Kako nema, mi smo i u obrazloženju …

Jeste, tako je.

Zato što taj potpredsednik ili više njih poštovani gospodine Bečiću će da budu potpredsednici PK za privredne subjekte po primoravanju …

Poštovane dame i gospodo, član 26. ovog Predloga zakona je zajedno sa drugim članovima primer postavljanja politike iznad ekonomije i evo da pročitam šta piše u članu 26, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću. Tu piše – Privredna komora Srbije ima generalnog sekretara koga na predlog predsednika imenuje upravni odbor.
U stavu 2. koji je nešto obimniji piše – generalni sekretar zastupa Privrednu komoru Srbije, stara se o pripremama sednica, organa i tela Privredne komore Srbije i o izvršavanju odluka i drugih akata organa i tela, pomaže predsedniku u obavljanju njegovih poslova, obavlja druge poslove u skladu sa statutom.
I konačno imamo treći stav gde piše – generalni sekretar za svoj rad odgovora upravnom odboru i predsedniku.
Samo imam jedno pitanje za gospodina Sertića - zašto je politika postavljena iznad ekonomije kada govorimo o sadržini članova Predloga novog zakona o privrednim komorama, gospodine Sertiću? Ja se sećam, nemam sada ovde stenografske beleške, ali ja se sećam da ste prilikom svakog gostovanja u Narodnoj skupštini od momenta kada ste izabrani za ministra privrede uvek naglašavali ovu filozofiju – ekonomija ispred politike.
(Zoran Babić, s mesta: Sada malo po amandmanu.)
To je i amandman …a onda kad dođe …

Znači, politika iznad ekonomije.

Poštovane dame i gospodo, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, uvaženi ministre Sertiću, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, mi smo kao što smo i najavili sledeći princip etike odgovornosti koji je malopre pomenula gospođa Čomić, podneli amandman i na član 27. koji ima naziv – Organi regionalnih privrednih komora i privredne komore glavnog grada.
U stavu 1. piše – organi regionalnih privrednih komora i privredne komore glavnog grada su parlament privrednika i direktora. Tu je naravno bilo neophodno da podsetim ministra Sertića na pitanje – a zašto taj argument da se ne obezbedi makar mogućnost i definisanja ovih tzv. privrednih komora statističkih regiona u Srbiji i neophodno je da podsetim na to, poštovana gospodo, zato što su ti ljudi nama javili sledeće – da oni imaju mogućnosti i samo na osnovu tog statusa da konkurišu za fondove predpristupne koje je pripremila EU da ukoliko nemamo tu mogućnost da se organizuju kao komore statističkih regiona da neće moći da konkurišu za fondove, i onda će posledica prihvatanja ovog Predloga zakona biti nemogućnosti nekim našim ljudima koji nastupaju u ime nekih privrednih subjekata da konkurišu za neke fondove.
Ovde na drugoj strani svi stalno spominjemo – nedostajuće fondove, treba fondovi i ako mogu neke investicije, a kada imamo mogućnost da se malo bolje organizujemo da bismo konkurisali za fondove, onda, koliko sam ja razumeo, tu mogućnost ne koristimo. Evo čak ni zakonski nećemo to da obezbedimo i ja sam se samo pitao – zašto je to tako? Ako čujem dobar argument, ja ću da uvažim i to i da prihvatim tu argumentaciju poštovana gospodo. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, ja sada veoma cenim i učešće u raspravi gospodina Željka Sertića, budući da je u jednom periodu nastupila jedna vrsta dremeža, ali sada smo ponovo tu angažovani da odgovaramo na pitanja narodnih poslanika.
Član 28. nosi naziv - Organi ugovornih privrednih komora, i tu piše sledeće: „Ugovorne privredne komore imaju organe utvrđene osnivačkim aktom, odnosno statutom.“ To je, ministre Sertiću, u redu, ali dva su pitanja ostala na koja nisam dobio odgovor. Ne samo ta dva, ali i ova dva.
Prvo pitanje, evo, poštovana gospodo, možda čujemo danas odgovor na to pitanje – zašto nije bilo reorganizacije upravljačke strukture kada ovde u ovom članu govorimo o organima ugovornih privrednih komora? Ovo sam morao da dodam da bi gospodin Bečić bio uveren da govorim o amandmanu, pošto vidim da sa strašnom pažnjom prati kako bi odmah iskoristio jednu priliku da isključi mikrofon kada proceni da se malo otišlo u stranu.
Drugo pitanje koje hoću da postavim gospodinu Sertiću, vrlo dobrim povodom, dakle amandmana na član 28. – šta je bilo sa idejom reorganizacije poslova i teritorijalne raspoređenosti? Ja sam smatrao da te dve stvari mogu da se obave i da posluže kao najava reformskog zahvata kroz sadržinu zakonodavnih projekata koji dolaze u Narodnu skupštinu. Ja onda, gospodine Bečiću, kada vidim da su ove prethodne stvari izostale, sumnjam posebno i u vrednost sadržine zakonodavnih projekata, a kada sam ih pročitao, i sadržinu člana 28, samo sam se uverio da je moja sumnja bila opravdana. Evo, sad čekam da gospodin Sertić odgovori na ova dva pitanja koja sam specijalno pripremio za amandman na član 28. Predloga zakona. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, član 29. nosi naziv - Sud časti. Naravno, kada se pominje sud časti, moja prva asocijacija i danas jeste akademska čestitost. Čestitost je inače jedna vsta…

To je samo asocijacija, ali je dobro, ja mislim, da se podsetimo ovde šta piše o sudu časti. Evo da vidimo. Kaže – Pri Privrednoj komori Srbije i privrednim komorama autonomnih pokrajina obrazuje se sud časti. Odeljenja suda časti Privredne komore Srbije mogu se obrazovati pri regionalnim privrednim komorama, odnosno Privrednoj komori glavnog grada.
Pazite dalje – Sud časti može se obrazovati pri ugovornim privrednim komorama. Sud časti odlučuje u slučajevima povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala. Tu mi je važna jedna napomena.
Često ja čujem ovde i u diskusijama narodnih poslanika da se sudi na osnovu procene šta je namera nekog čoveka koji nastupa i u ime nekih subjekata. Veoma je važno, ja mislim, kada razgovaramo u jednoj političkoj instituciji da procenjujemo šta su posledice nekog delanja. Ne možemo mi, poštovana gospodo, da uđemo u glave ljudi, pa da znamo šta je tačna namera nekog čoveka, ali možemo da tumačimo i predviđamo posledice.
Na primer, ovakva sadržina Predloga zakona o privrednim komora ima i političke posledice, a te političke posledice tiču se sada sadržine onog člana kojem se približavamo, gospodine Sertiću, a to je član 32. koji nas ponovo vraća na pitanje članarine preko pitanja finansiranja privredne komore. Jedva čekam sada ponovo do člana 32. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, podneli smo amandman i na član 30. Predloga zakona o privrednim komorama, koji se tiče arbitraže. Ovaj član sastoji se od pet stavova člana 30, gde piše – Pri Privrednoj komori Srbije obrazuje se arbitraža Privredne komore Srbije, a u stavu 2. – arbitraža Privredne komore Srbije odlučuje, miri i posreduje kada je njena nadležnost ugovorena u privrednim sporovima između domaćih i/ili stranih privrednih subjekata.
Jedno pitanje tu imam za ministra Sertića, kao potpora našoj argumentaciji i za amandman na član 30. Predloga zakona. Da li je ministar saglasan sa našom procenom da će u slučaju prihvatanja i ovog člana i Predloga zakona u celosti broj plaćanja poreza godišnje biti povećan sa 42 na 54? I, strašno me interesuje mišljenje ministra Sertića da li će to povećanje broja plaćanja…

O arbitraži.

Evo, stav 3. – arbitraža Privredne komore Srbije je nezavisna i samostalna u svom radu, a nakon toga – odluka arbitraže Privredne komore Srbije je konačna i izvršna. Ima još jedna stav, da ne čitam.

To je u vezi sa privrednim i poslovnim ambijentom, sve što uređujemo ovim Predlogom zakona. Samo sam hteo da ministar možda pojasni da li je posledica ovoga člana ovog Predloga zakona povećanje broja plaćanja poreza godišnje i da li je to, gospođo Gojković, suprotno…

…proklamovanoj ideji da se poboljšaju uslovi poslovnog i privrednog ambijenta? Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovo je član koji prethodi jednom od najvažnijih članova i glava koje se tuču finansiranja.
Ceo član 32. posvećene je finansiranju, a član 31. nosi naziv opšti akti i tu kaže sledeće – Privredna komora Srbije i privredne komore AP imaju statut, a regionalne privredne komore i privredna komora glavnog rada imaju odluku o obrazovanju.
Imamo sada stav 2. člana 31. koji je nešto obimniji, nema mnogo tačaka veoma je i lako složena rečenica, pa ga neću sada čitati, pa ću preći na stav 3, 4. i 5. statut Privredne komore Srbije objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao i u glasilu ili na internet stranici Privredne komore Srbije, stav 5. statuti ugovornih privrednih komora objavljuju se u njihovom glasilu ili na internet stranici privredne komore i stav 5. opšti akti ugovornih privrednih komora moraju biti u skladu sa statutom.
Tu mi je ponovo važno ono plaćanje godišnjeg poreza, zato što statistički posmatrano bićemo verovatno među najgorima u regionu, Evropi i svetu. Evo, u Crnoj Gori broj plaćanja poreza godišnje 17, Hrvatskoj 19, Mađarskoj 11, Estoniji 8, Poljskoj 7, kod nas sada 42, a kada promenimo predlogom zakona postojeća pravila biće ovo 54. Prosek u Centralnoj Aziji 19, sada prosek kod nas 42, a posle zakona 54. Brojke su u ekonomiji veoma važne, u politici ne moraju da budu najvažnija stvar, ali kada govorimo o ekonomskim kriterijumima onda je veoma važno da uvažavamo i brojke poštovana gospodo. Hvala.