Poštovane dame i gospodo, mi smo podneli amandman i na član 5. ovog predloga zakona.
Ministar Sertić nam je odgovorio, uz malu ljutnju, ako ja sada smem da primetim da se to ovde desilo, iako je najavio da će veoma rano učestvovati u raspravi, saopštio da su naši predlozi suprotni zdravoj ekonomskoj logici, a onda se i gospođa Tomić javila da podrži ovaj stav ministra Sertića. I ministar Sertić i gospođa Tomić su rekli – pa, naravno da u jednom dobrom privrednom okruženju treba da povezujemo privredne subjekte, da je interes privrednih subjekata da se povezuju. Ali, poštovana gospodo, pa naravno, da je to zdrava ekonomska logika, da se subjekti povezuju, da se nekada i pojedinci povezuju.
Ali, to povezivanje, gospodine Sertiću, ne sme da bude nametnuto ako sledimo zdravu ekonomsku logiku. To povezivanje treba da nastane na osnovu slobodne procene kako jedan privredni subjekat može da ostvaruje svoje interese. Kada jedan privredni subjekat definiše da nekom vrstom povezivanja zaista može da ostvari interes, onda je u redu da se omogući tom subjektu da se povezuje, a ne da mu mi ovde naredimo da on mora da se poveže, a onda to da proglasimo zdravom ekonomskom logikom.
Poštovana gospodo, mi ovde izgleda zaista imamo jednu dilemu – da li hoćemo da se usmerimo ka tržišnoj privredi, što gospodin Sertić uvek zagovara na rečima, ili hoćemo polako da se vraćamo komandnoj ekonomiji, što se, bogami, po nekim elementima dešava na delu? Poštovana gospodo, biramo između ekonomskog liberalizma i epatizma. Ja sam uvek u našim raspravama ovde, ministre Sertiću, veliki zagovornik ekonomskog liberalizma i protiv sam ovog predloga, jer nije u tom duhu pripremljen. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažene gošće i poštovani ministre Sertiću mi smo podneli amandman i na član 6. Predloga zakona o privrednim komorama.
Tu imam dva pitanja za ministra Sertića. Molim ministra da odgovori, što je moguće preciznije, na ta dva pitanja. Evo kako glase ta dva pitanja. Ako je namera predlagača zakona, dakle Vlade Republike Srbije, u čije ime nastupa danas gospodin Sertić, bila da reorganizuje Privrednu komoru, onda je, po mom razumevanju, trebala da se reorganizuje upravljačka struktura komore, poslovi i teritorijalna raspoređenost komore, pa tako organizovanu komoru da prepustimo silama tržišta, poštovana gospodo, ako je gospodin Kovačević u pravu kada kaže da on nastupa u ime poslaničke grupe koja se zalaže za tržišnu privredu i ekonomski liberalizam.
Ništa od toga, gospodine Kovačeviću, ne postoji. Nema reorganizacije upravljačke strukture komore, nema reorganizacije poslova i teritorijalne raspoređenosti na osnovu nekih kriterijuma koji bi ovde bili primereni, pa pitam ministra, a i gospodina Kovačevića i drugu gospodu narodne poslanike ovde, zašto svega toga nema, pa da onda govorimo o tržišnoj privredi, o nekim elementima jedne politike koja se tiče ekonomskog liberalizma?
Ako svega toga nema, ministre Sertiću, onda imamo potvrdu da su dela naprednjačke Vlade u suprotnosti sa rečima naprednjačkih ministara i naprednjačkih poslanika, a to znači da ovde na delu imamo filozofiju - politika iznad ekonomije, umesto proklamovane filozofije – ekonomija ispred politike. Morao sam da reagujem ovolikim brojem amandmana na ovaj predlog zakona upravo zbog toga. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, podneli smo amandman i na član 7. Predloga zakona i ja ću sada da pročitam na primer stav 1. člana 7. da bih pokušao da usmerim raspravu ka što je moguće konkretnijim temama.
U stavu 1. kaže – Privredne komore su upisuju u registar privrednih komora u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje postupak registracije. Dva pitanja sada imam i za gospodina Sertića i za gospodina Kovačevića.
Najpre, kada se tiče registra, nisam dobio odgovor na pitanje – zašto predlagač nije predvideo mogućnost naknade, ne da se kaže neka obaveza ili nešto drugo, nego mogućnost postojanja privrednih komora statističkih regiona. Očigledno je poštovana gospodo da mogu da se definišu neke koristi iz mogućnosti postojanja tih komora. Zašto nismo ostavili tu mogućnost u predlogu zakona poštovana gospodo?
Drugo pitanje, suprotno obrazloženju predlagača i gospodina Kovačevića sada, predložena rešenja, dakle rešenja u ovom Predlogu zakona o privrednim komorama nemaju uporište u praksi država članice EU gospodine Kovačeviću. Kako nemaju? Nemaju budući da privredne komore tih država imaju nekada i viševekovnu tradiciju, ta tradicija podrazumeva da je ona odraz nedržavne regulacije, kao što mi sada ponovo hoćemo, nego realnih potreba privrednika, trgovaca u tim država u odgovarajućem istorijskom trenutku.
Dakle, niste u pravu gospodine Kovačeviću kada se pozivate na uporednu praksu država članica EU, jer pozivanje na uporednu praksu podrazumeva definisanje pojedinih faza u razvoju komora. One imaju svoju tradiciju i nikada nisu odraz državnog intervencionizma i regulacije, a ovde imamo elemente upravo toga. Moramo da reagujemo gospođo Gojković. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, mi smo podneli amandman i na član 8. koji se tiče identiteta. Kada govorimo o identitetu, poštovana gospodo, ja smatram da je onda veoma važno da znamo kakav je stav privrednika koji treba da učestvuju, valjda, i u delanju te jedne privredne komore u ime svojih privrednih subjekata. A kakav je stav privrednika o privrednoj komori, ja mislim, najasnije je saopšten time što je nakon ukidanja obavezno članstva, gospodine Sertiću, većina članova, kako sam predlagač kaže, evo gospodin Babić da čuje, znači ne ja Vladimir Pavićević narodni poslanik opozicije, nego kako sam predlagač kaže, Vlada Republike Srbije, gospodin Sertić, gospodin Čadež, koji sada vodi Privrednu komoru, napustila privrednu komoru.
Dakle, čim se stvorila mogućnost da ljudi nisu članovi oni su se iščlanili. To je neki stav privrednika o tome, ja mislim, kako treba da se uredi pitanja članstva u privrednoj komori i da li treba da se plaća obavezna članarina.
Poštovana gospodo, to je pitanje identiteta. Ako imamo jasan stav privrednika kao deo naše prakse, poštovana gospodo, koju je evidentirala Vlada Republike Srbije, šta onda mi treba da radimo? Treba li da sledimo taj stav privrednika, ako zagovaramo tržišnu privredu, ekonomski liberalizam ili tim ljudima treba da namećemo neku obavezu, poštovana gospodo?
Očigledna je kontradiktornost u delanju i u onom što su reči i rečenice. Mislim da treba da stvorimo uslove za jednu vrstu harmonije između saopštenog, poštovana gospodo i onoga što je delanje u politici i u političkom polju. Otud naši amandmani - briše se na sve članove. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, konačno dolazimo do onog člana Predloga zakona koji ministar Sertić čeka od samog početka rasprave, a to je sadržina člana 9. Predloga zakona na koji smo mi podneli amandman.
Poštovana gospodo, predviđeno je da je članstvo u privrednoj komori obavezno. Obavezno članstvo prema Predlogu zakona podrazumeva i obaveznu članarinu. Ja sada pitam ministra Sertića ovde, a evo i pitam narodne poslanike koji su zainteresovani za ovu raspravu, da li ste ministre Sertiću saglasni samnom kada ja kažem da je obavezna članarina za obavezno članstvo u Privrednoj komori Srbije, još jedan oblik parafiskalnog nameta za privredne subjekte u Srbiji?
Da li ste vi saglasni, ministre Sertiću samnom kada ja saopštavam ovo?
Da li ste saglasni ministre Sertiću, ako je obavezna članarina za obavezno članstvo, još jedan oblik parafiskalnog nameta za privredne subjekte u Srbiji, da je to korak unazad, ministre Sertiću, u reformi poslovnog ambijetna?
Mi smo ovde izloženi svakodnevnim najavama novih koraka ka reformama. Te reforme podrazumevaju oslanjanje na reforme poslovnog ambijenta, a onda se u Narodnoj skupštini, našoj najznačajnijoj političkoj instituciji u kojoj treba i da usvajamo zakone, dešava da dobijemo Predlog zakona koji je u suprotnosti sa onim što se proklamuje svakodnevno.
Evo i juče, gospodine Sertiću, gospodin Vičić govori o ukidanju parafislanih nameta, toga će da bude sve manje, a obavezno članstvo i obavezna članarina za to članstvo, da li je jedna vrsta takvog parafiskalnog nameta i da li je to korak unazad u reformi poslovnog ambijenta? Ja mislim da jeste. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, mi smo podneli amandman i na član 10. Predloga zakona o privrednim komorama i želim najpre ovde da saopštim zadovoljstvo što teče jedna dobra rasprava povodom svih članova ovog predloga zakona, a stigli smo do člana 10.
Ministar Sertić je nama sada rekao da obavezna članarina za obavezno članstvo nije parafiskalni namet, a ja onda povodom našeg amandmana na član 10, koji se tiče upravo odeljka o članovima privrednih komora, pitam – a, gospodine Sertiću, kako vi onda obrazlažete ideju da članstvo u Privrednoj komori podrazumeva i plaćanje obavezne članarine?
Ministre Sertiću, vi ste bili predsednik Privredne komore, a sada ste ministar privrede u našoj Vladi, kako vi argumentujte stav da privredni subjekti moraju da budu članovi Privredne komore? Ako vi kažete da to nije nikakav oblik parafiskalnog nameta, a ljudi koji nastupaju u ime privrednih subjekata moraju da plate članarinu, kako vi procenjujete kako je to opravdano, poštovana gospodo? Ko je procenio u Vladi Republike Srbije da je interes privrednih subjekata da budu članovi baš te privredne komore kada su, ministre Sertiću, prema vašoj analizi, prema informaciji koju ste vi potvrdili, kada je većina tih ljudi koji delaju i ime privrednih subjekata, čim su dobili šansu da ne plaćaju članarinu, da ne budu članovi, odlučili da ne budu članovi?
Dakle, vaš predlog je u suprotnosti sa praksom. Nemam argumentaciju za ovu ideju i za ovaj stav, a ja mislim da je veoma važno da se čuje kakva vrsta opravdanja i ekonomske logike stoji iza ideje koja je utemeljena u ovom Predlogu zakona o privrednim komorama? Hvala.

Poštovane dame i gospodo, predlažemo svim narodnim poslanicima, evo, vidim sada da je gospodin Girić veoma zainteresovan za raspravu, verujem u stručnom jednom smislu, pa predlažem da gospodin Girić, gospođa Tomić i vi, gospodine Sertiću, danas na našoj amandmanskoj sednici prihvatite naš amandman na član 11. Predloga zakona, kojim se, poštovana gospodo, samo da vas podsetim o čemu mi raspravljamo i šta je naša tema, kojim se definišu osnovni poslovi Privredne komore Srbije, gospodine Giriću.
Ja sada postavljam dva pitanja ministru Sertiću. Ministre Sertiću, pitanje broj jedan – da li ste saglasni, ministre Sertiću, da su pobrojane aktivnosti Privredne komore Srbije, da tako kažem, nasumično pobrojane, kako bi se nekako, kako-tako, opravdalo ovakvo utemeljenje Privredne komore Srbije? Ako vi smatrate da nisu, poštovani gospodine Sertiću, ja vas molim sada da mi obrazložite kako vi smatrate da nisu. Jer, ja sam čitajući i konsultujući se sa ljudima koji su u oblasti, poštovana gospodo, u našem Privrednom savetu, saznao, utvrdio da jesu.
Drugo pitanje za gospodina Sertića, poštovana gospodo. Ministre Sertiću, da li ste saglasni da predložene aktivnosti koje su definisane članom 11. Predloga zakona o privrednim komorama, na koji smo mi podneli amandman, nemaju uporište u praksi država članica EU? Dakle, da nije tačno ono o čemu je govorio gospodin Kovačević, koji sada i ne učestvuje više u raspravi, što ja smatram potvrdom da nije bio u pravu, a da je naša analiza utemeljena i veoma precizna, poštovana gospodo. To su dva pitanja za ministra Sertića povodom ovog amandmana. Za svaki sam se član spremio, poštovana gospodo.

Poštovane dame i gospodo, ako mislite da ću ja da se umorim time što ću do 51. člana da argumentujem naše amandmane…

Neću se umoriti, poštovana gospodo.

Ali, ja želim, gospođo Gojković, nekada da se ispovedimo ovde. Znam da ne moram, ali ovde sam u društvu kojih koleginica, kolega, kada raspravljamo o Predlogu zakona o privrednim komorama, pa red je i po neku ispovest da ispišem ovde, poštovana gospodo.
Čudi me da ministar Sertić sada takođe ne učestvuje u raspravi, jer ne odgovara, gospođo Gojković, na pitanja narodnih poslanika opozicije. Pa, ja sam se danima spremao za ovu raspravu, pripremio 51 amandman, najavio to ministru Sertiću, ministar Sertić je nama u načelnoj raspravi rekao - jedva čekam da teče rasprava, a sada odustaje od rasprave ministar Sertić.

Evo jedno pitanje povodom našeg amandmana na član 12, a u članu 12, evo gospodin Girić da čuje koji dobacuje, u stavu 1. piše – Privredna komora Srbije može u skladu sa statutom osnivati svoja predstavništva u inostranstvu, ako je to u interesu njenih članova. Ja pitam ministra Sertića povodom i ovoga stava, ovog člana Predloga zakona - ministre Sertiću, da li će broj plaćanja poreza godišnje usvajanjem ovoga zakona da se poveća, ministre Sertiću?
(Ninoslav Girić, s mesta: Nije ovo kviz.)
Možete li da mi odgovorite na to pitanje, pa da čuju gospoda Girić, Arsić i ostala gospoda koja sada dobacuju, umesto da učestvuju u raspravi…

Moram, pošto gospodin Girić dobacuje sve vreme.

Pa, preglasno onda razgovara dok ja govorim.
Dakle, gospodine Sertiću, da li će broj plaćanja poreza godišnje usvajanjem ovog zakona da se poveća? Hvala.

Poštovane dame i gospodo, hvala vam na ovoj prilici da obrazlažem svoje amandmane bez da ima intervencija formalnih od strane narodnih poslanika vladajuće koalicije.
Mi smo podneli i amandman na član 13. ovog zakona, gospodine Sertiću, i ja ću da vam odgovorim na pitanje na koje vi niste odgovorili. Ministre Sertiću, broj plaćanja poreza godišnje usvajanjem ovog zakona biće povećan, ministre Sertiću. Ja imam ovde podatke, pripremio sam se za raspravu. A zašto je to važno, poštovana gospodo? Povećavanjem broja plaćanja poreza poskupljuje se poslovanje privrednih subjekata, jer svako dodatno plaćanje podrazumeva, ne samo onu obaveznu članarinu za koju nam je ministar Sertić rekao da ne predstavlja oblik parafiskalnog nameta, već dodatne troškove, ministre Sertiću, administracije, dodatne troškove vremena koje se posvećuje obradi dokumentacije.
Evo, ministre Sertiću, da vam postavim pitanje. Ja sam odgovorio na pitanje - da li će se povećati broj plaćanja poreza godišnje? Odgovorio sam – hoće. Objasnio sam zašto to nije dobro ako, ministre Sertiću, uvažavamo elemente, kriterijume velike filozofije ekonomskog liberalizma. I, umesto da formalni zagovornici logike ekonomskog liberalizma, funkcionišuće tržišne privrede sada objasne ovde zašto su njihova dela u raskoraku sa njihovim rečima, ministar Sertić se u amandmanskoj raspravi, gospođo Gojković, brani ćutanjem u odnosu na naša pitanja i na naše amandmane, a sada, gospođo Gojković, veoma konkretno, kako vi zahtevate i insistirate, u odnosu na naš amandman na član 13. Predloga zakona o privrednim komorama, poštovana gospodo. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, epizoda po epizoda, nastavljam sve do našeg amandmana na član 51. Predloga zakona o privrednim komorama, a sada veoma konkretno povodom amandmana na član 14. Predloga zakona o privrednim komorama.
Gospodine Sertiću, prema ovom kriterijumu broja plaćanja poreza godišnje, a ja ovo vaše ćutanje tretiram kao odobravanje našeg stava, mi smo u debelom zaostatku za zemljama centralne Azije i Evrope, poštovana gospodo. Prosek plaćanja poreza godišnje u centralnoj Aziji, ministre Sertiću, je 19, u Evropi je 17, a kod nas u ovom momentu 42, poštovana gospodo.
Dame i gospodo narodni poslanici, da se zamislimo malo oko ovih brojki. Ministre Sertiću, ukoliko se prihvati ovaj zakon, broj plaćanja godišnje poreza u Srbiji će biti 54, za 12 više nego što je sada, a za i do 40 više nego što je u centralnoj Aziji i Evropi. Uporedna praksa, država u regionu, poštovana gospodo, Ministre Sertiću, mi ćemo da plaćamo 54 puta, u Crnoj Gori 17 puta, u Hrvatskoj 19 puta, u Mađarskoj 11 puta, u Estoniji osam puta, u Poljskoj sedam puta.
Pa, poštovana gospodo, hoćemo li mi u našoj instituciji zakonodavnoj, kontrolnoj i izbornoj, da se zamislimo malo oko zakonodavnih projekata koje nam predlaže Vlada ili ćemo samo da sledimo ono zvono i da tipkamo ono dugme za glasanje „za“ kada dođe prilika za to? Ja sam protiv takve prakse. Hvala.