jedan zakonodavni projekat bude precizniji, u ovom slučaju bolji.

Budući da je ovo prihvaćen amandman, jedan od 14, ja sam i najavio bio jutros ovde da neću diskutovati na osnovu prihvaćenih amandmana, ali gospodine Bečiću, desila se suštinska promena okolnosti.

Primetio sam da se poslanici SNS javljaju, gospodin Marković se priprema, da diskutuju po svakom svom prihvaćenom, iako ih ima ovde 136, mnogo. Ne samo to, gospodine Bečiću, nego i da nakon što ja govorim, ili drugi govornici opozicije, po njih troje ili četvoro se javi da diskutuju, pa onda mislim da je primereno da ipak i ja obrazložim svoje amandmane, pa i ovih 14 gospodine Bečiću, koji su prihvaćeni.

Konkretno, ovaj amandman, tiče se…

Evo da proverimo. Ako se opet promene okolnosti, pa ne bude ovo što sam ja rekao, ja ću se pridržavati svoje najave. Proverićemo to u narednih 10, 15 minuta ili pola sata i ako se potvrdi ovo što vi kažete, ja ću to da uradim. Ovde ću povodom našeg amandmana samo još jednom da ukažem, ne sada gostima i gošćama, jer vidim da pažljivo prate i prihvataju ovo, ali svojim koleginicama i kolegama narodnim poslanicima, da su pitanja jezika, gramatike, pravopisa, jednako važna kao druga pitanja koja se tiču sadržine amandmana, koje podnose narodni poslanici. Nije potrebno da budemo lingvisti, da bismo to primetili. Dovoljno je da uzmemo jedan rečnik, u izdanju Matice srpske iz Novog Sada iz 2006. godine i evo šta kaže jezik – sistem reči koji funkcioniše po određenim gramatičkim pravilima, a služi za izražavanje misli pri komunikaciji među ljudima. Pa zamislite da se dogovorimo da nema tih pravila ovde, pa nećemo divljinu, poštovana gospodo. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, uvažene gošće i gosti koji posmatrate tok ove sednice sa galerije, poštovane studentkinje i studenti Fakulteta političkih nauka BU, uvaženi kolega Orloviću, poštovani gosti iz Beogradskog Centra za bezbednosnu politiku, pripremio sam dve napomene povodom našeg amandmana na član 23.

Prva napomena tiče se plana aktivnosti u slučaju hitnosti kada treba da delaju SAJ, helikopterska jedinica i žandarmerija.

Nama se, ministre Stefanoviću, učinilo da je bespotrebno da postoji plan aktivnosti koji se naknadno dostavlja, budući da je osnova za naknadnu procenu zakonitosti i izvršenja postavljenog zadatka. To je jedna napomena.

Druga napomena, poštovana gospodo, upravo od jednog broja gostiju koji posmatraju ovu sednicu sa galerije, stigao je još jedan predlog, da se možda u ovom predlogu zakona izdvoji kao posebni član, nadležnosti SAJ i nadležnosti posebne jedinice koja se zove žandarmerija.

Ministre Stefanoviću, mene interesuje šta vi mislite, da li bi zbog preciznosti bilo dobro, zbog usaglašenosti sa drugim zakonima, zbog toga što ovde treba sve da bude potpuno jasno, da li bi bilo dobro da se izdvoji jedan posebni član, da se u tom članu navedu jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam nadležnosti SAJ, kako su to predložile kolege iz Beogradskog Centra za bezbednosnu politiku i da uz to imamo još jedan član gde se u pet tačaka vrlo precizno navodi koje su to nadležnosti žandarmerije.

Nama se, ministre Stefanoviću, taj predlog učinio dobrim. Ako vi imate argumentaciju da nije dobar, bilo bi mi drago da čujemo i tu vrstu argumentacije. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, dva su principa na kojima se temelji sadržina našeg amandmana, amandmana poslanika Nove stranke na član 30. ovog predloga zakona.
Ministre Stefanoviću, to su principi efikasnosti i etike odgovornosti. Naime, u poslednjem stavu člana 30 piše – način obavljanja policijskih poslova bliže se određuje podzakonskim aktima, a onda kada dođemo do člana 251. istog Predloga zakona piše - podzakonski akti utvrđeni ovim zakonom doneće se najkasnije u roku od godinu dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nama se čini poštovana gospodo, da je period od godinu dana predugačak da bismo ovde mogli to da prihvatimo i mi smo predložili da se menja i formulacija u članu 30, poslednjeg stava toga člana i da formulacija treba da izgleda ovako – način obavljanja policijskih poslova bliže se uređuje podzakonskim aktom koji mora biti donesen u roku ne dužem od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Čini nam se da bi predlagač, u ovom slučaju dakle Vlada Republike Srbije, kada bi prihvatila da se taj rok smanji sa godinu dana, dakle sa 12 meseci na šest svima nama poslala jedan signal da je zaista usmerena ka efikasnom delanju. Ovako stoji ne duže od godinu dana, za godinu dana poštovana gospodo šta sve može da se uradi, evo, koliko je samo tomova rečnika gospodin Atlagić doneo ovde, koliko bi još tomova moglo da se donese, da se pročita, da se uči, itd.
Godina dana je ogroman period, i mi smatramo da radi efikasnosti i etike odgovornosti šest meseci jeste primereni rok, kako za podzakonski akt koji se tiče sadržine ovog člana, tako svi članovi gde se pominju podzakonska akta dame i gospodo narodni poslanici, naravno, uvaženi gošće i gosti iz Ministarstva.