Poštovane dame i gospodo, tri napomene želim da saopštim povodom dilema koje je u svom govoru malopre izneo gospodin Zoran Babić koji je komentarisao i delanje Nove stranke, nas pojedinaca iz NS i posebno predsednika NS gospodina Živkovića.
Smatram svojom obavezom da kažem da kada gospodin Babić kaže ovde da opozicija treba da odgovara na pitanja da je nužno da evidentiramo da u jednoj demokratskoj državi vlast uvek odgovara na pitanja. Opozicija može da odgovara na pitanja, može da komentariše, može da sugeriše, ali predstavnici vlasti imaju obavezu da odgovaraju na pitanja poštovana gospodo.
Druga napomena, kada gospodin Babić kaže – kada će gospodin Živković da odgovori na pitanja funkcionisanja „Kuće vina Živković“, posla sa vinogradima itd, gospodin Živković je, poštovana gospodo, više puta u ovih nekoliko godina odgovorio na sva pitanja koja se tiču tog posla. Poštovana gospodo, svima je, mislim, više jasno da je gospodin Živković što se tiče tog posla sa pravnog i moralnog aspekta čist.
Treća napomena, poštovana gospodo, o pristupu politici gospodina Zorana Živkovića mislim da veoma dobro svedoči i to sa kojim ljudima se on okružio u NS. U NS se nalazi, podržava gospodina Živkovića, Vesna Rakić Vodinelić, čestita naučnica i istraživač, vrhunski autoritet u pravnoj nauci, poštovana gospodo. Tu je gospođa Aleksandra Hristić, odbornica u Skupštini Grada, profesorska u srednjoj medicinskoj školi, poštovana gospodo, tu je gospodin Marin Krešić, predsednik našeg Saveta za urbanizam čiji je veliki broj amandmana i prihvaćen ovde, između ostalog, poštovana gospodo, i amandmani na ovaj drugi Predlog zakona o kome raspravljamo danas.
To su tri napomene koje sam hteo da kažem u odgovoru gospodinu Babiću.

Poštovane dame i gospodo, mi smo amandmanom na član 8. ovog Predloga zakona ponudili, mi smatramo bolji odgovor na pitanje ko treba da ima pravo učešća u javnom nadmetanju za davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom krugu.
Gospođa Bogosavljević Bošković je predložila da to pravo može da ima fizičko lice ili pravno lice koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom stanju najmanje tri godine.
Mi smo se pitali na osnovu kojih kriterijuma je definisan ovaj period od tri godine. Ponudili smo amandman i mi smatramo da bi trebalo poljoprivrednim gazdinstvima koja se nalaze u aktivnom statusu 10 godina, kao i novootvorenim gazdinstvima omogućiti da učestvuju u prvom krugu javnog nadmetanja.
Gospođa Bogosavljević Bošković je nama odgovorila da se amandman ne prihvata zbog toga što bi brisanjem ovog jednog dela koji se tiče tri godine stvorila mogućnost da se registruju nova gazdinstva samo radi ostvarivanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a mi se onda pitamo - pa, šta? To je prvi krug.
Ovo je gospođa Bogosavljević Bošković, jedan primer ne tržišnog pristupa, ne tržišnog rešenja, jer je neko zamislio da neko treba da bude sprečen zbog toga što smatra da bi trebalo da se spreči registracija novih gazdinstava samo da bi se ostvarivao zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. A zašto? Zašto sprečiti nekoga ko to smatra, nekom vrstom podsticaja. Možda u tome vidi neku šansu da konkuriše, da bude tu u prvom krugu, a pošto postoji prvi krug onda postoji neki drugi krugovi, pa će da se vidi u međusobnom takmičenju ko je kakav kandidat. Zaista ne razumem ako je tržište i funkcionišuća tržišna privreda kriterijum, zašto nije prihvaćen naš amandman. Hvala.

Poštovane dame i gospodo predložili smo i amandman na član 9. kojim menjamo prvi stav člana 66. i dodajemo jedan novi stav, a sve, poštovana gospodo, u cilju učvršćenja jedne tržišne logike u našoj državi i manje arbitrarnosti. Mi predlažemo da se menja član 66. stav 1. i da glasi ovako – na osnovu odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, odnosno po pravu prvenstva zakupa i pravu prečeg zakupa i dostavljanju sredstava obezbeđenja za višegodišnje ugovore ministarstvo i zakupac zaključuju ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Dakle, mi kažemo, prvo ugovor a potom zakupnina, poštovana gospodo, i onda predlažemo novi stav – nakon zaključivanje ugovara o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, zakupac uplaćuje zakupninu, postignutu na javnom nadmetanju.
Nama se čini da, tržišna logika koja treba da se temelji na vladavini prava, podrazumeva da se prvo potpiše ugovor, a nakon toga da se dogovori stvar oko zakupnine. Zašto?
Zato što imamo iskustvo, koliko sam ja razumeo, na osnovu svojih konsultacija sa ljudima koji su se time bavili, da se nekada ugovori čekaju mesecima, nekada godinama, pa šta bi bilo prirodnije nego da neki akteri koji su zainteresovani za neki posao, da prvo dogovore to stupanje u ugovorni odnos, a nakon toga da se uplati ova zakupnina. Meni se čini da bi prihvatanjem ovog amandmana učvrstili i potvrdili tržišno reformsko usmerenje.
Gospođo Bogosavljević Bošković, neprihvatanjem naših amandmana, na ovaj član 9. na član 8. i na član 7. Vlada učvršćuje svoj antireformski, netržišni kurs, koji počiva na goloj arbitrarnosti. Mi smo uvek protiv toga, poštovana gospodo. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, kao što je predsednica Skupštine, gospođa Gojković sada i rekla, amandman na član 3. koji smo podneli mi narodni poslanici Nove stranke, jedan je od četiri prihvaćena amandmana na Predlog zakona o zaštiti zemljišta.
Budući da verujem da među poslanicima ima interesovanja, ako možda nije bilo vremena da se pročita šta je to sve prihvaćeno pa se promenila sadržina Predloga zakona, među građanima i građankama takođe, evo da ja obavestim čega se tiče promena.
Dakle, u članu 3. piše – cilj ovog zakona je da se, pa ima jedan deo, pa dodaje se – spreči ili otklone štetne promene na zemljištu koje mogu da nastanu kao posledica i onda se u deset tačaka ređa, kao posledica čega.
Mi smo, naravno, uradili dve stvari. Jedna je, promenili smo malo redosled ovih tačaka, a onda i dodali dve stvari. Jedna stvar, kao posledica erozionih procesa, to je i stajalo u jednoj od tačaka, ali smo mi smatrali da to mora da bude izdvojeno i definisano kao prioritetno i stavili smo u tački 11) da cilj ovog zakona jeste da se spreči ili otklone štetne promene u zemljištu, koje mogu da nastanu kao posledica i eksploatacije šljunka, kamena i peska. To nije stajalo u originalnom tekstu. Mi smo predložili da se originalni tekst promeni i Vlada je na naše zadovoljstvo, ja verujem zadovoljstvo građana naše Republike, prihvatila ovaj amandman.
Ja mislim da bi možda bio red da gospođa Bogosavljević Bošković, koja je svaku priliku koju je imala, da malo uputi neku reč kritike, da kaže da nešto nije lepo, da nešto nije konstruktivno, kada je primetila kod opozicionih poslanika. Da sada gospođo Bogosavljević Bošković, da se prijavite za reč, da signalizirate gospođi Gojković - hoću da kažem, da uvažavam stručnost koju narodni poslanici opozicije unose u naše rasprave i da zbog toga ceneći takvu vrstu pristupa, da o vama posebno… prihvatate naš amandman.

Poštovane dame i gospodo, evo sada je neophodno gospođo Gojković, baš gospodinu Blažiću da pokušam da argumentujem zašto je nekada neophodno da se ponešto iz nekog člana, nekog predloga zakona izbriše.
Evo, možemo malo da raspravljamo uz stvarno jednu začuđenost ovde, da saopštim što ministarka nikako ne može da saopšti reč pohvale za neko delovanje, koje podrazumeva stručnost i sa ove strane, vrlo lako saopšti reči kritike.
Evo, na primer član 9. Evo, gospodine Blažiću, vama sada pokušavam da objasnim. Mi smo na primer, mi poslanici Nove stranke, protiv gomilanja reči, mislimo da je to suvišno, a u članu 9. smo primetili da postoje neke suvišne reči, poštovana gospodo.
Zakon ne treba da budu ekstenzivni uvek. Ovo je primer jednog zakona, gde jedan član jeste ekstenzivan. Na primer, u stavu 2, evo gospodine Blaži, pratimo obojica, kaže – mere i uslovi zaštite zemljišta radi održivog korišćenja zemljišta su sastavni deo planskih dokumenata. Pa to je suvišna formulacija po našem sudu. Ovaj amandman nije prihvaćen, ali ja mislim da je ovo suvišno, budući da je sve to već uređeno Zakonom o planiranju i izgradnji. Šta ćemo mi sada u 15, 25, u svakom zakonu da ponavljamo nešto što piše. Postoji način da se uputi čovek na to da mora da postoji usklađenost između dva zakona.
Nama se učinilo, evo ne znam šta misli ministarka Bogosavljević Bošković, da su ova dva stava, stav 2. i stav 3. umetnuti ovde iz estetskih razloga. Na primer, gospođa Bogosavljević pročita ako stoji samo stav 1, koji je u redu, i onda kaže – uz nešto mi je malo da ima samo stav 1. i onda ovako iz čiste jedne estetike, hajde da dodam i stav 2. i stav 3.
Poštovana gospodo, ne moramo mi rečju „lepo“ da hvalimo zakon. Za zakon je dovoljno reći da je dobar. Gomilanje reči ne doprinosi kvalitetu zakona.
Evo, gospodine Blažiću, baš me interesuje šta mislite.

Poštovane dame i gospodo, evo još jedan član zakona kojim možemo da se nadovežemo, gospodin Blažić da čuje, i na prethodnu diskusiju. Mene bi sad, na primer, baš strašno interesovalo da u jednom dijalogu proverimo onu argumentaciju da li nekada vredi podneti amandman „briše se“. Na primer, ja mislim da za ovaj član 10. vredi. Zašto? Evo, ja sam sebi ovde jednu zabelešku stavio.
Dakle, zakoni, kao što sam rekao, ne treba da budu ekstenzivni. Mi treba kada se pišu zakoni, ja mislim, da razmišljamo o tome da oni budu jasni, da budu precizni i kada se tiče njihove primene, naravno, da obuhvataju neku vrstu jednakosti pred zakonom svakog građanina.
Ovde u članu 10. imamo, ja mislim, takođe gomilanje nekih reči kojima se ne doprinosi vladavini prava. Evo, na primer, stav 1. – Zemljište se koristi prema nameni određenoj u planskim dokumentima. To je već uređeno na drugom mestu. Gospodine Blažiću, je li tako? Evo, i gospodin Babić.
Stav 2. – Kada se planskim dokumentom menja namena zemljišta, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta dužan je da u postupku odlučivanja poseduje saglasnost Ministarstva. Pa, to se sve već zna. Sad je za mene pitanje – šta je svrha gomilanja velikog broja reči? Može da mi padne na pamet, na primer, da je ideja predlagača zakona da onaj ko čita ovaj zakon ne mora sada da usaglašava, da traži, da vidi gde tu sad ima na drugim mestima, ali je to neophodno za onoga ko se bavi ovim poslom.
I, šta sam ja hteo? Da malo zamerim gospođi Bogosavljević Bošković što od ovih osam amandmana, koje smo podneli na ovaj predlog zakona, nije prihvatila svih osam, jer mi se čini da su obrazloženja temeljna i zasnovana i na struci. Vidi se da mi poznajemo međusobno neke zakone, poštovana gospodo, i ja mislim da takva vrsta pristupa treba da krasi sve narodne poslanike. Je li tako, gospođo Bogosavljević?

Poštovane dame i gospodo, veliko mi je zadovoljstvo kada predsednica Narodne skupštine ovako izražajno pročita da je prihvaćen jedan amandman nas poslanika Nove stranke.
Ovde sada govorimo o amandmanu na član 18. Predloga zakona o zaštiti zemljišta. Ja bih hteo sada da obavestim sve narodne poslanike, naravno i građanke i građane naše Republike, šta je bio predlog izmene koju smo uputili ministarki Bogosavljević Bošković i ministarka je, kako je i sama potpisala, iz razloga navedenih u obrazloženju, prihvatila naš amandman.
Naime, mi smo predložili da se u članu 18. stav 1. posle tačke 17) doda još jedna tačka, dakle tačka 18) kao što je i red, mere zaštite zemljišta obuhvataju, mi smo tako predložili i zabranu, neplanske i ili nekontrolisane eksploatacije šljunka i peska iz rečnih korita, vodotokova i njihovih uticajnih područja.
Dve su stvari ovde važne. Jedna stvar, ponudili smo, ja mislim vrlo precizno, veoma jasno obrazloženje, bez suvišnih reči, poštovana gospodo, i rečenica, a onda smo, ja mislim, ministarki pokazali šta znači posvećeni rad u zakonodavnom telu. Ovu izmenu u ovom članu vezali za onu izmenu koju smo predložili amandmanom na član 3. kada smo govorili o šljunku i pesku i šta pokazali? Kada se pišu zakoni, poštovana gospodo, čak i kada se pišu i predlažu amandmani, da je neophodno da uvek imamo ispred sebe celu sliku, toga šta je zakon, ali i sliku toga na koji je način ova oblast dodatno regulisana i drugim zakonodavnim projektima.
Ja sada očekujem da će i gospođa Bogosavljević da kaže bravo i čestitam, a naravno i gospodin Babić i gospodin Martinović i gospodin Blažić.

Poštovane dame i gospodo, podneli smo amandman i na član 19. ovoga Predloga zakona, ali ovaj amandman, na našu žalost, a ja mislim i na žalost građanki i građana Republike Srbije, nije prihvaćen.
Mi smo predložili da u članu 19. ostane samo stav 3, jer se samo stav 3. ako pažljivo čitamo sadržinu stava 3. tiče onoga na šta je usmeren ovaj član Predloga zakona.
Pazite, u naslovu iznad člana 19. pište granične vrednosti i u stavu 3. vrlo fino, precizno, jasno piše: „u cilju zaštite kvaliteta zemljišta i životne sredine Vlada na predlog Ministarstva utvrđuje granične vrednosti zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemlji“.
Kada smo čitali stav 1. i 2. primetili smo da sadržinom stavovi 1. i 2. nisu ni u kakvoj vezi sa onim što je naziv ovoga člana i graničnim vrednostima. Evo, da proverimo sami sebe, poštovana gospodo, evo i gospođa Bogosavljević Bošković, evo u stavu 1. šta piše: „zabranjeno je ispuštanje i odlaganje zagađujućih, štetnih i opasnih materija i otpadnih voda na površinu zemljišta i u zemljište“. Nema nikakve dileme, ali kakve to sada ima veze sa graničnim vrednostima, na primer.
Evo, gospodo, da vidimo, da malo otvorimo jedan dijalog i o ovome, da ne bude samo poljoprivredno zemljište ceo dan, nego i zaštita zemljišta da bude ovde tema rasprave.
Ili stav 2. kaže: „osobine zemljišta mogu da se menjaju samo u cilju poboljšanja kvaliteta, u skladu sa njegovom namenom“. Ja sam saglasan. Moguće je da se sadržina ovih stavova, može da nađe mesto u drugom delu ovoga Predloga zakona, možda? Ali, ovde gde piše granične vrednosti, mi smo smatrali da je dovoljna sadržina stava 3. i da sve bude potpuno jasno, da ne gomilamo ponovo i povodom ovoga člana mnogo reči i rečenica, poštovana gospodo i da se oko toga, pod reflektorima gospodine Babiću, dogovorimo. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, evo prilike da gospoda iz SNS pokažu jednu doslednost i posebno gospodin Babić i da suprotno mišljenju ministarke Bogosavljević Bošković glasa za amandman koji smo mi podneli na član 31. Evo čega se tiče, poštovan gospodo.
Kada sam malo pre obrazlagao naš amandman na član 10. gospodin Babić se pozvao na naučnu zajednicu, na naše istraživače, a evo šta smo mi primetili ovde, kaže u članu 31. – monitoring zemljišta vrši ovlašćeno pravno lice po akreditovanim metodama i u skladu sa pa pod jedan, aktom o dodeli akreditacije od strane nadležnog akreditacionog tela. A mi dodajemo, poštovana gospodo i ja mislim da ovaj naš dodatak se apsolutno poklapa sa argumentacijom koju gospodin Babić dao za očuvanje člana 10. Mi dodajemo – ili rešenjem o akreditaciji naučno istraživačke delatnosti od strane ministarstva nadležnog za nauku.
Poštovana gospodo, nama se učinilo da bi ovakva izmena sadržine stava 1. člana 31. zapravo uvažila značaj i značenje delovanja naše akademske zajednice, naše naučne zajednice, naših istraživača i ja sada očekujem, poštovana gospodo, da gospodin Babić se javi za reč i da kaže gospođo Bogosavljević Bošković, da će budući da želi da bude dosledan u svojim raspravama u Skupštini da glasa za ovaj amandman. Naravno, da pod tačkom 2) ostane ovaj predlog kako je gospođa Bogosavljević Bošković nama i poslala, a to znači da monitoring zemljišta vrši ovlašćeno pravno lice po akreditovanim metodama, a u skladu sa pod tačkom 2) rešenje ministarstva.
Imamo jedan dodatak kojim se uvažava upravo nešto našta se pozivali narodni poslanici vladajuće većine, baš me interesuje šta će sada da urade. Hvala poštovana gospodo.

Poštovane dame i gospodo, evo šta je prihvaćeno sve ovim amandmanom, a ja ću sada samo da čitam rečenice koje su prihvaćene, poštovana gospodo.
Evo šta je prihvaćeno: „Ministarstvo izrađuje pedološku kartu za teritoriju Republike Srbije. Ministar propisuje sadržinu i način izrade pedološke karte. Noveliranje pedološke karte radi se na deset godina. Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, Ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede, Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i Ministarstvo nadležno za poslove šuma, izrađuju kartu erozije za teritoriju Republike Srbije“.
Poštovana gospodo, ako to nije dovoljno, ako treba još da se ubacuje rečenica, evo još jedan stav – ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine, ministar nadležan za poslove vodoprivrede, ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove šuma, propisuju sadržinu i način izrade karte erozije.
Sve su to rečenice, poštovana gospodo koje smo pažljivo brusili, za našu amandmansku raspravu, povodom razgovora o Predlogu zakona o zaštiti zemljišta.
Ja evo sada mogu da kažem, gospođi Bogosavljević, da joj čestitam, što je i ona pažljivo čitala naše amandmane, što su saradnici i saradnice gospođe Bogosavljević pažljivo čitali naše obrazloženje i što su prihvatili ta obrazloženja, ali očekujem jedan korak dalje, gospođo Bogosavljević Bošković, da se javite sada za reč i da kažete – svaka čast opozicionim poslanicima koji su na ovaj način brusili rečenice u našem Predlogu zakona, popravili kvalitet sadržine Predloga zakona, a ne da se zadržite gospođo Bogosavljević Bošković, samo na rečima kritike i zamerki opozicije danas u raspravi.
Hvala gospodo.

Poštovane dame i gospodo, ovo je moje poslednje obraćanje ne samo tokom ove sednice Drugog redovnog zasedanja nego je ovo poslednje obraćanje na jednoj sednici u okviru Drugog redovnog zasedanja u 2015. godini, uopšte.
Poštovana gospodo, poslednje obraćanje povodom prihvaćenog amandmana na član 46. Predloga zakona i za mene je to jedno ogromno zadovoljstvo, evo, pre svega, da kažem gospođi Bogosavljević Bošković, što svoje besede ovde i rasprave u kojima učestvujem, mogu da zaokružim jednim uputom i porukom da se ono zaokružuje raspravom o prihvaćenom amandmanu na kome sam ja radio.
To je, naravno, prilika za mene da proglasim jednu pobedu, ne samo opozicije nego parlamentarizma u našoj državi, ali je to za mene jedna prilika i povod da se podsetimo značaja i značenja naše Narodne skupštine u našem ustavnom sistemu.
Uvek treba podsećati, naročito ovakvim povodima, da je naša Narodna skupština, naša centralna politička institucija, mi smo se, ja mislim, ovde saglasili, svetilište političkog života i u tom duhu, ja mislim, treba uvek da pristupamo i raspravama po svim tačkama dnevnog reda na svim sednicama u svim redovnim zasedanjima i vanrednim zasedanjima naše Narodne skupštine.
Tim povodom, a budući da nam sutra samo još ostaje da glasamo, što je važna stvar, ja bih hteo svima nama, poštovana gospodo, koji smo građani Republike Srbije, pa i građanima sveta, da čestitam Novu godinu i da u narednoj godini radimo još ozbiljnije, posvećenije, marljivije, upornije, kako bi naš zakonodavni rad imao najbolje moguće posledice za sve naše građane i za sve ljude koji posete našu državu. Hvala, poštovana gospodo.

Poštovane dame i gospodo, mi smo se i u načelnoj raspravi, ja mislim, ministre Sertiću, dogovorili da ćemo danas, budući da smo nezadovoljni Predlogom zakona o privrednim komorama, temeljno da pretresemo ovaj Predlog zakona, da analiziramo, poštovana gospodo, član po član, amandman po amandman, pa da na kraju rasprave vidimo ko je tu grešio, a ko je bio u pravu.
Mi predlažemo, ministre Sertiću da se briše član 1. ovog Predloga zakona koji sadrži uvodne odredbe o tome šta se ovim zakonom uređuje.
Ja sam nameravao da danas, i pripremio sam se, postavljam pitanja ministru Sertiću koja se tiču veoma konkretno članova Predloga zakona.
Ministre Sertiću, mi smo protiv predlagača ideje, a vas tretiramo kao predlagača ideje, da svi privredni subjekti u našoj Republici budu prisiljeni da se učlane u jednu, a mi onda zaključujemo, ministre Sertiću, privilegovanu komoru. Članstvo u komori, poštovana gospodo, da čuju i narodni poslanici, po našem sudu treba da bude rezultat procene i jednog subjekta, da ga nazovem subjekat M, da članstvo u komori može da doprinese nešto tom subjektu M ostvarenju njegovih ili njenih interesa, na primer.
Drugim rečima, sam subjekt M je jedini koji može da proceni da li članstvo u komori može nešto da znači tom subjektu, pa na osnovu toga taj subjekt M, sam treba da proceni da li će da se učlani u Privrednu komoru, ili ne. Ministar kaže – mora da se bude član Privredne komore.
Mene interesuje npr. šta gospodin Sertić kaže, koji je njegov protivargument ovom našem argumentu koji je dat u amandmanu na član? Hvala.

Poštovane dame i gospodo, ja sam zadovoljan što smo počeli jednu temeljnu raspravu na ovakav način o Predlogu zakona o privrednim komorama. Mi narodni poslanici NS podneli smo amandman i na član 2. Predloga zakona o privrednim komorama i ja ću sada da bismo se još konkretnije usmerili ka sadržini članova da pročitam šta piše u članu 2. U članu 2. piše – privredne komore su interesne, poslovno stručne i neprofitne organizacije privrednih subjekata koje povezuje i, sada je najvažnije mesto, poštovana gospodo, i gospodin Orlić da čuje, koja povezuje zajednički poslovni interes, u cilju usklađivanja i zastupanja interesa članova i podsticanja privrednih aktivnosti.
Postavljam novo pitanje ministru Sertiću, ali evo vidim i da je gospodin Orlić pripremljen za rad, pa i gospodinu Orliću – ko, ministre Sertiću, najbolje može da odlučuje o svom interesu, jer u članu 2. piše – one su interesne organizacije koje povezuje zajednički poslovni interes? Koji to subjekat može umesto subjekta koji je zainteresovana npr. da bude član bolje od njega da zna šta je njegov interes. Nužno je, mislim, da proširim malo i do čl. 9, 10 i 11. jer se ovde već prejudicira da će ono što je moj zamišljeni interes da će o njemu najbolje da sudi neko drugi, neko ko je možda izvan domena mojih interesovanja i onda će taj drugi, npr. privredna komora ovako strukturisana meni da kaže – tvoj je interes da ostvarujem svoj interes ovde.
Da li je to tržišna ekonomija, ministre Sertiću? Hvala.

Poštovane dame i gospodo, podneli smo amandman i na član 3. Predloga zakona o privrednim komora i ja hoću da saopštim i svoje zadovoljstvo što raspravljamo temeljno o svakom članu ovog Predloga zakona, i to rade čak i oni narodni poslanici koji amandmane nazivaju besmislicom. Naravno, nakon toga opovrgnu svoj stav učestvujući u raspravi.
Evo, gospodine Setiću, konkretno pitanje i za svaki član sam spremio konkretna pitanja. Čitanjem sadržine člana 3. lako se otkrije, da kažem, jedna vrsta nepromišljenosti u delanju predlagača i odsustvo temeljne pripreme, ja mislim i rasprave. To je jedan od preduslova da imamo dobre predloge zakona. Evo, na primer, ja vas pitam, kako to da predlagač nije predvideo postojanje privrednih komora, statističkih regiona u Srbiji sa sedištima u centrima tih regiona, npr. u Beogradu, u Kragujevcu i Nišu?
Ovo je amandman, poštovana gospodo, koji nisam osmislio ja sa svojim znanjem, umećem, imanjem informacija iz ove oblasti, nego je ovo amandman koji sam ja sastavio na osnovu intervencija nekih ljudi koji već deluju u nekim regionalnim privrednim komorama i koji su meni npr. javili da će u slučaju da vi sada ne ponudite dobar odgovor na ovo pitanje da se desi da ti ljudi, nakon stupanja na snagu ovog zakona, ostanu uskraćeni za neke fondove, npr. pretpristupne fondove EU, i da ćemo mi ovakvim delanjem uskratiti te ljude za mogućnost dobrog delanja i stvaranja dobrog poslovnog ambijenta. Ja mislim da je ovo veoma konkretno pitanje, poštovana gospodo, danas za našeg gosta, ministra Sertića. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, mi smo podneli amandman i na član 4. Predloga zakona o privrednim komorama i tu imam dva pitanja, odnosno dileme.
Gospodin Sertić je nama odgovorio da u slučaju da se izbriše sadržina člana 4. Predloga zakona, da bi to značilo, poštovana gospodo, i bukvalno brisanje privrednih komora. Tako je rekao i ministar Sertić, a potvrdili neki narodni poslanici.
A, ja onda pitam ministra Sertića – na osnovu kojih pravila sada funkcioniše Privredna komora Srbije i da li bismo da u slučaju da ne prihvatimo ovaj Predlog zakona danas, da li bismo onda mi zapravo glasali za to da ne važi ni jedno pravilo u funkcionisanju Privredne komore Srbije, koja danas postoji ministre Sertiću?
Evo, ja vas pitam, na osnovu kojih pravila danas Privrednom komorom Srbije upravlja gospodin Čadež? Na osnovu kojih pravila ste vi, dok ste bili predsednik Privredne komore upravljali? Nismo mi poštovana gospodo na goloj ledini, da danas krećemo ni iz čega i da se danas prvi put definišu pravila o privrednim komorama. Valjda i sada postoje neka pravila koja bi nastavila da važe i koliko bi smo izbrisali ovaj, po našem sudu ministre Sertiću, loš predlog zakona.
Plus, druga stvar, mi upravo sada povodom člana 4. govorim o vrstama privrednih komora i mi pitamo samo jednu vrlo preciznu stvar, zašto predlagač nije predvideo mogućnost da postoje privredne komore statističkih regiona.
Vrlo je konkretno pitanje, znači zašto se nije predvidela ta mogućnost budući da nam mnogi ljudi javljaju da će u slučaju da nema ove mogućnosti, mnogi privredni subjekti ostati bez šanse da konkurišu za fondove, poštovana gospodo, za novac koji nam je na raspolaganju iz EU?
Strašno me interesuju odgovori na ova pitanja.